19 replies to this topic

[Doc Holliday]

U poslednje vreme puno citam po raznim sajtovima za razne uradi sam sisteme za ustedu energije.

Jedan od njih je i http://www.energija.tk/ sajt za izradu solarnog panela za dogrevanje od limenki od piva.

zatim postoje i mnogi raznorazni projekti za izradu mini i midi vetrenjaca koje mogu da posluze za osvetljenje, za neke male uredjaje itd..
pa cak i neki ovako pomalo smesni nacini ali koji mogu posluziti za osveljenje npr radionice i garaze , a pogotovo Romima u karton naseljima :

zatim mnogi projekti za zagrevanje vode leti itd...

Znam da ce ovde da se jave oni koji misle da je mnoge stvari lakse kupiti. Ali sustina je u tome da je drustvo kod nas ( a i u svetu ) znatno osiromasilo.. Pa su mozda mnogi ovakvi projekti laksi za nabaviti/napraviti.
Za solarni panel od limenki potrebna ulaganja su cca 150 eura ( kuciste, ventilatori, termostat) . Priznacete da je to cena nekih TA peci, "smederevaca" i drugih peci.. A za ovaj panel tvrde da menja u suncanim danima zimi i do 2kw ...

Sve u svemu, kombinacijom svih tih stvari se moze ostvariti znacajna usteda el. energije. A negde gde mozda i nema struje ( npr vikendice ) je i jedini nacin.

[Sapunar]

svaka cast na postu

[Doc Holliday]

sad vidim da sam u pogresnu rubriku postavio. Molio bih moderatora da je prebaci u nauku i tehnologiju ili gde vec misli da je mesto za ovu temu..

[GreenTea]

Probao sam eksperiment sa zatvoreniom kolom produžnog kabla i upaljača. Lijepo izgleda na youtube, ali je nažalost fake

[elektro_pionir]

Zao mi je sto ova tema nije zazivela , inace mi se veoma dopada , predpostavljam da komercijalno isplativi projekti nisu lako dostupni ali sam ipak ocekivao veci broj komentara i mozda jos neke zanimljive ideje ... Ako naletim na nesto interesantno opet cu postovati .

[tomas man]

Vetrogeneratori su najisplativiji alternativni izvor energije. Nemci oko 5% struje proizvode na energetskim poljima sa vetrogeneratorima (vetrenjačama).

E sad, tih 5% je veće od zbira svih naših hidroelektrana i termoelektrana - zajedno !

Nešto je malo započeto i kod nas da se radi na tom polju...

A najjeftinija struja je ona dobijena iz nuklearnih elektrana...Dok je najskuplja solarna...

[tomas.hokenberi]

Elektricna energija dobijena od vetrogeneratora je znacajno skuplja nego ona dobijena konvencionalnim izvorima (ugalj i hidroenergija). Vetrogeneratori su isplativi samo i jedino zato sto je za otkup tako dobijene energije definisana obavezna minimalna otkupna cena znatno visa nego za druge izvore.

[tomas man]

Voleo bih da vidim egzaktne podatke o tome (cene). Jer mislim da to kod nas još uvek apsolutno nije moguće zbog propisa.

[tomas.hokenberi]

Voleo bih da vidim egzaktne podatke o tome (cene). Jer mislim da to kod nas još uvek apsolutno nije moguće zbog propisa.

 

Idi lepo na sajtove Agencije za energetiku  i Ministarstva energetike pa potrazi propise.

 

Evo ustedecu ti malo pretrazivanja:

 

http://www.aers.rs/I...x.asp?l=1&a=121

 

Otkupna cena za vetrogeneratore je 9,5 eurocenti po kWh (2012). Obrati paznju to nije cena po kojoj se energija prodaje krajnjim potrosacima vec cena po kojoj EPS mora da otkupi tu energiju od proizvodjaca. Povlasceni su i drugi obnovljivi izvori (biogas 12 do 16 eurocenti/kWh, solarne 23 eurocenta/kWh itd.)

Spoiler

 

         На основу члана 123. тачка 3. Устава Републике Србије, а у вези са Законoм о енергетици („Службени гласник РС”, број 84/04),
Влада доноси

УРЕДБУ
О МЕРАМА ПОДСТИЦАЈА ЗА ПРОИЗВОДЊУ ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ КОРИШЋЕЊЕМ ОБНОВЉИВИХ ИЗВОРА ЕНЕРГИЈЕ И КОМБИНОВАНОМ ПРОИЗВОДЊОМ ЕЛЕКТРИЧНЕ И ТОПЛОТНЕ ЕНЕРГИЈЕ

Члан 1.

Овом уредбом ближе се прописују мере подстицаја за производњу електричне енергије коришћењем обновљивих извора енергије и за откуп те енергије - Feed-in tariff, балансирање и очитавање (у даљем тексту: мере подстицаја), дефинишу енергетски објекти који производе електричну енергију из обновљивих извора, уређује садржина уговора о откупу електричне енергије по мерама подстицаја, као и накнада трошкова купцу тако произведене енергије.

Члан 2.

Поједини изрази који се користе у овој уредби имају следеће значење:
1) обновљиви извори енергије јесу извори енергије који се налазе у природи и обнављају се у целости или делимично, посебно енергија водотокова, ветра, неакумулирана сунчева енергија, биомаса, геотермална енергија, биогорива, биогас, синтетички гас, депонијски гас, гас из постројења за третман канализационих вода и отпадних вода из прехрамбене и дрвно-прерађивачке индустрије који не садрже опасне материје;
2) хидроелектране на постојећој инфраструктури су хидроелектране које користе већ постојећу брану којом управља неко јавно предузеће и хидроелектране изграђене на цевоводима намењеним доводу сирове воде на прераду у фабрике воде;
3) електране на биогас јесу електране које користе гас настао из остатака у пољопривреди (течни стајњак и измет са сточарских и живинарских фарми), из биомасe, из остатака биомасе насталих примарном прерадом пољопривредних производа, а које не садрже опасне материје, остатке и делове животиња;
4) електране на депонијски гас јесу електране које користе гас настао на комуналним депонијама или гас настао у постројењима за третман комуналних отпадних вода;
5) електране са комбинованом производњом на постојећој инфраструктури јесу ревитализоване старе електране са комбинованом производњом на фосилна горива које су пре ревитализације биле у погону најмање 25 година и реконструисане старе електране са комбинованом производњом на фосилна горива које пре реконструкције нису биле у погону најмање пет година без обзира на претходно време проведено у погону;
6) повлашћени произвођач јесте произвођач који обавља делатност производње електричне и који је актом надлежног органа стекао статус повлашћеног произвођача;

7) купац електричне енергије јесте јавно предузеће за производњу, дистрибуцију и трговину електричне енергије;
8) енергетски субјект који врши очитавање електричне енергије јесте правно лице које је уписано у регистар за обављање делатности производње, дистрибуције и трговине електричном енергијом или пренос електричне енергије и управљање преносним системом.

Члан 3.

Електрана, у смислу ове уредбе, јесте постројење за производњу електричне енергије или за комбиновану производњу, са једном или више производних јединица, и то:
1) хидроелектране инсталисане снаге до 10 МW;
2) електране инсталисане снаге до 10 МW које у процесу производње користе само биомасу или биомасу у комбинацији са неким допунским фосилним горивом, уколико енергетска вредност коришћене биомасе на годишњем нивоу чини најмање 80% укупне примарне енергије;
3) електране које електричну енергију производе користећи обновљиве изворе енергије осим биомасе, уколико у процесу производње енергетска вредност коришћених обновљивих извора енергије на годишњем нивоу чини најмање 90% укупне примарне енергије, с тим да је допунско гориво неко од фосилних горива, биомаса или отпад;
4) електране зза комбиновану производњу инсталисане снаге до 10 МW које користе обновљиве изворе енергије, фосилна горива или фосилна горива у комбинацији са неким обновљивим извором енергије;
5) електране које користе сепарисану биоразградљиву фракцију комуналног отпада (у даљем тексту: отпад) инсталисане снаге до 10 МW.

Члан 4.

Мере подстицаја, у смислу ове уредбе, обухватају откупне цене одређене овом уредбом према врсти електране у којој се производи електрична енергија коришћењем обновљивих извора енергије и према инсталисаној снази (Р) израженој у MW.
Врста електране и инсталисана снага одређују се актом о стицању статуса повлашћеног произвођача електричне енергије.
Откупне цене из става 1. овог члана, изражене у евроцентима по киловат-сату (c€/1 kWh), износе:

 

 

Откупна цена електричне енергије из електране за комбиновану производњу која користи природни гас као гориво, коригује се при свакој промени цене природног гаса за продају енергетским субјектима за трговину на мало природним гасом за потребе тарифних купаца која не укључује трошкове коришћења транспортног система за природни гас код Јавног предузећа „Србијагас” Нови Сад по тарифном ставу „енергент”.
Корекција откупне цене за електране са комбинованом производњом на природни гас из става 3. овог члана вршиће се од првог дана наредног месеца у односу на месец у коме је дошло до промене цене природног гаса за продају енергетским субјектима за трговину на мало природним гасом за потребе тарифних купаца која не укључује трошкове коришћења транспортног система за природни гас код Јавног предузећа „Србијагас” Нови Сад по тарифном ставу „енергент”.

 

Члан 5.

Право на мере подстицаја утврђене овом уредбом за електричну енергију произведену у електранама које користе нeакумулирану сунчеву енергију ограничава се на укупно инсталисану снагу у тим електранама до 5 МW.
Право на мере подстицаја утврђене овом уредбом за електричну енергију произведену у електранама које користе ветар ограничава се на укупно инсталисану снагу у тим електранама до 450 МW.
Поред повлашћених произвођача који право на мере подстицаја остварују у смислу става 2. овог члана, право на мере подстицаја утврђене овом уредбом могу стећи и повлашћени произвођачи за електричну енергију произведену у електранама на ветар укупно инсталисане снаге која је једнака количини од 10% капацитета за производњу електричне енергије које изгради јавно предузеће за производњу, дистрибуцију и трговину електричне енергије у периоду важења ове уредбе.
Повлашћени произвођач има право на мере подстицаја које важе у тренутку подношења захтева за стицање или обнову статуса повлашћеног произвођача.

 

Члан 6.

Купац откупљује електричну енергију од повлашћеног произвођача електричне енергије који испуњава услове из ове уредбе по ценама утврђеним у члану 4. ове уредбе у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан испостављања фактуре.
Права и обавезе купца и повлашћеног произвођача, уређују се уговором, који се закључује у писменој форми, на период од 12 година, у складу са Законом о енергетици, законом којим се уређују облигациони односи, Општим условима за испоруку електричне енергије, правилима рада дистрибутивног, односно преносног система, прописима којима се ближе одређују услови за стицање статуса повлашћеног произвођача и критеријуми за оцену испуњености тих услова и овом уредбом.
Повлашћени произвођач уз захтев за закључење уговора, купцу доставља решење о стицању статуса повлашћеног произвођача.

Купац је дужан да у року од 30 дана од дана подношења писменог захтева из става 3. овог члана, закључи уговор са повлашћеним произвођачем, ако су испуњени услови из ове уредбе.
Повлашћени произвођач има право да раскине уговор пре истека рока на који је закључен о чему писмено обавештава купца. Уговор се сматра раскинутим истеком тридесетог дана од дана када купац прими писмено обавештење.
Уговор раскинут на начин из става 5. овог члана од стране повлашћеног произвођача који електричну енергију производи у електранама из члана 3. ове уредбе, не може бити поново закључен.
Модел уговора из става 2. овог члана припрема купац и доставља га министарству надлежном за послове енергетике, ради давања сагласности.

Члан 7.

Повлашћени произвођач који је закључио уговор из члана 5. став 2. ове уредбе припада балансној групи купца и не плаћа купцу накнаду за услуге балансирањa.
Очитавање електричне енергије код повлашћеног произвођача из става 1. овог члана који електричну енергију производи у електрани из члана 3. ове уредбе, сваког првог у месецу обавља, без накнаде, енергетски субјект који врши очитавање електричне енергије, зависно од тога на чију мрежу је електрана прикључена и најкасније до 5. у месецу доставља очитане податке за претходни месец повлашћеном произвођачу и купцу.

Енергетски субјект који врши очитавање електричне енергије обавезан је да пре закључења уговора између повлашћеног произвођача и купца изврши, очитавање почетног стања бројила и то у року од три дана од дана достављања захтева од стране повлашћеног произвођача или купца и да очитане податке достави повлашћеном произвођачу и купцу.

 

Члан 8.

Купац има право на накнаду трошкова за куповину електричне енергије од повлашћених произвођача и за балансирањe рада повлашћених произвођача који користе мере подстицаја по овој уредби.
Износ трошкова из става 1. овог члана одређује се на основу енергетских величина исказаних у Енергетском билансу Републике Србије.
Накнада трошкова купца за куповину електричне енергије од повлашћених произвођача у наредној години, одређује се као збир производа планираних укупних производњи из појединачних врста електрана и откупних цена из члана 4. ове уредбе, умањених за просечну продајну цену електричне енергије енергетског субјекта који обавља делатност трговине електричном енергијом ради снабдевања тарифних купаца, одређену у складу са методологијом за одређивање тарифних елемената за обрачун цена коју је утврдила Агенција за енергетику, где се у обрачун не укључује производња повлашћених произвођача.
Износ средстава потребних за покривање трошкова балансирања рада повлашћених произвођача одређује се као производ годишњих трошкова системских услуга купца и количника очекиване укупне инсталисане снаге повлашћених произвођача који користе мере подстицаја и укупне инсталисане снаге производних капацитета под фактичком управом купца.
Планирану укупну накнаду за наредну годину купац утврђује као збир износа средстава из ст. 3. и 4. овог члана, који се коригује за разлику збира остварених трошкова купца по основу куповине електричне енергије од повлашћених произвођача и остварених трошкова њиховог балансирања и збира остварених прихода купца од накнаде трошкова за куповину електричне енергије од повлашћених произвођача и за балансирање рада повлашћених произвођача током претходне године и посебно их исказује у годишњем програму пословања.
Tрошкови које купац има за куповину електричне енергије од повлашћених произвођача и за балансирање рада повлашћених произвођача надокнађују се кроз продају електричне енергије тарифним купцима.
Купац је дужан да до краја октобра сваке године министарству надлежном за послове енергетике и Агенцији за енергетику поднесе извештај о приходима од накнаде и од продаје електричне енергије откупљене од повлашћених произвођача, као и о трошковима откупа и балансирања производње повлашћених произвођача, оствареним у текућој години.

 

Члан 9.

Купац ће у року од 60 дана од дана ступања на снагу ове уредбе, припремити и доставити министарству надлежном за послове енергетике модел уговора из члана 6. став 7. ове уредбе.

Члан 10.

Ова уредба ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се од 1. јануара 2010. године до 31. децембра 2012. године.

Број:
У Београду,

В Л А Д А

ПРЕДСЕДНИК

Edited by tomas.hokenberi, 16 January 2013 - 21:21.

[tomas man]

E baš ti hvala za ovaj link. Zar nije očigledno da država ovom cenom ustvari sve čini da onemogući (komercijalnu) proizvodnju struje od vetra ?

U kom cilju ? Da li je to interes firmi koje prodaju struju EPS-u ? Nije li to atak na razvoj zemlje ?

Još kad bi postojao primer da je neko uspeo da u energetski sistem uvali koji kilovat od vetra...

[tomas.hokenberi]

E baš ti hvala za ovaj link. Zar nije očigledno da država ovom cenom ustvari sve čini da onemogući (komercijalnu) proizvodnju struje od vetra ?
U kom cilju ? Da li je to interes firmi koje prodaju struju EPS-u ? Nije li to atak na razvoj zemlje ?
Još kad bi postojao primer da je neko uspeo da u energetski sistem uvali koji kilovat od vetra...

Ne vidim kako to onemogucava komercijalnu proizvodnju struje na bazi vetra. Propisane su visoke otkupne cene i propisana je obaveza javnog preduzeca (EPS) da otkupljuje tako dobijenu energiju.

Slicna pravila i propisi se primenjuju sirom EU. Zapravo da nema subvencija i garantovanih otkupnih cena (otkup uglavnom vrse drzavni operatori prenosnog sistema, odnosno posredno poreski obveznici/gradjani) tesko da bi u Nemackoj ili bilo gde u EU bilo toliko vetrogeneratora i solarnih panela. Kada bi se primenjivali samo trzisni kriterijumi, a na sadasnjem tehnoloskom nivou, uopste ih ne bi bilo.

[DayWalker]

E baš ti hvala za ovaj link. Zar nije očigledno da država ovom cenom ustvari sve čini da onemogući (komercijalnu) proizvodnju struje od vetra ?

U kom cilju ? Da li je to interes firmi koje prodaju struju EPS-u ? Nije li to atak na razvoj zemlje ?

Još kad bi postojao primer da je neko uspeo da u energetski sistem uvali koji kilovat od vetra...

bas naprotiv. drzava ima obavezu da otkupi svu generisanu struju po benificiranim cenama. u principu obnovljivi izvori energije moraju da ucestvuju u odredjenom procentu u ukupnooj proizvedenoj struji. slicno je sigurno kao i za hidrogeneratore za koje sam se raspitivao.

imas nekoliko privatnih hidroelektrani koje bez problema plasiraju svoju struju u eps. ove godine bi trebalo da se raspise konkurs za 40ak lokacija za izradu hidroelektrana za koje ce sve vaziti ovo pravilo otkupa struje.

[Schrodinger]

E baš ti hvala za ovaj link. Zar nije očigledno da država ovom cenom ustvari sve čini da onemogući (komercijalnu) proizvodnju struje od vetra ?

U kom cilju ? Da li je to interes firmi koje prodaju struju EPS-u ? Nije li to atak na razvoj zemlje ?

Još kad bi postojao primer da je neko uspeo da u energetski sistem uvali koji kilovat od vetra...

Kao i obicno, kod nas relikti komunizma i dalje zive, tako da i hiper-regulisano "trziste" (koje u stvari ne postoji, jer bez minimuma slobode sam koncept gubi smisao) energije predstavlja samo takav jedan relikt etatistickog i bezumno korumpiranog totalitarnog sistema i totalitarnog nacina misljenja. Gdegod cujemo za neku privatnu inicijativu, sve cemo da uradimo da je sprecimo... Hajde da vidimo i taj konkurs, ali nesto ne verujem da ovi sto rade nisu to uspeli bez partijske podrske, a verovatno i solidne doze korupcije.

Edited by Schrodinger, 17 January 2013 - 16:25.

[dexter8]

vetrogeneratori i solarni paneli podrazumevaju ulaganja od 0 da bi se ceo pogon stavio u proizvodnju, pa zašto se ne iskoristiti mehaničku energiju tamo gde se ona već oslobađa i ostaje potpuno neiskorišćena. pričam o Rambovoj ideji da se teretane pretvore u elektrane.

 

http://www.blic.rs/s...ativna-centrala

 

sjajna ideja je i iskorišćenje dečije hiperaktivnosti, poznato je da roditelji imaju veliki problem sa nemirnom decom, a mogućnost da kroz igru i višak energije koji troše na klackalicama, vrteškama, itd, zapravo proizvode el. struju, sigurno bi im bio uteha i ušteda za porodični budžet.

 

inače sam ovu ideju imao nameru da sprovedem u prostorijama kućnog saveta, sa trenažnim biciklima, ali projekat nije odobren u Opštini, šta mislite zašto?

razlog je upravo ovo što Šredinger kaže, suzbijanje inicijative, gušenje slobode na svakom koraku i segmentu društva, zarad očuvanja biznis monopola.

EPS kao socijalistički mastodont i dalje ima ulogu socijalnog amortizera i naravno post izbornog plena gde partijska vojska mora dobiti svoje uhlebljenje, ma koliko bila parazitsko opterećenje za budžet.

partijska, čitaj monopolska, čitaj mafijaška država je prepreka svega zdravog i kreativnog u ovoj usranoj zemlji, pa tako i u ovom slučaju.

[tomas.hokenberi]

E baš ti hvala za ovaj link. Zar nije očigledno da država ovom cenom ustvari sve čini da onemogući (komercijalnu) proizvodnju struje od vetra ?
U kom cilju ? Da li je to interes firmi koje prodaju struju EPS-u ? Nije li to atak na razvoj zemlje ?
Još kad bi postojao primer da je neko uspeo da u energetski sistem uvali koji kilovat od vetra...

Kao i obicno, kod nas relikti komunizma i dalje zive, tako da i hiper-regulisano "trziste" (koje u stvari ne postoji, jer bez minimuma slobode sam koncept gubi smisao) energije predstavlja samo takav jedan relikt etatistickog i bezumno korumpiranog totalitarnog sistema i totalitarnog nacina misljenja. Gdegod cujemo za neku privatnu inicijativu, sve cemo da uradimo da je sprecimo... Hajde da vidimo i taj konkurs, ali nesto ne verujem da ovi sto rade nisu to uspeli bez partijske podrske, a verovatno i solidne doze korupcije.

Pravila otkupa energije dobijene iz ovnovljivih izvora su maltene prepisana pravila koja se primenjuju u EU. Jedina razlika je u tome sto je u EU uobicajeno da za otkup viskova bude nadlezan (drzavni) operator prenosnog sistema a kod nas je nadlezan (drzavni) proizvodjac (EPS) a ne (drzavni) operator prenosnog sistema (EMS). Obnovljivi izvori zbog previsoke cene nisu konkurentni na otvorenom trzistu energije pa se zato masovno subvencionisu.