405 replies to this topic

[mrblaf]

Ja sam trenutno iskljucivo u lokalnim deonicama, i to iskljucivo deonicama koje isplacuju dividendu, mada sam relativno slabo diversifikovan, na Balkanu bas i nema neki dobar izbor. Definitivno ne vidim razlog za kupovinu deonica koje ne isplacuju dividendu, flipping - tj. kupi danas i prodaj sutra skuplje me ne interesuje, od svake firme ocekujem da bar deo profita vrati deonicirama.

 

Sve deonice kupujem na dugi rok, daytrading je kockanje, a s obzirom da kupujem iskljucivo deonice sa dividendom ni manji padovi u ceni mi nisu bitni sve dok kompanija isplacuje dividende. Npr. ako sam dao 100 evra za deonicu i dobijam 4 evra dividendu godisnje, nije mi mnogo bitno ako cena deonice padne na 80 evra, ja i dalje dobijam 4% godisnje prinos na ulozeni novac.

 

Trenutno razmisljam da kupim nekretninu do kraja godine ako budem nasao neku lepu priliku u Sloveniji/Italiji/Austriji.

[S&P]

Ja vidim Srbiju kao losu opciju za pasivno investiranje. Komplikovani propisi i procedure, visoki troskovi brokera i banaka, NBS zabranjuje slobodan promet kapitala, a na kraju i nema zdrave ekonomije u koju da se investira. Kada bi BND poceo da raste po stopi od 8-10 % godisnje, onda bi bilo profitabilno uloziti u Belex, a do tada je bolje ne prilaziti.

 

Srbija je za mene dobra za "know-how" investiciju u svoju kompaniju i busines. Ima relativno dobru infrastrukturu poredeci za "trecim svetom", a i dobru radnu snagu. Ako posedujes internacionalni "know-how", mozes za relativno malo novaca da otvoris i opremis kompaniju i da uvedes u nju zapadne standarde proizvodnje i radne etike i da plasirs robu/usluge u inostranstvo.

 

NYSE je i dalje najbolje mesto na svetu i za pasivnog investitora. Troskovi buy/sell su daleko manji nego u Evropi, mozes da nadjes discount brokera i za par dolara po trgovini bez obzira na velicinu trgovine. Takodje su im porezi trasparenti i manji nego u ostatku sveta. A na berzi se trguje sa svim i svacim iz celoga sveta, pa ako hoces pored USA stokova mozes da kupis i Kinesku petro kompaniju ili Brazilski telekom itd.

 

Daytrading je za profesionalce i insidere, za ostale je to kazino. Kod pasivnog investiranja nije potrebno znati kako se resavaju parcijalne diferencijalne jednacine da bi proracunao da su ti sanse manje od 50% da budes bolji od marketa, tj. stock indexa, za to je dovoljna i srednoskolska aritmetika. Moj omiljeni J.C. Bogle je to objasnio u svojim knjigama na jednostavan i narodski nacin.

 

Nazad na pasivni potrfolio, za mene bi bio dobar npr USA stocks 50%, Developed World  20%, Emmerging markets 10%, Bonds 20%. Moguci su i drugi miksevi zavisno od planirane duzine investiranja, godista, tolerancije rizika itd.

[mrblaf]

U Srbiji trenutno ima samo jedna visoko kvalitetna deonica, a to je NIS. Imam deonice i u Bosni i Sloveniji, to su sve 'lokalne' deonice za mene.

 

Inace bilo je dosta prilika da se lepo zaradi na lokalnim deonicima, npr. u NIS Usao sam na 650 dinara, trenutno su 916 dinara a u junu ce biti isplacena dividenda za 2012-tu od 64 dinara neto, sto je skoro 10% prinos na ono sto sam ulozio, a cak i na trenutnu cenu akcija to je 7%. U US je visok prinos ako dobijes 2% dividendu. I u jakim slovenackim firmama poput Krke i Telekoma mozes dobiti skoro 5% dividende. MTEL u Bosni vec godinama isplacuje 10% dividendu godisnje.

 

Ja i dalje drzam da je Harry Browne's "Permanent Portfolio" odlicna ideja (25% in stocks, 25% in cash, 25% in gold, and 25% in long-term treasury bonds ):

 

The December 2012 issue of the American Association of Individual Investors Journal carried an interesting article, "The Permanent Portfolio: Using Allocation to Build and Protect Wealth." This AAII article states that over the last 40 years, the Browne allocation plan returned 9.5% compounded annually. From the AAII article, "The worst loss, a drop of 5%, occurred in 1981. In 2008's financial crisis, the portfolio was down only around 2% for the year." That is an amazing performance for such a simple yet conservative portfolio.

 

Jedino sto bih prilagodio portfolio lokalnim uslovima, nemam obveznice i ne planiram da ih kupujem, trenutno mi taj deo predstavlja orocena stednja ali bih i to zamenio sa nekretninama ako nadjem povoljnu priliku a onih 25% kesha podelio na deo u banci i deo u gotovom novcu pri ruci.

[S&P]

Predlazem test, npr ja cu da raspodelim 1.000 USD ovako:

 

50% US stock:                  SPDR SPY,         500/163.23 =  3.063 akcija,    dividend yield   2.03 %

20% Developed World:    iShares EFA,       200/62.66   =  3.192 akcija,    dividend yield   2.99 %

10% Emmerging market:  Vanguard VWO  100/44.49    =  2.248 akcija,    dividend yield   2.40 %

20% Junk Bonds:              iShares HYG       200/96.25   =  2.078 akcija,    dividend yield   6.51 %

 

Ref: http://finance.yahoo.com/, 09.Maj.2013.

 

Moj predlog je da napravis za istih 1.000 USD predlozeni Harry Browne's "Permanent Portfolio", najbolje preko ETF-ova koji mogu da se prate po danasnjim cenama.

 

Pa da uporedimo za godinu dana capital gain/loss + dividende od oba portfolia ?

 

P.S.

Svi komentatori su veoma dobrodosli da predloze svoj 1.000 USD portfolio za jednogodisnje takmicenje :-) 

Edited by S&P, 09 May 2013 - 20:01.

[mrblaf]

Permanentni portfolio je dugorocno orijentisan, ali nema veze, igre radi ajde da vidimo kako bi izgledalo poredjenje.

 

1000.00 dolara/1.30325 (zvanican kurs danas u 20.00 UCT) ~= 767.31 eura, ovo ce biti osnova za poredjenje da izbacimo uticaj kursnih razlika, tj. pobedjuje procentualno bolji portfolio, a ne u apsolutnom (dolarskom) iznosu. Sve cene su na danasnji dan, kod zlata je uzeta cena London AM fiks. Sto se tice ostalih propozicija, svi prinosi se uzimaju u bruto iznosu, tj. izbacuje se iznos poreza na dividendu/kamatu i uzima se bruto iznos dividende i kamate.

 

Nesto sto bi bilo najslicnije mom portfoliu:

 

Deonice 191.68 eura:

-1 deonica KRKA Slovenia: 48.30 eura

-6 deonica NIS Srbija: 49.62 eura (cena 916 dinara)

-55 deonica MTEL Banjaluka: 46.40 eura (cena 1.65 BAM)

-231 deonica Hidroelektrane na Trebisnjici: 47.36 eura (cena 0.401 BAM)

 

Zlato: 5.33 grama 191.72 euro

 

Obveznica tj. orocena stednja na 36 meseci, kamata 5%, 191.91 euro

 

Kesh 192.00 euro:

-stednja po vidjenju, kamata 1.78%: 115.22 euro

-kesh u 'slamarici': 76.78 euro

[S&P]

To izgleda kao posteno poredjenje, procenat profit/loss u odnosu na startnu vrednosu ukljucujuci bruto dividende.

 

Za moj ukus deo sa akcijama u Harry Browne's Permanent Portfolio (HBPP) nije dovoljno diversifikovan, npr relativno je mali broj akcija i sve su iz iste lokalne geografske zone. Taj deo portfolija moze da ima spektakularan rast ako se lokalno stvari dobro razvijaju, ali i veliki pad. Za mene diversifikacija vise znaci npr iShares EFA koji ima 900 akcija rasporedjenih po Japanu, Evropi, Aziji

 

http://us.ishares.co...verview/EFA.htm

 

Svakako, ovo je samo licni ukus, ne znaci da ce EFA imati bolji performans od gore izabranog, moze lako da bude i obrnuto

[mrblaf]

To izgleda kao posteno poredjenje, procenat profit/loss u odnosu na startnu vrednosu ukljucujuci bruto dividende.

 

Za moj ukus deo sa akcijama u Harry Browne's Permanent Portfolio (HBPP) nije dovoljno diversifikovan, npr relativno je mali broj akcija i sve su iz iste lokalne geografske zone. Taj deo portfolija moze da ima spektakularan rast ako se lokalno stvari dobro razvijaju, ali i veliki pad. Za mene diversifikacija vise znaci npr iShares EFA koji ima 900 akcija rasporedjenih po Japanu, Evropi, Aziji

 

http://us.ishares.co...verview/EFA.htm

 

Svakako, ovo je samo licni ukus, ne znaci da ce EFA imati bolji performans od gore izabranog, moze lako da bude i obrnuto

 

I ja bih licno voleo da je moguca veca diversifikacija, ali nazalost u ovim krajevima postoji manje od 20 firmi koje su jake i koje dele dividendu, tako da je izbor relativno mali i uglavnom se svodi na telekome/energetiku/farmaciju. Moguc je spektakularan rast ili pad ovih deonica, ali za mene je primarna relativno stabilna dividendna politika, i to je bio neki kriterijum kod odabira deonica, ove deonica bi u zbiru trebalo da donose minimum 5% godisnje dividende.

 

Posto je opcija sa fondovima prevelika komplikacija za prosecnog investitora ovde, nisam hteo da uzimam tu varijantu u obzir mada slazem se da je to sigurnija opcija.

[S&P]

Kazu da ne treba verovati mnogo analiticarima (Switch off CNBC, flip coin instead), ali mi ovaj presek misljenja sa BBC-ja izgleda kao realisticna procena:

 

http://www.bbc.co.uk...siness-21696467

 

Nadam da ce portfolio koji sam sklopio biti guran na gore sa money policy centralnih banaka, USA SPY od FED-a, Developed World EFA od BOJ i ECB, a Junk Bonds HYG potrebom za yieldom.

Edited by S&P, 11 May 2013 - 12:28.

[mrblaf]

Kazu da ne treba verovati mnogo analiticarima (Switch off CNBC, flip coin instead), ali mi ovaj presek misljenja sa BBC-ja izgleda kao realisticna procena:

 

http://www.bbc.co.uk...siness-21696467

 

Nadam da ce portfolio koji sam sklopio biti guran na gore sa money policy centralnih banaka, USA SPY od FED-a, Developed World EFA od BOJ i ECB, a Junk Bonds HYG potrebom za yieldom.

 

Ne treba biti neki preterani mudrac pa videti da je politika niskih kamatnih stopa i kvantitativnog 'olaksanja' u ogromnoj meri podstakla rast deonica.

 

Vecina institucionalnih investitora, posebno penzioni fondovi i osiguravajuce kuce u US, racunaju da moraju da imaju godisnji prinos od 5-8% da bi mogli da isprate sve obaveze, pre 5 godina to je bilo lako, ako si penzioni fond/osiguranje kupis 30-godisnje US obveznice sa 6% kamate i odes na golf.

 

Sada kada 30-godisnje obveznice imaju kamatu manju od 2.5%, taj novac ocajnicki trazi prinos, pa imas situaciju da je prinos na 'junk' obveznice kompanija ispod 5% po prvi put ikad (kad smo vec kod fondova pogledaj npr. Barclays high yield index), a vidim i da su centralne banke pocele da kupuju deonice jer je prinos na obveznice manji od inflacije (obratiti paznju na naslov clanka u linku "central-banks-load-up-on-equities-as-low-rates-kill-bond-yields"):

http://www.bloomberg...ond-yields.html

 

Sve sto mogu reci je da smo krenuli u neistrazene vode ali sumnjam da nas ceka iskrcavanje na Havajima... 

Edited by mrblaf, 11 May 2013 - 12:50.

[S&P]

Meni se neki put cini da drzave preko nultih kamatnih stopa prakticno sprovode "meko bankrostvo" da bi se resili dugova, i da smo u nekakvoj fazi globalne tranzicije u ekonomiju koja nece biti zasnovana na drzavnim obveznicama. U neku vrstu globalnog ekonomskog www networka gde ides i investiras tamo gde mislis da postoji realna ekonomska susptanca iza ponudjene investicije, a ne samo obecanje drzave da ce ti vraditi dug.

Ja i dalje vidim stock market kao skup kompanija koje se (vecinom) bave realnom ekonomijom. Takodje vidim stock market i kao hedge protiv inflacije, tj ako inflacija skoci te kompanije ce imati vise prihoda od povecanih prodajnih cena i vredece vise.

Sa strane procene rizika investicija, u skorasnjim velikim gubicima investitora kao sto su Kiparske banke ili Grcke obveznice stradao je cash. Investicije u akcije nisu nigde plenjene od strane drzava, to je verovatno nemoguce usled pravne kompleksnosti i potrebnih sudskih odluka o zapleni privatne svojine isto kao da bi se nekome oduzela privatna kuca. A stednja u bankama se moze pokupiti jednostavnom odlukom vladxe drzave o novom solidarnom porezu, a ulaganje u obveznice se anulira jednostavno bankrotstvom drzave. Meni ulaganje u stock market izgleda sigurnije u sadasnjem vremenu velikih drzavnih dugova, barem se rizik od nenormalnog duga ne moze jednostavno prevaliti na akcije.

Svakako rizik od korekcije marketa postoji, i bio bi veliki ako i kada drzava bankrotira.

[mrblaf]

Svima je jasno da se dugovi ne mogu vratiti u realnom iznosu, i da ce dugovi morati biti umanjeni na jedan ili drugi nacin. Politika nultih kamatnih stopa je prakticno beskoristan alat, kojim se samo kupuje vreme u nadi da ce nekako ekonomija da poraste 20-30% i time smanji teret dugova, bez bankrota i velikih lomova. Koliko je taj alat efikasan, to je pokazao Japan zadnjih 20 godina.

Sto se tice procesa unistavanja kapitala, taj proces je neminovan ukoliko se umanjuju dugovi. Kesh iz kiparskih banaka nije 'oduzet', on je potrosen na kupovinu grckih obveznica, kad je doslo do otpisa grckog duga kiparske banke su ostale sa 'rupom'.

Inace 'unistavanje' kapitala na ovaj ili onaj nacin je neminovno. Iz realne ekonomije je 'izvuceno' toliko novca da ne postoji nacin da se taj novac 'oplodi'. Zamisli da gomila Nemaca potrce zbog visokih kamata da oroce novac u srpske banke i poloze 500 milijardi evra u srpske banke. Ako bi im isplatili 5% kamate, to je 25 milijardi evra godisnje, skoro celokupan godisnji GDP Srbije. Taj novac srpska ekonomija ne moze da generise, ona moze da generise mozda milijardu evra prinosa bez obzira da li je u bankama 8 milijardi ili 500 milijardi nominalnog kapitala. Nesto slicno se desilo na Kipru, dobili su 70 milijardi evra depozita sa kojim nisu znali sta da rade pa su krenuli da ga ulaze u najrizicnije moguce poslove, i bice ovakvih slucejeva jos, to je sigurno.

Stock market je hedge protiv inflacije samo do izvjestnog stepena, tj. u onoj meri u kojoj su kompanije u stanju da prebace rast troskova na kupce i odrze profitabilnost. Ima sektora koji su to u stanju, ali ima sektora koji su i veliki gubitnici cak i kod relativno niske inflacije. Sigurno da je stock market bolja opcija od obveznica ili kesha u slucaju inflacije, ali jaca inflacija moze da bankrotira veliki broj firmi.

Edited by mrblaf, 11 May 2013 - 14:02.

[alexnikolic]

Svima je jasno da se dugovi ne mogu vratiti u realnom iznosu, i da ce dugovi morati biti umanjeni na jedan ili drugi nacin. Politika nultih kamatnih stopa je prakticno beskoristan alat, kojim se samo kupuje vreme u nadi da ce nekako ekonomija da poraste 20-30% i time smanji teret dugova, bez bankrota i velikih lomova. Koliko je taj alat efikasan, to je pokazao Japan zadnjih 20 godina.
 

 Ameri i Nemci prodaju svoje obveznice po blizu nultim stopama (Nemci cak i po negativnim) - dakle, investitori veruju u te ekonomije i sigurnost ulaganja u te obveznice toliko da su spremni i da izgube 1-2%, samo da im je Amer ili Nemac duzan. Ne verujem da su investitori budale. Dakle, nije sve u apsolutnom ili relativnom iznosu duga, mnogo je bitnija struktura tog duga - kao sam ranije objasnjavao - mozes biti zaduzen po 7% i imati dug od 60% GDPa (Srbija), a mozes biti zaduzen po 0.1% i imati dug od 100% GDP-a (Ameri) - sta bi radije bio? Ja bih radije ovih 100% GDP-a po 0.1%. 

 

Japan je, uprkos svemu, dokaz da mozes imati i 200% duga i imati stabilnu ekonomiju. Nezaposlenost je 4.4%

Edited by alexnikolic na kvadrat, 11 May 2013 - 15:27.

[mrblaf]

 Ameri i Nemci prodaju svoje obveznice po blizu nultim stopama (Nemci cak i po negativnim) - dakle, investitori veruju u te ekonomije i sigurnost ulaganja u te obveznice toliko da su spremni i da izgube 1-2%, samo da im je Amer ili Nemac duzan. Ne verujem da su investitori budale. Dakle, nije sve u apsolutnom ili relativnom iznosu duga, mnogo je bitnija struktura tog duga - kao sam ranije objasnjavao - mozes biti zaduzen po 7% i imati dug od 60% GDPa (Srbija), a mozes biti zaduzen po 0.1% i imati dug od 100% GDP-a (Ameri) - sta bi radije bio? Ja bih radije ovih 100% GDP-a po 0.1%. 

 

Japan je, uprkos svemu, dokaz da mozes imati i 200% duga i imati stabilnu ekonomiju. Nezaposlenost je 4.4%

 

Ako je inflacija u US 2% a investitiori kupuju obveznice koje im donose 1.5%, ocigledno da su investitoru u realnom iznosu na gubitku, na to sam i mislio kad sam rekao da dugovi nece biti vraceni u realnom iznosu.

 

A u Srbiji je kamata na euro obveznice skoro 7%, zato sto je u nju uracunata sasvim realna mogucnost da se ostane bez 100% glavnice, tj. da drzava bankrotira i prestane da isplacuje svoje obaveze.

[S&P]

 

Inace 'unistavanje' kapitala na ovaj ili onaj nacin je neminovno. Iz realne ekonomije je 'izvuceno' toliko novca da ne postoji nacin da se taj novac 'oplodi'.

Sta smatras pod izvlacenjem novca iz realne ekonomije - visak vrednosti koji se stavlja na stednju i velike cash rezerve kompanija ? Ako postoji veliki visak koji se izvlaci dali je to onda pokazatelj da je produktivnost rada podignuta i da je potrebno da manje ljudi radi, a da se visak pravednije raspodeli ?
 

[mrblaf]

 
Sta smatras pod izvlacenjem novca iz realne ekonomije - visak vrednosti koji se stavlja na stednju i velike cash rezerve kompanija ? Ako postoji veliki visak koji se izvlaci dali je to onda pokazatelj da je produktivnost rada podignuta i da je potrebno da manje ljudi radi, a da se visak pravednije raspodeli ?
 

 

Sve sto iz prihoda kompanije ide u dividende/otkup deonica/dobit vlasnicima kompanija predstavlja 'povlacenje' novca u kapital. Ono sto je najveci problem je sto taj iznos procentualno raste (smanjujuci time kompenzaciju radnoj snazi i njenu kupovnu moc) i sto taj novac najcesce zavrsava u poreskim rajevima da bi se umanjio porez umesto u realnoj ekonomiji, procene su da je u poreskim rajevima preko 20.000 milijardi dolara:

 

http://www.online-ac...net/tax-havens/

 

Nista bolje ne ilustruje od Apple-a negativne tendencije u danasnjoj ekonomiji. Apple ima skoro 35 milijardi dolara profita sa (zvanicno) 73.000 zaposlenih, cak i da placa svoje zaposlene 150.000 dolara godisnje bruto u proseku (a ne placa ih: http://www.nytimes.c...wanted=all&_r=0), ispada da je godisnji profit 4 puta veci od godisnje kompenzacije radnicima?! Sad ce neko reci, ali taj profit ide vlasnicima kompanije koji onda trose te pare, ali nista od toga. Dobar deo tog profita je ostvaren u inostranstvu i da ne bi platio porez u US na profit, Apple drzi oko 135 milijardi na racunima u inostrantsvu, i sad ima hedge fund koji tim parama kupuje obveznice tj. taj novac vraca u potrosnju u obliku kredita umesto plate/zarade/dividende.

 

Ekonomija je zatvoren sistem sa povratnom spregom, zaradjen novac kao izlaz mora da se vrati kao potraznja na ulaz, ali ako to radi u obliku kredita za potrosnju to je negativna povratna sprega jer stalno povecava obaveze koje moraju da se servisiraju, tj. proizvodi nama dobro poznatu duznicku krizu. Npr. evo u ovom clanku opis uticaja velike zaduzenosti u US po osnovu skolovanja na koledzu:

 

http://www.nytimes.c.../aO2hYORd3NZSsw

Edited by mrblaf, 11 May 2013 - 18:01.