394 replies to this topic

[Firebar]

Religija predstavlja zastareo, da ne kazem, arhaican, oblik drustvene svesti, nastao u mracnim vremenima opsteg neznanja i zatucanosti.

Pored toga sto sve religije daju potpuno pogresnu sliku sveta ( a kako bi drugacije ? ) one su u sustini opasne za svako visenacionalno i visekonfesiono drustvo.

Zasto? Zato sto sire netrpeljivost, netoleranciju i stalni su izvor sukoba u drustvu.

[Lotosss]

Religija predstavlja zastareo, da ne kazem, arhaican, oblik drustvene svesti, nastao u mracnim vremenima opsteg neznanja i zatucanosti.

Pored toga sto sve religije daju potpuno pogresnu sliku sveta ( a kako bi drugacije ? ) one su u sustini opasne za svako visenacionalno i visekonfesiono drustvo.

Zasto? Zato sto sire netrpeljivost, netoleranciju i stalni su izvor sukoba u drustvu.

Višekonfesiono = višereligijsko,često se koristi i izraz multireligijsko.Dakle, religije su opasne za višereligijsko društvo, tj opasne su same za sebe
Čemu onda briga - one će same sebe uništiti i ende

Edited by Lotosss, 17 September 2012 - 09:01.

[Firebar]

Opasnost od sirenja uticaja religije je tako ocigledna da je prosto neverovatno da tako veliki broj ljudi to prihvata.

Radi se o nerazumevanju osnovnih postulata religije. Drugim recima, ljudi se zanose bajkama a ne obracaju paznju na sustinu vere za koju su spremni da se sukobljavaju sa neistomisljenicima.

[glava&pismo]

Mislim da je iluzija da postoji nekakva "sustina vere" koju samo retki uspevaju da shvate. Postoji subjektivni dozivljaj, pokusaj nametanja drugima istog, i postoje halucinacije i ljudska masta.

Razlozi prividnog sirenja religije (islamske pogotovu) moze biti kontrareakcija na neku globalnu pojavu, razocarenje u nauku i drustvo, ili prosto zbog porasta stanovnika planete gde je kod onih najsiromasnijih i najneobrazovanijih natalitet najveci.

[Firebar]

Mislim da je iluzija da postoji nekakva "sustina vere" koju samo retki uspevaju da shvate. Postoji subjektivni dozivljaj, pokusaj nametanja drugima istog, i postoje halucinacije i ljudska masta.

Razlozi prividnog sirenja religije (islamske pogotovu) moze biti kontrareakcija na neku globalnu pojavu, razocarenje u nauku i drustvo, ili prosto zbog porasta stanovnika planete gde je kod onih najsiromasnijih i najneobrazovanijih natalitet najveci.

Mislio sam da kazem da svaka vera ima svoju sustinu, temelj na kome se zasniva. Kod svake religije je to razlicito.

Na pr. za Hriscanstvo je to verovanje u zivot posle smrti. Posle ponovnog dolaska Isusa, mrtvi ce da ustanu, ukinuce se smrt, bolesti, itd,itd. Ali samo za one koji veruju u Isusa !!! Sve to pise u Crkvenom kalendaru ( ko nije citao Bibliju).

Indijska Bhagavad Gita otvoreno zagovara ubijanje u ime religije, itd,itd.

Ne bih rekao da je to zbog razocarenja u nauku nego pre zbog nedostatka nauke i obrazovanja.
Religija cveta u drustvima gde je narod neobrazovan, tacnije gde mu je obrazovanje tesko dostupno.

[Upekkha]

Religija predstavlja zastareo, da ne kazem, arhaican, oblik drustvene svesti, nastao u mracnim vremenima opsteg neznanja i zatucanosti.

Pored toga sto sve religije daju potpuno pogresnu sliku sveta ( a kako bi drugacije ? ) one su u sustini opasne za svako visenacionalno i visekonfesiono drustvo.

Zasto? Zato sto sire netrpeljivost, netoleranciju i stalni su izvor sukoba u drustvu.

Hold your horses. Budizam je nastao izmedju 6. i 4. veka pne, u jednom od najproduktivnijih perioda razvoja ljudske svesti ikad. Ne bavi se davanjem slike sveta izvan uputstava za upoznavanja fenomenologije potrebne za ublazavanje zivotne patnje i u svom izvornom obliku ne podstice nikakva verovanja vec racionalno preispitivanje svega. Ne postulira postojanje boga, djavola, raja, pakla i bilo kojih drugih paranormalnih entiteta. Ne podstice na netrpeljivost i netoleranciju i u citavom budistickom kanonu ne postoji ni jedan jedini stih koji podstice na nasilje.

Toliko o svim religijama.

[Firebar]

Hold your horses. Budizam je nastao izmedju 6. i 4. veka pne, u jednom od najproduktivnijih perioda razvoja ljudske svesti ikad. Ne bavi se davanjem slike sveta izvan uputstava za upoznavanja fenomenologije potrebne za ublazavanje zivotne patnje i u svom izvornom obliku ne podstice nikakva verovanja vec racionalno preispitivanje svega. Ne postulira postojanje boga, djavola, raja, pakla i bilo kojih drugih paranormalnih entiteta. Ne podstice na netrpeljivost i netoleranciju i u citavom budistickom kanonu ne postoji ni jedan jedini stih koji podstice na nasilje.
Toliko o svim religijama.

Budizam zato i nije religija u klasicnom smislu. To je mesavina vere i filozofije. Osnovno obelezje religije je pojam Boga, a kao sto si rekao, to u Budizmu ne postoji.
Osnova Budizma je verovanje u reinkarnaciju.

[Upekkha]

Budizam zato i nije religija u klasicnom smislu. To je mesavina vere i filozofije. Osnovno obelezje religije je pojam Boga, a kao sto si rekao, to u Budizmu ne postoji.
Osnova Budizma je verovanje u reinkarnaciju.

Gresis. Verovanje u reinkarnaciju je nesto sto postoji u hinduizmu. Tibetanska grana budizma doduse koketira sa idejom, ali u izvornom teravada budizmu ne postoji verovanje u reinkarnaciju kao prelazak iz jednog zivota u drugi. Postoji samo ideja svakodnevnog ponavljanog javljanja iluzije sopstva tokom ovog zivota.

Edited by Upekkha, 17 September 2012 - 14:53.

[Upekkha]

Budizam jeste religija u klasicnom smislu reci. To sto si ti odabrao monoteisticke religije kao standard je tvoj problem.

[Lotosss]

Naravno da jeste, jer ga i sami budisti tako doživljavaju,a to što je fokus pomeren sa Boga, Univerzuma, ili kakogod taj entitet zvali na čoveka, ne znači da nije religija...isto tako i animizam i ine politeističke religijetakođe spadaju u - religiju...Dakle...koje je rešenje - dekretom zabraniti ljudima da veruju? Već je pokušano u SSSR-u nakon oktobarske revolucije...

[Upekkha]

Nemoj pogresno da me shvatis. Nije mi poenta da ti trolujem temu, vec da njenu kriticku ostricu usmerim na ono sto zaista ne valja u religijama, a to nije traganje za duhovoscu (u nedostatku bolje reci), nego upravo vera. Vera kao ubedjenost u nesto uprkos potpunom nedostatku dokaza je epistemoloski kratak spoj, toboznja precica do znanja koja zapravo predstavlja sunovrat u solipsizam bezumlja. Protiv nje se valja boriti kao i protiv svakog drugog bezumlja--ali ne dekretom, kako rece Lotosss, vec obrazovanjem.

[Firebar]

Budizam jeste religija u klasicnom smislu reci. To sto si ti odabrao monoteisticke religije kao standard je tvoj problem.

Zasto mislis da sam odabrao monoteisticke religije kao standard? I politeisticke religije su takodje religije: Hinduizam, Sintoizam, itd.

Budizam nije religija u klasicnom smislu jer ne poznaje pojam Boga, nekog bica koje vlada svetom. ili nekim aspektom zivota.

Postoji samo pojam Bude (smrtnog bica ) kao inkarnacije ciste vrline, cemu treba teziti, po ucenju budista.

[Firebar]

.Dakle...koje je rešenje - dekretom zabraniti ljudima da veruju? Već je pokušano u SSSR-u nakon oktobarske revolucije...

Naravno da ne. Ranije sam naveo koje je resenje: Obrazovanje.
Religija i obrazovanje su u obrnuto proporcionalnoj korelaciji. Sto je vise prisutno ovog prvog, manje je onog drugog. i obrnuto.

[Firebar]

Shopenhauer je rekao: "Religija je kao upaljena sveca, sto je veci mrak ona jace svetli".

[Upekkha]

Zasto mislis da sam odabrao monoteisticke religije kao standard? I politeisticke religije su takodje religije: Hinduizam, Sintoizam, itd.

Budizam nije religija u klasicnom smislu jer ne poznaje pojam Boga, nekog bica koje vlada svetom. ili nekim aspektom zivota.

Postoji samo pojam Bude (smrtnog bica ) kao inkarnacije ciste vrline, cemu treba teziti, po ucenju budista.

Monoteisticki ili teisticki sovinizam? Jako bitno. Budizam je ateisticna religija. Deal with it.

Ako vec cepamo dlaku, Buda nije ni smrtno ni besmrtno bice, vec se pod tim podrazumeva um koji se oslobodio poistovecivanja sa virtualnim modelom sopstva tj iluzijom bica. Poenta budizma nije neka tamo cista vrlina. Moralnost je u budizmu samo sredstvo do cilja, ne i sam cilj. Cilj je emancipacija uma i sledstveno zbacivanje bremena zivotne patnje, tzv nibbana (poznatija kao nirvana na Sanskritu, no originalni jezik budizma nije Sanskrit vec Pali, nesto kao drevni Sinhala). Najblizi zapadnjacki primer bi bila ataraksija starih Grka. Moralnost je doduse neophodna, jer bez nje nema plodonosne kontemplativne prakse (probaj da meditiras posle npr zestoke svadje i videces sta je pakao) kroz koju se um postepeno kultivise do konacnih transformativnih uvida u iluzornost modela sopstva.