18 replies to this topic

[boxikg]

Imam sledeći problem koga ne mogu da rešim godinama. On se manifestuje na sledeći način:

1) Konstantno veoma nisko samopouzdanje toliko da jednu stvar koju sam uradio (na poslu, kod kuće, . . .) proveram toliko puta dok me ne zaboli glava a u podsvesti znam da sam to sigurno uradio bez greške. To se odnosi kako na neki konkretan zadatak na poslu tako i na najobičnije stvari - provera da li sam isključio bojler iako ga nisam ni uključio, da li sam zaključao ulazna vrata, zatvorio vrata od frižidera i tako mogu da nabrajam u nedogled

2) Rob stvari ili kako se to već kaže - kad god nešto kupim ili dobijem toliko se plašim da tu stvar ne pokvarim, ogrebem i sl da se bukvalno znojim dok rukujem njom - kao da operišem čoveka

3) Konstantno prisutne negativne misli - uvek mislim da će se nešto loše dogoditi, da ću nešto pokvariti, pogrešno uraditi . . . To važi i kad drugi nešto radi a tiče se mene - prošlog četvrtka se desilo nešto što me ubija od tada. Odneo sam fakultetsku diplomu (diplomirao sam 2004. godine) na skeniranje da bih konkurisao za drugi posao. Futrolu sa diplomom sam dao ženi u kopirnici. Poklopac od futrole je od ranije bio odlepljen malo jer je loše urađen u startu. Žena je skinula poklopac i uzela diplomu a poklopac stavila na sto. Kad je završila ja od tad mislim da je previše stegla futrolu, još više odlepila poklopac iznutra (to je verovatno tačno) kao i da je oštetila diplomu, a kad sam došao kući i pogledao diplomu od tad mislim da i ja nisam lepo zamotao diplomu i da sam je oštetio jer sam je više puta odmotavao i zamotavao. Čak sam u jednom trenutku pomislio da mi je žena vratila pogrešan poklopac, futrolu i diplomu. JEZIVO! Čak sam u međuvremenu tražio kako da nabavim novu futrolu i novu diplomu (da mi daju sve novo na faksu). Ovo je vrhunac svega a to je ne znam zašto tako, samo znam da tu futrolu (i poklopac naravno) sa diplomom gledam kao na svoje blago jer sam u to uložio mnogo truda i rada (diplomirao sam u roku na mašinskom fakultetu u Kragujevcu pre 8 godina sa prosekom 9,61) i sad krivim sebe da sam to blago upropastio - ili ja ili žena u kopirnici ili oboje - i zbog toga se sekiram.


Kada sam pre par godina išao kod neuropsihijatra rekao mi je sledeće: da li se sećaš da li je neko vršio pritisak na tebe da budeš dobar đak, vaspitan dečak, da li si pohvaljen ikad kad si uradio nešto veliko (bio Vukovac u osnovnoj, srednjoj, student generacije na fakultetu i sl.) Ja sam na žalost shvatio da je odgovor da sam bio pritiskan i da nisam bio mnogo hvaljen. Tako se u meni izgleda javio kompleks niže vrednosti, želja da sve kontrolišem i da sve bude perfektno da bi me neko primetio kako u kući tako i u školi, na poslu i sl. To je vremenom toliko opteretilo moj mozak da je popustio i da ja razmišljam o stvarima o kojima 99 % ljudi ne razmišlja i da se opterećujem svim i svačim, iako sam svestan da je to potpuno pogrešno ali uzalud. Kao da neko upravlja mojim razumom. To dovodi do konstantnog neraspoloženja, nerazumevanja i svađa sa majkom i devojkom. Jednostavno treba mi pomoć i to hitno. Čak i da se sve to gore nabrojano desilo sve se to može popraviti a ako eventualno ne može idemo dalje. Nije valjda to vrednije od mog mozga i psihičkog zdravlja generalno.


POMOZITE, OČAJAN SAM!!!

[steins]

ovo o čemu ti pišeš liči na anksioznu depresiju. U svakom slučaju - neophodno je posavetovati se sa psihoterapeutom i eventualno krenuti na neki vid psihoterapije.

[Lotosss]

Prvi i najvažniji korak si već učinio - priznao si da imaš problem. Ne očekuj rešenje na ovom forumu, već potraži stručnu pomoć...ali uvek budi svestan - najviše možeš sam sebi pomoći. Želim ti svu sreću u tome.

[highlanderka]

Proshla sam tu fazu, davno. Znam koliko je mucna i iscpljujuca. Kako sam izashla iz nje*? Pomogla mi je knjizica Dzenet Rejnvoter "Budite sami sebi psihoterapeut", mislim da je ima svaka biblioteka. Usvojila sam njen koncept da svako od nas ima vishe licnosti u sebi (a nije bolesna podvojenst jer svaku od tih "licnosti" mozemo da kontrolishemo) i ludo sam se zabavljala identifikujuci moje "podstanare", od "besne domacice" do "zalosne Kate" i "dezurnog pacenika". Poenta je u humoru (ima kod Hesea na tu temu) i stavu da nismo i ne treba da budemo savrsheni, da nismo rodjeni da bi ispunjavali zelje drugih i da je traganje za originalnom verzijom nas samih sva mudrost zivljenja. Naravno, odlazila sam na razgovore kad psihologa koji mi je bio divna podrska i koji je i danas kad ga vishe nema medju nama, svojevrstan alter ego. Zelm vam svu srecu na jednom dugom putovanju do sebe, vi ste tu srecu zasluzili sadashnom patnjom, iskoristite svoju neurozu na kreativan nacin, od zrna peska koji vas zulja, napravite biser.
* Izashla iz ove faze? Ne, naucila sam da je kontrolishem.

Edited by highlanderka, 25 September 2012 - 05:34.

[melankolic]

ovo o čemu ti pišeš liči na anksioznu depresiju. U svakom slučaju - neophodno je posavetovati se sa psihoterapeutom i eventualno krenuti na neki vid psihoterapije.

Meni je ono pod tačkom 1 opsesivno- kompulzivni poremećaj ličnosti.

U svakom slučaju, mislim da boxikg treba da zna da ima dosta ljudi koji imaju sličan problem (ja znam njih nekoliko, doduše ne sa futrolom i diplomom ali opet nađu neki objekat oko kojeg se "vrte").
Slažem se da treba da se obrati psihoterapuetu ali je bitno da i on sam, kada dođe u tu situaciju da ga uhvati panika, zastane i pokuša da se skoncentriše, da samog sebe uveri da je sve u redu. Posle to uđe u rutinu, bez dodatnih provera.

Edited by melankolic, 25 September 2012 - 07:33.

[boxikg]

Na žalost u Kragujevcu ne znam da bilo ko radi psihoterapiju, to sam pitao neuropsihijatra u državnoj bolnici. Sve se svodi na to da vas privatnik odere i kljuka nekim lekovima pa to kao deluje neko vreme (nisam to probao ali sam video mnogo puta) dok se u državnoj bolnici to svodi na kratak razgovor jer i drugi pacijenti čekaju u hodniku. Znam da je sve u glavi i imam volju da ovo rešim kao i kada sam rešio da skinem kilažu sa tadašnjih 105 kg na 76 kg. Zanima me jednostavno kako iz ovoga izaći i živeti normalno. A za ovu tačku 2 koju sam naveo se uvek setim Steve Žigona iz majstorske radionice.

Devojka mi je juče pozajmila knjigu "Moć podsvesti" Džosefa Marfija pa ću to početi da čitam, a videću da nabavim i knjigu koju mi je highlanderka preporučila "Budite sami sebi psihoterapeut" pa da vidim da li će ona da mi pomogne.

U suštini mislim da samo sam sebi mogu pomoći mada bih voleo da probam i psihoterapiju, i ako to stvarno ima efekta nemam ništa protiv nje. Jedino sam protiv bilo kakvih lekova jer bi to smatrao kao zavisnost i ono drži vodu dok majstori odu.

Rečeno mi je i to da nisam u depresiji jer u tom slučaju ne bih imao volju ni da radim, da treniram, niti da radim bilo šta drugo. Mada ne znam tačno koliko vrsta depresije ima, možda neka od njih i ne ubija volju (malo smeha nije naodmet).

Da li neko od Vas zna zbog čega se ovo javilo kod mene pošto kažu treba lečiti uzroke a ne posledice? Ovo što mi je rekao neuropsihijatar o pritisku, nenagrađivanju, ignorisanju od strane okoline u tim dečačkim godinama ima li dodirnih tačaka sa nekim od vas?

Edited by boxikg, 25 September 2012 - 08:00.

[kanader]

Imas devojku.
Duuugo i nezno se mazi, voli, ljubi. Nece ti odmoci.
Mozes da probas da citas i Lujzu Hej, ali obavezno potrazi strucnu pomoc.

[Sapunar]

pocni da radis nesto rukama. pocni od malih stvari i budi zadovoljan nijma

[highlanderka]

Rekla bih da je u pitanju anskioznos i agresivnost uprerena ka unutra, ka samom sebi. Kod osoba koje imaju eticki kodeks o.k. i ne mogu sebi da dozvole agresivnost prema drugima, ta energija se okrece ka njima samima. Dominantni roditelji (majka, u mom slucaju), njihova ambiciozna ocekivanja od deteta......sve to moze da se podvede pod pasivnu agresiju koja moze da ima, kad tad, ovakvu posledicu.Ovo je samo amatersko nagadjanje, za ispravnu dijagnozu treba vam strucnjak, to moze da bude i psiholog, psihoterapeut, ne mora psihijatar. .
Mogu da vam preporucim jos jednu knjigu, Ekhart Tol, "Moc sadashnjeg trenutka", zanimljivo stivo za rad na sebi.
Erik Bern, "Sta kazes posle zdravo", pametno, duhovito, korisno, U uvodu, cini mi se, dat je pregled strukture licnosti sto treba znati da bi se sto sta razumelo, od srca preporucujem.

Edited by highlanderka, 25 September 2012 - 18:07.

[boxikg]

Ovo oko futrole za diplomu i samu diplomu me najviše opterećuje i sad krivim sebe kao da sam ubio čoveka. Vraćam se unazad i van sebe sam. I taj trenutak kad sam dao futrolu sa diplomom ženi u kopirnici proklinjem ali tu sad nazad nema (u tom trenutku me je neka sila naterala da to uradim a to nisam uopšte nameravao - u sekundi sam poželeo da se oslobodim tog dugogodišnjeg robovanja stvarima ali nakon par minuta sam počeo da se pitam kako sam to mogao da uradim). Možda je sve ovo test koji mi Bog postavlja da vidi da li mogu da prevaziđem dugogodišnji problem ali izgleda da mi slabo ide. Čak sam zvao i moj fakultet i pitao da li možda imaju novu futrolu za diplomu (potpuno istu kao što je moja) a ako nemaju ko eventualno može da popravi postojeću koja je i pre bila oštećena jer je u startu loše napravljena. A suvi žig na diplomi se malo odvojio od same površine diplome ali i on je verovatno počeo da se odvaja i pre i posledica je loše izrade diplome, suvog žiga ili čega već, pa sam pitao i šta tu može da se uradi. Kad bih sve to sredio mislim da bi mi to psihički veoma mnogo značilo i mislim da bih tada prelomio nešto u glavi i promenio se jer ova dokumenta su mi veoma, veoma bitna ali ne bi trebalo da su mi bitnija od razuma ako sam ja razuman. Na fakultetu mi je rečeno da ne znaju ko pravi futrole za diplome za potrebe fakulteta a ja sam u Kragujevcu našao samo jednog knjigovesca koji profesionalno izrađuje futrole za diplome ali on ne izrađuje futrole na malo a takođe ni ne popravlja stare, a što se tiče izrade suvog žiga na diplomi rečeno mi je da se to radi na Univerzitetu ali ko zna da li se on može popraviti na postojećoj diplomi a ko sad da traži izdavanje nove diplome jer koliko znam tu ima mnogo procedura a pitanje kako bi i tu diplomu izradili. Sve u svemu ja bih najviše voleo da sve to sredim (futrolu za diplomu i samu diplomu - da se srede tako da budu kao nove odnosno da se srede najbolje što mogu) i ne znam zašto ali sam ubeđen da bi od tog trenutka sve bilo drugačije.

Izvinjavam se ako zamaram, razumite me. Da nisam u problemu ne bih ni bio na ovom forumu.

Edited by boxikg, 26 September 2012 - 08:14.

[highlanderka]

I. Original diplome se ne nosi okolo vec se u pisarnici opstine u kojoj zivite napravi nekoliko overenih prepisa sa kojim mogu da se ostvariju sva prava, da se konkurishe za novi posao, recimo. Ako je potrebno, originalna diploma moze da se urami pa ce joj se tako produziti trajanje.

II.Pretpostavljam da je vasha diploma prva u porodici? Kako god, prva ili peta, treba da joj odredite pravo mesto a to je - fijoka. To parce papira je upravo to - parce papira i nishta vishe. Fakultet ste zavrshili vi, mozete zavrshiti jos 1 fakultet i imait josh jednu diplomu i od svake napraviti 10, 50 overenih prepisa, mozetet da ih lepite po zidovima kao tapete, ako vam se cefne. Za rasliku od tog parceta papira, vi ste orginal za koji overeni prepis ne postoji.
III Ta "sila" koja vas je "naterala" da date diplomu (i futrolu!) - to ste, takodje, vi, jedan aspekt vashe licnosti - tipujem na "dete", u vashem slucaju - dete koje nije imalo prilike da se iskaze kad je za to bilo vreme pa je sad, kad je odradilo sve domace zadatke - pusteno s lanca.

Ne bih da se igram prsihoanalize, moja roditeljska figura je jako dosadna i sad cu lepo da je zamolim da se povuce, nastupa hipi devojka koja ce otici u park da skulja kestenje, zirove i da uziva u "ciganskom letu".

[jesenja]

I. Original diplome se ne nosi okolo vec se u pisarnici opstine u kojoj zivite napravi nekoliko overenih prepisa sa kojim mogu da se ostvariju sva prava, da se konkurishe za novi posao, recimo. Ako je potrebno, originalna diploma moze da se urami pa ce joj se tako produziti trajanje.

II.Pretpostavljam da je vasha diploma prva u porodici? Kako god, prva ili peta, treba da joj odredite pravo mesto a to je - fijoka. To parce papira je upravo to - parce papira i nishta vishe. Fakultet ste zavrshili vi, mozete zavrshiti jos 1 fakultet i imait josh jednu diplomu i od svake napraviti 10, 50 overenih prepisa, mozetet da ih lepite po zidovima kao tapete, ako vam se cefne. Za rasliku od tog parceta papira, vi ste orginal za koji overeni prepis ne postoji.
III Ta "sila" koja vas je "naterala" da date diplomu (i futrolu!) - to ste, takodje, vi, jedan aspekt vashe licnosti - tipujem na "dete", u vashem slucaju - dete koje nije imalo prilike da se iskaze kad je za to bilo vreme pa je sad, kad je odradilo sve domace zadatke - pusteno s lanca.

Ne bih da se igram prsihoanalize, moja roditeljska figura je jako dosadna i sad cu lepo da je zamolim da se povuce, nastupa hipi devojka koja ce otici u park da skulja kestenje, zirove i da uziva u "ciganskom letu".

U ovom:

[Lotosss]

Problem uvek ima korene u detinjstvu, i kada je vaše "unutrašnje dete" doživelo nekakav stres, ili je bilo sputavano tokom odrastanja, sve se kasnije poput bumeranga vraća...ima zaista dobrih, kvalitetnih knjiga za samopomoć, kao što reče hipi devojka u postu iznad, Ekhart Tol je jedan od autora koga obavezno treba pročitati, Antoni di Melo, pa i meni omiljeni Osho...dakle, sve te knjige su mnogima (među koje se ubrajam) pomogle u toj nekoj samospoznaji, introspekciji i oslobađanju od depresije, anksioznosti i raznih fobija...svi mi imamo nepresušan svemir unutar nas, i jedino putovanje koje vredi je putovanje unutar sebe...prisetite se svog detinjstva, šta je to što vam je smetalo, zbog čega ste se osećali neslobodno, neugodno...da li je bio neki događaj koji vas je trajno obeležio, koga ste negde duboko potisnuli? Rad na sebi i pomirenje sa sobom, sa svima koji su vam ikada naneli neki bol, i jednog trenutka ćete doći do toga da možete oprostiti i drugima i sebi, a sebi je najteže oprostiti, i da ćete svu prošlost složiti, staviti ad acta i krenuti rasterećeno u svoj život, puni ljubavi prema sebi, svetu, puni samopouzdanja...taj dan će doći, samo ako imate volju i istrajnost da sagledate sebe.Taj put je predivan,a vi ste već samom voljom za izlečenjem duše napravili prvi korak...

[boxikg]

Sad se osećam još gore highlanderka kad sam pročitao tačku I, krivim sebe još više. Jedinu stvar u kojoj sam bio uspešan sam po meni na neki način uništio. Želim sada najviše da futrolu i diplomu negde sredim da budu kao nove, njih doživljavam kao dokaz da nisam niko i ništa, da sam nešto uradio u životu, zato meni oni nisu samo to što većini jesu - karton i papir. Najviše mi smeta što to niko ne shvata a potpuno si u pravu highlanderka, to je prva diploma u porodici pa i u široj familiji a i devojka nije fakultetski obrazovana tako da me ne čudi da oni kojima ovo pomenem me ismejavaju i tada mi je još gore i osećam se kao najusamljeniji čovek na svetu.

[milek]

Molim dežurne sveznalice da ne daju dijagnoze odokativno. Ovo je klasičan primer opsesivno-kompulzivnog poremećaja (eng. OCD.).
Ništa strašno, poremećaj od koga pati veliki broj ljudi na Zemlji. Autoru preporučujem da na netu pročita što više o ovom poremećaju kako bi se pravilno uhvatio u koštac sa njim. Leči se kombinacijom lekova i psihoterapije - veliki poznavalac ovog poremećaja je i naš psihijatar Dr. Jovan Marić. Takođe, preporučujem knjigu za čitanje "Blokiran mozak" (Brain Lock, Jeffrey M. Schwartz), koja govori o metodi samotretmana. Srećno!