Jump to content


Photo
- - - - -

Rukometni turnir


This topic has been archived. This means that you cannot reply to this topic.
528 replies to this topic

Poll: Шампиони Олимпијских игара (43 member(s) have cast votes)

Ко ће бити освајач златне медаље на ОИ у мушкој конкуренцији?

  1. Данска (8 votes [18.18%] - View)

    Percentage of vote: 18.18%

  2. Француска (9 votes [20.45%] - View)

    Percentage of vote: 20.45%

  3. Шпанија (3 votes [6.82%] - View)

    Percentage of vote: 6.82%

  4. Хрватска (17 votes [38.64%] - View)

    Percentage of vote: 38.64%

  5. Србија (6 votes [13.64%] - View)

    Percentage of vote: 13.64%

  6. Шведска (0 votes [0.00%])

    Percentage of vote: 0.00%

  7. Мађарска (0 votes [0.00%])

    Percentage of vote: 0.00%

  8. Исланд (1 votes [2.27%] - View)

    Percentage of vote: 2.27%

  9. Тунис (0 votes [0.00%])

    Percentage of vote: 0.00%

  10. Jужна Кореја (0 votes [0.00%])

    Percentage of vote: 0.00%

  11. Аргентина (0 votes [0.00%])

    Percentage of vote: 0.00%

  12. Велика Британија (0 votes [0.00%])

    Percentage of vote: 0.00%

Ко ће освајити златну медаље на ОИ код дама?

  1. Француска (1 votes [2.27%] - View)

    Percentage of vote: 2.27%

  2. Норвешка (13 votes [29.55%] - View)

    Percentage of vote: 29.55%

  3. Данска (11 votes [25.00%] - View)

    Percentage of vote: 25.00%

  4. Шпанија (1 votes [2.27%] - View)

    Percentage of vote: 2.27%

  5. Шведска (2 votes [4.55%] - View)

    Percentage of vote: 4.55%

  6. � усија (2 votes [4.55%] - View)

    Percentage of vote: 4.55%

  7. Бразил (1 votes [2.27%] - View)

    Percentage of vote: 2.27%

  8. Хрватска (5 votes [11.36%] - View)

    Percentage of vote: 11.36%

  9. Јужна Кореја (1 votes [2.27%] - View)

    Percentage of vote: 2.27%

  10. Црна Гора (6 votes [13.64%] - View)

    Percentage of vote: 13.64%

  11. Велика Британија (0 votes [0.00%])

    Percentage of vote: 0.00%

  12. Ангола (1 votes [2.27%] - View)

    Percentage of vote: 2.27%

Vote Guests cannot vote

#1 Ridjis

Ridjis
  • Members
  • 37,708 posts

Posted 09 July 2012 - 17:37

Posted Image




Рукомет поред тога што је један од најлепших спортова спада и у ред најстаријих игара. Просто је невероватно колико далеко и дубоко се може отићи у историји човечанства а да се притом пронађу спортске активности и игре које подсећају и које представљају претече данашњег рукомета.
У школи нас о историји развијеног друштва уче почев од Египта, епа ту негде се проналазе и прве игре које личе на савремени рукомет, 4500 година пре нове ере играна је једна таква игра са лоптама од напумпаног мачијег стомака и обмотаних кожом јелена. Кроз даљу историју Грци и Римљани су имали своје верзије рукомета, играли су у средњем веку Французи, играло се и на Гренланду, у Северној и Средњој Америци... Чак постоје подаци који указују на то да је постојало око 700 терена између данашње Аризоне и Никарагве за тамошњи рукомет...


Posted Image

игра претеча рукомета у Риму



Како је време одмицало и широм Старог континента рукомет је добијао своје верзије, крајем 19ог и почетком 20ог века Данци су играли хандбол, Немци торбал, Словаци и Чеси хазену, Украјинци гандбол... На нашим просторима најпре је стигла хазена а у почетку играле су је само девојке.

Већина ових спортова базирала се на фудбалу и сличности са њиме.

Данашњи рукомет почео је да се рађа крајем 19ог века и то углавном у Скандинавским земљама (Данској, Шведској и Норвешкој) и Немачкој, тако да није ни чудо да су ове државе светске силе у рукомету.
1898. године појавила су се прва правила рукомета најсличнијег данашњем, у Данској професор Холгер Нилсен их је написао и увео ову игру у школе. 1917. године група Немачких заљубљеника у спорт формирала је нови скуп правила по којима су и одигране прве међународне рукометне утакмице (Немачка и Белгија су биле државе које су се прве надметале).
Рукомет се тих година у неким земљама, попут Немачке, играо на фудбалским теренима са 11 играча и називан је "Велики рукомет" док се у другим, понајвише због климатских услова, играо у салама са 7 играча и на мањем терену. Такав рукомет је екзистирао као "Мали рукомет".

1928. године у Амстердаму основана је Међународна аматерска рукометна федерација - IAHF


http://www.youtube.com/watch?v=CFZgpqyKpRI



Због све повезаности Немачке са рукометом овај спорт је сматран Аријевским па је на Хитлеров захтев игра увршћена у такмичења на Олимпијади у Берлину 1936. Наравно Немци су доминантно тријумфовали али можда ће рукомет платити скупу цену оваквог дебитовања на ОИ, наиме након другог Светског рата "протеран" је са Олимпијских играра а предпоставља се да разлог лежи управо у томе што је сматран Аријевским спортом.

Posted Image

Финале Немачка - Аустрија, ОИ у Берлину 1936 год


Edited by Ridjis, 09 July 2012 - 17:38.


#2 Ridjis

Ridjis
  • Members
  • 37,708 posts

Posted 09 July 2012 - 17:40

У периоду од 40их до почетка 70их година рукомет се упоредо развијао у два правца, један на отвореном простору а други на затвореном.
1946. године у Копенхагену основана је Међународна рукометна организација - IHF која је заменила IAHF. Под патронатом ове организације у обе гране рукомета одржавана су Светска првенства све од краја 60их када је рукомет у затвореном однео коначну победу те се у том облику игра до данашњих дана.

http://www.youtube.com/watch?v=2NGmByqjY_o


Рукомет је на Олимпијске игре враћен 1972. године у Минхену када је освајач златне медаље била Југославија. Даме су се први пут такмичиле на Олимпијади четири године касније у Монтреалу.


Освајачи медаља у мушкој конкуренцији


Берлин......1936: 1. Немачка.........2. Аустрија...........3. Швајцарска
Минхен......1972: 1. Југославија.....2. Чехословачка.......3. Румунија

Монтреал....1976: 1. СССР............2. Румунија...........3. Пољска
Москва......1980: 1. Ист Немачка.....2. СССР...............3. Румунија
Лос Анђелес.1984: 1. Југославија.....2. Зап. Немачка.......3. Румунија
Сеул........1988: 1. СССР............2. Јужна Кореја.......3. Југославија
Барселона...1992: 1. ЗНД *...........2. Шведска............3. Француска
Атланта.....1996: 1. Хрватска........2. Шведска............3. Шпанија
Сиднеј......2000: 1. Русија..........2. Шведска............3. Шпанија
Атина.......2004: 1. Хрватска........2. Немачка............3. Русија
Пекинг......2008: 1. Француска.......2. Исланд.............3. Шпанија




Биланс медаља:

1. СССР............злато: 2; сребро 1; бронза 0
2. СФРЈ............злато: 2; сребро 0; бронза 1
3. Хрватска........злато: 2; сребро 0; бронза 0
4. Немачка.........злато: 1; сребро 1; бронза 0
5. Русија..........злато: 1; сребро 0; бронза 1
5. Француска.......злато: 1; сребро 0; бронза 1
7. ЗНД *...........злато: 1; сребро 0; бронза 0
7. Ист. Немачка....злато: 1; сребро 0; бронза 0
9. Шведска.........злато: 0; сребро 3; бронза 0
10. Румунија........злато: 0; сребро 1; бронза 3
11. Аустрија........злато: 0; сребро 1; бронза 0
11. Исланд..........злато: 0; сребро 1; бронза 0
11. Јужна Кореја....злато: 0; сребро 1; бронза 0
11. Чехословачка....злато: 0; сребро 1; бронза 0
11. Зап. Немачка....злато: 0; сребро 1; бронза 0
16. Шпанија.........злато: 0; сребро 0; бронза 3
17. Швајцарска......злато: 0; сребро 0; бронза 1
17. Пољска..........злато: 0; сребро 0; бронза 1




Жене:


Монтреал....1976: 1. СССР............2. Ист. Немачка.......3. Мађарска
Москва......1980: 1. СССР............2. Југославија........3. Ист. Немачка
Лос Анђелес.1984: 1. Југославија.....2. Јужна Кореја.......3. Кина
Сеул........1988: 1. Јужна Кореја....2. Норвешка...........3. СССР
Барселона...1992: 1. Јужна Кореја....2. Норвешка...........3. ЗНД *
Атланта.....1996: 1. Данска..........2. Јужна Кореја.......3. Мађарска
Сиднеј......2000: 1. Данска..........2. Мађарска...........3. Норвешка
Атина.......2004: 1. Данска..........2. Јужна Кореја.......3. Украјина
Пекинг......2008: 1. Норвешка........2. Русија.............3. Јужна Кореја





1. Данска..........злато: 3; сребро 0; бронза 0
2. Јужна Кореја....злато: 2; сребро 3; бронза 1
3. СССР............злато: 2; сребро 0; бронза 1
4. Норвешка........злато: 1; сребро 2; бронза 1
5. СФРЈ............злато: 1; сребро 1; бронза 0
6. Мађарска........злато: 0; сребро 1; бронза 2
7. Ист. Немачка....злато: 0; сребро 1; бронза 1
8. Русија..........злато: 0; сребро 1; бронза 0
9. Kина............злато: 0; сребро 0; бронза 1
9. Украјина........злато: 0; сребро 0; бронза 1
9. ЗНД *...........злато: 0; сребро 0; бронза 1






* - Заједница независних држава (Азербејџан, Белорусија, Грузија, Јерменија, Казахстан, Киргистан, Молдавија, Русија,

Таџикисти, Узбекистан, Украјина Тукрменистан.



#3 Ridjis

Ridjis
  • Members
  • 37,708 posts

Posted 09 July 2012 - 17:42

OИ Берлин 1936.



Posted Image



Олимпијада у Берлину остаће понајвише упамћена по лошим стварима, а пре свега по исказивању фашизма и онога што ће задесити човечанство а то је тежња Немачке предвођене Хитлером да завлада светом.

Но те Олимпијске игре остаће и упамћене као прве на којима ће се државе такмичити за медаље у рукомету.


Истина тадашњи рукомет је миљама далеко од онога што данас имамо прилике да гледамо по халама широм планете. Играло се на фудбалским теренима и са 11 играча у пољу, те се дакле радило о већ помињаном "Великом рукомету". Такође и лопте које су стигле за одигравање утакмица биле су мање него што то правила предвиђају.




Posted Image

Утакмица Великог рукомета на ОИ 1936. год



Олимпијски турнир у одржан је у периоду од 8 дана (6-14. август 1936.) а учествовало је свега 6 репрезентација: домаћин Немачка, Аустрија, Швајцарска, Мађарска, Румунија и Америка. Поред њих требало је још да наступе Данска, Шведкса, Холандија и Пољска али су ове земље одустале од такмичења.

Учесници турнира били су подељени у две групе, група А: Немачка, САД и Мађарска и група Б: Аустрија, Швајцарска и Румунија.
Немци су били супериорни током натецања а колико је ово био другачији спорт од савременог рукомета показују и резултати.

Немачка - Мађарска 22-0
Немачка - Америка 29-1
Мађарска - Америка 7-2


Аустрија - Румунија 18-3
Швајцарска - Румунија 8-6

Аустрија - Швајцарска 14-3

Посета у преелиминарној фати је била слабија из разлога што су утакмице игране на мањим и удаљенијим стадионима па нису привукле пуно пажње.
Након борбе у две групе, што је посматрало 1600 људи, 4 екипе, по две првопласиране, су се сусреле у финалној групи како би одлучиле о расподели медаља.
Немци су још једном потукли Мађаре, овог пута 18-6, баш као и Аустријанци Швајцарце 11-6. Како су у другом колу и Немачка и Аустрија биле боље од својих ривала (Немци 16-6 од Швајцарске а Аустрија 11-7 од Мађарске) у последњем кругу буквално је преостало да се одигра финална утакмица као и меч за бронзу


Немци и Аустријанци одиграли су утакмицу пред 100000 хиљада гледаоца на Олимпијском стадиону у Берлину а злато је припало домаћинима након победе од 10-6. До бронзане медаље су стигли Швајварци а пето место освојила је селекција Румуније



Posted Image

Финална утакмица Немачка - Аустрија



Било је то први и једини пут да је рукомет на ОИ игран на отвореном и великом терену, са 11 играча. До 1972. године овај спорт се неће налазити на програму Олимпијаде, у међувремену су одржавана Светска првенства, а када се те '72 буде вратио играће се на малом терену и у хали..


Edited by Ridjis, 10 July 2012 - 00:00.


#4 Kad ja podjoh

Kad ja podjoh
  • Members
  • 20,122 posts

Posted 09 July 2012 - 17:55

Svaka cast, Ridjis :+1:

#5 Grunf83

Grunf83
  • Members
  • 506 posts

Posted 09 July 2012 - 23:36

Bravo Ridji, majstore. :)

Ako zelis da mi prepustis cast da ja predstavim pre svega SFRJ na OI 1972. Imam to u malom prstu. :) Mada, malo sam u guzvi, pa ako nije cim da z akoji dan to iskuckam. :)

#6 Ridjis

Ridjis
  • Members
  • 37,708 posts

Posted 10 July 2012 - 01:00

Можемо да оставимо за крај нашу репрезентацију па да пишемо појединачно о њеним учешћима на ОИ, ти слободно бирај године :)

Ја ћу написати сад уопштено о ОИ 1972 али нећу толико детаљно а кад дође наша репрезентација на ред ти одради ту Олимпијаду, или одмах пиши о тим ОИ баш детаљно а ја да их прескочим, мени свеједно .

Edited by Ridjis, 10 July 2012 - 01:01.


#7 lulumba

lulumba
  • Members
  • 1,302 posts

Posted 11 July 2012 - 10:59

Ivan Nikčević: "Nikoga se više ne plašimo. Možemo sa svima, ali u našem slučaju nekako uvek odlučuje jedna lopta. Prva želja nam je da se plasiramo u četvrtfinale, videćemo da li je realnost. Pored četvoro polufinalista EP, jakim Mađarima i nepoznanicom Južnom Korejom, mesto u drugoj fazi nikome nije zagarantovano".

#8 lulumba

lulumba
  • Members
  • 1,302 posts

Posted 18 July 2012 - 13:38

Vuković skratio spisak na 17 imena http://rss.org.rs/#vest:4875

Na konferenciji za medije u bazi "Orlova" u Kovilovu, selektor Veselin Vuković, objavio je spisak od 17 igrača na koje računa u poslednjoj fazi priprema za Olimpijske Igre u Londonu.

GOLMANI: Darko Stanić, Dragan Marjanac i Strahinja Milić
LEVA KRILA: Ivan Nikčević i Dobrivoje Marković
DESNA KRILO: Rajko Prodanović
BEKOVI: Momir Ilić, Momir Rnić, Žarko Šešum, Nikola Manojlović, Nenad Vučković, Marko Vujin, Ivan Stanković, Dalibor Čutura
PIVOTMENI: Bojan Beljanski, Rastko Stojković i Alem Toskić


#9 Ridjis

Ridjis
  • Members
  • 37,708 posts

Posted 20 July 2012 - 19:52

ОИ Монтреал 1976




Posted Image





Олимпијске игре у Монтреалу остаће упамћене као једне од најскупљих у историји и као једна од највећих економских катастрофа. Град Монтреал је запао у тавке финансијске потешкоће да је годинама касније плаћао данак лошој организацији и превеликим амбицијама. Такође ОИ '76 остаће упамћене и по великом бојкоту већине Афричких земаља, бојкот је био усмерен против Новог Зеланда који је у периоду апархејда у Јужној Африци одигравао мечеве са том земљом.
Још један проблем са којим се домаћин суочавао је ригорозна контрола и безбедност који су морали бити обезбеђени учесницима али и публици услед терористичких напада на ОИ четири година раније у Минхену...



Posted Image


Што се тиче рукомета Монтеал има јако битно место у историји рукометних надметања на Олимпијским играма, наиме лета 1976. године први пут ће се за медаље на ОИ борити и даме у овом спорту.
У мушкој конкуренцији број учесника је био 11, од предвиђених 12, због бојкота Тунис је одустао од такмичења. Екипе су биле подељене у две групе:

Група А:

  • СССР *
  • Западна Немачка *
  • Југославија *
  • Канада (домаћин)
  • Данска *
  • Јапан (победник квалификационог турнира за Азију)

Група Б:

  • Румунија (Шампион Света из '74)
  • Пољска *
  • Мађарска *
  • Чехословачка *
  • САД (победник квалификационог турнира за Америку)

* - 7 најбољих Европских репрезентација



Код жена такмичило се 6 репрезентација које су играли по лигашком систему (свако са сваким)

  • СССР (у првих 4 екипа на СП 1975. год)
  • Румунија (у првих 4 екипа на СП 1975. год)
  • Источна Немачка (у првих 4 екипа на СП 1975. год)
  • Мађарска (у првих 4 екипа на СП 1975. год)
  • Јапан (победник кввалификационог турнира за Азију, Африку и Америку)
  • Канада (домаћин)

Иако се Олимпијада одржавала у Монтреалу утакмице по групама игране су у другим градовима, баш као и у фудбалу, у Шербруку и Квебеку. Турнир је игран у периоду 18-28. јул. Било је то први пут да се рукометни мечеви играју на подлози од поливинил хлорида (PVC материјал)
У Шербруку је одиграно 11 утакмица, 4 у женској и 7 у мушкој конкуренцији, у Квебеку 13 (4 жене, 9 мушкарци), а преосталих 21 у Монтералу.

Код дама виђена је потпуна доминација СССРа, забележиле су 5 победа у 5 утакмица. Најтеже је било против Источне Немачке (14-11) и Мађарске (12-9). Румунија је савладана 14-8 а против домаћина Канаде и Јапана остварене су убедљиве победе.
Источна Немачка је освојила друго место и сребро, највише захваљујући високој победи над Јапаном 24-10. Мађарска предвођена Амалијом Стербински, најбољом играчицом ове земље у 20ом веку тачније до појаве Аните Горбиц, је са Источном Немачком одиграла нерешено 7-7 али је победила Јапан "само" 25-18 и ту је направљена одлучујућа гол-разлика у корист Немица те је бронза припала Мађарицама. Источна Немачка је у свом саставу имала Росвиту Краус - прву жену која је у историји ОИ освојила медаљу у два различита спорта, Краус је 1968. на Олимпијади у Мексику освојила сребро у пливању.
Румунке су победама против Јапана и Канаде дошла до позиције 4 а Јапан је победом 15-14 над Канадом домаћину препустио последње место.

http://www.youtube.com/watch?v=kLPsCyuSDPk





Систем такмичења код мушкараца је био другачији али победник није, СССР је потпуну доминацију светским рукометом запечатио златом у обе конкуренције.
У групној фази Совјети су доживели једини пораз и то од актуелног Олимпијског шампиона Југославије (18-20). Са друге стране Западна Немачка је победила Југославију 18-17 а СССР Немце 18-16 тако да су ове три екипе завршиле такмичење у групи са скором 4-0-1. Нажалост у то време се није као данас гледала гол-разлика у кругу изједначених екипа већ укупна па су прво место заузели Совјети, друго Западни Немци а треће Југословени. Одлучујуће су биле утакмице против Канађана, СССР је тријумфовао 25-9, Западна Немачка 26-11 а Југославија само 22-18.
Данска је била четврта а као и код жена Јапан је једину победу забележио против домаћина.

У другој групу Румунија као првак Света заузела је прву позицију, са само једним ремијем против Чехословачке, а Пољска другу. Они су победили све ривале осим Румуна од којих су изгубили 17-15.
Тако се дошло до утакмица које су одлучивале о подели медаља, СССР и Румунија су играле за злато а Немачка и Пољска за бронзу. Пољаци су након велике борбе и продужетака савладали Западне Немце 21-18, у великом финалу СССР предвођен Јури Климовим и Владимиром Максимовим, човеком који је и као селектор Русије 2000. на ОИ освојио злато, побеђује Румуне 19-15.


Posted Image



И у наредним годинама Совјети ће остати у светском врху и мушког и женског рукомета...



#10 milan_l

milan_l
  • Members
  • 7,534 posts

Posted 21 July 2012 - 13:01

Vuković precrtao Stojkovića!



Twitter

Posted Image
Selektor muške rukometne reprezentacije Srbije Veselin Vuković saopštio je konačan spisak od 15 igrača koje će povesti na Olimpijske igre u Londonu.

Na njemu se nalaze golmani: Darko Stanić i Dragan Marjanac, krila: Ivan Nikčević, Dobrivoje Marković i Rajko Prodanović, bekovi: Momir Ilić, Nenad Vučković, Momir Rnić, Nikola Manojlović, Dalibor Čutura, Marko Vujin i Ivan Stanković, pivotmeni: Alem Toskić i Bojan Beljanski.

Petnaesti igrač je Žarko Šešum.

Sa spiska igrača koji su bili na "Skandinavijan Openu" otpali su Strahinja Milić i Rastko Stojković.

Srbija će poslednju proveru pred početak olimpijskog turnira imati 26. jula protiv selekcije domaćina, a prvi meč igra sa Španijom tri dana kasnije.



#11 lulumba

lulumba
  • Members
  • 1,302 posts

Posted 21 July 2012 - 14:31

Ја сан изненађен што је Стојковић прецртан. Више сам очекивао Бељанског, али селектор зна најбоље.

#12 perkos

perkos
  • Members
  • 26,798 posts

Posted 22 July 2012 - 05:46

Stojkovic ne igra odbranu i zasluzeno je ispao sa spiska

#13 Kad ja podjoh

Kad ja podjoh
  • Members
  • 20,122 posts

Posted 22 July 2012 - 14:48

Beljanski i Toskic su sigurno bolji od Stojkovica, neko je morao da ispadne...

#14 Ridjis

Ridjis
  • Members
  • 37,708 posts

Posted 22 July 2012 - 16:09

OИ Москва 1980




Posted Image




Након економског фијаска који је доживела Олимпијада у Монтреалу 1976. године број градова и земаља заинтересованих за највећи спортски догађај на планети се драстично смањио. 1974. године када је Монтреал добио организацију ХХI Олимпијских игара Москва и Лос Анђелес су замало изгубили у изборној трци. Ова два града ће бити испоштована у наредним годинама те ће Москви припасти организација ХХII Олимпијаде а Лос Анђелесу XXIII.
Oдлуком да Москви додели Олимпијаду Олимпијски комитет је желео да покаже како у овом покрету нема политике и како је битан само спорт те да се велики спортски догађај може одржати и у једној комунистичкој земљи.
Међутим до тренутка одржавања ОИ у Москви дошло је до ескалације хладног рата, Америка је због напада СССРа на Авганистан одлучила да бојкотује Олимпијаду коју Совјети организују а њеним стопама кренуле су и многе друге земље запада. Због тога ће ове ОИ остате упамћене по највећем бојкоту, чак 64 земаља одустало је од такмичења а они спортисти, из чак 15 земаља, који су се ипак такмичили радили су то под олимпијском заставом а не матичне државе.
Због свега овога СССР ће узвратити Америци на исти начин четири године касније.

Oлимпијада у Москви се памти по доминацији спортиста из земаља источног блока, пре свега Совјета, али и по томе што је од целокупног броја такмичара 21% њих било лепшег пола што је био рекорд у том тренутку. Надметања у разним спортовима нису одржавана само у Москви већ и у другим градовима широм СССРа, Кијеву, Ст. Петерсбургу (Лењинград), Mинску и Талину. Рукометни турнир није овога пута излазио ван главног града домаћина, утакмице су игране у две хале:
Dynamo Palace of Sports (Дворац спорта "Динамо")

Spoiler


и Soloniki Arena

Spoiler

Број посматрача који су посетили ове две хале и отпратили рукометни турнир био је велик, чак 94,4% штампаних карата је продато, (100.493 продато - 106.478 штампано)
Првe утакмицe (Данска - Куба М и Југославија - Алжир Ж) одигранe су 20ог јула а последњи меч између Источне Немачке и СССРа 10 дана касније. Подлога на којој се играло био је тарафлекс произведен у Француској.

Систем такмичења задржан је са претходне Олимпијаде у Монтреалу, у мушкој конкуренцији 12 екипа подељених у две групе се такмичило у две фазе а код дама опет је било 6 репрезентација које су играле мини-лигу. Учесници су код мушкараца били бирани на основу пласмана са СП 1980 године и пласмана на континенталним такмичењима, код жена 4 учесника је било са претходног СП и једно место је додељено победнику квалификационог турнира за Азију, Африку и Америку. Свеукупно на крају је било 252 учесника из 14 земаља на и око рукометног терена.


Групе А:...............................................................Група Б:

  • Источна Немачка.........................................................СССР
  • Мађарска................................................................Румунија
  • Шпанија *...............................................................СФР Југославија
  • Пољска..................................................................Швајцарска *
  • Данска..................................................................Алжир
  • Куба....................................................................Кувајт

*- репрезентације које су наступале под олимпијском заставом



Жене:

  • СССР
  • СФР Југославија
  • Источна Немачка
  • Мађарска
  • Чехословачка
  • Конго

С обзиром на велики бојкот такмичење у рукомету је на овим ОИ било нешто слабије, посебно се то односи на мушки турнир где су марале да се праве одређене замене репрезентација. Узимајући то у обзир, затим домаћи терен као и чињеницу да је СССР био освајач златне медаље 4 година раније јасно је било ко је апсолутни фаворит за прво место. Кренули су Совјети самоуверено и жустро, у прва три кола падали су редом Швајцарска (22-15), Кувајт (38-11) и Алжир (33-10) али у четвртом колу хладан туш је Румунија сервирала домаћину, 22-19 за Румуне. Остала је једна прилика за поправни у последњем мечу и СССР је искористио те је победом над Југославијом 22-17 дошао до скора 4-0-1. У међувремену Румунија је победила све своје противнике али је изгубила од Југославије 23-21 па је и она имала исти скор, 4-0-1. Наши репрезентативци предвођени Момиром Рнићем, Јовицом Цветковићем, Јовицом Елезовићем и Милетом Исаковим су такође победили Швајцарску, Кувајт и Алжир па је као и 4 год раније у Монтреалу направљен "троугао" од 3 екипе са истим скором и опет је Југославија била учесник троугла. Нажалост опет је Југославија завршила као последња међу та три тима, овога пута одлука о редоследу правила се искључиво на основу мечева између изједначених тимова тако да ни највећа победа у историји Олимпијских игара 44-10 Југолавије над Алжиром није помогла нашим момцима да се боре за медаљу. Совјети су као први отишли у финале а Румуни у борбу за бронзу.

Са друге стране Источни Немци су одиграли 5 утакмица у групи и нису доживели нити један пораз, победили су Шпанију (21-17), Кубу (27-20), Пољску (22-21) и Данску (24-20) а ремизирали са Мађарима (14-14). Мађари су поред ове утакмице одиграли још једну нерешену, то је било против Пољске (20-20) па су тако заостали за Немцима 2 бода. Шпанци и Пољаци су забележили по 2 победе и 2 пораза уз 1 реми а најнепријатније изненађење били су актуелни прваци света Данци који су тријумфовали само против Кубе те тако заузели пето место у групи. Кубанци се нису обрукали, успели су да откину бод Шпанији.

У борби за треће место Румунија је била боља од Мађарске 20-18 па се очекивало да поредак буде СССР, Источна Немачка, Румунија. Међутим тада се десило једно од највећих изненађења Олимпијских рукометних турнира, Источна Немачка са сјајним Виланд Шмитом на голу је одиграла једну феноменалну утакмицу и одвела меч у продужетке а да Давид победи Голијата постарао се Паул Тидеман који је постигао победоносан гол, 23-22 за Источну Немачку.


Posted Image

Немачки јунак, голман Шмит




Код рукометашица баш као и у Монтреалу поновила се доминација репрезентације СССРа, опет су даме из Совјетског Савеза такмичење завршиле са максималних 5 победа, Мађарице су пружиле најчвршћи отпор у трећем колу али и то је било довољно тек за пораз од 16-12. Права борба се водила за сребро између Југославије и Источне Немачке. Наше девојке предвођене најбољом рукометашицом Света свих времена Светланом Китић добро су стартовале на Олимпијади победивши Мађарску 19-10. У другом колу одигран је меч против Источне Немачке а завршен је без победника, 15-15. Затим следи победа над Чехословачком 25-15 па доста тежак пораз од СССРа 18-9.
У последње коло Источна Немачка је ушла са 7 бодова и гол разликом +38 а Југославија са 5 бодова и гол разликом +10. Очекивао се пораз Немица од СССРа али пред Југословенкама је био тежак задатак да победе високом разликом Конго. Девојке у плавом су одиграле изузетно ефикасну утакмицу и тријумфовале резултатом 39-9 што је и до дан данас највећа победа на ОИ. Тако и рукометаши и рукометашице СФРЈ држе рекорде по најубедљивијим победама у историји рукометних такмичења на ОИ а оба рекорда су постављена у Москви '80.
На крају такмичења: СССР - злато, Југославија - сребро, Источна Немачка - бронза

За Југославију сербро су освојиле: Светлана Анастасовска, Мирјана Ђурица, Радмила Дрљача, Катица Илеш, Славица Јеремић, Весна Милошевић, Јасна Мердан, Светлана Китић, Мирјана Огњеновић, Весна Радовић, Радмила Савић, Ана Титлић, Бисерка Вишњић и Зорица Војиновић.



Posted Image

Рукометашице Југославије, сребрне на ОИ у Москви 1980


Edited by Ridjis, 22 July 2012 - 16:10.


#15 Ridjis

Ridjis
  • Members
  • 37,708 posts

Posted 23 July 2012 - 15:57

OИ Сеул 1988





Posted Image




Некако, иако је главни циљ и мото сваке Олимпијаде да избегне и елиминише повезаност са било каквим политичким актуелностима, увек је баш та политика имала значајни утицај и последице по ОИ. И пре Олимпијских игара у Сеулу виђани су велики бојкоти одређених земаља, Хладни рат је имао свој печат, посебно на ОИ у Москви 1980, разноразне инвазије, апархејд и слични догађаји су утицали да многе државе одустану од такмичења или да се између неких земаља развије изузетна нетрпељивост што би се одражавало и на спортски терен где је често знала и да "падне крв".
Тако је и у тренутку доношења одлуке да се XХIV Олимпијске игре 1988 године одрже у Селу опет ескалирао Хладан рад, било је то 1981. Сеул је у изборној трци за домаћина победио Јапанску Нагоју па је постао тек други град Азије, након Токија, који ће организовати ОИ. Оно што је била опасност Хладног рата јесте нови евентуални бојкот Совјетског Савеза, као и земаља окупљених око њега (Источни блок), јер је Јужна Кореја била изразито антикомунистичка земља која је уз то водила дуги рат са комунистичком Северном Корејом.
Ипак велику и значајну улогу одиграо је председник СССРа Михаил Горбачов који је успоставио дипломатске односе са Јужном Корејом и тако је избегнут нови масовни бојкот Олимпијаде. Овога пута Куба није желела да узме учешће, из солидарности према Северној Кореји, а Етиопија, Никарагва и Сејшели су, наводно, због финансијске кризе одбацили могућност путовања у Сеул.

На крају Олимпијске игре 1988. су биле значајан корак у односу на све претходне Олимпијаде, број учесника је био већи него на свим дотадашњим. Да олимпијски дух иде у правом смеру и у складу са мотоом XXIV Олимпијаде, Хармонија и прогрес, показало је много примера, попут оног када је Аустралија донирала 5 милиона долара за изградњу олимпијског базена.

Ова Олимпијада памтиће се по допингу Бена Џонсона, комплетирању златног слема (победа на сва 4 ГС и ОИ у истој години) од стране Штефи Граф, шокантном поразу Роја Џонса Јуниора од домаћег боксера који је претрпео тешке батине у финалу али уз помоћ судија тријумфовао, последњи пут амерички кошаркашки тим играће без професионалаца а своје последње учешће на Олимпијади имаће СССР, СФР Југославија и Источна Немачка.



Attached File  hala.jpg   35.1KB   0 downloads


Што се тиче рукомета, турнир у Сеулу био је вероватно најјачи и најквалитетнији од до тада виђених на ОИ. После 12 година на Олимпијади је био присутан сам врх светског рукомета јер овога пута није било отказивања учешња од стране екипа.
Код мушкараца систем такмичења се није мењао што значи да је учествовало 12 екипа подељених у две групе а након те прве фазе играло се за медаље и то по принципу: првопласиране екипе из група за злато и сребро, другопласиране за бронзу итд...
Код дама промењена је конфигурација такмичења, уместо дотадашње мини-лиге уведене су две групе од по четири тима од којих су по два првопласирана пролазила у финалну групу. То значи да је број учесника повећан на 8.

Сви мечеви играни су у Сувону, 35 километра од олимпијског села, у дворани Suwon Gymnasium
Spoiler

капацитета 5145 места. Ова хала постаће посебно место са статусом споменика за народ Јужне Кореје пошто су у њој рукометашице ове земље освојиле прву златну медаљу за Кореју на ОИ. Suwon Gymnasium дворана је одабрана специјално за рукометна такмичења, радови на њеној реконструкцији за потребе Олимпијаде кренули су почетком 1982. године а завршени су 2 ипо године касније. Потрошено је око 24 милиона долара на радове, Адидас је припремио око 450 лопти, Асикс је произвео мреже за голове а подлога на којој се играло опет је био тарафлекс.


Улазнице за учешће на олимпијски турнир подељене су на следећи начин:

Мушкарци:

  • Јужна Кореја - домаћин;
  • Југославија, Мађарска, Источна Немачка, Шведска, Шпанија и Исланд - 1-6 место на СП 1986. године;
  • СССР и Чехословачка - шампион и вицешампион на Б шампионату Света;
  • Јапан - победник квалификационог турнира за Азију;
  • Америка - победник Пан-Америчког квалификационог турнира;
  • Алжир - победник квалификационог турнира за Африку.

Жене:

  • Јужна Кореја - домаћин
  • СССР, Норвешка и Чехословачка - 1-3 место на СП 1986. год;
  • Југославија - првак на Б шампионату Света;
  • Кина - победник квалификационог турнира за Азију;
  • Обала Слоноваче - победник квалификационог турнира за Африку;
  • Америка - победник Пан-Америчког квалификационог турнира;


Tурнир се играо у периоду 29.09. - 01.10. и за то време одиграно је 56 утакмица, 36 код мушкараца и 20 код дама. Као актуелни ОИ шампиони у Сеул стигли су Југословени и то у обе категорије, уз то "плави момци" су били и прваци света. Међутим репрезентативну каријеру су завршили неки битни играчи попут Јовице Елезовића, Милета Исаковића, Веселина Вуковића а на клупи више није било Бранислава Покрајца.

Југословени су били у групи са СССРом, Шведском, Исландом, Алжиром и САД. Била је то група којом је потпуно доминирао Совјетски Савез, забележили су свих 5 победа и суверено заузели прво место као и право да се боре за ново злато. Југославија је након стартног пораза (18-24) од СССРа победила Америку (31-23), Алжир јако тешко (23-22) затим је уследио реми са Исландом (19-19) и онда одлучујућа победа за друго место у групи над Шведском (25-21). Исланђани су били трећи са бодом а Швеђани четврти са 2 мање од наше репрезентације.

Но већ тада су ове две репрезентације избациле велике играче и најавиле велике успехе у будућности, посебно Швеђани. Магнус Висландер, Стефан Олсон, Ола Лингрен, Матс Олсон ће годинама владати Европским и светским теренима у жуто-плавом дресу а те јесени 1988. свет их је гледао у Сеулу. Алфред Гисласон, Гудмандур Гудмундсон, Јакуб Сигурдсон нека су од значајнијих имена која су наступала за Исланд.


У другој групи било је неизвесније, Јужна Кореја је заузела прву позицију остваривши 4 победе: Мађарска (22-20), Источна Немачка (23-22), Чехословчка (29-28) и Јапан (33-24) уз пораз у последњем колу од Шпаније (20-23) али када је то, по њих, било небитно. За друго место у групи испао је општи метеж, Мађараска, Чехословачка и Источна Немачка завршиле су такмичење са по 5 бодова (2 победе, реми и 2 пораза). Услед најбоље гол разлике наше северне комшије отишле су у борбу за бронзу тј на нашу репрезентацију. Медаље су ипак подељене без много неизвесности, Совјети на челу са сјајним Александром Тучкином (5 голова), Александром Кершакевичем и Јурим Швецовим су лако победили домаћина 32-25. На тој Олимпијади у редовима СССРа као млад и талентован играч појавио се Андреј Лавров. Југословени су били сигурни против Мађара 27-23 уз одличну игру Веселина Вујовића (7 погодака).

Поредак: 1. СССР 2. Јужна Кореја 3. Југославија
Бронзу за Југославију освојили су: Мирко Башић, Јожеф Холперт, Борис Јарак, Слободан Кузмановски, Мухамед Мемић, Горан Перковац, Момир Рнић, Горан ерковић, Веселин Вујовић, Исток Пуц, Роландо Пушник, Златко Портнер, Златко Сарачевић, Ирфан Смајлагић и Елмир Велић.

http://www.youtube.com/watch?v=-I_7fH9OwUI

меч за треће место Југославија - Мађарска




Код дама 3 од 4 фаворита нашло се у првој групи: Чехословачка, Јужна Кореја и Југославија. Американке су биле ауцајдерке а тако су и завршиле, без освојеног бода мада су најбилже њему биле против Југославије у првом колу (18-19). Јужна Кореја је победила Чехословачку 33-27. У другом колу наше девојке су победиле домаћина 22-19 а Чехословакиње Америку, како се код дама гледао међусобан скор било је јасно пре трећег круга да је Јужна Кореја у финалној групи а да Југославији одговара и пораз од четири гола разлике. Баш толико смо и изгубили, 21-17, па смо као други отишли у финалну групу.
Из друге групе СССР и Норвешка су без проблема освојиле прва два места испред Кине и Обале Слоноваче. Остало је још 6 утакмица да се одиграју како би се медаље расподелиле. У првом кругу СССР је победио Југославију 18-15, а Кореја Норвешку 23-20; у другом домаћин је био бољи и од Совјетског Савеза 21-19, док су Норвежанке савладале Југославију 20-15. Јужна Кореја је тако пре последњег кола освојила прво злато на Олимпијским играма и направила огроман успех. Југославија је дошла до утешне победе у последњем мечу, тако су наше девојке биле једина екипа која је савладала олимпијског шампиона и то два пута на турниру. Норвешка је ремијем против СССРа освојила сребро.

Пласмам: 1. Јужна Кореја 2. Новешка 3. СССР

http://www.youtube.com/watch?v=wJvj-HVr0yY

"финална" утакмица Јужна Кореја - СССР