47 replies to this topic

[zg76]

Upravo sam na forumu Politika postavio ovu temu: http://forum.b92.net...sloboda-izbora/ ;  posto se radi o prvenstveno ekonomskoj temi nadam se da ce moderatori dopustiti da istu postavim i ovdje. Unaprijed hvala.

Odličan intervju sa srbijanskim (klasično) liberalnim ekonomistom profesorom doktorom Miroslavom Prokopijevićem, o Austrijskoj školi ekonomije i o njegovoj novijoj knjizi pod nazivom "Sloboda izbora."  https://www.youtube....h?v=R2rEAcPGaxg

 

Cijeli transkript ovog intervjua je dostupan na vebsajtu: http://www.slobodaiprosperitet.tv



English description:
----------------------------
Interview with Serbian liberal economist Dr. Miroslav Prokopijevic about Austrian school of Economics and his 2010 book titled "Sloboda izbora" (engl: Free to Choose).

English subtitles available!

The whole transcript of this interview is available on our website:http://www.slobodaiprosperitet.tv/en

[zg76]

Ostavite komentare, utiske, misljenje...  svakako me interesuje kako dozivljavate ove ideje, da li ste se ranije sretali sa njima i slicno.

Svako dobro.

 

[alexnikolic]

Kad sam bio mladji i naivniji - verovao sam u Prokopijeviceve stavove i austrijsku skolu - medjutim, ova kriza je pokazala da invisible hand ne postoji (a i neoliberalci uglavnom nisu ni procitali Adama Smitha, pa se pozivaju samo na jedan deo knjige) - kapitalizam kao sistem jeste najbolje sto imamo, ali vodi ekstremima i amplitudama koje dugorocno nisu dobre (razlike siromasnih i bogatih koje su neodrzive dugorocno ako zelis stabilnu demokratiju) - dakle potrebna je kontrola. Sistem bez kontrole se pretvara u srpski "kapitalizam" - dobijas nekoliko Miskovica i gomilu siromasnih. Ili kineski - gde cveta najgora forma izrabljivanja radnika koji mogu samo da sanjaju o nekretnini u iole naseljenom mestu - dugorocno takav sistem puca. Kratkorocno - izgleda sjajno. 

 

Sistem koji bih nazvao najsavrsenijim trenutno je skandinavski - drzava regulise ekonomiju utoliko sto ne dozvoljava ekstreme - bogati nose veci teret, siromasniji imaju sansu - plata bankara i apotekara je tu negde - dugorocno odrziva ekonomija sa dobrim stepenom inovativnosti i ekonomskih sloboda, a istovremeno pravedna. 

Edited by alexnikolic na kvadrat, 13 January 2013 - 15:08.

[mrblaf]

Ono sto ja ne mogu da svarim kod austrijske skole je koncept stednje koji samo njima znanom logike dovodi do rasta?

Ajde zamislimo situaciju da svi razvijemo fotosintezu na kozi, ne treba nam ni hrana ni odeca ni obuca, ni energija ni prevoz, i svi prestanemo da kupujemo i samo guramo novac u svoju rupu u zemlji. Koliko se meni cini, to bi dovelo do znacajnog pada GDP-a...

Ako je stednja tako bitna, uz pomoc koje stednje tacno je SSSR razvio svoju ekonomiju 30-tih, a Nemacka i Japan 50-tih i 60-tih godina proslog veka? Mozda stednje koja je sakupljena u vreme gradjanskog rata u SSSR-u ili u vreme 2. svetskog rata za Nemacku i Japan?

Danasnji ekonomski problemi predstavljaju slom neoliberalne monetaristicke ekonmske teorije Miltona Fridmana, a ne slom kejnzijanske teorije i trijumf austrijske skole koja je suprostavljena kejnzijancima. I ne mogu a da ne spomenem da je Fridmanov mentor bio Fridrih Hajek, jedan od rodonacelnika austrijske skole.

Na kraju, ekonomija proucava proizvodnju, raspodelu, razmenu i potrosnju, ekonomski slom sledi kada bilo koja karika lanca pukne, pod neoliberalnom paskom je pukla raspodela a indirektno i potrosnja, isto kao i '29, pokusajte sa sledeceg grafa da vidite kada su bile dve najgore ekonomske krize u 20.tom veku (ovaj graf je iz 2007 godine, nekima je jos tada bilo jasno sta ce da se desi kad graf bude u istom stanju kao i '29):

http://www.nytimes.c...AX_GRAPHIC.html

Edited by mrblaf, 13 January 2013 - 15:50.

[alexnikolic]

Na kraju, ekonomija proucava proizvodnju, raspodelu, razmenu i potrosnju, ekonomski slom sledi kada bilo koja karika lanca pukne, pod neoliberalnom paskom je pukla raspodela a indirektno i potrosnja, isto kao i '29, pokusajte sa sledeceg grafa da vidite kada su bile dve najgore ekonomske krize u 20.tom veku (ovaj graf je iz 2007 godine, nekima je jos tada bilo jasno sta ce da se desi kad graf bude u istom stanju kao i '29):

 

 

Ovo boldovano je sustina - kada unistis srednju klasu, koja je driver potrosnje, nastaje problem. Upravo taj problem ne postoji u Skandinaviji. Index ekonomskih sloboda u Skandinavskim zemljama je visok, tako da ideja da sloboda i raspodela ne mogu zajedno apsolutno ne stoji. Bitan je samo sistem koji je ustrojen tako da ne stimulise nerad jer je sklonost coveka (bar 90% populacije) da ide linijom manjeg otpora - na primer, u Srbiji je san svakog Srbina da kupi tri stana, iznajmljuje ih, i zivi od rente. Tako se stvaraju paraziti - to se da eliminisati visokim porezom na imovinu za ljude koji imaju viskove - ne da bi se kaznjavalo bogatstvo - nego da se stimulise produktivnost. Takav covek ce onda radije da ima povecu nekretninu u kojoj ce da zivi, a da visak kapitala ulozi u nesto produktivno. 

 

Nedavno sam na jednom forumu video da su poceli da rentiraju i ove nove socijalne stanove u Ivana Ribara - dakle, totalna zloupotreba lose postavljenog sistema.

[mrblaf]

Ovo boldovano je sustina - kada unistis srednju klasu, koja je driver potrosnje, nastaje problem.

 

Da, to je bila i sustina kejnzijanske teorije, da drzava mora na neki nacin da stimulise potrosnju da bi se izbegao zacaran krug zapadanja u recesiju/depresiju gde manja potrosnja vodi do manje radnih mesta i manjih zarada sto opet umanjuje potrosnju. Medjutim problem je sto je kejnzijanska teorija zamenjena Fridmanovim neoliberalnim monetarizmom koji ima velikih rupa. Naime striktno provodjenje kejnzijanske teorije podrazumeva povecanje poreza i kreiranje suficita u dobra vremena da bi se finansiralo deficit u losa vremena, Fridmanov monetarizam samo predvidja smanjenje kamatnih stopa kao dovoljan vid stimulacije, sto se pokazalo kao potpuno neispravno u trenutnoj krizi.

 

Jedna od stvari gde austrijanci imaju pravo jeste kritika podsticanja potrosnje putem zaduzivanja. Dug ima svoj trosak u vidu kamata, ako si danas uzeo 100 dinara da potrosis, sutra ces morati da vratis 105 dinara i time ces umanjiti sutrasnju potrosnju za vise nego sto si je danas podstakao. Onog trenutka kad ovi troskovi zaduzivanja prevazidju povecanje obima proizvoda i usluga, jedini nacin da se oni finansiraju je smanjivanjem potrosnje sto neizbezno vodi ka recesiji.

[alexnikolic]

Jedna od stvari gde austrijanci imaju pravo jeste kritika podsticanja potrosnje putem zaduzivanja. Dug ima svoj trosak u vidu kamata, ako si danas uzeo 100 dinara da potrosis, sutra ces morati da vratis 105 dinara i time ces umanjiti sutrasnju potrosnju za vise nego sto si je danas podstakao. Onog trenutka kad ovi troskovi zaduzivanja prevazidju povecanje obima proizvoda i usluga, jedini nacin da se oni finansiraju je smanjivanjem potrosnje sto neizbezno vodi ka recesiji.

 

Kao i svugde u zivotu, resenje je negde u sredini. 

 

Trziste se bazira na ocekivanjima - zavisno od ocekivanja investitora/strukture duga, zaduzivanje moze biti dobra ili losa stvar. Ameri su se zaduzivali u poslednjih par godina po vrlo povoljnim kamatnim stopama (da meni das par sa kamatom od 0.5 ili 0.25% na godinu dana,a kamoli pet - odmah bi je uzeo) - samim tim, nisu u problemu niti ocekujem da ce biti u skorije vreme. Srbija, s druge strane, koja se zaduzivala po 7% je u problemu i sa dugom od 50-60% GDP-a.

[Mali Radoica]

Solidne su prethodne analize koje ste naveli, ja nisam toliko u ovoj tematici, ali se pomalo interesujem i saslusam i procitam ponesto sto mi se ucini zanimljivo.

Na primer jako mi se svidelo ovo sto je imao da kaze David Harvey, zvuci poprilicno logicno sve ovo sto je rekao, takodje mogu na netu da se nadju i njegova duza predavanja. 

 

[brusli]

Trziste se bazira na ocekivanjima - zavisno od ocekivanja investitora/strukture duga, zaduzivanje moze biti dobra ili losa stvar. Ameri su se zaduzivali u poslednjih par godina po vrlo povoljnim kamatnim stopama (da meni das par sa kamatom od 0.5 ili 0.25% na godinu dana,a kamoli pet - odmah bi je uzeo) - samim tim, nisu u problemu niti ocekujem da ce biti u skorije vreme. Srbija, s druge strane, koja se zaduzivala po 7% je u problemu i sa dugom od 50-60% GDP-a.

Mnogo bitnije od kamatne stope je ono na sta si potrosio kredit. Ako si spiskao na potrosnju, dzekiranje i slicne gluposti onda ti ni 0 kamatna stopa ne moze pomoci. Upravo to rade Ameri...

Sa druge strane ako si potrosio kredit cak i sa vecom kamatnom stopom na investicije u perspektivne stvari, to je onda bingo...

[mrblaf]

Mnogo bitnije od kamatne stope je ono na sta si potrosio kredit. Ako si spiskao na potrosnju, dzekiranje i slicne gluposti onda ti ni 0 kamatna stopa ne moze pomoci. Upravo to rade Ameri...

Sa druge strane ako si potrosio kredit cak i sa vecom kamatnom stopom na investicije u perspektivne stvari, to je onda bingo...

 

Da, kreditiranje potrosnje u uslovima kapitalizma 'bez granica' je totalna glupost. Klasicna ekonomska teorija kaze da ce takav novac na kraju zavrsiti kao profit u rukama vlasnika kapitala ili kao stednja i onda bi se pokrenuo novi investicioni ciklus gde bi vlasnici kapitala ili preduzetnici ulozili taj novac u nove investicije. To bi bilo tacno u uslovima 'staklene posude' gde novac nema gde da ode.

 

Medjutim sta se desava u praksi u danasnjem svetu bez granica za kapital? Srbija se zaduzi za par stotina miliona evra da bi isplatile plate (glomaznoj) birokratiji, te pare malo kruze po sistemu ali na kraju zavrse da se plati uvoz te u dzepovima par tajkuna. Tajkun onda te pare lepo izvuce u Svajcarsku/Kipar/Lihtenstajn, i sve sto ostaje ovde je dug a u Svajcarskoj rafinerije zlata rade prekovremeno, stopa nezaposlenosti 3%, sve prsti od kapitala i novih poslova. 

[ing.glick]

Ne znam kako vi dozivljavate kapitalizam, al toga u razvijenim ekonomijama nema mnogo. Centralne banke centralno planski odredjuju najvazniju cenu, a to je cena kapitala, drzavna potrosnja je dominantna, drzava propisuje sve zivo (samo EU ima stotine hiljada stranica besmislenih propisa), drzave preterano oporezujujuci unistavaju ekonomiju, pa onda tim parama subvencionisu povlascene i/ili posrnule delove iste.

[ing.glick]

Kao i svugde u zivotu, resenje je negde u sredini. 

 

Trziste se bazira na ocekivanjima - zavisno od ocekivanja investitora/strukture duga, zaduzivanje moze biti dobra ili losa stvar. Ameri su se zaduzivali u poslednjih par godina po vrlo povoljnim kamatnim stopama (da meni das par sa kamatom od 0.5 ili 0.25% na godinu dana,a kamoli pet - odmah bi je uzeo) - samim tim, nisu u problemu niti ocekujem da ce biti u skorije vreme. Srbija, s druge strane, koja se zaduzivala po 7% je u problemu i sa dugom od 50-60% GDP-a.

 

I Grcka se zaduzivala po povoljnim stopama jako dugo, ali to im nije mnogo pomoglo. Stavise, kad je zaduzenje drzave u pitanju,  bolje se zaduziti po sto losijoj (skupljoj) stopi. Te pare ce se uludo potrositi, mislim da korist mozemo zanemariti, cesto je i negativna, dok je ukupna kolicina nagomilanog duga obrunuto srazmerna ceni kredita.

 

Na primer, neka mozemo da servisiramo milijardu duga evra godisnje, to znaci da prilikom ulaska u duznicku krizu, pri prosecnom zaduzenju sa 1% kamate, dugujemo 100 milijardi, a pri 20% kamate, dugujemo 5 milijardi. Ja bih radije dugovao 5, nego 100, kao sto bih radije da su kamate 1000% godisnje (nema zaduzivanja), nego 0.1% godisnje.

[mrblaf]

Ne znam kako vi dozivljavate kapitalizam, al toga u razvijenim ekonomijama nema mnogo. Centralne banke centralno planski odredjuju najvazniju cenu, a to je cena kapitala, drzavna potrosnja je dominantna, drzava propisuje sve zivo (samo EU ima stotine hiljada stranica besmislenih propisa), drzave preterano oporezujujuci unistavaju ekonomiju, pa onda tim parama subvencionisu povlascene i/ili posrnule delove iste.

 

Svi smo toga svesni, da postoji glomazna birokratija, da postoji korupcija i netrzisni mehanizami poslovanja i u EU pa i USA i svim razvijenim ekonomijama sveta.

 

Medjutim sta je resenje za taj problem? U americi se pojavila prilicno agresivna struja libertrijanaca koja resenje vidi u minimizaciji drzave, njenih ovlasti i propisa. Sve to izgleda lepo dok covek malo vise ne zagrebe pa se onda vidi da iza njih cesto stoje grupacije koje misle da je 19. vek bio rajski period covecanstva i da bi trebalo da se vratimo u Dikensovu Englesku.

 

Po meni nije problem sto je sam sistem lose koncipiran, nego sto je sistem korumpiran. Ako neko krsi pravila, ili kroji pravila sebi u korist zbog opste pohlepe i gramzivosti, ne vidim kako ce to nestati smanjivanjem drzave i njenih ovlastenja. Slobodno trziste na kraju krajeva nikad ne postoji, ako ja ne mogu da prodajem kokain, falsifikovane lekove, ljudske organe, govorimo o regulisanom trzistu.

[brusli]

Medjutim sta se desava u praksi u danasnjem svetu bez granica za kapital? Srbija se zaduzi za par stotina miliona evra da bi isplatile plate (glomaznoj) birokratiji, te pare malo kruze po sistemu ali na kraju zavrse da se plati uvoz te u dzepovima par tajkuna. Tajkun onda te pare lepo izvuce u Svajcarsku/Kipar/Lihtenstajn, i sve sto ostaje ovde je dug a u Svajcarskoj rafinerije zlata rade prekovremeno, stopa nezaposlenosti 3%, sve prsti od kapitala i novih poslova. 

Cak i da tajkuni ne iznose pare iz zemlje, vec da ih kompletno trose i ostavljaju u zemlji problem je sto vecina sredstava odlazi napolje kroz uvoz potrosne robe.

Znaci, problem je sto krediti odlaze na UVOZ a ne na stimulisanje proizvodnje i IZVOZA.

 

Trebalo bi uvesti zakon kao sto je radila Argentina, kada su svi uvoznici morali da izvezu robu iste vrednosti, pa ako neko hoce da uveze VW i Audi mora da izveze bikove u istoj vrednosti... Pa nek se snalaze tajkuni ako hoce da se dzekiraju sa svojim besnim makinama.

[ing.glick]

Ne donosim vrednosni sud o sadasnjem sistemu, samo kazem da to nema mnogo veze s kapitalizmom.

 

Svi smo toga svesni, da postoji glomazna birokratija, da postoji korupcija i netrzisni mehanizami poslovanja i u EU pa i USA i svim razvijenim ekonomijama sveta.

 

Birokratija je magnet za korupciju, samim tim ona podrazumeva korupciju. Ne moze problem da bude to sto je birokratija korumpirana, jer je to neminovnost. Neminovne stvari nisu problem ni kad su nezeljene, jer problem je po definiciji nesto sto potencijalno ima resenje.

 

Slobodno trziste ne podrazumeva prevare i kriminal.

 

A kokain ne moze biti legalizovan, jer bi narko kartel propao.