152 replies to this topic

[jesenja]

Hohoho! Živeli, onda!

[barracuda]

Dragi Deda - Mraze....

 

Ja sam dobro, što i tebi želim. Iako trenutno jedva sastavljam(o) kraj s krajem, služi nas zdravlje a ljubav ni jednog trena nije došla u pitanje. Prošle godine ti nisam napisao pismo jer nije postojala objektivna potreba da zapitkujem i zakeram za želje. Na kraju krajeva, kao jedno skromno biće kome nisu potrebni avioni&kamioni da bi bilo srećno, ćutao sam i živeo onako kako se moglo. A ponekad i moralo. Ipak, sada je došlo vreme da ti nešto kažem i poželim da mi ispuniš jednu (za mene važnu) želju...

 

Proveo sam nekoliko poslednjih dana na svom rodnom Neimaru, pošto je trebalo da renoviram stančić u kojem živim sa svojom nevenčanom suprugom. Jeste, to je ona koju si poslao u moj život pre skoro tri godine i ja ti najiskrenije zahvaljujem! Dakle, pre jedno 4 - 5 dana prošetah od stana do Skadarlije, gde živi moja dobra drugarica. Oduvek sam imao običaj da tako idem peške do grada pa sam opet izrutinirao trasu: bivšim JNA - bulevarom do Slavije, pa kroz Srpskih Vladara i spustim se do početka Dva'es'devetog.

 

Kako imam nesreću da živim u ovom gradu i u njemu registrujem sve što mi se ne sviđa, nisam mogao da ne primetim kvazi - ukrase, biće one iste zbog kojih se benevolentni istovario na svog malog. Crveni krugovi i okrenuti pentagrami, zakleo bih se da liče na one iz mraka '90-ih. A možda su i isti, samo sada svi rade? Stajali su u redovima sve dokle su se objektivno mogli videti...

 

Krugovi su me prećutno "obavestili" da ih je više nego što se Dante njima bavio. Zato je neko, iz čistog odsustva elementarne estetike a zatim i čitanja simbolike, rešio da mi uništi i ovo malo preostalog razuma. No, ni to ne beše dovoljno - sledeći prizor bio je čista rukavica u lice! U neka pristojnija vremena i na definitivno pristojnijim mestima na Planeti za tako nešto se išlo na dvoboj...

 

Tako istripovan i razoren posle svega petnaest minuta po izlasku iz kuće, naleteh na nekadašnji Cvetni Trg. Jedina cvetna asocijacija na ono što je nekada predstavljao bila bi betonija. 'Ajde što su mu izmenili lični opis, ionako će se uskoro retko ko sećati šta je tu bilo pre ali, koliko ti paraljudi nemaju ukusa, to je ambis ispod poslednje granice pristojnosti. Tada sam došao na ideju, koju samo čedo tako inspirativnog potencijala može iznedriti: "Krenem na primer do Cvetnog Trga, al' ponesem foto aparat i slikam sve šabanizme i fušerluke na parceli koju su pompezno pustili na halal pre nekoliko dana." Već imam u glavi i potencijalni "Čupavac, stani!" scenario u kojem bih, građanskim manirom, objasnio kako želim da napravim set fotografija, inspirisan prizorom koji prosto odiše nadahnućem kreativnih virtuoza, zasluženo zaposlenih u Zavodu za Odvikavanje (Beo)Građana od Beograda. Zapravo sam hteo da istresem sve što sakupim na forume i natovrljim na društvene mreže. Onako, raw, uz par propratnih komentara. Namerno napisah "komentara", jer u tom trenutku nisam našao adekvatni sklop reči kojima bih opisao njihov sadržaj. Do njega sam ubrzo došao u mimohodu, u vidu tri klinke u prolazu: "Ja bi' mu se usrala u život!", prokevta jedna, druga se iritantno nameja, dok je treća nešto mumlala iz sredine pluća, u pokušaju onomatopeje SrBske majke. Rekoh sebi: "Šta se cudiš? Tako-mlado-a-vec-stvor je legitimno leglo danas u ovoj lošoj kopiji grada, ti nisi!"

 

No, s obzirom da sam i dalje imao plan koji je trebalo sprovesti u delo osećao sam se rasterećeno, bez obzira što su mi do pre par sekundi umalo pregorele sve sinapse. Već sutradan sam imao obavezu da opet svratim u taj kraj te, na krilima odjednom "sjajne" atmosfere, otklapusah do drugarice koja je čekala dragog gosta sa tek izvađenim piticama od višanja iz rerne.

 

Vratio sam se na Neimar istim putem, gledajući povremeno gargantuansku kičericu na brdu. Pomislih, približavajuci se Slaviji: "Per aspera ad astra!", u isto vreme pucajući dezintegratorom iz ociju u sve one grozomorne crvene krugove Pakla i pentagrame.

 

Moja velika sreća je da je dete u meni i dalje živo ali je i cinjenica, shodno tome, da sam sve projektovao "u dečjim pantalonicama", pošto sam sutradan već uveliko bio svestan da je poduhvat neizvodljiv jer imam mobilni s početka milenijuma, a nemam ni kintu za nešto vrednije. Koji crni foto - aparat??

 

Pomagaj, dragi deda - Mraze! Ako već ne mogu da gumicom izbrišem one nakaze koji nam upropašćavaju živote i sa sve "ukrasima" ih pošaljem u Svemir umesto na deponiju (da se slučajno ne vrate), sigurno mogu da te lepo zamolim za jedan fini foto - aparat, čak mi ni mobilni ne treba jer ovaj i dalje radi. Unapred ti zahvaljujem,

 

tvoja Ribetina

Edited by barracuda, 22 December 2015 - 22:14.

[Kinik]

...

 

http://www.scribd.co...v-Vanjka#scribd

 

>> ... Vanjka

 

Vanjka Žukov, dječak od svojih deset godina, koga su prije tri mjeseca doveli obućaru Aljahinu na zanat, na Badnje veče nije htio da legne. Sačekao je dok su gazda, gazdarica i kalfe pošli na jutrenje, izvadio iz gazdina ormara bočicu s mastilom, držalo sa zarđalim perom i, raširivši pred sobom zgužvani list papira, počeo pisati. Prije nego je nacrtao prvo slovo, on se više puta plašljivo okrenuo prema vratima i prozoru, bacio krišom pogled na tamnu ikonu, pokraj koje su se pružale police s kalupima za obuću, i duboko uzdahnuo. Papir je ležao na klupi, a on je klečao pred klupom."Dragi djede, Konstantine Makariču", napisa on, "evo ti pišem pismo. Čestitam vam Božić i želim od Gospoda Boga sve najbolje ... <<

 

...