Ljudi su rukom zaprljanom cadi i pepelom od vatre trljali rane na telu. Kada je rana zarasla primetili su da je znak trajno ostao. Uprkos porastu opcinjenosti društvenih nauka tetoviranjem i ogromnoj popularnosti samih tetovaža, nije ostalo mnogo istorijskih zapisa o upražnjavanju te aktivnosti. Bronzano doba Tetovirani covek, star 5000 godina našao se na naslovnim stranicama novina svuda u svetu 1991. godine, kada je njegovo zamrznuto telo otkriveno na jednoj planini izmedu Italije i Austrije. To je najbolje ocuvano telo iz tog perioda ikada pronadeno. Na koži se nalazi 57 tetovaža: krst sa unutrašnje strane levog kolena, šest horizontalnih pravih linija dugih 15 cm na ledima i brojne paralelne linije na clancima. Položaj tetovaža sugeriše da su one verovatno napravljene iz terapeutskih razloga (lecenje artritisa). Kultura Pazirik (Pazyryk) Ruski arheolog Sergej Rudenko zapoceo je 1948. godine iskopavanje grobova u planinama Visokog Altaja na jugozapadu Sibira, 120 milja severno od rusko-kineske granice.
Pronadene su mumije koje datiraju od pre oko 2400 godina. Tetovaže na njihovim telima predstavljaju razne životinje. Smatra se da su grifoni i cudovišta imali magijsko znacenje mada se za neke elemente veruje da su cisto dekorativni. Afrika U mnogim africkim plemenima razvijena je tehnika ukrašavanja tela pravljenjem ociljaka. Tradicionalno se izvodi tako što se koža malo podigne, napravi rez nožem ili nekim drugim oštrim predmetom, a zatim u ranu utrlja poseban pesak ili pepeo, pa se na koži stvaraju uzdignuti ožiljci. Oni na dodir lice na Brajevo pismo. Egipat Pisane dokaze, materijalne ostatke, i umetnicka dela bitna za egipatsku tetovažu, rani egiptolozi su zanemarivali pod uticajem preovladujuceg društvenog stava prema tom medijumu. Medutim, danas znamo da su postojala restaurirana tela iz perioda XI dinastije koja prikazuju umetnicku formu tetovaže. Arheolozi su 1981. otkrili mumificirane ostatke sveštenice boginje Hator, Amunete, koja je živela u Tebi u periodu izmedu 2160. i 1994. godine pre nove ere. Na toj mumiji žene nalazi se nekoliko linija i tacaka istetoviranih po telu. Grupisane tacke i/ili crtice su takve da formiraju apstraktne geometrijske care.
Tetoviranje je bilo dozvoljeno samo ženama, obicno zbog izvodenja ritualnih radnji. Egipcani su obicaj tetoviranja raširili po celom svetu. U doba izgradnje piramida za vreme trece i cetvrte egipatske dinastije, preneo se na Krit, Grcku, Persiju i Arabiju. Do 2000. godine p.n.e. umetnost tetoviranja proširila se sve do jugoistocne Azije. Polinezija U pacifickim kulturama tetoviranje ima ogroman istorijski znacaj. Polinežansko tetoviranje smatra se najkomplikovanijim i najveštijim tetoviranjem u drevnom svetu. Polinežani veruju da se covekova mana, njihova duhovna snaga ili životna sila, prikazuje njihovim tetovažama. Vecina onoga što danas znamo o tim drevnim veštinama prenošena je do današnjih dana putem legendi, pesama, i ritualnih ceremonija. Složene geometrijske šare su cesto dodavane, obnavljane i ulepšavane tokom života osobe, sve dok ne bi pokrile citavo telo.
U Samoi, tradicija tetoviranja rukom ili tatau dugo je bila odredivana rangom i titulom. Ceremonije tetoviranja mladih poglavica bile su kljucni deo njihovog uvodenja u ulogu vode. One su se obicno obavljale sa ulaskom poglavice u pubertet. Trajni crteži koje su napravili umetnici tetovaže zauvek bi slavili njihovu istrajnost i posvecenost kulturnim tradicijama. Samoanac bez tetovaža nije smatran muškarcem. Kod žena je tetovaža pokrivala manju površinu butine. Za tetoviranje se nisu koristile igle, vec oštro nazubljeno dleto kojim se boja kleše u kožu. Taj prilicno bolan postupak tetoviranja se i danas koristi. Prvi Evropljani koji su stupili na tle Samoe bili su clanovi francuske ekspedicije iz 1787. godine. Pošto su bolje zagledali domoroce izvestili su da “muškarci imaju tako obojene ili tetovirane butine da covek pomisli da su obuceni, iako su skoro goli”. Mitološko poreklo samoanskog tetoviranja i istorija tatau-a prenešeni su zajednicama koje su migrirale na Novi Zeland, a kasnije i rasejani u razlicite medunarodne supkulture. Stanovnici Havaja imaju svoju tradicionalnu umetnost tetoviranja, poznatu kao kakau. Ona im je služila ne samo za ukrašavanje i isticanje, vec i za cuvanje zdravlja i duševnog blagostanja. Komplikovane šare sa motivima iz prirode krasili su ruke, noge, torzo i lice muškaraca.
Žene su uglavnom bile tetovirane po rukama, prsti¬ma na ruci, rucnim zglobovima, a ponekad i po jeziku. Dolazak zapadnih misionara primorao je ovaj jedinstveni oblik umetnosti da nazaduje pošto je tetoviranje tokom istorije bilo obeshrabrivano ili zabranjivano od vecine hrišcanskih crkava. Novi Zeland Maori sa Novog Zelanda stvorili su jednu od najimpresivnijih kultura u celoj Polineziji. Njihove tetovaže, koje se zovu moko, odražavale su prefinjen smisao za umetnost. Oni su koristili svoju veštinu rezbarenja drveta prilikom oslikavanja kože. Moko preko celog lica bio je odraz izuzetnosti i govorio je o statusu osobe, poreklu i pripadnosti plemenu. On je prikazivao podvige u ratu i druge znacajne dogadaje iz života osobe koja ga nosi. Srednji istok Veliki deo paganskog sveta na Srednjem istoku smatrao je tetoviranje nacinom poštovanja božanstava.
Jedan pasus u Leviticius-u (ucenju Levita) kaže: “Nemoj da praviš nikakve rezove na svom telu zbog mrtvih niti crtaj na sebi ikakve znakove”(19.28). Taj citat izražavao je stav crkve. Poznavalac Biblije M.W.Tomas, medutim kaže da je Mojsije podržavao tetoviranje i da je to bila vrsta komemoracije oslobadanju Jevreja od ropstva u Egiptu. Indonezija Borneo je jedno od nekoliko mesta na svetu gde se danas još uvek upražnjava tradicionalno plemensko tetoviranje kao što je to radeno hiljadama godina ranije. Do nedavno je mnogo plemena iz unutrašnjosti imalo malo kontakata sa spoljnim svetom.To je rezultiralo time da su mnogi aspekti njihovog tradicionalnog nacina života ostali sacuvani, ukljucujuci i tetoviranje.
Šare na stanovnicima Bornea nalaze se u osnovi onoga što se na zapadu zove tribal (plemensko). Indija /Tajland Slika mitskog kaludera Hanumana je u Indiji bio popularan znak snage na rukama i nogama. To je i danas jedna od najpopularnijih kreacija na Tajlandu i u Burmi. Njih na ljudsko telo upisuju monasi za
koje se verovalo da dok tetoviraju, šarama daju magicne moci. Iz postupka tetoviranja bile su iskljucene žene. Smatralo se da su one same po sebi dovoljno jake i bez tetovaža a takode, nije im bilo dozvoljeno da dodirnu monahe. Japan Ainu nomadi sa zapada Azije, prilikom svog preseljenja u Japan doneli su i tetoviranje. Najraniji dokazi tetoviranja u Japanu su na|eni u obliku glinenih figura koje su imale iscrtana i izgravirana lica. Najstarije figure te vrste otkrivene su u grobovima iz 3000. godine p.n.e. Figure su služile kao zamena za žive osobe koje simbolicki prate mrtve na njihovom putovanju u nepoznato, i veruje se da su tetovaže imale religijski ili magijski znacaj.
Prvi pisani zapis o japanskom tetoviranju pronaden je u kineskoj istoriji dinastija iz 297. godine. Japanci su bili zainteresovani za ovu umetnost uglavnom zbog njenih dekorativnih atributa, nasuprot magijskim. Horis - japanski umetnici tetovaže - bili su nesumnjivo, majstori. Njihova upotreba boja, perspektive i maštovite kreacije dali su ovom postupku potpuno nov ugao. Klasicna japanska tetovaža prekriva celo telo. Iz južne Kine postupak tetoviranja se raširio duž puta svile. Anticka Grcka i Rim Grci su tetoviranje naucili od Persijanaca. Njihove žene su bile opcinjene idejom tetoviranja kao znakom egzoticne lepote. Od Grka, tetoviranje usvajaju stari Rimljani. Rimski pisci, Vergilije, Seneka i Galen pišu da su mnogi robovi i kriminalci bili tetovirani. Jedan pravni spis iz Efesa pokazuje da su u vreme ranog rimskog carstva, svi robovi izvezeni u Aziju na sebi imali istetovirane reci “porez placen”.
Grci i Rimljani su tetoviranje takode koristili kao kaznu. U ranom cetvrtom veku kada je Konstantin postao rimski car i ukinuo progon hrišcanstva, ukinuo je i tetoviranje lica što je bilo uobicajeno za osudenike, vojnike i gladijatore. Konstantin je verovao da je ljudsko lice predstava božjeg lika i da ne treba da se izoblicuje ili mrlja. Kelti Kelti su svoja tela trajno bojili vrbovnikom, biljkom modre boje, koja je na koži ostavljala plave tragove. Najcešci motivi bile su jednostruke i višestruke spirale kao i cvorovi i pletenice što je simbolizovalo povezanost svih živih bica na zemlji. Ceste su i šare u vidu stepenika i kljuca. Tetoviranjem slika puteva kroz lavirinte na koži, Kelti su ukazivali na važnost izbora životnih pravaca.
Deo keltske plemenske kulture koju su doneli doseljenjem na Britanska ostrva 400. godine p.n.e. srecemo i danas u Irskoj, Škotskoj i Velsu. Centralna i Južna Amerika U Peruu su nadene tetovirane mumije drevnih Inka iz XI veka.Španski spisi iz XVI veka o tetoviranju Maja u Meksiku i centralnoj Americi otkrivaju da su teto-važe bile znak hrabrosti. Kada su Španci stigli na obalu Meksika 1519. godine bili su uasnuti otkricem da domoroci, ne samo da obožavaju davole u obliku statua i idola nego i da su na neki nacin uspeli da uštampaju neizbrisive slike tih idola na svoju kožu.
Pošto nikada nisu culi za tetoviranje, odmah su u tome prepoznali delo satane. Severna Amerika Rani jezuitski zapisi svedoce o široko rasprostranjenom obicaju tetoviranja medu Amerikancima starosedeocima. Cikasoi su bili izvanredni ratnici prepoznavani po svojim tetovažama. Medu Irokezima iz Ontaria, kitnjaste tetovaže su odražavale visoki status. Na severozapadu Amerike brade žena Inuita bile su tetovirane da bi odrazile bracni status i pripadnost grupi. Vikinzi Vrlo je verovatno da su i Vikinzi bili tetovirani. Oko 1100. godine arapin Ibn Fadlan opisao je susret sa Vikinzima.
Okarakterisao ih je kao “vrlo grube, prljave i pokrivene slikama.” Engleska Engleski istraživaci su se u doba kolonijalizacije sa osvojenih podrucja vracali u zemlju sa tetoviranim Polinežanima da bi ih izlagali na vašarima, u salama za predavanja i jeftinim muzejima u cilju demonstriranja visine evropske civilizacije u poredenju sa primitivnim domorocima. Nešto kasnije, tetoviranje je postalo tradicija u Britanskoj mornarici. Do sredine XVIII veka gotovo svaka Engleska luka imala je nastanjenog bar jednog profesionalnog majstora tetovaže. Princ od Velsa, kasnije kralj Edvard VII, napravio je 1862. na svojoj ruci prvu tetovažu i to jerusalimski krst. Tako je, pre nego što je stupio na presto, inicirao širenje mode tetoviranja medu aristokratijom.
Godine 1882. njegove sinove, Vojvodu od Klarensa i Vojvodu od Jorka, tetovirao je japanski majstor tetovaže Hori Cio. Francuska U XVIII veku, mnogi francuski mornari su se sa svojih putovanja po južnom Pacifiku vracali tetovirani. Francuski mornaricki hirurg Mauris Bercon objavio je 1861. godine studiju o medicinskim komplikacijama pri tetoviranju. Posle toga mornarica i armija zabranile su tetoviranje u svojim redovima. Mornari, kriminal i tetoviranje Dugo je tetoviranje bilo rezervisano za mornare i ljude koji su imali problema sa zakonom. Mornari su se sa svojih brodova vracali kuci sa tetovažama koje su sami pravili. One su obicno bile veoma jednostavnog stila sa malo detalja što je cinilo da izgledaju dvodimenzionalno i ravno.
Tipicni motivi bili su cvece, srca, sirene, brodovi, sidra, zmije, ptice i imena. U zatvorima se tetovažama neizbrisivo na tela utiskuje ono što ti ljudi žele: nezavisnost i identitet. Vrhunski simbol za clanove bandi je tetovaža oznake njihove grupe. Dobijanje tog trajnog obeležja je znak njihove potpune povecenosti bandi. Takve tetovaže otkrivaju mnogo stvari, kao što su:” Ko ste, kojoj bandi pripadate, kakva su vam uverenja (rasista, itd.), šta ste ucinili, gde ste bili, koliko ste godina proveli u zatvoru…” pa cak i stvari kao što je: “Koliko osoba ste ubili?” Najpoznatiji simboli koji govore o ubijenim ljudima su suze ispod oka kao i paucina na laktovima. Cirkus Tetoviranje svoju popularnost krajem XIX i pocetkom XX veka duguje cirkusu. Sve dok je cirkus prosperirao, prosperiralo je i tetoviranje. Svaki veci cirkus tada, zapošljavao je nekolikopotpuno tetoviranih ljudi.
Neki su prikazivani u sporednom programu, drugi su izvodili tradicionalne cirkuske tacke kao što su trikovi i gutanje maca. Fleš tetovaže Prva stalna radnja za tetoviranje otvorena je u Njujorku 1846. godine. Prve mušterije bili su vojnici koji su se borili na obe strane u americkom gradanskom ratu.
Semjuel O'Rajli je patentirao elektricni aparat za tetoviranje 1891. godine. Ova mašina zasnovana je na Edisonovoj elektricnoj olovci i veoma je doprinela ekspanziji tetovaže. Poslednjih godina, tetoviranje se probilo do vrha popularnosti u svesti ljudi. Danas fleš tetovaža oznacava tetovažu koju je uradio umetnik tetovaže. Stilovi su mnogobrojni i odlikuju se razlicitim motivima: iz domena duhovnog i svetovnog i u rasponu od tradicionalnog i lokalnog pa do inovativnog.
TETOVIRANJE DANAS Današnje tetoviranje, od onog koje se primenjivalo kod primitivnih zajednica i tokom istorije, razlikuje i po znacenju i po postupku. Tetoviranje se najcešce obavlja u sterilizovanim uslovima salona, elektricnom napravom koja iglama, velikom brzinom i velikim brojem uboda (50 do 3000 puta u minuti) ubacuje boju pod kožu. Nakon samog objašnjenja ovog postupka namece se pitanje koliko je on rizican. Posledica je u vecini slucajeva ugroženo fizicko zdravlje, a nisu retki ni psihološki rizici. Komplikacije koje mogu nastati, kada je rec o telesnom zdravlju, u vezi su najviše sa inficiranjem preko krvi zbog nesterilizovanih igala ili sa jednostavnim reakcijama tela na strani predmet ili na sam invanzivan postupak tetoviranja i bušenja. Najcešci ali i najbezazleniji rizik je manje krvarenje koje se može javiti pri samom postupku.
Ceste su i lokalne infekcije kao što su suva koža, crvenilo, alergijske reakcije, natecenost, itd., ali one su uglavnom prolazne. Redi ali i puno ozbiljniji rizik je mogucnost dobijanja hepatitisa B ili C i prenošenja HIV-a. Kao psiholoke posledice cesto se javljaju snažan osecaj nelagode, nisko samopoštovanje i razocarenje. Smatra se da bi u školama i drugim službama za mlade, trebalo informisati mlade o tetoviranju da to ne bi cinili impulsivno i u neodgovarajucim uslovima. Time bi se vršila prevencija od vec spomenutih zaraza i psihickih posledica. Svest ljudi o posledicama postoji, no to ne sprecava postanak tetoviranja sve popularnijim. Nezavisno od navedenih rizika koje ukljucuje body art, što telesnih što psiholoških, mladi sve cešce pribegavaju tome i tetoviranje smatraju jednim od nacina izražavanja sebe i svoje osobenosti.
Takve razloge možemo objasniti tako što se u današnjem konformistickom svetu javlja potreba za razlicitošcu ili za konformiranjem sa nekom grupom. Hogton (prema: Armstong, M., 2004) je zabeležio da je vecina ucesnika u njegovom istraivanju bila motivisana željom da poboljšaju svoj izgled, zbog toga što tetovažu smatraju oblikom umetnosti. Armstrong (2004) je zabeležio da je najcešca motivacija ispitanika u njegovom istraživanju bila izražavanje sopstvene seksualnosti. Ukrašavanje tela može predstavljati i izraz kontrole ili vlasništva nad njim. Veliki broj mladih tetovažu smatra dekorativnim detaljem kojim prate modne trendove, kao što to cine novim odevnim predmetom ili frizurom.
Svitman i Zoland (prema: Armstrong, M., 2004), smatraju da body art omogucuje da se na telu obeleži necija prošlost. Zoland je sproveo niz dubinskih intrervjua sa tetoviranim osobama, i objavio da su na
važnim razvojnim prekretnicama, ispitanici osetili celju da obeleže svoja tela na trajan nacin. Nasuprot tih, navode se i razlozi uzbudenja zbog samog postupka tetoviranja. Na takvu vrstu motivacije treba obratiti pažnju jer cesto može indicirati neke psihološke poremecaje kao što su suicidalno ponašanje, narkomanija, poremecaji u ishrani ili rizicno seksualno ponašanje. Istraživanja koja ukazuju na povezanost tetoviranja i postupka bušenja tela sa rizicnim ponašanjima, od izuzetne su važnosti jer omogucuju prevenciju ili lecenje takvog ponašanja kod mladih.
TETOVIRANJE I PIRSING KOD NAS Pre dolaska starih Slovena na Balkan, naša podrucja naseljavala su plemena Ilira, Kelta i Tracana, medu kojima je bilo rašireno tetoviranje tela u religijske svrhe, sa isto tako religijskim motivima. Medutim, nema preciznih podataka o tome kada je na našim prostorima uradena prva tetovaza ili pirsing. Neki spisi iz XIII i XIV veka, za vreme turske vladavine, opisuju da je tetoviranje motiva krsta na celu muške dece bilo praksa kod Cincara. Balkanski narodi usvojili su taj obicaj, verujuci da ce tako zaštititi svoju decu od janicara i tzv. danka u krvi. Iako specificno za decake, tetovirani krst na celu imale su i neke devojcice. U Makedoniji, pravoslavni krst tetoviran je me|u obrvama devojaka.Kasnije, o tetoviranju nema mnogo zapisa, ali je sigurno da je sa završetkom Drugog svetskog rata i ustolicenjem JNA pocelo ponosno pokazivanje “JNA tetova`a” kao odanost tadašnjoj ideologiji socijalizma.
Pored vojnika, prilicno bolno ukrašavanje tela crtežom ili tekstom, u našoj zemlji bilo je doskora “privilegija” kriminalaca i zatvorenika, te su i motivi tetovaža bili u skladu sa njihovim konzumentima. Poslednjih godina, situacija se bitno menja, jer tetovažu prihvataju ljudi svih društvenih kategorija, pa su i motivi kreativniji. Cinjenica da se u našoj zemlji iz dana u dan otvara sve veci broj salona za tetoviranje i pirsing, govori u prilog tome da su te vrste body art-a uzele maha. O sve vecoj popularnosti ovih pojava kod nas, svedoci i izdavanje Srpskog casopisa za tetoviranje i pirsing kao i održavanje raznih manifestacija sa tom tematikom. Tako je, u novembru 2005. godine u Nišu, odr`an prvi tattoo expo koji je bio internacionalnog i takmicarskog karaktera.
Uprkos svemu tome, u našem društvu, o pitanju tetoviranja i pirsinga vladaju dupli standardi. Mnogi tetoviranje još poistovecuju sa devijantnim ponaša¬njem. S obzirom na to da su ljudi koji se tetoviraju uglavnom studenti i ranijeg adolescentnog uzrasta, sa psihološkog aspekta ove pojave mogu se posmatrati na dva nacina. U tom uzrastu postoji potreba za pripadanjem grupi, a sa druge strane na taj nacin se želi istaknuti svoja razlicitost prema populaciji odraslih i da se iskaže svoj bunt protiv vrednosnog sistema. To se može manifestovati i na mnoge negativnije nacine. U adolescentnom periodu se odigrava važan proces separacije od roditelja. Tetovažom se pokazuje i specifican odnos mladih ljudi prema svom telu.
Adolescenti su skloni prevazilaženju nekih svojih emotivnih kriza kroz akciju, tzv. formama acting out ponašanja koje sadrži i razlicite forme samopovredivanja. Kada mlada osoba oseca nelagodu, anksioznost, strah, ona kroz bockanje pokušava pomoci sebi u prevazilaženju tih negativnih stanja, koje u trenutku boli dovode do pražnjenja negativnog naboja. Telesni bol im vraca doživljaj sebe samoga u tom trenutku. Seksualno uzbudenje koje se pri tom eventualno može javiti vezano je za neke sado-mazohisticke fiksacije i probleme u nekim najranijim stadijumima razvoja.
Sve u svemu, tetoviranje je ne toliko bolno, ali iskustvo koje je nezaboravno i jedinstveno na svoj nacin. Iza samog cina tetoviranja ostaje slika ili simbol do kraja života koji vam nešto znaci i koji ce u vama dugo pobu”’djivati pažnju i zadovoljstvo. Tetovaža nikada ne može da vam dosadi, bilo kog da ste pola. Tetovaža jednostavno postane deo vas, i kao takva, sa vama prelazi i prevazilazi sve životne poteškoce sa kojima se susrecemo svi mi. Nerazumevanje tetoviranih ljudi je jednako malogradjanstvu i takvima u 21. veku sve manje ima mesta.
Preuzeto sa :
Alex tattoo your mind studio
Edited by Pitbull, 11 July 2012 - 21:34.
izbrisan naziv firme
