64 replies to this topic

[Pitbull]

Nanny Dog SBT

(malo starih slika)

[Pitbull]

[tomas.hokenberi]

http://www.dogsbite....bull-owners.php

Pit bull owners ::

Studies show that pit bull owners employ strategies to disguise the true nature of the breed by engaging in distortions, denial, overcompensation and projecting blame after biting incidents.
Not normal dog owners

To understand the experience of owning a negatively perceived dog, Tufts Center for Animals and Public Policy did a case study on pit bull owners that was published in 2000. Researchers found that with "outlaw" breeds, such as pit bulls, the human-dog relationship is sociologically more complex than previously known. Owners of pit bulls, they discovered, directly feel the stigma targeted at their breed and resort to various tactics to mitigate it. These strategies included:

"passing their dogs as breeds other than pit bulls, denying that their behavior is biologically determined, debunking adverse media coverage, using humor, emphasizing counter-stereotypical behavior, avoiding stereotypical equipment or accessories, taking preventive measures, or becoming breed ambassadors."

Breed ambassadors

According to the Tufts study, the most public way in which pit bull owners managed breed stigma was to become a fierce advocate for the breed. These owners seek to "educate" the public -- often through their own well-behaved pets -- by discounting stereotypes and promoting the finer qualities of the breed. For instance, to help deflect the fear that pit bulls incite about children, one respondent kept a photo handy that showed three children rubbing her pit bull's tummy.
Examples of breed ambassador imagery is easily found on the Internet, such as the YouTube video, "Pit Bull Viciously Attacks Child," which depicts happy babies lying near pit bulls. Some breed ambassadors, however, take activism of the "Pit Bull Cause" to reckless levels. Despite warnings from pit bull experts to "avoid dog parks at all costs," such persons purposely visit dog parks to show other dog owners that pit bulls are safe, reliable dogs that are merely "misunderstood."
Breed ambassadors are also the most common pit bull advocates to appear at public hearings determining whether or not a city should adopt a pit bull law. A common tactic is to present their dog as a "therapy" dog (which is not a "service" dog) that cuddles with senior citizens in rest homes. In a famous example of a trained "therapy" pit bull reverting back to genetic pit bull animal-aggression, Anna Klafter's pit bull, Nettie, unleashed an attack upon a mounted police horse.
Sergeant David Herrera was bucked off in the 2003 incident and suffered neck and back injuries. Klafter suffered a fractured skull after the horse kicked her in the face. At the time, Klafter had been trying to gain control of her "extensively trained" animal assisted therapy dog. Klafter had adopted the dog from the San Francisco SPCA, where she also volunteered as a dog trainer. The horse, AAA Andy, was bitten in the legs and belly and never worked another day of service duty.

[Pitbull]

These owners seek to "educate" the public -- often through their own well-behaved pets -- by discounting stereotypes and promoting the finer qualities of the breed. For instance, to help deflect the fear that pit bulls incite about children, one respondent kept a photo handy that showed three children rubbing her pit bull's tummy.

Što se u tvom slučaju pokazuje kao sizifov posao....
Imaš li ti neko svoje mišljenje ili samo copy - paste informacije od pre 200 godina?

[tomas.hokenberi]

These owners seek to "educate" the public -- often through their own well-behaved pets -- by discounting stereotypes and promoting the finer qualities of the breed. For instance, to help deflect the fear that pit bulls incite about children, one respondent kept a photo handy that showed three children rubbing her pit bull's tummy.

Što se u tvom slučaju pokazuje kao sizifov posao....
Imaš li ti neko svoje mišljenje ili samo copy - paste informacije od pre 200 godina?

Naravno da imam svoje misljenje. A to sto je "informacija od pre 200 godina" ne znaci da je zastarela. Vlasnici pit-bulova zele lazno da prikazu svoje pse kao umiljate maze.

Edited by tomas.hokenberi, 12 August 2012 - 10:32.

[Pitbull]

Kao prvo, vrati se na prvi post.
Ako te mrzi, evo ponoviću:

Ovde imam nameru da upoznam one koje to interesuje sa 3.FCI grupom, sekcija 3, terijeri tipa bul u koje spadaju:

- Američki stafordski terijer
- Bulterijer
- Stafordski bulterijer

FCI - Fédération Cynologique Internationale

DakleM, ovo što sam ja prekopirao standarde ove tri rase su FCI standardi, tako da je tvoje mišljenje i tumačenje istih irelevantno.
Dalje, iako APBT - american pitbull terrier nije priznat od strane FCI, već samo od ADBA i AKC-a, obradiću i tu rasu na ovom topiku. Samo malo strpljenja, pa možemo diskutovati o svemu.

za više informacija:

http://www.fci.be/presentation.aspx

Edited by Pitbull, 12 August 2012 - 10:47.

[Div]

Ma dajte ljudi. Pas je životinja sa karakterom, i vremenom dobija karakter svog vlasnika. Kakav vlasnik, takav pas.
Lično smatram da su bulterijeri ružni i ne bih nikad držao jednog ali uzimati da je životinja zla sama po sebi je predrasuda.

Ni kobra nije zla sama po sebi, ali nikada ne bih držao kobru kao ljubimca, a bio bih i podozriv prema ljudima koji ih drže. Kad čujem od vlasnika da se hvali kako je njgov pas ubica, zver, poidao bi, udavio bi i slično, ne zanima me rasa njegovog psa, vlasnika je opasan, treba da bude registrovan da nosi korpu, da plaća taksu.
Nije bez zanačaja što ljudi određene psihologije preferiraju neku konkretnu rasu, zbog njenih karakterističnih osobina, opet, nije problem u rasi pasa, problem je u karakteru čoveka.

[Pitbull]

Ni kobra nije zla sama po sebi, ali nikada ne bih držao kobru kao ljubimca, a bio bih i podozriv prema ljudima koji ih drže. Kad čujem od vlasnika da se hvali kako je njgov pas ubica, zver, poidao bi, udavio bi i slično, ne zanima me rasa njegovog psa, vlasnika je opasan, treba da bude registrovan da nosi korpu, da plaća taksu.
Nije bez zanačaja što ljudi određene psihologije preferiraju neku konkretnu rasu, zbog njenih karakterističnih osobina, opet, nije problem u rasi pasa, problem je u karakteru čoveka.

Imaš li ti neki dokaz za tu tvrdnju?

[Div]

Imaš li ti neki dokaz za tu tvrdnju?

Nisam pisao nikakvu optužnicu, napisao sam svoje zapažanje, mišljenje.
Nemam lepo mišljenje o vlasnicima pasa za borbu.

[Pitbull]

Ti psi su nekad davno korišćeni za borbu. danas su to uglavnom kućni ljubimci, psi za izložbe i sl. Naravno, razni kompleksaši ih koriste za borbe (što je krivično delo), ali ne treba smetnuti sa uma da u borbama učestvuju i druge rase pasa. U današnje vreme su čak brojčano nadmašile APBT-a.

[Pitbull]

Imati ga ili nemati ?

- AST

Šta je AST ? Jeli on samo "borbena mašina", i da li je to prava i istinita slika o njemu? Kakav je to pas? Zna li on još nešto osim da se bori? Vredi li ga imati? Sva ova pitanja i dileme potrebno je razrešiti pre kupovine prvog staforda.



Za staforda pre možemo reći da je oštar pas nego da je opasan ili agresivan. Međutim, odgajivači mogu planskom i dugoročnom selekcijom da stvore opasnog i agresivnog psa od bilo koje rase. S obzirom na nasleđe i poreklo, od staforda se vrlo lako to može napraviti. Staford je godinama na lošem glasu jer mu se pripisivala ljaga borilišta i postao je sinonim za opasnog psa. A stvarnost je sasvim drugačija. Samo mu dajte šansu i uz malo dresure on će vam pokazati sve svoje kvalitete i uzvratiti na ukazano poverenje. Dokazaće da mu se može verovati i među drugim psima, i ako se ukaže prilika pokazaće svoju pravu stranu štiteći vašu decu, imovinu ili vas same. Staford je jedan od najnepravednije ocenjenih pasa iz pasjeg kraljevstva. To nerazumevanje za ovu divnu rasu je došlo od pojedibaca koji su sa ponosom objavljivali da je njihov pas pobedio u borbi i hvalili se brojem njegovih ožiljaka. Ali staford nije takav pas, on radi samo šta gazda od njega traži. Nikako ne možemo govoriti o lošem psu već o lošem gazdi. Pas je onakav kakav mu je gazda.

Dugo je vremena bilo potrebno da rasa bude priznata od strane AKC-a i FCI-a i da se izlaže na izložbama širom sveta. To je bila jedina šansa da ljudi malo bolje upoznaju staforda. Staford je veoma staložen i mentalno stabilan pas. Sklon je kontroli, i to ne samo kod kuće već i na izložbi, u parku i na ulici. On je istovremeno oštar prema uljezima ali i veoma nežan prema onima koje voli. Staford nezvanično spada u grupu službenih pasa. Već godinama se u SAD koristi kao voni i policijski pas i pokazuje izvanredne rezultate.

Staford je divan pas, perfektne građe, ni prevelik ni premali. Njegova idealna veličina i fina dlaka koja se lako održava čine ga savršenim psom za držanje u stanu.

Postoji jedna njihova osobina na koju se stalno vraćamao, a to je njihov stav prema drugim psima. Dok stepen agresivnosti varira od psa do psa, idealan staford je kontrolisan, staložen i nema potrebu da se dokazuje u borbi. Međutim, ako drugi pas izazove, biće u sekundi spreman da uzvrati najvećom žestinom jer je u suštini njegovog karaktera hrabrost i nebojažljivost. Ako je lepo vaspitan, staford će praviti manje buke i pokušaja da napadne drugog psa nego bilo koji drugi pas iz porodice terijera. Tačno je da bi se borili ako bi bili izazvani, ali nijedan vlasnik ne želi psa kukavicu. Sa sigurnošću se može reći da se u većini slučajeva kada su bili optuživani za borbu sa drugim psom, upravo je taj drugi pas bio napadač. Oni u svakom slučaju nisu siledžije i ne vole da izazivaju kavgu.

Nepokolebljiva odanost ovih pasa svome gospodaru je sama za sebe dovoljna da stekne vaše divljenje prema ovim divnim psima. Oni samo žele naklonost svog gospodara i nigde im nije bolje nego kod njega. Datu ljubav oni vraćaju četvorostruko. Nema im ravnih u čuvanju i druženj sa decom, neverovatno su strpljivi, tolerantni i pouzdani u svakom pogledu. Dovoljno su veliki i snažni da ih deca ne mogu povrediti. Vole da budu deo dečije igre i da se smatraju njihovim drugarom i da osete buru dečijih emocija.

A mane, one su zaista sitne. Malo teže podnose hladnoću i smeta im promaja. Pomalo su tvrdoglavi i ako mu jednom nešto dozvolite smatraće da uvek na to ima pravo. Ponekad znaju biti veoma agresivni prema drugim psima, ali to je verovatno zato što vam je bilo zanimljivo da gledate kako štene staforda napada jačeg i većeg psa. Ukoliko agresivnost ne sprečavate od malih nogu, vaš staford će vam možda praviti probleme i na izložbi, biće vam teško da ga prošetate, a i komšije će vas izbegavati. Ali ako ga pravilno odgojite i vaspitate, vaš staford će biti omiljeni pas u ulici, drugar sve dece iz vašeg komšiluka, a i poznati čuvar potencijalnim lopovima.

[Pitbull]

Imati ga ili nemati ?

- Bulterijer

Sitne crne oči, kao dva sjajna dugmeta ukoso postavljena na dugačkoj lobanji. Hladan, ispitivački pogled. Čeljusti kao u ajkule. Rugoba i krvožedna životinja koja ume samo da se bori. Tako bulterijera vide neki, da ne kažem većina ljudi. Vlasnici, međutim, kao i oni koji ih bčiže poznaju tvrde suprotno : da sve razume, voli šalu, da ima zlatno srce, da sa bulterijerom može čak i da se priča. Gde je tu istina?



Bulterijer je imao tu sreću da se svidi najboljim britanskim kinolozima i osobenjacima i tako je za ovog koktel - psa put prema zanimljivoj karijeri bio otvoren. Uskoro je postao snobovski pas, pas koji označava status u društvu, pas koji je čuvao plemićke dvorce ili bio nerazdvojna pratnja i telohranitelj studentima Kembridža i Oksforda, naravno, iz najuglednijih aristokratskih kuća. I tako je bulterijer za kratko vreme od gladijatora postao otmen pas, pa su odgajivači požurili da smekšaju i oplemene njegovu narav i karakter. U engleskoj i SAD bulterijer je doživeo svoj vrhunac nakon II svetskog rata kada je služio kao vojni i policijski pas, a takođe i za lov na visoku divljač u Africi. Oni kojima se sviđa bulterijer i imaju ga, žele ustvari da šokiraju okolinu. Ima jedan vic koji kaže da se celi pseći svet deli na pse i bulterijere. Jedan slikar iz Pariza priča šta mu se desilo kad je šetao svog bulterijera. Kraj njega je protrčala devojčica od 7 - 8 godina, vratila se i zastala otvorenih usta i razrogačenih očiju.
- Šta je OVO? - upitala je.
- Bulterijer. - odgovorio je on.
- Dobro, bulterijer, ali šta je TO?

"TO" je značilo: je li ovo stvorenje iz roda svinja, pacova, ovce ili konja? Zaista, BT izgleda kao mešavina više vrsta životinja. Ima snagu i držanje bika, a kada trči čupa busenje trave. Kad ga vidite kako spuštene glave juriša na drvo - pravi je ovan, a dok trči kroz visoku travu sa vlasnikom, poskakuje kao gazela da se uveri je li ovaj tu. Međutim, mnogo više od fizičkog izgleda iznenađuje njegova originalna ličnost. Kažu da je tvrdoglav kao mazga i to je tačno. Da ne voli da sluša vlasnika i često ga dovede do ivice strpljenja. I kad mu se jednom nešto dozvoli, smatra da je to dobio zauvek, pa zato treba dobro razmisliti pre nego što uđe u sobu i legne na krevet. Ali on je pravi klovn, sa njim vam nikad neće biti dosadno. Uvek pravi neke ludosti i izaziva smeh. Velika je maza, i kada ste veoma ljuti na njega, prićiće vam i gurati svoju veliku glavu u vaše ruke moleći vas za nežno milovanje. Posle toga ne možete ostati ravnodušni. Pravi su majstori za izvođenje raznoraznih vragolija. Međutim, u njima je ipak i gladijatorske krvi i NIKAKO ga ne treba pujdati na druge pse. Tako ćete potisnuti njegovu urođenu agresivnost prema drugim psima. Pustite ga da se igra, ali uvek budite na oprezu. Vlasnika obožavaju i spremni su se za njega žrtvovati. Izvanredni su čuvari.

Život sa bulterijerom uvek donosi nova iznenađenja. Njemu vrlo odgovara uloga kućnog psa, i ne smeta mu ako u stanu ima još nekih ljubimaca, pa čak i mačaka. Ako u kući ima dece - niko srećniji od bulterijera. Sa njima je nežan i strpljiv. On im je i ortak, čuvar jastuk, pa čak i dadilja. Bulterijer je tih, kućevan, veseo, zadovoljan i sa malo mesta. Prema strancima je u principu ravnodušan, ali u trenutku se izmeni ako mu neko napadne vlasnika ili se usudi da uđe nateritoriju koja mu je poverena. Tada ne okleva da ugrize i ništa ga neće naterati da svoj plen ispusti. Zato ne treba zaključiti da je divalj i krvoločan, već jednostavno da svoju ulogu čuvara shvata ozbiljno.

A mane? One su zaista sitne. Ne trpi korpu i teže podnosi hladnoću. Radoznao je i kao mačka voli da grebe nameštaj. Često se vrti u krug oko sebe ili vlasnika, zanosi se u krivinama kao automobil ili trči po prostoriji bacajući se bočno na zidove i odskačući kao loptica. Tako pokazuje da je srećan. BT je divan pas i svakom ko želi druženje sa puno humora, duha i zadovoljstva preporučujem ga jer znam da će mu se BT svideti. A ko jednom oseti dušu i srce bulterijera, nikada neće poželeti drugog psa.

[Pitbull]

Imati ga ili nemati?

- Stafordski bulterijer

Verovatno je većina vlasnika SBT-a bila privučena ovom raso zahvaljujući njenom karakteru.. Iako su individualne razlike u karakteru od psa do psa neizbežne, većina SBT-a sigurno nosi i pokazuje karakteristike tipične z7a rasu, uključujći ljubav i blagonaklonost prema vlasniku, kao i sposobnost brzog prilagođavanja raznim sredinama i očevidna nepopustljivost i otpornost na bol. Ove vrline, zajedno sa pouzdanom i nepobitnom hrabrošću, inteligencijom i vernošću, učinile su ovu rasu naročito popularnom za držanje i nije iznenađujuće što Kennel club registrations beleži stalan porast u takvom obimu da je SBT treća najpopularnija vrsta terijera u Velikoj Britaniji. Jedino su zapadno- škotski beli i cairn terijer plasirani iznad stafija na Kennel ckub rang listi popularnosti.



Takođe, anketa koju je jeda n evropski Bullterrier klub vodio među svojim članovima, pokazala je i izvesnu gradaciju njegovih osobina. Kao razlog nabavke, čak 3/4 upitanih je navelo: jake nerve, tolerantnost prema deci i sigurnost što ga imaju u kući. Svi su pohvalili njegovo dostojanstveno držanje pri susretu sa drugim psima, izvanredno zdravlje i odvažnost sa kojom nastupa pred neznancem.
Drugi, nešto manje objektivni pogledi, stvoreni nakon dugogodišnjeg držanja SBT-a, jesu da imaju neopisive kvalitete karaktera i da je to najodaniji pas svome vlasniku. Većina SBT-a su prijateljski raspoloženi prema ljudima, a tek poneki je nestabilne naravi, tako da se baš ne slažem sa tvrdnjom dasu oni prirodno dobri čuvari. Zaista, ako se ne obuči pravilno, SBT obično nije dobar čuvar imovine, jer isuviše voli ljude, pa čak i lopove. Naravno da ima izuzetaka, ali nema sumnje da mnogi psi sa malo obuke mogu postati odlični čuvari. Većina SBT-a će upozoriti na opasnost, na neke neuobičajene zvuke, ali ukoliko nisu trenirani za napad, neće napasti čoveka.

Međutim, za razliku od čuvara imovine, gde se ukoliko nije obučen, ne pokazuje najbolje, SBT je kao lični čuvar i telohranitelj izvanredan. U tom pogledu ne iziskuje nikakvu dresuru. Sa svojim vlasnikom SBT uspostavlja vrlo čvrst, prijateljski odnos i spreman je poginuti za njega. SBT se ističe kao poverljiv i nepodmitljiv drug i nesebičan lični čuvar. Za one koji su u dilemi da li da nabave SBT-a, dobro je da se upoznaju sa ovom rasom i da nikad ne zaboraveda je on potomak pasa boraca i da u njegovim venama teče vrela terijerska krv. Zato, iako je pod vlasnikovom kontrolom, uvek treba biti oprezan kada su drugi psi u blizini, jer se SBT iz umiljatog kučeta začas može pretvoriti u opasnog protivnika.

Takođe kada je ova rasa u pitanju, a i ne samo ova, potrebno je reći nešto i o psihologiji pasa. Kao prvo, porodica u kojoj pas živi za njega nije ništa drugo nego čopor. U svakom čoporu postoji izvesna hijerarhija i zna se ko je vođa čopora, tj. onaj kome niko ne sme ništa protivrečiti. Pas u članovima porodice traži vođu čopora. to je obično ona osoba koja ima autoritet, koju pas poštuje i ceni. To apsolutno ne mora biti onaj ko ga hrani ili izvodi u šetnju. U svakom slučaju, pas prema vođi čopora mora imati i strahopoštovanje i mora znati da će ga za svaku grešku ili nevaljalost vođa čopora kazniti.

Mnogo puta se desilo da ovakvog psa kupe ljudi koji ništa ne znaju o psima i koji svog psa razmaze i opraštaju mu sve ludosti. To je apsolutno pogrešan način vaspitanja i držanja pasa i može dovesti do mnogih problema. Pas se nikoga ne plaši među članovima porodice tj. čopora i on nema poštovanja ni prema kome. Uloga vođe čopora je izostala. U takvim situacijama, pas želi da preuzme ulogu vođe itada nastaje problem da je pas ustvari gatda u porodici u kojoj živi. Vrlo često je pas toliko osion i neposlušan da kada mu vlasnik ne da ono što on želi, čak i ujed esvog vlasnika.

Svi stručnjaci upozoravaju da se pas od malih nogu mora naučiti svom hijerarhijskom mestu. Pri tome čak i povremena upotreba sile sigurno nije škodljiva. U upotrebi sile svakako ne treba preterivati da se ne bi postigao suprotan efekat, da pas postane suviše plašljiv ili da vas zamrzi. Intenzitet sile zavisi od psa do psa. Nežniji i emocionalniji psi svakako će brže naučiti ko mora da se sluša i poštuje, dok je temperamentnije i žustrije pse malo teže urazumiti, ali svakako se svi psi daju dovesti u red.

Poslednjih godina, veliki broj kontroverzi vezan je za agresivnost SBT-a prema drugim psima. Ako je agrsivnost jednostavno definisna kao "spreman za napad" ili "moćan", onda je sasvim sigurno da SBT poseduje tu karakteristiku. Ako pak pod agresivnošću podrazumevamo " izazivanje svađe" ili "kavgadžiju" onda nam je za to ostavljena mogućnost rasprave. Naravno, nikako ne smemo generalizovati. Jedinke se među sobom razlikuju. Neki psi žele borbu sa svim psima sa kojima dolaze u kontakt, dok su drugi blage naravi. Idealno, većina vlasnika preferira i želi da SBT pokažeosobine " savršenog džentlmena " i da reaguje hrabro i energično samo kada je isprovociran.

Idealan SBT je miran, staložen, pitomog ponašanja, hrabar. Mnogi imaju sreću da poseduju takvog psa, kakav je definisan u standardu. Takođe, danas je veoma malo SBT-a proverenih u borbi kao što je to bilo pre stotinak godina.

Odgajivači bi morali biti potpuno nemilosrdni i iz uzgoja izbacivati pse nepravilnog karaktera. To je osnovno, jer upravo u karakteru ovih pasa leži njihova privlačnost i pravi šarm. Psihički dojam SBT-a je od velike važnosti i u izložbenom ringu i sudija svakako ima pravo da diskvalifikuje psa netipičnog karaktera.

na kraju, kada su jednu stariju damu upitali zašto je od svih rasa izabrala SBT-a kada postoje i lepše rase, ona je lukavo odgovorila :" U mladosti sam videla da ljubav na prvi pogled nije i prava ljubav".

[Pitbull]

AMERIČKI STAFORDSKI TERIJER I PIT BULTERIJER - ISTE ILI RAZLIČITE RASE?



Poznato je da danas imamo AST-a i APBT-a. Brojnost im je otprilike podjednaka, iako o APBT-u nemamo dobru evidenciju zbog toga što FCI ne priznaje APBT-a kao rasu.

APBT

U broju 2/1983 časopisa "Kampfhund" pročitao sam dva različita odgovora na pitanje da li se radi o jednoj ili dve rase. Gospodin Wahl je bio bio mišljenja da ovo dvoje čini jednu rasu , a g. Janssen, dugogodišnji odgajivač pit bulova iz Holandije, je bio sasvim drugog mišljenja. Btranio je pit bula i striktno ga razdvajao od AST-a. Naučna provera je, na kraj, donelakraj pomenutim nedoumicama. O ovoj problematici i dalje se govori u časopisu 2Kampfhund" 3/1983. Prof. dr. Schleger sa Bečkog Univerziteta, poznati sudija i dugogodišnji odgajivač bulterijera, prihvatio se posla i utvrdio da se jedna i druga rasa prožimaju i proizilaze jedna iz druge. On je utvrdio da su njihove anatomske karakteristike identične, a poreklo neodvojivo, ali i da su im namene različite. Pa ipak, nauka smatra da se ovde radi samo o jednoj rasi. Naučni pojam rase ne podudara se uvek sa narodnim pojmom rase.

Autor ovog članka g. sewerin, takođe dugogodišnji i veoma upešan odgajivač bulterijera, polemizuje pa kaže: "Gospodina Janssen želi reći da AST i APBT duže vremena nisu međusobno mešali krvne linije i da su odvojeno uzgajani. Ovome treba dodati i selekciju na radni učinak za potrebeborbe kod pit bula."Do 1936. godine postojao je samo APBT. Registrovale su ga organizacije UKC i ADBA, s tim da su mnogi psi bili dvostruko registrovani. To je bio višenamenski pas - gonič stoke, lovac na visoku divljač, farmerski pas univerzalne namene itd. Ali, glavni cilj odgoja bilo je učestvovanje u borbama. Viševekovna selekcija u tom pravcu stvorila je od APBT-a gotovo savršenu "borbenu mašinu" . Hrabrost i fizička izdržljivost tog psa su zapanjujući. Međutim, 1936. godine je određeni broj APBT-a registrovan u AKC-u pod imenom Staffordshire terrier, koje je 1972. godine promenjeno u AST. AKC je AST-u namenio ulogu kućnog ljubimca i izložbenog psa, s tim da se preporučuje njegovo školovanje za radnog psa. Oštrina AST-a je selekcijom ublažena. U odnosu na APBT-a, AST je manje oštar prema drugim psima.

Bilo bi pogrešno pomisliti da su APBT i AST 1936. godine jednom zauvek razdvojeni. Njihovi putevi su se još mnogo puta ukrštali. Mnogi psi su bili dvostruko i trostruko registrovani.

U međuvremenu je AST u Americi postao pas isključivo za pratnju i zaštitu, dok je APBT i dalje korišćen za borbe pasa. Kod odgoja APBT-a borbene osobine su uvek bile u prvom planu, pa tako i rodovnici prate te "vrline" predaka do više generacija unazad. Između ostalog, to je jedan od razloga što ga FCI ne priznaje.

U novije vreme u Americi je došlo do drugačijeg tretmana APBT-a. U većini država SAD jsu zabranjene borbe pasa. ADBA je početkom osamdesetih godina napravila standard, pa se organizuju smotre ovih pasa, u okviru kojih se razvio novi sport - vuča tereta.

Zbog toga što se u odgoju APBT najviše poklanja pažnja borbenim osobinama, a u odgoju AST naravi i eksterijeru, došlo je i do određenih razlika između APBT i AST. U većini slučajeva AST je lepši pas, ali i ma i pit bulova koji veoma liče na AST, pa čak i takvih koji prerma standardu za AST-a izgledaju gotovo idealno. Iz tog razloga je početkom 50-ih godina bilo dozvoljeno da određeni broj lepših APBT-a bude naknadno primljen u rodovnu knjigu AKC-a. To je bila mudra odluka jer to je u tom trenutku znatno doprinelo razvoju rase.

Rade Dakić Kića " Gladijatori"

[Pitbull]

На 51. међународној изложби паса свих раса, одржаној 4.11.2012 у Београду појавио се ( за наше прилике) изузетно велики број теријера типа бул. Теријери типа бул су били одвојени од осталих теријера и такмичили су се у рингу број 14. Судија је био Енрике Мате Дуран из Шпаније. Што се конкретних бројки тиче, такмичило се :

- Бултеријер - 15 паса
- Минијатурни Бултеријер - 1 пас
- Стафордски Бултеријер - 4 пса
- Амерички стафордски теријер - 48 паса