205 replies to this topic

[namcor]

Ako pričamo o koncepciji obrazovanja u najširem smislu, uvek sam za opšte znanje/kulturu naspram sticanja praktičnih znanja i veština. Praktična znanja uvek mogu naknadno, u formi kraćih kurseva, da se savladaju, dok manjak opšte kulture znači suženu svest i suženje kritičkog mišljenja.
...

Samo što se opšte znanje/kultura ne stiče u školi, nego van nje.
Naše škole guraju koncepciju "enciklopedijskog" znanja, učenja i verbalnog reprodukovanja gomila podataka. Nasuprot tome nije "usko stručno praktično" nego funkcionalno znanje i kritičko razmišljanje.
Sa druge strane, ne vidim ni ništa loše u tome da se "usko stručno praktično znanje" forsira u srednjim stručnim školama i da se od "manje inteligentne" dece naprave dobri majstori umesto što se frustriraju jedinicama i dvojkama iz istorije, sociologije ili "više matematike" (koji će moj mesaru diferencijali i logaritmi).
"Opštu kulturu" treba forsirati na muzičkom i likovnom, a dobrim delom i na časovima srpskog, gde bi trebalo i više vremena posvetiti "komunikaciji", a manje se baviti "teorijskom" gramatikom.

[cmix909]

... (koji će moj mesaru diferencijali i logaritmi).
"Opštu kulturu" treba forsirati na muzičkom i likovnom, a dobrim delom i na časovima srpskog, gde bi trebalo i više vremena posvetiti "komunikaciji", a manje se baviti "teorijskom" gramatikom.

A muzicko mu je neophodno da bi tokom seckanja pevusio svetovne kantate i na taj nacin bar malo ublazio efekte koje taj posao ostavlja na psihu, dok mu je likovno vazno da bi bolje „farbao“ musterije. Kako kod okrenes, ipak mu je potrebno i nesto aritmetike i fizike, tek da zna kako da na brzinu prebaci realnu cenu, sa koje visine da ispusta meso na vagu i sl. Naravno, kada se naljuti i krene da „dize ton“, umece da se na knjizevnom srpskom izvini i objasni da je rec o Doplerovom efektu.

[mrd]

1333391434[/url]' post='3509529']
A muzicko mu je neophodno da bi tokom seckanja pevusio svetovne kantate i na taj nacin bar malo ublazio efekte koje taj posao ostavlja na psihu, dok mu je likovno vazno da bi bolje „farbao“ musterije. Kako kod okrenes, ipak mu je potrebno i nesto aritmetike i fizike, tek da zna kako da na brzinu prebaci realnu cenu, sa koje visine da ispusta meso na vagu i sl. Naravno, kada se naljuti i krene da „dize ton“, umece da se na knjizevnom srpskom izvini i objasni da je rec o Doplerovom efektu.

Ako se umetnst predaje na pravi nacin, onda je izrazito korisna, posto moze da poveze i matematiku i da prosiri opste obrazovanje koje je veoma potrebno svakome. Sto cesto nije slucaj.Sto se matematicke analize tice, ona stvarno nije potrebna prosecnom coveku. Tako da vise od algebre za neko opste obrazovanje, nije neophodno. O jeziku stvarno nema smisla ni raspravljati, posto bez dobre jezicke podloge, nema kulture.

[angelia]

A muzicko mu je neophodno da bi tokom seckanja pevusio svetovne kantate i na taj nacin bar malo ublazio efekte koje taj posao ostavlja na psihu, dok mu je likovno vazno da bi bolje „farbao“ musterije. Kako kod okrenes, ipak mu je potrebno i nesto aritmetike i fizike, tek da zna kako da na brzinu prebaci realnu cenu, sa koje visine da ispusta meso na vagu i sl. Naravno, kada se naljuti i krene da „dize ton“, umece da se na knjizevnom srpskom izvini i objasni da je rec o Doplerovom efektu.

Mislis da je poznavanje opste kulture nepotrebno zanatliji? Te 'radne' mase da drzimo glupe i neobrazovane, dovoljno je da znaju da kopaju?

[cmix909]

Mislis da je poznavanje opste kulture nepotrebno zanatliji? Te 'radne' mase da drzimo glupe i neobrazovane, dovoljno je da znaju da kopaju?

Karikirao sam bas zato da bih istakao da su znanje i opsta kultura, koje ipak nema bez nesto malo formula, vrednosti po sebi. I ne radi se samo o tome: zanimanja za koja je danas dovoljan kratak kurs sutra ce biti jednostavno suvisna. Tada ce iznici i potreba za znanjem, ali ce biti tesko nadoknaditi propustene lekcije.

[angelia]

Karikirao sam bas zato da bih istakao da su znanje i opsta kultura, koje ipak nema bez nesto malo formula, vrednosti po sebi. I ne radi se samo o tome: zanimanja za koja je danas dovoljan kratak kurs sutra ce biti jednostavno suvisna. Tada ce iznici i potreba za znanjem, ali ce biti tesko nadoknaditi propustene lekcije.

Da ali neke stvari su stvarno suvisne - tj idu suvise duboko trenutno u skolovanju u SR. Nemozes porediti visu matematiku i opstu kulturu.

[oslo]

ih bre cyber gde nadje anatomiju. tu je prostor za kreativno misljenje teoretski, prakticno i u futuru trecem sveden na nulu

Naravno, sopstveno misljenje nikako ne moze biti nepozeljno. Dapace.
Ono se samo moze ispoljavati na razlicitim nivoima u skladu sa vrstom zadatka ali posto se rad studenta vrednuje na razne nacine u zavisnosti od prirode studija onda to sve dodje na svoje na kraju.
Pretpostavljam da student koji pise test iz anatomije nema puno prostora (a nema ni potrebe) da bude narocito kreativan. No u prakticnom delu nastave ce svakako dobiti priliku da na neki nacin demonstrira sposobnost samostalnog razmisljanja.
Isto tako student koji pise test iz knjizevnosti vec u startu (prvi semstar) ne treba da prepricava procitano stivo vec da resava zadata pitanja samostalnim razmisljanjem.

Muckanje sopstvenom glavom je i jedan od kriterijuma pri zakljucnom ocenjivanju studenta.

Relevantno je pomenuti i sopstveno misljenje kada su u pitanju i sve ostale stvari vezane sa citav studentski zivot.
Recimo, ravnopravnost u komunikaciji sa predavacima i uopste osobljem zaposlenim na katedrama, svest o duznostima i pravima, sloboda iznosenja zahteva, mogucnost organizovanja i pokretanje raznih inicijativa, mogucnost uticaja na sopstvene studije i/li kreiranje sopstvenih studija, pristup svemu sto je potrebno da bi se sopstveno misljenje kreiralo, poboljsalo ili na bilo koji nacin unapredilo i/li demonstriralo.

Imam osecaj da je sve to sa studentskom situacijom i manevarskim prostorom studenata u Srbiji (sto kognitivno a sto prakticno) neuporedivo.
Na to dodati jos i sasvim razlicit koncept studiranja i pristup studiranju.

[cyberwor/L/d]

ih bre cyber gde nadje anatomiju. tu je prostor za kreativno misljenje teoretski, prakticno i u futuru trecem sveden na nulu

Ovo je od esencijalne vaznosti za poentu napisanog. Hvala!

[oslo]

zao mi je sto je ceo post usao u citat nije mi bila namera. trebalo je da bude beznacajna opaska na mali deo zvani gde iskopa anatomiju bas, a ispalo drugacije.

mea culpa.


a da nase studije daju puno neprakticnog znanja nije neka tajna. negde i nekome sve to zatreba u zivotu i iskoriste ga savrseno, neko nikad ne uspe da iz teorije predje u praksu ma koliko potkovan bio. tako da nemam nista protiv kada se neko filuje cinjenicama, sve to kad tad zatreba, sve mislim da onaj ko ne ume da profiltrira i upotrebi sve te cinjenice nije i bio za studije. opet samo moje misljenje.

[Schrodinger]

a da nase studije daju puno neprakticnog znanja nije neka tajna. negde i nekome sve to zatreba u zivotu i iskoriste ga savrseno, neko nikad ne uspe da iz teorije predje u praksu ma koliko potkovan bio. tako da nemam nista protiv kada se neko filuje cinjenicama, sve to kad tad zatreba, sve mislim da onaj ko ne ume da profiltrira i upotrebi sve te cinjenice nije i bio za studije. opet samo moje misljenje.

(1) Znanje je nesto razlicito od cinjenica. Znanje moze imati potpuno ne-empirijski karakter (i zapravo kao takvo je najpotrebnije, npr. znanje iz logike i metodologije, pa i najveceg dela matematike, kao ni umetnosti, koje se NE sastoji od cinjenica).
(2) Kako da izbegnem da ponavljam nesto sto je zbilja opste mesto: definicija liberalnog obrazovanja - od samih pocetaka tamo negde u doba Locka i Humea, pa i ranije, od Renesanse - jeste da je ono neprakticno, kao kontrast cisto zanatskom obrazovanju, koje se zato ponekad i naziva obucavanjem. Dakle, distinkcija obrazovanje vs. obucavanje je kljucna stvar u debati i ko to ne shvata, masi celu poentu diskusija o modelu obrazovanja. Mozemo mi osporavati da nam je liberalno obrazovanje potrebno, ali treba uvek da imamo na umu da nije to nikakva posledica jos jedne od bezbrojnih zavera, vec jedan vrlo star i razradjen model obrazovanja, o kojima su mudriji od nas napisali mnostvo knjiga...

[namcor]

A muzicko mu je neophodno da bi tokom seckanja pevusio svetovne kantate i na taj nacin bar malo ublazio efekte koje taj posao ostavlja na psihu, dok mu je likovno vazno da bi bolje „farbao“ musterije. Kako kod okrenes, ipak mu je potrebno i nesto aritmetike i fizike, tek da zna kako da na brzinu prebaci realnu cenu, sa koje visine da ispusta meso na vagu i sl. Naravno, kada se naljuti i krene da „dize ton“, umece da se na knjizevnom srpskom izvini i objasni da je rec o Doplerovom efektu.

Mislis da je poznavanje opste kulture nepotrebno zanatliji? Te 'radne' mase da drzimo glupe i neobrazovane, dovoljno je da znaju da kopaju?

Malo sam nabacao stvari u prethodnom postu, pa da ispravim: na likovno i muzičko sam mislio pre svega u osnovnoj školi, a "komunikaciju" na svim nivoima školstva. Čini mi se da je mnogo bitnije da deca (uključujući i buduće mesare) nauče pravilno da se izražavaju, nego da uče "teoriju" i čitaju "Proces" koji ni 99% odraslih ljudi ne razume. Naravno, oni koji se odluče za "jezičke" smerove će učiti mnogo više gramatike.

Daleko od toga da bilo kome više znanja i opšte kulture može da smeta, ali deci u trogodišnjim srednjim školama su ti opšti predmeti samo opterećenje, uglavnom imaju dvojke, a svi znamo kakvo je to znanje kada neko dobije 2. U suštini, oni tu ništa ne nauče i bolje bi bilo da se više prostora da stručnim predmetima.

[angelia]

Malo sam nabacao stvari u prethodnom postu, pa da ispravim: na likovno i muzičko sam mislio pre svega u osnovnoj školi, a "komunikaciju" na svim nivoima školstva. Čini mi se da je mnogo bitnije da deca (uključujući i buduće mesare) nauče pravilno da se izražavaju, nego da uče "teoriju" i čitaju "Proces" koji ni 99% odraslih ljudi ne razume. Naravno, oni koji se odluče za "jezičke" smerove će učiti mnogo više gramatike.

To je ono sto sam rekla da se ide predaleko u gradivu - koje inace treba zestoko protresti i poizbacivati gomilu nepotrebnh stvari. Svaki put se setim onog mog nesrecnog Paskala

Daleko od toga da bilo kome više znanja i opšte kulture može da smeta, ali deci u trogodišnjim srednjim školama su ti opšti predmeti samo opterećenje, uglavnom imaju dvojke, a svi znamo kakvo je to znanje kada neko dobije 2. U suštini, oni tu ništa ne nauče i bolje bi bilo da se više prostora da stručnim predmetima.

Nisam sigurna da je to dobro resenje - to isto opeterecenje moze da bude nekom insipracija da poradi na svom obrazovanju. Vise prostora za strucne predmete da, ali mislim da je to vec cinjenica. Ja bi pre prilagodila gradivo.

[namcor]

...Dakle, distinkcija obrazovanje vs. obucavanje je kljucna stvar u debati i ko to ne shvata, masi celu poentu diskusija o modelu obrazovanja. Mozemo mi osporavati da nam je liberalno obrazovanje potrebno, ali treba uvek da imamo na umu da nije to nikakva posledica jos jedne od bezbrojnih zavera, vec jedan vrlo star i razradjen model obrazovanja, o kojima su mudriji od nas napisali mnostvo knjiga...

Ne možemo imati isti pristup obrazovanju u starim društvima u kojima se obrazovalo 5-10% stanovništva i današnjim, u kojima je OŠ obavezna (a nadam se, uskoro, i srednja). Ne mogu se današnja deca obrazovati tablom i kredom - njima je (velikoj većini) to dosadno. Ne treba iste zahteve i ciljeve postavljati darovitoj i inteligentnoj deci i onoj sa IQ 80. Ne treba isto znanje i "širinu" očekivati od gimnazijalca i automehaničara, niti od bankarskog službenika i asistenta na ekonomiji...

[Schrodinger]

Ne možemo imati isti pristup obrazovanju u starim društvima u kojima se obrazovalo 5-10% stanovništva i današnjim, u kojima je OŠ obavezna (a nadam se, uskoro, i srednja). Ne mogu se današnja deca obrazovati tablom i kredom - njima je (velikoj većini) to dosadno. Ne treba iste zahteve i ciljeve postavljati darovitoj i inteligentnoj deci i onoj sa IQ 80. Ne treba isto znanje i "širinu" očekivati od gimnazijalca i automehaničara, niti od bankarskog službenika i asistenta na ekonomiji...

Ovo je pomalo kontradiktorno. Sa jedne strane kazes da se zalazes za obavezno osnovno, pa i srednje obrazovanje. A sa druge da treba da bude prakticno - ali izvinjavam se, pa onda zasto bi uopste bilo obavezno? Sto da imamo obavezno obrazovanje - umesto toga napravimo kurseve, nek se ljudi okrenu sa 7 ili 10 godina, pa jedan u automehanicare, drugi u bankarske sluzbenike, a sta ce im sve ono ostalo?

Poenta OBAVEZNOG obrazovanja nije da te spremi za profesiju, vec da doprinese izgradnji licnosti i socijalizaciji dece. Za profesiju te spremaju ili fakultet, ili specijalisticki kursevi, ili prakticna obuka, ili samo praksa. Spremanje za profesiju sa obaveznim obrazovanjem ne bi ni trebalo da ima ikakve veze. Imam utisak da ucesnici u diskusiji, pa i ti, zesce mesaju te dve stvari. Zato i kazem - obrazovanje maltene po definiciji ne moze biti preterano siroko; to je isto kao kad za nekog kazes da je previse posten ili da je zena malo trudna. Sto se tice OBUCAVANJA, to je vec sasvim druga stvar.

[namcor]

Ti tome prilaziš nekako filozofski, a ja više praktično. Znam da se u našim školama (u 90% slučajeva) niti obrazuje niti obučava i da nešto mora da se menja. Nisam rekao da decu treba profesionalno usmeravati sa 7-10 godina, ali je zaista bespotrebno naturati nekakvo opšte obrazovanje u srednjim stručnim školama samo zato da bi dipl. sociolozi, istoričari i matematičari imali gde da rade, a tu decu to niti interesuje, niti su sposobni da do kraja savladaju gradivo, niti objektivno bilo šta nauče. Ne znam kako izgradnji ličnosti doprinosi stalna frustracija i stres.
Široko obrazovanje nije samo po sebi loše, ali moraš shvatiti da postoje deca/ljudi koji nemaju dovoljne mentalne kapacitete i njima je sve to samo (nepotrebno) opterećenje. Sa druge strane, problem je i što se sposobnijoj deci nameće zastareli model obrazovanja u kome je (da pojednostavim) mnogo bitnije "recitovanje"* od razumevanja gradiva, pa zato (između ostalog) loše prolaze na Pisa testovima.
Pre par godina sam naleteo na http://www.ted.com i u jednom od predavanja (da ne tražim sada) je čovek sve to sažeo u (parafraziram): neko bi pomislio da je svrha našeg školskog sistema proizvodnja univerzitetskih profesora.


*i kao učenika (bio sam odličan ) me je nerviralo što prilikom "analize" lektire moram da prepričavam predgovor ili tekst iz "Priloga nastavi književnosti" (ako hoću da dobijem 5), a ne mogu da kažem svoje mišljenje i utiske (zapravo, mogao sam, ali bih dobio lošu ocenu).

Edited by namcor, 05 April 2012 - 22:25.