163 replies to this topic

[Yormax]

Malo se toga o ovoj ustanovi zna, zbog slabe navale brucosa i navike nadleznih da i ne dostavljaju zvanicne podatke o prolaznosti, koja je katastrofalna na svim godinama studija. Verovatno ste culi za slucaj mladog naucnika Stefana Vlajkovica... Ako se za neke fakultete moze reci da je cudno ko je sve bio u stanju da ih zavrsi, onda za ovaj definitivno vazi obrnuto - cudo je ko ga sve nije zavrsio obzirom na mnogobrojne olimpijce i genijalce koji ga svake godine upisuju narocito na teorijskom smeru. Danas su profesori fizike pored matematicara najdeficitarniji i ima oko 1500 praznih mesta za nastavnike u skolama u srbiji, pa se cesto desava da ovaj predmet predaju inzenjeri elektrotehnike i masinstva. Pred toga diploma fizicara pruza odlicne mogcnosti za bavljenje finansijama i aktuarstvom, informatikom, za odlazak u USA/inostranstvo verovatno i najbolje od svih domacih fakulteta pored ETF-a.

Da li je problem u organizaciji nastave ili fizici? Vase misljenje?

[Tale Surovi]

Po prirodi stvari, za takav fakultet treba kako talenat, tako i dosta rada i truda. Ako nemaš prvo, a nisi spreman da to nadomestiš ogromnom količinom drugog i trećeg, nemoj studirati fiziku. Predlažem Menadžment.

Verovatno ste culi za slucaj mladog naucnika Stefana Vlajkovica...

Da li je problem u organizaciji nastave ili fizici? Vase misljenje?

Problem je obično u studentima koji nemaju pojma.

[Johanna92]

Naravno da nije, 'najteza' je recimo medicina, mada su tu i drugi fakulteti kao sto su ETF, itd. Ali, to je sve subjektivno, nekome ide/voli jedna/u oblast, neko drugu.

[Yormax]

Po prirodi stvari, za takav fakultet treba kako talenat, tako i dosta rada i truda. Ako nemaš prvo, a nisi spreman da to nadomestiš ogromnom količinom drugog i trećeg, nemoj studirati fiziku. Predlažem Menadžment.

Problem je jedino u tome sto u Srbiji izgleda niko nema talenta za fiziku?

Naravno da nije, 'najteza' je recimo medicina, mada su tu i drugi fakulteti kao sto su ETF, itd. Ali, to je sve subjektivno, nekome ide/voli jedna/u oblast, neko drugu.

Prolaznost na medicini je oko 80%, na fizici manja od 10 (na nekim smerovima ide i do nule). Uz to obe sredine vaze za podjednako "streberske", dok sto se tice ETF-a na njemu se takodje uci fizika zar ne, uz izuzetak nekih ekstremno apstraktnih oblasti.

[Johanna92]

Problem je jedino u tome sto u Srbiji izgleda niko nema talenta za fiziku?

A mozda je i izbegavaju kao neprofitan fakultet?

Prolaznost na medicini je oko 80%, na fizici manja od 10 (na nekim smerovima ide i do nule). Uz to obe sredine vaze za podjednako "streberske", dok sto se tice ETF-a na njemu se takodje uci fizika zar ne, uz izuzetak nekih ekstremno apstraktnih oblasti.

Nisi pitao 'da li je fizika najteza u Srbiji?', nego 'da li je FF najtezi u Srbiji?', samo odgovaram na postavljeno pitanje.

[Schrodinger]

Divne li teme...

Dakle da vidimo: pre nekih 20-tak godina, u vreme kad je postojala recimo beogradska skola kvantne mehanike (ko ne zna ne treba da se cudi, danas je to veca tajna od toga koliko jos neotkopanih masovnih grobnica ima po Srbiji), kad su na FF predavali ljudi kao sto su bili:

- Bozidar Milic (pisac apsolutno najboljih knjiga iz fizike na bivsem jugo-prostoru i JEDINIH koje su mogle da se porede sa engleskim i nemackim udzbenicima) - pokojni
- Fedor Herbut (covek koji je predvideo pojavu kvantne informatike jedno 20 godina pre nego sto se ista oformila kao disciplina) - u penziji
- Milan Vujicic (isto sjajan kvantni mehanicar) - pokojni
- Zvonko Maric - pokojni
- Sava Milosevic - u penziji
- Ljiljana Dobrosavljevic-Grujic - u penziji
- Jovan Konstantinovic - pokojni
- Ivan Anicin - u penziji

i jos neka velika imena (da ne pominjem i sjajne asistente kao sto su bili Dragan Stojkovic i jos neki, sad sirom sveta rasejani), tad je to bio ozbiljan, tezak i nadasve slabo prolazan fakultet. I sa punim pravom, jer se tamo ucilo nesto sto je bilo na apsolutno svetskom nivou.

Medjutim, danas...

...u doba totalnih luzera i budalasa tipa Jablan, Ivan Dojcinovic, Mico (razlikovati od nekadasnjeg Herbutovog asistenta MicE sa istim prezimenom) Mitrovic, Jovan Puzovic i drugih, uglavnom zaposlenih ili preko JUL-ovskih veza sa Mirom Markovic i njenim omiljenim projektom laznog akceleratora u Vinci ili preko crnogorsko-bosansko-kumovskih veza i vezica, danas je FF prilicno smesan fakultet. Nesto malo tradicije opstaje, uglavnom kroz rad teorijske grupe na celu sa Milanom Damnjanovicem, ali to je sve jad i beda u poredjenju sa ozbiljnom tradicijom FF-a.

Tako da je odgovor svakako ne, bez obzira na propadanje i drugih fakulteta, FF nema sanse da bude danas najtezi u Srbiji.

Jos manje ima sanse da ti se studiranje istog isplati, ne u finansijskom, nego u smislu znanja.

[Tale Surovi]

Prolaznost na medicini je oko 80%, na fizici manja od 10 (na nekim smerovima ide i do nule). Uz to obe sredine vaze za podjednako "streberske", dok sto se tice ETF-a na njemu se takodje uci fizika zar ne, uz izuzetak nekih ekstremno apstraktnih oblasti.

Imam dosta prijatelja koji rade na univerzitetu, a i ponekog u porodici... Uglavnom se slažu da je za srednje težak stručan predmet prolaznost od 50% sasvim okej, u prvom roku možda bude možda malo veća, u ostalim rokovima bude i drastično manja. Svaka veća prolaznost obično znači da profesora zabole da ispituje, da pušta svakog, odnosno da poklanja poene na puko prisustvo, na referate, seminarske i ostale dečije radosti. Nemoj da se lažemo, studenti uvek zabušavaju ako mogu i hvataju krivinu kad god stignu, tako je uvek bilo i to je u ljudskoj prirodi. Prema tome, ta prolaznost od 80% na medicini, ako je tačna, znači samo da će biti kuku lele kad ove lekari što su se školovali po starom odu u penziju i zamene ih Bolonjci, ima ljudi da umiru po bolnicama.

[Schrodinger]

ove lekari što su se školovali po starom odu u penziju i zamene ih Bolonjci, ima ljudi da umiru po bolnicama.

S obzirom na to koliko ljudi odista i danas umiru po bolnicama (a toga je bilo puno i u bivsoj SFRJ), kod nas je Bolonja izgleda uvedena jako, jako davno...

U medicini je vise u pitanju mafija i kumovsko-plemenski odnosi nego sto je u pitanju prisustvo/odsustvo znanja. Nazalost.

@Yormax:
U uvodnom postu ipak treba da ispravis formulaciju: Stefan Vlajkovic nije "mladi naucnik", nego "mladi kriminalac". Pred kojim je, reklo bi se, blistava karijera.

Edited by Schrodinger, 02 November 2012 - 00:06.

[noskich]

Ne znam mnogo o FF, ali jedan moj drugar je tamo diplomirao sa prosekom 10. Nema lazi, nema prevare. Posto je iz grada van Beograda svojevremeno sam mu vadio potvrdu fakulteta o proseku za stipendiju. Sada je u Svajcarskoj.

Edited by noskich, 02 November 2012 - 00:49.

[tomas.hokenberi]

Prolaznost na medicini je oko 80%, na fizici manja od 10 (na nekim smerovima ide i do nule). Uz to obe sredine vaze za podjednako "streberske", dok sto se tice ETF-a na njemu se takodje uci fizika zar ne, uz izuzetak nekih ekstremno apstraktnih oblasti.

Prolaznost nije (jedino) merilo kvaliteta i/ili tezine fakulteta. Jos u doba kada sam ja upisivao fakultet (ETF,1990) tadasnji PMF nije bio preterano popularan. Upisivale su ga dve vrste studenata: (1) zaista zainteresovani i dobri studenti koji su ga zavrsavali bez vecih problema i (2) oni koji bi otpali od popularnijih fakulteta (kao sto je npr. ETF, FON). Ova druga grupa je cinila veliku vecinu. I upravo iz te grupe su "regrutovani" veciti studenti fizike, matematike itd.



Sumnjam da je danas situacija bolja, naprotiv.

Edited by tomas.hokenberi, 02 November 2012 - 11:41.

[Yormax]

A mozda je i izbegavaju kao neprofitan fakultet?

Da pa to kompenzuju upisivanjem filozofskog, geografije, norveske knjizevnosti, bibliotekarstva i informatike, FON-a, turizmologije, biologije, FPN-a, lingvistike, TMF-a, ekonomije, prava, defektologije, sumarstva koji se svi ubise od profitabilnosti pogotovu u danasnje vreme. Pa i gradjevinskog (jer ne primecujem da se u srbiji nesto posebno gradi) i te medicine na kojoj nakon osnovnih studija od 6 godina opet ne stices nikakvo upotrebljivo znanje. Dakle, to je van rasprave, da li je uopste bilo kakvo ucenja danas profitabilno i zasto bi bilo? Ako jeste, to su onda one struke sa kojima se moze u civilizovan svet a u takve obicno spadaju fakulteti na kojima se uci bas nesto vezano ili za fiziku ili za programiranje. Uz to da FF ostavlja i mogucnost lakog nalazenja posla u srbiji u bilo kom gradu, uz platu od 500 evra i trocasovno radno vreme devet ,meseci godisnje, i onda neko govori o neisplativosti? To je smesno i tu ne moze biti govora o neisplativosti, kao sramota ih je da rade u prosveti, pa pre ce biti da je rec o nekim traumam ponesenim bas iz skole ili toga da nekome ne lezi posao predavaca nego o tome da se takav posao ne isplati. Naravno da se isplati, dovoljno je samo podeliti prosvetarsku platu sa brojem radnih casova i nedelja godisnje pa uporediti sa nekim drugim strukama recimo inzenjerskim.

Situacija je jos bolja za ove koji imaju zivaca da se upuste u naucne vode pa se domognu mesta na nekim visim skolama i slicno, gde onda uz nekoliko casova nedeljno imaju obezbedjenu poslanicku platu, uporedi to sa poslom jednog elektroinzenjera pa proceni sama sta je bolje i isplativije u odnosu na ulozeni trud, vreme i ostalo. Ne treba zaboraviti da za inzenjere pravo ucenje i usavrsavanje pocinje tek nakon sto se zaposle dok bi kod profesora bilo obrnuto (univerzitetske ne racunam naravno).

Edited by Yormax, 06 November 2012 - 18:01.

[Nimrod]

Uzimati nisku prolaznost fakulteta kao kriterijum kvaliteta je malo suludo - ako smo utvrdili da student ima potencijal i interes da uci (time sto smo mu dozvolili upis) i taj student ne prodje na ispitu znaci jedno od sledeceg: 1) nastavni kadar nije uspesan u prenosenju znanja, 2) prijemni ispit na osnovu koga smo dozvolili upis studentu nije dobar pokazatelj potencijala, 3) student je promenio karakteristike na osnovu kojih je primljen, 4) ostalo, nekontrolisano (izuzetni uslovi itd).

[tomas.hokenberi]

Da pa to kompenzuju upisivanjem filozofskog, geografije, norveske knjizevnosti, bibliotekarstva i informatike, FON-a, turizmologije, biologije, FPN-a, lingvistike, TMF-a, ekonomije, prava, defektologije, sumarstva koji se svi ubise od profitabilnosti pogotovu u danasnje vreme.

Nisi bas najbolje upucen u stanje na trzistu rada. Npr. FON (barem njegovi informaticki smerovi) je sasvim profitabilan fakultet posto u Srbiji postoji veliki manjak IT kadra. Istina je takodje da medju nezaposlenim visoko obrazovanim kadrovima ima najvise ekonomista i pravnika, medjutim oni koji nadju posao mogu naci dobro placene poslove (hint: znas li koliko kosta i najbednija advokatska usluga).

Pa i gradjevinskog (jer ne primecujem da se u srbiji nesto posebno gradi) i te medicine na kojoj nakon osnovnih studija od 6 godina opet ne stices nikakvo upotrebljivo znanje.

A na fizici se, posle 4 godine studija, stice "upotrebljivo znanje"? Jedino mozda za rad u prosveti (a i za to ti treba master, ako se ne varam). Za ozbiljan rad u struci (naucno istrazivacki rad) neophodan je doktorat i stalno ucenje.

Dakle, to je van rasprave, da li je uopste bilo kakvo ucenja danas profitabilno i zasto bi bilo? Ako jeste, to su onda one struke sa kojima se moze u civilizovan svet a u takve obicno spadaju fakulteti na kojima se uci bas nesto vezano ili za fiziku ili za programiranje. Uz to da FF ostavlja i mogucnost lakog nalazenja posla u srbiji u bilo kom gradu, uz platu od 500 evra i trocasovno radno vreme devet ,meseci godisnje, i onda neko govori o neisplativosti?

Jedino sto to radno mesto, u prosveti pretpostavljam, moras da potrazis izvan vecih gradova, posto je deficit nastavnika fizike najveci u malim mestima. A najveci broj diplomaca to ne zeli.

To je smesno i tu ne moze biti govora o neisplativosti, kao sramota ih je da rade u prosveti, pa pre ce biti da je rec o nekim traumam ponesenim bas iz skole ili toga da nekome ne lezi posao predavaca nego o tome da se takav posao ne isplati. Naravno da se isplati, dovoljno je samo podeliti prosvetarsku platu sa brojem radnih casova i nedelja godisnje pa uporediti sa nekim drugim strukama recimo inzenjerskim.

Plata od 500 evra mesecno je plata od 500 evra mesecno kako god ih ti delio. Inzenjerski posao nije tako "opusten" kao prosvetarski ali je, najcesce, bolje placen.

Situacija je jos bolja za ove koji imaju zivaca da se upuste u naucne vode pa se domognu mesta na nekim visim skolama i slicno, gde onda uz nekoliko casova nedeljno imaju obezbedjenu poslanicku platu, uporedi to sa poslom jednog elektroinzenjera pa proceni sama sta je bolje i isplativije u
odnosu na ulozeni trud, vreme i ostalo.

Imas strasne iluzije o plati u "naucnim vodama". Ja sam zaposlen u istrazivackom institutu i mada mi je plata znatno bolja od navedene "prosvetarske" tesko da cu obogatiti od te plate. A radi se o institutu koji ima bolje plate nego npr. Institut za fiziku. Plate univerzitetskih profesora + prihodi od projekata su druga prica, ali ni to nije neko silno bogatstvo. A koji procenat diplomaca bilo cega moze da se nada da ce da postane univerzitetski profesor(ka)?

Inace odakle ti ideja da su "vise skole" (sada se to zove visoke skole strukovnih studija) mesto gde se bave naukom? I koja bi to bila "visa skola za fiziku"?

Ne treba zaboraviti da za inzenjere pravo ucenje i usavrsavanje pocinje tek nakon sto se zaposle dok bi kod profesora bilo obrnuto (univerzitetske ne racunam naravno).

Daklem ti smatras da treba diplomirati fiziku i postati nastavnik fizike zato sto onda mozes da prestanes da ucis, a ne moras ni mnogo da radis? Zanimljivo.

[tomas.hokenberi]

Uzimati nisku prolaznost fakulteta kao kriterijum kvaliteta je malo suludo - ako smo utvrdili da student ima potencijal i interes da uci (time sto smo mu dozvolili upis) i taj student ne prodje na ispitu znaci jedno od sledeceg: 1) nastavni kadar nije uspesan u prenosenju znanja, 2) prijemni ispit na osnovu koga smo dozvolili upis studentu nije dobar pokazatelj potencijala, 3) student je promenio karakteristike na osnovu kojih je primljen, 4) ostalo, nekontrolisano (izuzetni uslovi itd).

Postoji i peti razlog: - Kvalitetni studenti nisu zainteresovani za upis, pa se obara prag znanja na prijemnom potreban za upis na fakultet. Posledicno se upisuju studenti koji nisu u stanju da prate gradivo, bez obzira na kvalitet nastavnika i slozenost gradiva.

[Yormax]

Nisi bas najbolje upucen u stanje na trzistu rada. Npr. FON (barem njegovi informaticki smerovi) je sasvim profitabilan fakultet posto u Srbiji postoji veliki manjak IT kadra. Istina je takodje da medju nezaposlenim visoko obrazovanim kadrovima ima najvise ekonomista i pravnika, medjutim oni koji nadju posao mogu naci dobro placene poslove (hint: znas li koliko kosta i najbednija advokatska usluga).

FON je sada uveo mogucnost da master kod njih mogu upisati i oni koji su zavrsili trogodisnje studije na bilo kom od ostalih fakulteta sa slicnom tematikom, to govori o njihovim kriterijumima. Dakle informaticar sa master diplomom FON-a moze postati svako, bez obzira gde je zavrsio osnovne studije, sa druge strane ako posmatramo advokate i to kolike su cije zarade onda je to bespredmetna diskusija i nema veze sa ovom temom, jer ko hoce da obrce neki veliki novac za to mu i ne treba fakultet vec bi bilo najbolje da pokrene neki privatni biznis, da nasledi gomilu nekretnina u centru grada i slicno. Tacno je da advokati imaju ogromne zarade ali opet ni Pravni fakultet ne spada u one koji se lako zavrsavaju niti bi se po njihovom prosecnom trajanju studija reklo da apsolventi jedva cekaju da pocnu da se bave tim poslom?

A na fizici se, posle 4 godine studija, stice "upotrebljivo znanje"? Jedino mozda za rad u prosveti (a i za to ti treba master, ako se ne varam). Za ozbiljan rad u struci (naucno istrazivacki rad) neophodan je doktorat i stalno ucenje.

Upotrebljivo znanje se ne stice nigde, moze se mozda jedino govoriti o upotrebljivim i neupotrebljivim zvanjima i osnovne studije medicine svakako ne spadaju u ovu prvu grupu.

Jedino sto to radno mesto, u prosveti pretpostavljam, moras da potrazis izvan vecih gradova, posto je deficit nastavnika fizike najveci u malim mestima. A najveci broj diplomaca to ne zeli.

Ni to nije tacno... Deficit nastavnika fizike je najveci upravo u Beogradu jer FF zavrsava zanemarljiv procenat upisanih, cak ne postoje ni zvanicni podaci o tome. (Pogledati u oglasima u kojim je sve skolama na teritoriji Beograda trenutno raspisan konkurs za profesora fizike)

Plata od 500 evra mesecno je plata od 500 evra mesecno kako god ih ti delio. Inzenjerski posao nije tako "opusten" kao prosvetarski ali je, najcesce, bolje placen.

Probaj da se zaposlis kao inzenjer pa ispitaj kako to izgleda u praksi. Desava se da inzenjeri gradjevine rade za 30.000 mesecno, sa uplatom doprinosa na minimalac, sest dana u nedelji. Dakle to su predraduse da inzenjeri tako dobro prolaze i njihova situacija zavisi od okolnosti i dobre volje poslodavca koji ih je zaposlio. Ali, nije samo rec o tome sta je koliko placeno i gde je lakse upasti, ako poredimo razvojni put jednog masinskog inzenjera i nekoga ko je zavrsio astrofiziku pa krenuo u prosvetu onda je ovaj drugi svakako tezi... Kao prvo zbog ocigledne razlike u programima, zbog cinjenice da jedna ustanova skoluje "naucnike" a druga inzenjere i zbog razlike u kriterijumima koju diktira bas nivo studenata koji pohadjaju jedne i druge kurseve... pa ne moze se valjda porediti kvalitet studanata na studijskim grupama za astro i teorijsku fiziku sa masincima i gradjevincima pa cak i ETF-ovcima gde se moze naci gomila onih koji nisu zavrsili gimnazije ili su u vecini. Nevezano za brojke koliko brucosa se gde upisuje takvo poredjenje se ne moze praviti... desava se recimo na B-teorijskom smeru fizickog fakulteta da se upise i po 5 olimpijaca od ukupno upisanih 20 studenata, pa onda na sledecoj godini od 10 koji su prosli dalje i redovno daju ispite procenat nekadasnjih ucesnika olimpijada je 50%. Gde se to jos moze naci? Kakva bi bila neka npr. internacionalna inzenjerska skola koju bi upisivalo 50% olimpijaca i kakve bi oni tu rezultate imali. Dakle, FF upisuju neki od najboljih djaka iz cele zemlje i takva koncentracija genijalaca ne postoji ni na jednom drugom mestu.

Isto vazi i za smer za astrofiziku koji je na Matematickom fakultetu, bez obzira na minimalan broj upisanih.

Imas strasne iluzije o plati u "naucnim vodama". Ja sam zaposlen u istrazivackom institutu i mada mi je plata znatno bolja od navedene "prosvetarske" tesko da cu obogatiti od te plate. A radi se o institutu koji ima bolje plate nego npr. Institut za fiziku. Plate univerzitetskih profesora + prihodi od projekata su druga prica, ali ni to nije neko silno bogatstvo. A koji procenat diplomaca bilo cega moze da se nada da ce da postane univerzitetski profesor(ka)?

Opet kazem da ko cilja neke ogromne zarade za to mu nije potrebno bavljenje ni studiranjem niti bilo kakvom naukom, gde jos postoji primer da je neko napravio bogatstvo od spostvenog rada? Sa druge strane, eto i Roman Abramovic je diplomirao teorijsku fiziku, i to na Lomonosovu...
Posoji jedna lista prema kojoj su fizicari u Americi na trecem ili cetvrtom mestu po zaradi racunajuci strucnjake svih profila.

Inace odakle ti ideja da su "vise skole" (sada se to zove visoke skole strukovnih studija) mesto gde se bave naukom? I koja bi to bila "visa skola za fiziku"?

Sve tehnicke visoke skole na kojima se predaje fizika, dakle elektrotehnicka, gradjevinska, masinske,,, takvih ima puno po Srbiji i nastavni kadar iz fizike i matematike je i tu deficitaran. Sto se tice matematike deficitaran je cak i na Matematickom fakultetu koliko mi je poznato.