Nesto smo zapustili ovaj nas divni i uzbudljivi pdf....nema novih tema, izgleda da smo sve postojece teme na ovom resili
Zelim da ova tema bude o ljubavi, da pisemo o novim ili starim ljubavnim vezama, o nasim osecajima, ocekivanjima, razocarenjima, uzbudjenjima, zadovoljstvu, o vremenu izmedju veza ili o srecnom single zivotu.....o cemu god nas cini srecnim...
.......
Trenutno sam u jednoj vezi u kojoj se predivno osecam...hodam okolo i samo se smeskam, sta god da neko predlozi, a ja se slazem...gledam se u ogledalo, osecam se lepom...izmerim se, jesam par kila nabacila od letos, ali mi ich ne smeta, sve ce fitness da resi....
Veza je nova, u periodu smo upoznavanja. Uopste je nisam trazila, ni ocekivala. Koleginica sa posla je predlozila rucak sa svojim prijateljem koga poznaje desetak godina. Ne znam zasto, ne volim namestanja (samo kad sam ja provodadzika
), ali sam pristala. Nju i njeno misljenje jako cenim, razgovor je krenuo i ja nisam ni primetila da sam presla svojih dozvoljenih sat vremena. Ispratio me je do zgrade. Koleginica je dosla na ideju da odemo da gledamo "The Artist " u cetvoro (znala sam ja da ona ima hidden motiv). U medjuvremenu je odustala zbog porodicnih obaveza. Nakon par dana dobijem email i poziv za film za samo nas dvoje. Btw, ja ni ne pominjem da sam film vec videla, nisam htela da odbijem, a film je ionako dobar.
Iznenadila sam samu sebe, jer se tog dana uopste nisam osecala nervoznom. Ispostavilo se da nisam ni imala razloga. Divan, interesantan, pazljiv, sve je bilo sasvim prirodno...Posto smo se sastajali, brinula sam se da li cu ga pronaci (kasnila sam
). Odmah me je obavestio da je matinee otkazan i odlucili smo da prosetamo do drugog bioskopa. Tu su nam preporucili film "Separation", ali posto smo imali vremena da ubijemo do pocetka filma, vreme smo proveli sa casom vina u razgovoru. Kad je predlozio vino, iznenadio me je, nisam odmah odgovorila. Ne mogu da verujem da sam prvo pomislila na to da vozim i ne smem da pijem, prisetim se da fim traje bar dva sata...
... Posle filma je predlozio veceru, prosetali smo do restorana i ponovo uzivali u divnom razgovoru...Uopste mi se nije vracalo kuci...I ja ne bih bila ja da nesto ne ubrljam...pratio me je do automobila, bila sam ubedjena da sam parkirala na najnizem nivou. Kada nisam videla auto na tom, onda sam pomislila da sam na drugom i sve tako, pomalo u panici i malo vise od stida...obisli smo svih pet nivoa dok nismo pronasli moj auto
...nastavak u sledecem broju....nakon vasih pricica...
