Ulična staza u Valensiji, Španija
Dužina kruga: 5419 m
Broj krivina: 25
Broj krugova: 57 (308,883 km)
Rekord staze: 1:38.683 (Timo Glok, Tojota, 2009)
Nakon izleta na severnoamerički kontinent, F1 šampionat sveta se vraća na evropsko tlo. Na redu je trka za VN Evrope u Valensiji.
Šta reći o ovoj trci i stazi a da nije već puno puta rečeno - otkad se nošena talasom Alonsomanije VN Evrope preselila u Španiju imamo prilike da gledamo najveći dvosatni smor u istoriji auto-trkanja smešten u jedno od najružnijih mogućih okruženja, među skladišta i kranove u trgovačkoj luci.
Postoje najave da će u skoroj budućnosti ova trka biti uklonjena sa kalendara. Ma koliko skoro da se to desi ne može biti dovoljno brzo. Nažalost najverovatnije će to biti u formi rotacije sa Barselonom, no makar ćemo svake druge godine biti pošteđeni.
Od svih trka ovde voženih jedino vredno pamćenja je 2010, kada su se za uzbuđenja pobrinuli letač Veber (napravivši salto nakon kontakta točak-na-točak sa Kovalainenom), uvek kontroverzni Hamilton (pretekavši SC prilikom njegovog izlaska na stazu) i histerični Alonso (koga je Hamiltonov potez toliko iznervirao da je zaboravio da vozi, pa je sebi dozvolio da ga u bukvalno poslednjim metrima trke preteknu Kobajaši i Buemi).
Ovo je jedna od retkih staza kojoj ni Pireli, KERS, DRS i sve ostalo ne mogu pomoći.
A gde su stvari pošle naopako?
Nakon decenije gledanja u sopstveni pupak tokom koje se F1 šampionat izdegenerisao u vožnju po asfaltnim pustarama po kojima su nacrtane staze u vidu dve bele linije i gde je publika kilometrima udaljena od akcije, krug za krugom u koloni bez ijednog pokušaja preticanja, gde se pobednik najčešće zna već u subotu i zove se Mihael Šumaher, u FIA i FOM su odlučili da je krajnje vreme da se nešto učini po pitanju kvaliteta produkta koji nude svojim konzumentima. Prvi put nakon ko zna koliko vremena učinjen je napor da se poslušaju sa jedne strane neposredni učesnici "spektakla" a sa druge publika, tj. oni koji sedenjem što pred malim ekranima što na tribinama direktno pune džepove zainteresovanih stranaka.
Na brzinu su urađena neka istaživanja na osnovu kojih je zaključeno:
- publika želi više preticanja i trkanja
- više "klasičnih" staza sa tradicijom a manje tilkedroma
(Kao da je uopšte trebalo bacati pare na to, pa samo idiot najgore vrste nije to mogao i sam da shvati!)
Ono prvo je pokušano da se reši drastičnim promenama pravila na polju aerodinamike i uvođenjem dva odvojena i posve različita sitema "dugmenceta za preticanje" (KERS koji daje kratkotrajni dodatak "konja" i DRS koji pod određenim uslovima smanjuje otpor vazduha), dok se na rešenje ("nepredvidljive" gume) nije naletelo slučajnim spletom okolnosti u Kanadi 2010.
Ono drugo je već bilo malo komplikovanije za rešiti, jer bi značilo izlaženje u susret pojedinim promoterima i odricanje od potencijala za šišanje novih ovaca po raznoraznim azijskim pripizdinama.
No, jedna staza je skoro univerzalno figurisala na svim listama kao trka koju F1 nipošto ne sme izgubiti - Monako.
Sa svim svojim manama i odavno pregažena vremenom trka u Monaku pruža danas jedinstvenu priliku publici da F1 bolide vidi i doživi onako kako oni treba da budu doživljeni - iz neposredne blizine, maltene intimno. U skučenom prostoru Kneževine jednostavno nema mesta za hermetičko razdvajanje trkača na stazi, timova u padoku, zvanica sa VIP paketima i običnih smrtnika sa tribina.
No, gorepomenuti idioti su iy svega toga zaključili: Monako = jahte u luci, pa hajde onda da puku damo još prilike da uživaju u prizorima naših ukotvljenih jahti; daj još uličnih staza u lukama!
I tako dobismo Valensiju, Abu Dabi i Singapur, a u najavi su i slične staze u Rusiji i Argentini. Naravno, kao što Monako nije samo jahte u luci taman tako isto su i ove nove trke uspele da emuliraju njegovu magiju.
Da ne grešim dušu, Rusiju i Argentinu još nismo videli, Singapur ima tu svoju osobenost što se vozi noću - ali Valensija i Abu Dabi su jednostavno promašaj, tu nema diskusije.
A da može da se napravi zanimljiva ulična trka - može, pa čak i u luci. Samo pitajte Amerikance. Naravno, treba se onda odustati od elitizma i insistiranju na segregaciji "odabranih" i "sirotinje raje", jer upravo u tome leži prava draž ovakvih trka, mogućnosti da se bolidi osete bukvalno celim telom dok jure na samo metar-dva od tebe, prilici da se i sa najjeftinijim ulaznicama za stajanje može zaviriti u garaže, popričati sa ponekim vozačem, ogrebati autogram ili zajedničku fotku...
A brat bratu, i trkanje na ovakvim stazama je bolje kod Amera. Ko ne veruje neka samo pogleda snimak ovogodišnje Indikar trke iz Long Biča.
I tako - dok mi gledamo Valensije, Singapure, Sočije, tradicionalne staze poput Imole, starog Hokenhajma, Zandvorta, Celtvega, sutra i Spa... polako nestaju i ustupaju mesto raznim Korejama i Bahreinima.
Makar nam je zbog Pirelija zabavno.
No, ko što reče starina Fjodor - i Valensija je bolja nego vikend bez trkanja...
Za kraj nekoliko novsti na blic - vremenska prognoza najavljuje suvo, sunčano i toplo, jedino je u nedelju moguća promenljiva oblačnost ali bez šanse za padavine. Organizatori su za ovu godinu u svetlu mizernog interesovanja publike odlučili da smanje kapacitet tribina na 45.000. Takođe je došlo do kolosalnog zaheba sa onlajn prodajom karata jer je jedan od takvih servisa nedavno bankrotirao ostavivši mnoge fanove bez već unapred uredno plaćenih karata.
I kao glavna zanimacija za kladioničare - da li je moguće da ćemo imati i osmog različitog pobednika u osem trka ili će ovaj neverovatan niz biti prekinut baš ovde u Valensiji?
Edited by alpiner, 20 June 2012 - 07:30.
