8 replies to this topic

[Belobrđanin Nenad]

Poštovani čitaoče ovih redova,
pred tobom su moje pesme,
U svakoj je parčence moje duše i poneki san.
Želim ti da ti vreme koje provedeš čitajući ih bude ugodno i da ćeš po završetku samom sebi reći da to nije bilo izgubljeno vreme.
Želim ti svako dobro u životu.

[Belobrđanin Nenad]

LJUBAVNE PESME


Bes …






Bes… Uvreda izrečena
prilika je savršena…
Zli se dusi iz dubine
dokopaju površine,
pa taštine vašar krene
i za tebe i za mene.



Kad se vetar strasti smiri
i smire se svi nemiri
ukus gorak u ustima
reč mirenja svaka ima,
nisu reči nesmotrene
ni za tebe ni za mene.



Zalud dani teku novi
srušeni su stari snovi,
neminovno kraj dolazi,
zajedničkoj našoj stazi,
ubrzo će dva ludaka
ići zonom sumraka.
-----------------------------------------



Glumimo


Već odavno nije isto
ono što je nekad bilo,
šta li se to draga moja
to sa nama dogodilo?


Eh živote prevarantu
što ponudi večnu sreću,
pa nas stavi ti u kola
što nizbrdo sad se kreću?


Gde nestade ljubav silna,
silnija od sinjeg mora?
Izgleda da pobegla je
iza sedam vitih gora.


Sad sedimo k'o panjevi
dok čuvamo život goli,
polumrtvi krećemo se,
a svaki nas pokret boli.


Na daljinskom dugmići su
već odavno izlizani.
od dosade ljubav više
nema ko da štiti, brani.


Ipak glumci ostadoše
pozorištu svome verni
dok ponori nerazuma
postadoše neizmerni.
-----------------------------------------



Gde počinje ljubav

Tamo negde u sivilu
sasvim običnog dana
kada se ne nadaš ničemu
ili kad samo žuriš na posao
započne ljubav svaka.
Iznenada pojavi se,
zavuče u srce koje zadrhti
kao vlat trave na košavi,
i tada iako svestan nisi
voliš bezuslovno.
Potom saznaš ime koje ti se svidi
kao nijedno pre
što ti se svidelo nije
pa pred ogledalom vežbaš
kako da najlepše zvuči.
Na prvom satanku drhtiš
i znojne ruke trljaš o pantalone,
srce lupa jačinom koja te uplaši
jer do tada nisi ni znao
da snaga iz srca dolazi.
Ako te srećna zvezda
pogleda nežno i pokloni
ljubav do kraja života
zahvali se nebu na
neprocenjivom daru
jer si jedan od retkih
koji voli i voljnim se zove.
------------------------------------------



Zla tišina

Zla Tišina ubija me
i čini me slabim,
zrake sunca što me greju
k'o da kradem grabim ...

Zla Tišina ne oprašta,
dolazi k'o kazna
kad se srca razilaze,
ona prva sazna.

Pa se sladi nad mukama
ranjenog mi srca,
što se pod njom rasparčava
uvija i grca.

Psujem, grdim i teram je,
al' nju to ne brine,
zna da niko nikad nije
pobegao od Tišine.
-----------------------------------------


Budalice

Kada plačem ne pitaj me
šta me muči,
ne pitaj me nikad mila
živa bila
da ne moram da te lažem
jer istinu da ti kažem
razumela nikad ne bi ...
Zato tebi uvek ćutim ...
Znam da slutiš,
znam da sumnjaš,
zašto želiš da potvrdim?
Da l' uopšte svhe ima
da znaš nešto
što će tebi da nanese
samo bol ...
Zato ćuti kada vidiš
da sam tužan ...
Pusti me da odtugujem
samo malo
i da samom sebi kažem:
" Sad je dosta" ...
Onda opet ću ti prići,
zagrliti,
pomaziti nežno lice
i reći ti da te volim ...
budalice.
----------------------------------



Led u vatri ...

Led u vatri, raj u paklu,
a ponos nad svime,
dušama nam načiniše
od proleća zime.

Kad sudbina nespojivo
u ljubavi spoji,
nebo se u eksplozije
vatrometa boji.

Ne pomažu astrolozi
ni proroci razni,
kao da smo jedno drugom
deljeni po kazni.

Ljubav, mržnja, ljubomora,
reči oštre, britke
oružje su naše teške
i naporne bitke.

Sto krajeva, sto početka,
sto ljutijeh rana,
na hiljade izgubljenih
živaca i dana.

Znam, prolaze sneg i kiša,
prolaze i noći,
al' iako me svakodnevno
nerviraš i ljutiš
moja ljubav prema tebi
nikad neće proći.
-----------------------------------------


Kradljivac života

U tišini bez pogleda k'o neznanci
prolazimo jedno kraj drugoga
i oboje savijamo glavu,
dobro znamo, al' ne priznajemo
da nijedno nije baš u pravu.

Sad ćutimo savršeno kao stranci,
ćutanje je omiljena droga
koja ponos na nivou drži,
racio se ispred srca stavlja
dok nam duše iseckane prži.

Sad kukavni, a nekad junaci
podgrevamo nekadašnju slavu,
ali srce za taj jadac znade
pa nam sreću izmiče sve više
dok nam ponos tiho život krade.
-------------------------------------------------



Da li ?


Znam da te lome
dosadni dani,
tugom protkani,
ali ...
da li sam ti
dosadan i ja
i moje reči sve
iako nežne
uvek iste ... ?

Da li su ti
dosadne noći
i poznati davno
dodiri meki ...
ili te možda
daljine zovu
i čovek
nepoznat neki ... ?

Da li ti srce
ljubavi traži,
ljubavi nove
nekako divlje
da ubiješ vreme
i ove dane
nekako sive ...
i dane buduće
možda još sivlje ... ?

Da li i tebi
kao i meni
u grlu zastane dah
kada pomisliš
da može doći
kraj ...
ili tebe
nije strah ... ?

Da li ?
Da li ?
Da li ?

Hiljadu da li
odgovor nema,
hiljadu da li
odgovor traži,
hiljadu da li
čeka da kažeš
da li i tebi
nedostaje ...
prvi dan ljubavi naše.
--------------------------------------


Krilo Pegazovo

Skrio sam se međ zvezdama
o kojima sanjah često
zagledan u njihov sjaj ...
Ti me tražiš pod kamenjem,
a ja lutam sazveđima
što nemaju nigde kraj.

Ja sam pesnik, to si znala ...
Mislila si da ćeš moći
na put " pravi " da me vratiš,
a sada sam glup, budala
što živi u tamnoj noći ...
Ne ... Ne možeš to da shvatiš.

Meni nisu važne pare
ni sva blaga grešnog tela,
ni počasti moćnih ljudi ...
Ja sam krilo Pegazovo,
znam nisi me takvog htela,
al' takav se danas budim.
-----------------------------------------------



Tužni

Tužni nikome ne znače
jer niko suze neće
pa zato onaj što plače
još je dalje od sreće.

Slomljeno srce leluja
na povetarcu sudbine,
nosi ga životna struja
i put do dna mu ne gine.

Satkano od tankih niti
je srce onog što pati
jer želi voljeno biti
i ljubav nekome dati.

Surovi ljudi kidaju
te niti tanane gaze,
za ljubav sve manje znaju
pa zašto onda da paze.
------------------------------------------


Tužnima je najlakše ...


Tužnima je najlakše ...

okrenuti leđa,
otići što dalje,
napustiti bitku
jer tuga nešto
koju svako vešto
na svom putu izbegava.

Tužnima je najlakše ...

reći "Zbogom ostaj ",
reći" Bićeš bolje",
reći " Daj ne plači",
ali mnogo znači
kad te verno čeka
prijateljska ruka prava.

Tužnima je najlakše ...

kada čuju slike,
kad muziku vide,
kad mirišu ljubav,
k'o prolećni cvet
jer od takvih stvari
sav je njihov svet.
-------------------------------------



U vrtlogu osećanja

Dok te gledam vidim note
kako lete oko mene,
divan li si moj živote
kad su oči zaljubljene.

Dok te slušam zamiriše
svaka reč k’o ruža rana,
kad se takav miris diše
nikad nema tužnih dana.

Dok mirišem tvoje kose
vidim junska polja žitna,
dodir vetra savija ih
svaka vlat je k’o svet bitna.

Dok te slušam kako pričaš
miriše mi sve na sreću,
uzburkana osećanja
u vrtlogu svom se kreću.

Ne znam kada srećniji sam
dok te gledam il’ mirišem,
ali dok te slušam, mazim
ja znam samo da za tebe
postojim i dišem.
----------------------------------------


Neću više da te sanjam

Neću više da te sanjam,
san me laže da si moja
pa s dodirom nespokoja
u snove uranjam.

Narediću srcu svome,
da ne boli kad te vidi,
da o oštre morske hridi
tuge se polome.

Ubediću samog sebe
da ne postojiš,
mada znam da nije lako
ponajbolje biće tako
jer ti moju ljubav draga
prosto ne vidiš.

Prekršiću obećanja
samom sebi nekad data,
zaključaću svoja vrata
za svoja sećanja.

Još večeras nazdraviću
čašom vina našem kraju,
bar je on u punom sjaju.
Sve zaboraviću.

Jer možda sam prošle dane
ja odsanjao
pa sad snove svoje želim
s ružnom javom da podelim,
a java k’o svaka java
sve vremenom uništava.
-----------------------------------------


Čekanje

Kada nekog iščekuješ
u srcu se zabnja skriva,
olovom su dani tkani
pa i loše očekuješ
jer i zlo se nekom zbiva,
strah se strahom novim hrani.

Ne pomaže ni molitva
kad se strepi jer se voli,
srce kuca snažno, jako,
slutnja seče kao britva,
telefona zvono boli,
vreme klizi baš polako.

Tek kad dođe do susreta
onih što se vole snažno
strepnja se u sreću tvori,
svom širinom ovog sveta
ništa drugo nije važno
nego dugi razgovori.




Za večeras je dovoljno.[/size]
Komentari su poželjni, a ako vas mrzi da kuckate nema veze, čim ovo čitate znači da ste došli do kraja posta, a to pak znači da ste pročitali pesme što mi je i bio cilj.
Želim svima laku noć i miran san.

Edited by Belobrđanin Nenad, 12 September 2012 - 03:22.

[Belobrđanin Nenad]

Na početku da se izvinim jer nisam primetio da je u prošlom postu bilo previše teksta i pesme nisu bile lepo i pravilno objavljane.
Sada sam ispravio grešku.
Veliki pozdrav.
---------------------------------------------


Zajedno mi smo ljubav

Ja nisam normalan rođen
i nisam sasvim svoj,
ja sam ratnik ljubavi
što s mržnjom vodi boj,
ja sam parčence neba
i kap u okeanu,
osmeh sam na tvom licu
u svakom novom danu,
a ti si od svega pola,
bez tebe nisam ceo,
zajedno mi smo ljubav
i ljubavi smo deo.
--------------------------



Boli li te kad te sanjam?

Boli li te kad te sanjam,
kad se budim prazne duše,
dozivajuć' ime tvoje?
Boli li te kad te vidim
zagrljenu s nekim drugim
i kad vidiš uplakane oči moje?
Istinu si tražila u laži,
posumnjala u iskrene reči,
pobegla od mene bez pozdrava..
Boli li te kad te sanjam... ?
Ljubavi!
-------------------------------


Zemlja, vetar, vatra, voda

Stvorio sam zemlju
da ti mogu doći,
da te mogu naći.

Stvorio sam vetar
da po licu mogu
nežno te dotaći.

Stvorio sam vatru
da u tvome oku
ljubav razgoreva.

Stvorio sam vodu
koja kad te umiva
moju pesmu peva.
---------------------------------

Senka


Lutam k’o senka kroz noćnu tminu
dok hladan vetar seče mi dah,
život mi stvara zbrku u glavi
tugu i ljubav u isti mah.

Samoću dobih uz tugu pride
pa i u gužvi opet sam sam
sudbino hajde daj mi bar nadu
da će na oči doći mi san.

Nemir u duši tera me dalje,
korak je svaki k’o večnost dug
samo se bogu molim da nisam
na putu koji zove se krug.

Dok noćas niko sa mnom ne tuži
tugu što nosi vetar kroz mrak,
onom što voli, a voljen nije
tuga na srcu ureže znak.
----------------------------------------------

Opraštam ti...

Voleo bih draga znati
dal ćeš za mnom zaplakati
kada odem iza duge
da li će u tebi biti
makar jedno zrno tuge.

Gorele su moje oči
k'o ciganske vrele noći
gorele jer nisu htele
da priznaju da te vole,
k'o nijednu žele.

Ne postoji ništa više
što bol može da izbriše
za svoj bol te ja ne krivim
opraštam ti nisi znala
da za tebe živim.
----------------------------------------------

Ispred tvojih vrata

Ispred tvojih vrata prepun bola stojim,
u rukama mojim buket hrizantema,
uporno se nadam otvorićeš vrata,
a polako shvatam, nadi mesta nema.

Znaj u srcu mome samo ti postojiš
i u crno bojiš dolazeće dane,
u knjizi života gde o meni piše
ti si jednostavno pocepala strane.

Još uvek te ljubim u snovima svojim,
ali ne postojim ja u tvojoj javi,
pa je svaka zora kao noćna mora
kad otera snove i nebo zaplavi.

Poražen i ponižen, i u tuzi sam
želim ovaj buket cveća samo da ti dam,
još par dana da te seća da sam bio tvoj,
varalice lažljivice, večni bolu moj...
---------------------------------------------------------

Pad ljubavi

Kad ljubav padne ostaju gadne
rane na srcu, i mom i tvom,
prašina bola se uskovitla,
a kad se slegne ostaje lom.

U besu uvrede izrečene
grla nam stežu, peku k'o žar,
ljudskost je pala na grane niske,
donela misli mračne na dar.

Vatra u srcu teško se gasi,
svaki je dan k'o večnost dug,
patnja nas guši i jedan mora
da izvinjenjem razbije krug.

Ponosne lude čekaju, ćute
ego je nekad dvosekli mač,
a posle kraja sve biva kasno,
dolazi pravo vreme za plač.

[Belobrđanin Nenad]

SATIRIČNE PESME


Siledžija

Mlatim ženu, decu isto
iz zabave svoje čisto,
mlatim kuče, mačku, miša
neka cvile ko ih šiša.

I mene su nekad tukli
šutirali, uši vukli,
bez povoda i milosti
lomili su moje kosti.

Sada jak sam kao stena
znaju deca, zna i žena,
još jedino šef da sazna
stoka jedna bezobrazna.

Al još moram da treniram
da pošteno mu pariram,
jer kad bije mili brate
ruke su mu k'o lopate.
-----------------------------------

Magareći sonet

Magarac je čudna sorta
zna šta hoće od života,
da ne vuče i ne cima
dok u njemu snage ima.

Al' magarcu svaka nada
zaludna je i propada,
za magarce nije sreća,
već sudbina magareće.

Da do smrti tovar vuče,
da ga tuku, da ga muče,
celog veka da jauče.

Zaključak je sad sledeći,
zalud sanja on o sreći.
to je život magareći.
-------------------------------------

Gospodar

Čoveče zaboravi koliko si smešan,
nasmej se budali sa TeVe ekrana
pa ne misli nikada koliko si grešan
i na zemlji koliko ostade ti dana.

Zavali se udobno u fotelju svoju,
uz kutiju plastičnudosadi je kraj,
na daljinskom doteraj jačinu i boju,
kupio si sebi prečicu za raj.

Sto čudesa čeka te, izaberi samo.
Muzika i filmovi razbibrigu nude
ako li to nećeš mogućnost se pruža.
Rialiti tu je, gledaj druge ljude!

Kamera sve snima i život se vidi
baš onakav kakav ti i misliš da je.
Zbog para se niko ničega ne stidi,
niti zbog grehova svojih da se kaje.

Prodaje se savest između reklama
TeVe gledalište nove žrtve traži,
a duša se moćnom poligrafu nudi
koji je gospodar istine i laži.
------------------------------------------------------


Predrasude
( Svaki lopov ružan je, a lopov je ciga,
da li je to istina nikog nije briga. )

Žive bile predrasude,
baš su lepo opravdanje
da zamrziš druge ljude,
da ljubavi imaš manje,
da ispoljiš zle pobude
i napraviš neko sranje.

Mnogi neće da se trude
da svoj mozak upotrebe
zato su tu predrasude,
da sve misle mesto tebe,
gotovo rešenje nude,
ne muči se bez potrebe.
--------------------------------------------------


Znanje


Baš je lepo kada imaš znanje,
kada siguran ulicama hodaš,
kad u svaku filozofsku čorbu
malo svoje mirođije dodaš.

Baš je lepo kada pitanja duše
učiš lako od mudrijeh glava,
kad na tacni odgovor serviran
sve potanko, mudro objašnjava.

Al' ne valja kada se to znanje
preokrene u štetu mudraca,
svaki greh je barem duplo veći
i u dublje ponore ga baca.

Zato svakom ko se znanjem hvali
poručujem da razmisli zrelo
o tom šta mu valja učiniti
pre neg' misli pretoči u delo.
-------------------------------------------


Ja hoću da budem ministar finansija

Glasjte za mene ljudi
biću bolji od svakoga,
zašto da sa vama vlada
neka stroga babaroga.
Ja prelepe priče pričam,
lako dajem obećanja
što nestanu vrlo brzo
iz vašeg sećanja.
Otimaću od bogatih,
vama dati kol'ko treba,
barem ono što ostane
od mojih potreba.
Birajte me da zavladam
ovom zemljom obećanom,
ne robujte tajkunima
ni agentu nekom stranom.
Glasajte za mene ljudi,
ja iskreno lovu tražim
da sa njome teško breme
vlasti ja ublažim.
Želim samo vaše pare,
želim da ih mnogo imam,
pa spotove pred izbore
sve skupe da snimam.
Trošio bih nemilice
ne brinući ni o čemu,
živeo bih bolje nego
sultan u haremu.
Glasajte glasači dragi
da vam budem vođa novi,
čak i sa mnom ova lađa
dugo će da plovi.
---------------------------------------

Pesma o lepoti

U vremenu novom, novi običaji,
da bi nešto vredelo mora da se sjaji,
a što više sjaji, to više i vredi
na lepoti niko ne treba da štedi.

U tom svetu uspešnih svi zu zgodni, lepi,
ružan mnogo više od otkaza strepi,
nije bitno znanje, iskustvo još manje,
sve greške na telu, mora da se smanje.

Preparati skupi za telo i lice
od umornih žena prave lepotice,
a plastični hirurg čini sto čudesa,
bogate i ružne oslobađa stresa.

Protetika vraća izgubljene zube
pa je mnogo lepše nasmejano lice,
sad i babe mogu da se strasno ljube
kao nekad kad su bile šiparice.

Lepota se ceni i za nju se gine,
ružne lepi često gledaju s visine,
ni lepota više iznutra ne stiže,
šminka svakodnevno poverenje diže.

Šminkaju se oči, šminkaju se usta,
veoma je važna trepavica gusta,
eto tako nekako sad izgleda stanje,
ne vidi se ni lice, a duša još manje.

O tom se ne misli jer to bore stvara,
ko će još sa dušom svojom da se smara,
o njoj će se misliti tek kad vreme dođe
da se Bogu jedinome na istinu pođe.
--------------------------------------------------------

Dve žene

- " Gde si moja dobra Anđo, odavno te nema,
čini mi se se nismo vid'le sto godina,
pričaj mi šta radiš, kako su sad tvoji,
uostalom ispričaj mi šta sve novo ima. "

- " Fala Bogu, dobro je, još me zdravlje sluša,
al' me zato moja snaja ič ne zarezuje,
sina mi je podbunila pa me boli duša
pa sve moje molbe kao da ne čuje.

Al' batali moje muke. Šta se ovde radi?
Vidim neka nova lica. Ko su oni Stano?
Odavno se nismo srele pa sam željna razgovora.
Hoću sve za njih da čujem, pričaj mi lagano. "

- " Vidi onu Ružu tamo kako se šepuri,
kako oštro hoda podignutog nosa,
sad je sveža raspuštaljka, nešto mnogo žuri,
a rekla bih da joj sveže ofarbana kosa. "

- " U pravu si Stano mori, ja sam za nju čula
da onoga oženjenog ispod oka merka,
a na onog tamo već je nasrnula,
bogami je ona neka mnogo ljuta zverka. "

- " Pa ti Anđo reče kako ne znaš ništa novo,
a ovamo mila dušo znaš više od mene."
- " Ma to samo slučajno sam čula Stano,
od jedne brbljive i blesave žene. "

U tom času ove žene začuše glas popa:
" Možete li za trenutak vas dve da ćutite,
sahranismo Božjeg raba, dok ste vi pričale.
Hoćete li barem sada da se prekrstite? "
-----------------------------------------------------------

Depresivna pesma

Sve mi danas fali ,
al' najviše sreće
go sam kao pištolj
sa i bez odeće,
na život sam kivan
tako depresivan.

Crna mačka stoji
na mom crnom putu
zajedno sa tugom
u crnom kaputu
i čem' da se nadam
kad u bedak padam.

I sunce me zeza
pa neće da grane,
a i zimskoj zori
treba vek da svane,
kako da se smejem
kad sunce ne greje.

Baš mi ova zima
na vrh glave sela,
pametna je lasta
što je odletela
da ubija tugu
daleko na jugu.

-------

Obaveštenje!

Nisam depresivan
koliko bih mog'o,
al' i ovo malo,
malo mi je mnogo.
--------------------------------------------------

Malo filozofiranje

Bejah nekad kao ti,
odgovore tražih svud,
kad ih nisam nalazio
mislio sam da sam lud.

Gutao me bitke plam,
za istinu davah sve,
sad napokon jedno znam
mora samo da se mre.

Ne treba mi pitanje
da bih znao gde je mir,
ne treba da potonem
da bih znao gde je vir.
---------------------------------

Epilog

Bez poente svršiću
ove male stihove,
da prsti ne dobiju
od kuckanja plikove.
---------------------------------


Miladinova sahrana


U selu na jednom brdu
živeo je čovek fin
nikad pijan, uvek radan
po imenu Miladin.

Jednog dana iznenada
pogodi ga srca kap,
čudili se svi seljani
kad Miladin beše jak.

Neutešni otac Bora
plakao je ceo dan
sve za ispraćaj jedinca
beše spremno sutradan.

Kroz kapiju otvorenu
slegao se silan svet,
uz rakiju prepričav'o
što svi znaju napamet.

Popu Raši toga dana
pristigla je ružna vest
razočaran Miladinu
došao je tek u šest.

Ostavljen od popadije
jedva da je pevao
al' se zato i on lako
rakijom nalevao.

Utučena familija
jedva popa ubedi
da put groblja polazak
prisutnima naredi.

Do groblja se išlo dugo
i stiglo se tek pred mrak
da isprate Miladina
na večiti počinak.

Umesto da ode s mirom
kao i sav pošten svet
Miladin je do dna rake
im'o jedan kratak let.

Leposava žena prokle
celu pratnju pijanu
i onoga ko izmisli
mučenicu rakiju.

Celo groblje zanemelo,
završiše na brzinu,
na večeri svi ćutali
pa otišli svi zajedno
u poznatu materinu.
-----------------------------------------------

Majmunska pesma

Uvek neki majmun tobom gospodari,
ponaša se oholo i stalno ti preti,
u državi majmunskoj tako stoje stvari,
ne može se više normalno živeti.

Majmunska je narav zloćudna i preka,
ne možeš im reći ti mišljenje svoje
jer budalom prave svakoga čoveka
i najviše vole kada ih se boje.

Zato ljudi dragi banane u ruke,
postanimo majmuni dok smo jošte živi,
kao ljude čekaju nas baš paklene muke
jer i bez krivice majmunu smo krivi.
.................................................................



Baba na selu
(satirično-religijska)

Kad ostari neka baba
stalno nešto zanoveta,
navodno je svi poštuju,
a u stvari svima smeta.

Kada takva baba umre
za njom niko i ne žali
možda tek poneki unuk
može reći da mu fali.

Na sahrani okupi se
familija skoro cela
da se siti ispričaju,
pre i posle jela.

O svemu se razgovara
pa se čuje i trač sveži,
čak se neko i nasmeje
dok na odru baba leži.

Poštovanja niko nema,
sahrana se brzo svrši
pa se krene s pićem raznim
sve u pokoj njenoj duši.

A baba se predstavila,
Gospodu i Anđelima
pa sa neba cirkus gleda,
al je slabo to zanima.
--------------------------------------------------
Ovo su neke od satiričnih pesama, slede pesme bez svoje kategorije.
Svako dobro i uspešan dana vam želim pun ljubavi.

[Belobrđanin Nenad]

Pesme inspirisane verom u Boga ma kako ga ko zvao




Sreća

Nekada davno živeše čovek
što beše srećan jako
i svi su se ljudi čudili čudom:
"Kako on može to tako?"

Svi se hteli upoznat' s njime,
saznati tajnu sreće
i zašto samo u njegovoj bašti
cveta to divno cveće.

Za njim su pošli sreće tragači,
hteli su tajnu znati.
Maštali su o čudu
koje će on njima dati.

Dani su tekli, a niko nije
krenuo njegovim tragom.
Protivno želji nemir su stekli
žudeći za njegovom snagom.

Jednoga dana svi su mu rekli:
" Odgovor daj nam sada!"
Želimo snažno da i u nama
sreća k'o tvoja vlada."

"U redu." Reče čovek sa mirom.
"Otkrivena biće tajna,
ali znajte bez Boga nije
ni tako jaka, ni tako sjajna.

Svakoga jutra otvorim oči,
zapitam se: " Želim li sreću?"
pa sebi kažem: " Želim je jako,
nikad je odbiti neću."

"Kako to može tajna da bude?
Varaš nas!" Viknuše svi.
"Nismo mi neke bez mozga lude.
Odlazimo jer lažeš ti."

Srećni ih čovek gledao s mirom
dok nije ostao sam,
nad domom njegovim opet se novi
rađao božiji dan...
--------------------------------------------

Život i smrt jednog seljaka

U velikom domu, u malenom selu
živeo je čovek i sudbinu kleo:
" Proklet nek je život i sudbina kleta
i dan onaj kad sam ovde se obreo.

Što se lepo nisam rodio u gradu
da uživam život, a ne da se mučim.
Zašto svima Bože višak sreće dade,
a meni imanje. Hoću da dokučim.

Dosta mi je njive, dosta mi je štale
i traktora starog što se stalno kvari.
Kad bi neko hteo imanje da kupi
pa da sunce sreće i mene ozari."

Anđeli sa neba slušaše te reči,
al' u tvrdo srce nisu mogli ući
te rešiše da mu ispune sve želje,
da na teži način on život nauči.

Poslali su kupca njemu za imanje,
dobio je cenu baš koju je hteo.
Sa novcem u ruci siguran je bio
da na bolje kreće njegov život ceo.

Pri polasku pogled na krušku mu pade,
ispod nje je uvek najsrećniji bio,
bila je u cvasti kao i nekada
kad je prvi jednu Lenku poljubio.

Dok je roditelje svoje sahranjiv'o
udala se Lenka za nekog u gradu,
tada je i sebe snjima sahranio
jer je izgubio i veru i nadu.

S džepom punim para, ali duše prazne
krenuo je najzad da k'o čovek živi.
Sa novcem je hteo da kupi svet ceo
i njemu moćnome svako da se divi.

Ipak, želje nisu ono što i java
otkrio je i sam kad se razboleo,
bolnice su brzo pojele bogatstvo
i svet mašte njegove, srušio se ceo.

Obreo se zatim na seoskom groblju,
za oproštaj pretke došao da moli,
potrošio sve je što je nasledio
i zbog čeg' su oni išli bosi, goli.

Plakao je gorko kao dete malo,
a anđeli videše da se promenio.
Suzama je svoje očistio grehe
i na grobu očevom dušu ispustio.
--------------------------------------------------

Život i vera

Nekoga život mazi i pazi,
nekome čupa uši,
nekom je mir u srcu,
nekome lom u duši.

Nekom je život maćeha,
nekome brižna mati
i niko nikad ne sluti
šta će mu sudbina dati.

Neko se bori sa sobom,
neko bez cilja luta,
a svako strepi jer ne zna
šta je na kraju puta.

Nekom je izlaz piće,
nekom je izlaz droga,
al spas je samo u pravoj
i snažnoj veri u Boga.

Vera te vodi, vera te snaži,
vera te kad padneš diže,
vera od tebe, tebe traži
i vodi te Bogu bliže.
---------------------------------------------------

On nas voli

Ko to želi da posvađa Boga se ljudima
da strašljivo bude srce u grudima,
ko umove ljudske zverski sablažnjava
da je Bog sa nama samo da kažnjava.

Za grešnike spasa nema, umreće u muci,
osetiće žestok bič u Božjoj ruci,
novi fariseji ustvrdiće svašta
da Bog k’o ni oni ne ume da prašta.

Da oproštaj dobiješ, prati rituale
što su njima mudrima od starih ostale,
samo oni znaju od pakla da spasu
u vremenu teškom izgubljenu masu.

Bog se listom optužuje za svu ljudsku muku
k’o da muka nije delo ljudskih ruku,
a Bog s neba gleda i prepušta nama
da shvatimo da je On ljubav neprestana.

Svakome ko traži kroz molitvu sreću
Anđeli iz raja u susret mu kreću,
iskrena je molitva jača od zlih sila
i po veri sopstvenoj uslišena bila.
--------------------------------------------

Mala pričica iz života

Gle ponosnog kako stoji
pred ikonom Božjeg sina,
uzdignutog čela " moli "
sa ličnih visina.

Bože daj mi šta mi treba,
Bože daj mi jer mi fali,
Bože daj mi, dužan si mi
za crkvu su moji dali.

Deda dade tri dukata,
otac dade tovar građe,
sad ti meni dobrim vrati
da se meni para nađe.

U crkvi se tad glas začu:
"Bež čoveče gordi, ništi,
pokaj prvo grehe svoje
pa tek onda išti".
-----------------------------------

Strah

U noćima mračnim,
na mestima strašnim,
pred ljudima zlim,
plašim se da hodam,
plašim se da vidim
i padam pred njim.

Obuzme mi glavu,
obuzme mi dušu,
obuzme mi telo,
srce lupa jako,
a ledeni znoj mi
orošava čelo.

Neću da se bojim,
al' ko mene pita
kad slaba sam duša,
tražim svuda nadu,
nekog da razume,
nekog da sasluša.

Iako me lomi,
iako me kida
i ubija lako,
plašim se da menjam
način svog života...
navik'o sam tako.

Budan čekam zore,
prebrojavam dane
i molim se: " Bože,
ubi me il' spasi,
ovo život nije,
više se ne može."

U nesvesti svojoj
ja ne čujem glase
anđela sa neba,
kako viču na me
i kako me grde
da mi Vere treba.

Kako verovati
kad se plašim suda,
kad se plašim Boga,
jer grešan sam bio
i ne mogu nikad
pobeći od toga.

" Neverniče glupi! "
zagrme u srcu
glas pravo sa neba,
" Za oproštaj dovoljno je
da zamoliš Boga,
samo to ti treba.

Bog ne želi tebe
da osudi teško,
da u stahu patiš,
on želi da voliš
i da čisto srce
jednom njemu vratiš."
-----------------------------------------


Danas, sutra, juče

Kiša pada k'o suze iz oka
za ljubavlju starom kad se tuži ,
promašaji životni kad stignu
srce samo za kucanje služi.

Sadašnjost je srcu nevidljiva,
ne oseća šta sutra donosi,
čovek pruža ruke prema juče
malo sreće tamo da isprosi.

Lica što iz prošlosti izrone
noću dođu i čine se sjajnim,
al' te slike vetrovi razgone
da lutaju hodnicima tajni.

Nepostojan u svom svetu želja
svako hoda, svoje strasti prati,
saputnike drži na distanci,
a za nečim nemogućim pati.

U srcu se svakom varka krije
jer je finom iluzijom tkano,
srce nikad zadovoljno nije
onim što je od Boga mu dano.
--------------------------------------------

Zlo

Lice zla je čisto,
ako ne gledaš jasno,
da nikada nije isto
često se shvati kasno.

Želi te, napada, lomi
u svakom danu sve više,
zlo je lovac strpljivi
i već ti za vratom diše.

Kome je srce stena,
kome je duša od leda,
živi na korak od pakla
i smrti u oči gleda.

Mudrosti daj mi Bože,
da budem hrabar i jak,
grešnik te jedan moli,
ne želim u sebi mrak.
--------------------------------

Pupoljci u trnju


Kud idemo grešni svete,
kud nestade empatija,
svako svakom nešto sudi
i zamerki puno ima.

Trun i balvan nisu isto
kad se nađu u očima,
sve zavisi ko to meri,
sabira i oduzima.

Sujeta je vlasnik bića
i celoga ljdskog roda,
od početka svoga žića
ka sujeti svako hoda.

Svako sebe uveliča
sve na račun bližnjeg svoga
i zbog toga ne crveni
pred pravednim licem Boga.

Tek ponekad iskra sveta
zatreperi međ' ljudima,
al' pupoljak teško cveta
kad oko nje trnja ima.
-----------------------------------

Nemiri

Kada poželim da vrištim
od nemira u sebi
setim se ljubavi tvoje
i mira nađem u tebi.

Kada izgubim snagu
da hodam putem tvojim,
setim se da ja bez tebe
u stvari i ne postojim.

Vetrovi duvaju snažni,
nose me širom pučine
jer ja sam tek jedan mornar
na morima sudbine.

Molim te daj mi snage,
mudrosti da snagu vodi
i jednu malu barku
koja ka tebi brodi.
--------------------------------------


Božićnica

Svim ljudima dobrog srca
najlepše sad želje dajem,
da vam život radost bude
obasjan božanskim sjajem.

Pred Božićne sjajne dane
učinimo dobra dela,
da dobrota ne nestane
u vremena nevesela.

Ne bojmo se iskušenja,
iskušenje pročišćava
i u zlu je zrno dobra,
al' pod teškim tegom spava.

Ne bojmo se smaka sveta
ni proroka što nas plaše,
verujmo u milost Božiju
i molitve svetle naše.

Ispričajmo svojoj deci
priču o Isusu Hristu,
savetujmo da čuvaju
svoju dušu, nežnu, čistu.

Budimo svi kao deca
puna jake vere žive,
verom svojom odagnajmo
iz života dane sive.

Samo tako dragi moji
jednog dana bolje biće,
samo tako svako od nas
vrata rajska otvoriće.
---------------------------------------


Jutarnja

Sačuvaj mene grešnog
u ovom danu novom,
grešan sam, al' znam da ima
još ljubavi u srcu mom.

Valjda se ona računa,
stvoren sam od ljubavi tvoje,
ovo te od jutros te molim
neka ne nestanu boje.

Boje neba, boje cveća
i prelepe boje duge,
sačuvaj mi porodicu
i sve ljude druge.
-----------------------------------
Neka Vam večeras Bog podari najlepše snove i jutro bez stresa.

[Belobrđanin Nenad]

Funda-mentalno različita pesma

(pesma je rađena na instrumental pesme " To rade " grupe SARS                       pa ko želi može da proba da je i otpeva)

Rešio sam čvrsto, ja biću budala,
celom svetu u inat ja ću reći hvala,
zahvaliću suncu zato što me greje,
i kiši što život po planeti seje.

Neću da se nerviram, neću da se ljutim
i kad vidim nepravdu, samo ću da ćutim,
neću da se kidam za svaku sitnicu
zauvek će osmeh biti na mom licu.

Ja hoću da živim, a ne životarim,
za probleme svetske ič neću da marim,
nek se drugi svađaju i neka se bore
za izbornu pobedu i naftne izvore.

Mogu da me zezaju, u zdrav mozak karaju
i svi svetski smorovi mogu da me smaraju,
ja ih neću videti, neću ih ni čuti,
više ništa neće moći da me ljuti.

Razliku će videti svako ko me sretne
jer sreću ne čine stvari fundametne,
od sitnica nekih sastavlja se sreća
to su šezdesetih znala deca cveća.

Ležaću na cavi, ležaću na travi,
ležaću u snovima, ležati na javi,
al' od jednog ležanja uvek ću da bežim
u zatvoru ne bih nikada da ležim.

[Belobrđanin Nenad]

Život

Pokušavam da dokučim
sve tajne života shvatim,
kud me vodi ja ne vidim,
hodam putem, uz put učim
i skretanje svako pamtim
da bih znao da se vratim.

Tamo gde me neko čeka,
tamo gde sam biti neću,
tamo gde je mirna luka,
i pružena ruka meka
što na dlanu drži sreću
u postelji od pamuka.

[Belobrđanin Nenad]

Njima ...

Želite me klimoglavog,
beznadnog i zatrovanog,
želite me zavedenog,
pognutog i poraženog,
da tugujem, da se plašim
oduševljen mrakom vašim.

Vi možete sve i svašta,
ali ja vam eto praštam,
ma koliko jadan bio
time sam vas pobedio
jer vi ludi moćni svete
samo mržnju razumete.

E pa neće moći tako
iako to nije lako,
neću vama da se klanjam
i bezumne snove sanjam,
ništa vaše mi ne znači
jer od Boga niste jači.


Ova pesma je posvećena njima...
Ne pitajte me ko su oni.
Razmislite sami, a ja vam želim svako dobro.

[Belobrđanin Nenad]

Mala pesma jednog pesnika

Zadržavam dah u sebi,
sav rastrzan, nespokojan
samo malo mira tražim,
i da krenem ne znam gde bi
jer sam svuda prekobrojan
u ogromnom svetu laži.

Nadvio se oblak sivi
iznad srca tužnog moga
pa ispušta kiše teške.
" Kom smo ja i srce krivi. "
pitam sebe, a i Boga:
" Da tu nema neke greške ?"

Svetac nisam, niti mogu
to da budem jer sam grešan,
od toga se neću kriti,
pesmom ovom ja ću Bogu
baš ovakav kakav jesam
srce svoje ponuditi.

Žao mi je Bože dragi
što ja snage nemam više,
što prečesto duhom padam,
što ti nisam bolji sluga.
Samo ti si svetlo moje
kom se grešan ipak nadam.