163 replies to this topic

[Yormax]

Postoji i peti razlog: - Kvalitetni studenti nisu zainteresovani za upis, pa se obara prag znanja na prijemnom potreban za upis na fakultet. Posledicno se upisuju studenti koji nisu u stanju da prate gradivo, bez obzira na kvalitet nastavnika i slozenost gradiva.

To su opet predrasude, da matematiku i fiziku upisuju oni koji su otpali na nekim prijemnim ne znam ni ja gde, na TF u Boru verovatno... Dovoljno je pogledati liste sa upisa zadnjih 10 godina pa videti koliko poena iz srednje skole imaju oni oni koji upisuju ova dva fakulteta, nema skoro nikoga ko nije bio odlikas u gimnaziji na bilo kom smeru. takva statistika postoji mozda jos samo na Medicinskom. Zasto bi najbolji djaci iz gimnazija bezali sa ETF-a i Masinskog pa upadali na PMF u nedostatku boljeg izbora, mozda je bilo nekad davno tako, sada svakako nije.

Na FF-u se uci apstraktna teorijska fizika, na ETF-u prakticni inzenjerski predmeti iz recimo elektronike, od kada to ovi drugi a priori spadaju u tezu grupu i sta tu ima toliko posebno barem nakon bolonjske reforme gradiva koja je sada mnogo vise primenjena na elektrotehnickom nego na Fizickom fakultetu. Da li pre treba cestitati nekome na tome sto je postao strucnjak za signale i sisteme ili za kvantnu teoriju, bez obzira da li je ista od toga drustveno korisno i upotrebljivo, to bi bilo isto kao reci da su elektrotehnicke srednje skole teze i kvalitetnije od gimnazija.

I treci razlog koji je aktuelan zadnjih godina - na FF-u zbog minimalne izlaznosti na ispitima sanse za prepisivanje ne postoje jer svi ispiti imaju pismeni i usmeni deo na koji izlazi po ne vise od dvoje studenata, sa druge strane sada imamo buljuk svrsenih ETF-ovaca i masinaca koji su polozili 40 ispita u prepunim amfiteatrima "preko telefona" i sa jos "dva usmena do kraja" koji su im preostali.

Da li neko zaista misli da je ovaj skok prolaznosti na recimo Medicinskom rezultat samo bolonjske reforme, naravno da nije, evoluira obrazovni sistem ali evoluiraju i mobilni telefoni i ostale dostupne tehnologije sto negde predstavlja prednost a negde ne. Medicinski fakultet je odlican primer jer je na njemu pocetkom 2000ih prolaznost bila 1-3 procenta dok je sada skocila na tih neverovatnih 80, kakva bi morala da bude reforma da bi dovela do takve drasticne promene.

Edited by Yormax, 07 November 2012 - 18:22.

[tomas.hokenberi]

To su opet predrasude, da matematiku i fiziku upisuju oni koji su otpali na nekim prijemnim ne znam ni ja gde, na TF u Boru verovatno... Dovoljno je pogledati liste sa upisa zadnjih 10 godina pa videti koliko poena iz srednje skole imaju oni oni koji upisuju ova dva fakulteta, nema skoro nikoga ko nije bio odlikas u gimnaziji na bilo kom smeru. takva statistika postoji mozda jos samo na Medicinskom. Zasto bi najbolji djaci iz gimnazija bezali sa ETF-a i Masinskog pa upadali na PMF u nedostatku boljeg izbora, mozda je bilo nekad davno tako, sada svakako nije.

Biti odlikas u gimnaziji nije neko posebno dostignuce. I nisam ja rekao da najbolji djaci beze sa ETF-a i idu na FF, naprotiv situacija je obrnuta, najbolji djaci (osim zaista zainteresovanih buducih fizicara) beze od fizike i idu ka fakultetima koji im deluju perspektivnije (ETF, FON itd).

Na FF-u se uci apstraktna teorijska fizika, na ETF-u prakticni inzenjerski predmeti iz recimo elektronike, od kada to ovi drugi a priori spadaju u tezu grupu i sta tu ima toliko posebno barem nakon bolonjske reforme gradiva koja je sada mnogo vise primenjena na elektrotehnickom nego na Fizickom fakultetu. Da li pre treba cestitati nekome na tome sto je postao strucnjak za signale i sisteme ili za kvantnu teoriju, bez obzira da li je ista od toga drustveno korisno i upotrebljivo, to bi bilo isto kao reci da su elektrotehnicke srednje skole teze i kvalitetnije od gimnazija.

Ocigledno nemas pojma cime se bave strucnjaci za sisteme i signale inace bi drugacije pisao. Npr. matematika koja je u pozadini teorije sistema i signala je ista ona koja se koristi u statistiskoj fizici. Obrada signala je kompleksna disciplina i za bavljenje istom nije potreban manji kvalitet ili sposobnost nego za bavljenje kvantnom mehanikom.

Inace neke elektrotehnicke skole su bolje od vecine gimnazija.

Edited by tomas.hokenberi, 07 November 2012 - 19:37.

[Johanna92]

Da pa to kompenzuju upisivanjem filozofskog, geografije, norveske knjizevnosti, bibliotekarstva i informatike, FON-a, turizmologije, biologije, FPN-a, lingvistike, TMF-a, ekonomije, prava, defektologije, sumarstva koji se svi ubise od profitabilnosti pogotovu u danasnje vreme. Pa i gradjevinskog (jer ne primecujem da se u srbiji nesto posebno gradi) i te medicine na kojoj nakon osnovnih studija od 6 godina opet ne stices nikakvo upotrebljivo znanje. Dakle, to je van rasprave, da li je uopste bilo kakvo ucenja danas profitabilno i zasto bi bilo? Ako jeste, to su onda one struke sa kojima se moze u civilizovan svet a u takve obicno spadaju fakulteti na kojima se uci bas nesto vezano ili za fiziku ili za programiranje. Uz to da FF ostavlja i mogucnost lakog nalazenja posla u srbiji u bilo kom gradu, uz platu od 500 evra i trocasovno radno vreme devet ,meseci godisnje, i onda neko govori o neisplativosti? To je smesno i tu ne moze biti govora o neisplativosti, kao sramota ih je da rade u prosveti, pa pre ce biti da je rec o nekim traumam ponesenim bas iz skole ili toga da nekome ne lezi posao predavaca nego o tome da se takav posao ne isplati. Naravno da se isplati, dovoljno je samo podeliti prosvetarsku platu sa brojem radnih casova i nedelja godisnje pa uporediti sa nekim drugim strukama recimo inzenjerskim.

Situacija je jos bolja za ove koji imaju zivaca da se upuste u naucne vode pa se domognu mesta na nekim visim skolama i slicno, gde onda uz nekoliko casova nedeljno imaju obezbedjenu poslanicku platu, uporedi to sa poslom jednog elektroinzenjera pa proceni sama sta je bolje i isplativije u odnosu na ulozeni trud, vreme i ostalo. Ne treba zaboraviti da za inzenjere pravo ucenje i usavrsavanje pocinje tek nakon sto se zaposle dok bi kod profesora bilo obrnuto (univerzitetske ne racunam naravno).

O cemu ti pricas? Zasto bi neko zavrsavao FF koji je tezak samo da bi radio u prosveti? Postoji i nesto sto se naziva odnos ulozenog rada i dobijenog rezultata, a to mi se cini kao nesto sto je najmanje kod fakulteta kao sto je FF.
I ko te je slagao da se fizika trazi u skolama? Mozda matematika i srpski jezik, zato sto to imas svuda, ne znam gde imas fiziku? Niko nece da ide u Svijlajnac ili Veliku Planu zato sto tamo nedostaju profesori fizike, da li je zato ucio/la sve te stvari, koje mu/joj, budimo iskreni nikada nece ni trebati, pogotovo za nastavu u osnovnoj skoli.

[tomas.hokenberi]

Probaj da se zaposlis kao inzenjer pa ispitaj kako to izgleda u praksi.

Ja znam kako to izgleda posto (1) sam zaposlen i (2) inzenjer sam (magistar elektrothnike). Istina ja radim u naucno-istrazivackom institutu ne u privatnoj firmi.

Desava se da inzenjeri gradjevine rade za 30.000 mesecno, sa uplatom doprinosa na minimalac, sest dana u nedelji.

Nemam pojma kakve su plate gradjevinaca (diplomiranih) u proseku, znam samo da oni koje ja poznajem prolaze puno bolje.

Dakle to su predraduse da inzenjeri tako dobro prolaze i njihova situacija zavisi od okolnosti i dobre volje poslodavca koji ih je zaposlio. Ali, nije samo rec o tome sta je koliko placeno i gde je lakse upasti, ako poredimo razvojni put jednog masinskog inzenjera i nekoga ko je zavrsio astrofiziku pa krenuo u prosvetu onda je ovaj drugi svakako tezi... Kao prvo zbog ocigledne razlike u programima, zbog cinjenice da jedna ustanova skoluje "naucnike" a druga inzenjere i zbog razlike u kriterijumima koju diktira bas nivo studenata koji pohadjaju jedne i druge kurseve... pa ne moze se valjda porediti kvalitet studanata na studijskim grupama za astro i teorijsku fiziku sa masincima i gradjevincima pa cak i ETF-ovcima gde se moze naci gomila onih koji nisu zavrsili gimnazije ili su u vecini.

Potpuno je nebitno da li je neko zavrsio gimnaziju ili neku drugu skolu, bitno je kakve su mu sposobnosti.

Nevezano za brojke koliko brucosa se gde upisuje takvo poredjenje se ne moze praviti... desava se recimo na B-teorijskom smeru fizickog fakulteta da se upise i po 5 olimpijaca od ukupno upisanih 20 studenata, pa onda na sledecoj godini od 10 koji su prosli dalje i redovno daju ispite procenat nekadasnjih ucesnika olimpijada je 50%. Gde se to jos moze naci? Kakva bi bila neka npr. internacionalna inzenjerska skola koju bi upisivalo 50% olimpijaca i kakve bi oni tu rezultate imali. Dakle, FF upisuju neki od najboljih djaka iz cele zemlje i takva koncentracija genijalaca ne postoji ni na jednom drugom mestu.

Da si pazljivije citao ono sto sam napisao procitao bi i ja tvrdim a na FF postoji grupa zaista zainteresovanih i kvalitetnih studenata. Medjutim to je ipak manjina.

Sve tehnicke visoke skole na kojima se predaje fizika, dakle elektrotehnicka, gradjevinska, masinske,,, takvih ima puno po Srbiji i nastavni kadar iz fizike i matematike je i tu deficitaran. Sto se tice matematike deficitaran je cak i na Matematickom fakultetu koliko mi je poznato.

Ti si napisao vise skole. Na visim skolama se ne bave naukom.

Edited by tomas.hokenberi, 07 November 2012 - 19:46.

[tomas.hokenberi]

O cemu ti pricas? Zasto bi neko zavrsavao FF koji je tezak samo da bi radio u prosveti? Postoji i nesto sto se naziva odnos ulozenog rada i dobijenog rezultata, a to mi se cini kao nesto sto je najmanje kod fakulteta kao sto je FF.
I ko te je slagao da se fizika trazi u skolama? Mozda matematika i srpski jezik, zato sto to imas svuda, ne znam gde imas fiziku? Niko nece da ide u Svijlajnac ili Veliku Planu zato sto tamo nedostaju profesori fizike, da li je zato ucio/la sve te stvari, koje mu/joj, budimo iskreni nikada nece ni trebati, pogotovo za nastavu u osnovnoj skoli.

Sto se tice potraznje za profesorima fizike Yomax ima pravo. Profesori fizike jesu deificitaran kadar posto je broj diplomaca na fizici relativno mali, ali i zato sto vecina gleda da se bavi necim drugim. Npr. ima dosta diplomiranih fizicara koji se bave softverom.

[Johanna92]

Dakle, FF upisuju neki od najboljih djaka iz cele zemlje i takva koncentracija genijalaca ne postoji ni na jednom drugom mestu.

Isto vazi i za smer za astrofiziku koji je na Matematickom fakultetu, bez obzira na minimalan broj upisanih.

A niska prolaznost je, pretpostavljam, zbog toga sto im je ispod casti da uce? Rekao si da:

1) Na FF postoji koncetracija 'genijalaca'.
2) U Americi i zap. Evropi fizicari spadaju medju najplacenija zanimanja.
3) Fizicari se uglavnom zaposljavaju u prosveti.
Sta od ovoga nije tacno?

[Johanna92]

Sto se tice potraznje za profesorima fizike Yomax ima pravo. Profesori fizike jesu deificitaran kadar posto je broj diplomaca na fizici relativno mali, ali i zato sto vecina gleda da se bavi necim drugim. Npr. ima dosta diplomiranih fizicara koji se bave softverom.

Da, opet u Svilajncu i u Velikoj Plani. Zato 'vecina i gleda da se bavi necim drugim'.

[tomas.hokenberi]

... ako poredimo razvojni put jednog masinskog inzenjera i nekoga ko je zavrsio astrofiziku pa krenuo u prosvetu onda je ovaj drugi svakako tezi... Kao prvo zbog ocigledne razlike u programima, zbog cinjenice da jedna ustanova skoluje "naucnike" a druga inzenjere i zbog razlike u kriterijumima koju diktira bas nivo studenata koji pohadjaju jedne i druge kurseve...

Ako ti verujes da bilo koji fakultet (na osnovnim studijama) skoluje naucnike onda zivis u debeloj zabludi. Nijedan fakultet niti skoluje (na osnovnim studijama) naucnike, niti to treba da radi.

Diplomirani fizicar ne postaje samim faktom da je diplomirao fiziku naucnik. Da bi postao naucnik mora i da se bavi naukom, odnosno istrazivanjem, a to sigurno nece postati kao profesor u srednjoj skoli.
A naucnik je i onaj ko se bavi astrofizikom, i onaj ko se bavi etnologijom i onaj ko se bavi signalima i sistemima.

Inace da si polagao na npr. ETF-u neke ispite drugu bi pricu pricao o kriterijumima.

[Yormax]

Biti odlikas u gimnaziji nije neko posebno dostignuce. I nisam ja rekao da najbolji djaci beze sa ETF-a i idu na FF, naprotiv situacija je obrnuta, najbolji djaci (osim zaista zainteresovanih buducih fizicara) beze od fizike i idu ka fakultetima koji im deluju perspektivnije (ETF, FON itd).

Beze od fizike pa stignu na ETF, ma svaka im cast To je opet dobar argument jer je moguce da je i iz tog razloga sto postoji jedan srodan tehnicki fakultet navala na FF tako mala, dok onda ide obrnuta prica za biologiju i hemiju iako ih ni na hemiji nema previse. Sto se tice FON-a, FON je fakultet za menadzment, jer su dva ili tri od njihova 4 iz oblasti menadzmenta, pa ako u tome lezi perspektiva na trzistu rada onda se i ja slazem sa tim, dole ucenje i idemo svi u sefove i krupne kapitaliste. Smer za informacione sisteme na kome se i ne uci programiranje... FON je smesno uzimati za ozbiljno ali ako je on ostao jedina nada za mlade strebere onda je to odlicna vest jer sada master na istom mogu svi da upisu i jos lakse zavrse zbog toga sto nastavu na svim obaveznim predmetima drze po dva profesora koji su u situaciji da se takmice ko ce privuci veci broj studenata na predavanja i ispite, zato je FON jedini fakultet na kome nema ispita sa prolaznoscu ispod crvene granice od 30% u toku godine.

To je odlicno resenje ali je problem sto se onda osnovne studije pretvaraju u neku vrstu osnovne skole koju svi mogu i moraju zavrsiti pa posle nek se snalazi kako ko ume.

Edited by Yormax, 08 November 2012 - 19:07.

[tomas.hokenberi]

Beze od fizike pa stignu na ETF, ma svaka im cast

Zasto uporno naopako shvatas ono sto ti se pise? Ne beze oni od fizike kao nauke (inace bi bezali na prava, a ne na ETF) vec beze od fizickog fakulteta posto ga ne percipiraju kao perspektivan.

To je opet dobar argument jer je moguce je i iz tog razloga sto postoji jedan srodan tehnicki fakultet navala na FF tako malo, dok onda ide obrnuta prica za biologiju i hemiju iako ih ni na hemiji nema previse. Sto se tice FON-a, FON je fakultet za menadzment, jer su dva ili tri od njihova 4 iz oblasti menadzmenta, pa ako u tome lezi perspektiva na trzistu rada onda se i ja slazem sa tim, dole ucenje i idemo svi u sefove i krupne kapitaliste.

(1) Jeste vecina smerova su menadzerski, ali IT smer je relativno perspektivan. (2) Ja ne branim njihov izbor (ako biraju menadzment), ja ga samo konstatujem.

Smer za informacione sisteme na kome se i ne uci programiranje... FON je smesno uzimati za ozbiljno ali ako je on ostao jedina nada za mlade strebere onda je to odlicna vest jer sada master na istom mogu svi da upisu i jos lakse zavrse zbog toga sto nastavu na svim obaveznim predmetima drze po dva profesora koji su u situaciji da se takmice ko ce privuci veci broj studenata na predavanja na ispite, zato je FON jedini fakultet na kome nema ispita sa prolaznoscu ispod crvene granice od 30% u toku godine.

Ja ne cenim previse FON, ali da se ne uci programiranje na IT smeru jednostavno nije tacno.

Edited by tomas.hokenberi, 08 November 2012 - 18:55.

[Nimrod]

Postoji i peti razlog: - Kvalitetni studenti nisu zainteresovani za upis, pa se obara prag znanja na prijemnom potreban za upis na fakultet. Posledicno se upisuju studenti koji nisu u stanju da prate gradivo, bez obzira na kvalitet nastavnika i slozenost gradiva.

Postoji i peti razlog: - Kvalitetni studenti nisu zainteresovani za upis, pa se obara prag znanja na prijemnom potreban za upis na fakultet. Posledicno se upisuju studenti koji nisu u stanju da prate gradivo, bez obzira na kvalitet nastavnika i slozenost gradiva.

Postoji i peti razlog: - Kvalitetni studenti nisu zainteresovani za upis, pa se obara prag znanja na prijemnom potreban za upis na fakultet. Posledicno se upisuju studenti koji nisu u stanju da prate gradivo, bez obzira na kvalitet nastavnika i slozenost gradiva.

Slazem se. I posto postoji postoji najmanje pet potencijalnih razloga za nisku prolaznost, niska prolaznost kao merilo kvaliteta je dakle potpuno diskvalifikovana. Da samo jos i neko mucne glavom na svim ovim fakultetima i zaista pocne tako da misli.

[Yormax]

O cemu ti pricas? Zasto bi neko zavrsavao FF koji je tezak samo da bi radio u prosveti? Postoji i nesto sto se naziva odnos ulozenog rada i dobijenog rezultata, a to mi se cini kao nesto sto je najmanje kod fakulteta kao sto je FF.
I ko te je slagao da se fizika trazi u skolama? Mozda matematika i srpski jezik, zato sto to imas svuda, ne znam gde imas fiziku? Niko nece da ide u Svijlajnac ili Veliku Planu zato sto tamo nedostaju profesori fizike, da li je zato ucio/la sve te stvari, koje mu/joj, budimo iskreni nikada nece ni trebati, pogotovo za nastavu u osnovnoj skoli.

Ako te zanima odnos ulozenog rada i rezultata onda lepo zavrsis srednju frizersku i uzivas, imas lep i lak posao, zaradu vecu od inzenjerske i jos ako imas gde da otvoris radnju bog da te vidi. Dakle, ti ovde postavljas pitanje da li uopste ima smisla studirati teske fakultete, pa naravno da nema... Zasto bi se neko 7 godina maltretirao sa vec pomenutim signalima i sistemima samo da bi posle dobio jos tezi posao, jer je rad uvek tezi od ucenja bilo sta da je u pitanju. Odgovor je jasan, to moze biti samo mazohista ili neka teska budala. Da li je bolje predavati klincima u osnovnoj skoli njutnove zakone i present simple tri casa dnevno ili raditi recimo kao programer 11 sati, od subote do nedelje, kod nepismenog poslodavca koji o svemu tome ne zna nista ali je zato znao na vreme da nasledi od babe pocetni kapital i pokrene big biznis kao sav uspesan i normalan svet. Pa ko je tu lud i ko je u boljoj poziciji od te trojice. Dakle, to da li ima smisla ulagati u neko obrazovanje je bespredmetna diskusija i nema veze sa ovom temom, ali ako vec poredis obican i posao u prosveti pa onda naravno da je FF neuporedivo bolji od ETF-a iako su otprilike iste tezine i program je slican, iz razloga sto jedna institucija skoluje buduce profesore a druga buduce magarce, prosto receno. Poenta skolovanja po mom misljenju nije u tome da dodjes kod neke neotesane budale koja ce posle da ti daje sve teze i teze poslove uz dva dana godisnjeg odmora i platu koja niti je bog zna kakva niti imas kada i gde da je potrosis, nego da steknes neki normlan drustveni status i imas sopstvenu inicijativu u uslovima koje mozes da kontrolises. Koliki je danas procenat onih koji bi zamenili posao u privatnim kompanijama za bilo kakav u javnom sektoru, ogroman... a sta pokriva najveci deo javnog sektora? Prosveta, zdravstvo. I na kraju nije tacno da profesori fizike i traze posao u provinciji jer je deficit ogroman bas u Beogradu, beogradske skole su prepune elektro i masinskih inzenjera koji predaju fiziku i matematiku na odredjeno. Potrazi na guglu koje su najdeficitarnije struke u Beogradu i okolini pa se informisi sama ako vec nikad nisi trazila posao kao sto bi se reklo iz tvojih komentara.

Edited by Yormax, 10 November 2012 - 22:50.

[Johanna92]

Ako te zanima odnos ulozenog rada i rezultata onda lepo zavrsis srednju frizersku i uzivas, imas lep i lak posao, zaradu vecu od inzenjerske i jos ako imas gde da otvoris radnju bog da te vidi. Dakle, ti ovde postavljas pitanje da li uopste ima smisla studirati teske fakultete, pa naravno da nema... Zasto bi se neko 7 godina maltretirao sa vec pomenutim signalima i sistemima samo da bi posle dobio jos tezi posao, jer je rad uvek tezi od ucenja bilo sta da je u pitanju. Odgovor je jasan, to moze biti samo mazohista ili neka teska budala. Da li je bolje predavati klincima u osnovnoj skoli njutnove zakone i present simple tri casa dnevno ili raditi recimo kao programer 11 sati, od subote do nedelje, kod nepismenog poslodavca koji o svemu tome ne zna nista ali je zato znao na vreme da nasledi od babe pocetni kapital i pokrene big biznis kao sav uspesan i normalan svet. Pa ko je tu lud i ko je u boljoj poziciji od te trojice. Dakle, to da li ima smisla ulagati u neko obrazovanje je bespredmetna diskusija i nema veze sa ovom temom, ali ako vec poredis obican i posao u prosveti pa onda naravno da je FF neuporedivo bolji od ETF-a iako su otprilike iste tezine i program je slican, iz razloga sto jedna institucija skoluje buduce profesore a druga buduce magarce, prosto receno. Poenta skolovanja po mom misljenju nije u tome da posle dodjes kod neke neotesane budale koja ce posle da ti daje sve teze i teze poslove uz dva dana godisnjeg odmora i platu koja niti je bog zna kakva niti imas kada i gde da je potrosis, nego da steknes neki normlan drustveni status i imas sopstvenu inicijativu u uslovima koje mozes da kontrolises. Koliki je danas procenat onih koji bi zamenili posao u privatnim kompanijama za bilo kakav u javnom sektoru, ogroman... a sta pokriva najveci deo javnog sektora?

Zasto bi neko studirao tezak fakultet ako mu se nudi da provede 40 godina u prosveti? I ko ti je rekao da su plate tamo 500 evra?

Prosveta, zdravstvo. I na kraju nije tacno da profesori fizike i traze posao u provinciji jer je deficit ogroman bas u Beogradu, beogradske skole su prepune elektro i masinskih inzenjera koji predaju fiziku i matematiku na odredjeno. Potrazi na guglu koje su najdeficitarnije struke u Beogradu i okolini pa se informisi sama ako vec nikad nisi trazila posao kao sto bi se reklo iz tvojih komentara.

Pa i nisam, jer nemam kvalifikacija, tek sam druga godina fax - a, 92' godiste. Sto ne znaci da nisam informisana o temi.

[Yormax]

Slazem se. I posto postoji postoji najmanje pet potencijalnih razloga za nisku prolaznost, niska prolaznost kao merilo kvaliteta je dakle potpuno diskvalifikovana. Da samo jos i neko mucne glavom na svim ovim fakultetima i zaista pocne tako da misli.

Cek, ispada po tim kriterijumima da su nase skole prepune talenata za matematiku i fiziku pa im ostaje jos samo da izaberu da li im se vise svidja ETF ili PMF ili nesto trece. Gde su uopste ti djaci koji pokazuju sklonosti prema ovim predmetima i koji bi to bio procenat populacije, mozda jedan od 200... Sad po ovim komentarima ispada da su matematika i fizika neka stvar opste kulture pa samo treba da se opredele da li im se vise isplati to ili spanska knjizevnost i zeleznicki saobracaj? Ima doste studenata koji upisuju Fizicki fakultet da bi imali budzetski status ili ranije da bi izbegli vojsku i tako dalje, ali to nisu studenti fizike i oni niti dolaze na fakultet niti upisuju godine, mozda je tako moglo nekad ranije u socijalzimu kada su prvu godinu obnavljali po vise puta i imali status studenta koliko im je trebalo, danas je situacija drugacija. Ali i tada i danas pravih studenata fizike je bilo po ne vise od 10ak u generaciji, koji dolaze na predavanja i stizu do apsolventskog statusa i diplomiraju, dakle onih koji su fakultet upisali sa namerom da ga studiraju a ne samo da obnavljaju status na prvoj godini. Te dve grupe se ne mogu porediti, jer je jedna samo formalno prijavljena na FF-u i kad je rec o prolaznosti oni u to ne ulaze jer ih nema na trecoj i cetvroj godini.

A sad, generalno, da neko pokazuje sklonosti ka matematici i fizici je retkost... Oni koji se zale na da im ja na ETF-u nesto tesko obicno primete kao u toj i toj teoriji ima "previse matematike", kako je onda tek onima koji studiraju cistu matematiku, dakle koji i ne uce nista drugo osim matematike? To je mozda jos bolji primer od FF-a. Dovoljno je pogledati situcuaciju sa profesorima matematike na trzistu. Uz smesno lak posao oni jos mogu da drze privatne casove i otvore privatne skole matematike, organizuju pripreme za prijemne i samo nekome ko nema dva grama mozga u glavi bi palo na pamet da poredi matematicara i ETF-ovca. I pored toga oni su bez konkurencije najdeficitarnija struka ne samo kod nas i mogu da biraju gde ce da se zaposle i i pod kojim uslovima jer prakticno u svakoj skoli u Srbiji postoji bar jedno upraznjeno mesto za matematicara. I pored toga Matematicki fakultet decenijama unazad niko ne zavrsava... sada po Bolonji je situacija bolja ali se to ne moze objasniti time da nerdovi beze od matematike na ETF jer im je tamo lepse i isplativije.

Edited by Yormax, 10 November 2012 - 14:15.

[tomas.hokenberi]

A sad, generalno, da neko pokazuje sklonosti ka matematici i fizici je retkost... Oni koji se zale na da im ja na ETF-u nesto tesko obicno primete kao u toj i toj teoriji ima "previse matematike", kako je onda tek onima koji studiraju cistu matematiku, dakle koji i ne uce nista drugo osim matematike?

Gresis, sinak i to debelo. Najtezi predmet na ETF-u je uvek bila (Analogna) Elektronika, a to je, ako zanemarimo opsteobrazovne predmete tipa Sociologije i slicne, predmet na ETF-u koji se verovatno najmanje oslanja na neku (visu) matematiku. Jako "matematizovani" predmeti, kao sto su npr. "Stohasticki Sistemi i Estimacija", "Statisticka Teorija Telekomunikacija", "Signali i Sistemi" i su uvek bili laksi za polaganje.

To je mozda jos bolji primer od FF-a. Dovoljno je pogledati situcuaciju sa profesorima matematike na trzistu. Uz smesno lak posao oni jos mogu da drze privatne casove i otvore privatne skole matematike, organizuju pripreme za prijemne i samo nekome ko nema dva grama mozga u glavi bi palo na pamet da poredi matematicara i ETF-ovca. I pored toga oni su bez konkurencije najdeficitarnija struka ne samo kod nas i mogu da biraju gde ce da se zaposle i i pod kojim uslovima jer prakticno u svakoj skoli u Srbiji postoji bar jedno upraznjeno mesto za matematicara. I pored toga Matematicki fakultet decenijama unazad niko ne zavrsava... sada po Bolonji je situacija bolja ali se to ne moze objasniti time da nerdovi beze od matematike na ETF jer im je tamo lepse i isplativije.

Vecina diplomiranih matematicara u Srbiji se bavi IT poslovima, a ne matematikom ili nastavom. Da li ti to govori nesto?