Nisam povesničar, no povest sam dovoljno poznao i upoznao da mogu reći kako je tvoj tekst, mada obiluje tačnostima, ipak nedostatan, jer je zagledan u samo jedan deo povesne stvarnosti. Kritika srpske nacionalne ideje može da stoji (mada, u to se ovde ne bih upuštao, bilo bi zaista previše da se i ovde rasplinjavamo u istoricističkim polemikama), no razumevanje ideja devetnaestog veka neće biti valjano, ukoliko te ideje posmatramo isključivo kroz prizmu današnjice. Notorna je činjenica da je srpska politička misao XIX veka bila skoro opsednuta povratkom na Kosovo. Međutim, to ne znači da nije postojao njen protivteg u obličju albanskog nacionalnog pokreta. Ne nalazim za potrebno da ovde diskutujemo zašto je tada pobedu odneo srpski, a ne albanski program, samo želim da ukažem na neodrživost jednodimenzionalnog pogleda na povesna gibanja.
Postoji još jedna pogreška u metodi kojom dolaziš do zaključka - kao početnu premisu uzimaš tezu koju na kraju dokazuješ. Ta greška ima i svoj latinski naziv, ali meni se dopada onaj - vrćenje u krug. No, na stranu logičke pogreške, postoji nešto drugo s čim se ne slažem u tvom pisanju. Sukob između srpskog i albanskog etnikuma činjenično postoji. Ukoliko on nije proistekao iz sraza nacionalnih (ja nigde nisam govorio o nacionalističkim, već upravo o nacionalnim) političkih programa, tada nam preostaje malo prostora da ga proglasimo za nešto drugo, osim za prirodan sukob između ta dva etnikuma. Oprostićeš mi, ali ja se sa prirodnošću i nužnošću sukoba takve vrste nikada neću saglasiti. To mi ne dopušta ni moje znanje, ni moje iskustvo, ni ono čovečno u meni.
Uostalom, svoditi razumevanje srpsko-albanskog sukoba samo na njegovu srpsku i albansku komponentu, ili čak na samo srpsku komponentu, zanemarujući pri tom brojne uticaje sa strane, znači pribegavati pojednostavljivanju. Koje je zgodno za đaka pučke škole i čoveka koji hobistički izučava povest neke udaljene, za njega egzotične zemlje, ali nedovoljno za onoga ko nastoji da načini korak dalje.
Sa dve rečenice kojima zaključuješ svoj tekst potpuno se slažem. Ali nadam se da ćeš razumeti da ne uspevam pronaći sponu između njih i ostatka tvog teksta.
Kritiku koju mi upućuješ, a tiče se metodološkog pristupa proučavanju (tačnije - razumevanju) istorije moderne srpske državnosti, već sam dobio od drugog forumaša s kojim sam raspravljao o istom periodu. Donekle sam je prihvatio (što činim i sad) zato što primenom moje konstruktivističke metode postoji opasnost od "cherry picking-a" (kako se izrazio dotični forumaš), odnosno, od ovoga za šta me "optužuješ" - jednodimenzionalnosti. Zapravo, kritiku prihvatam samo sa stanovišta metodološkog pristupa, ali moj tekst nije stručni rad (još manje naučni), tako da kritiku, suštinski, ne smatram opravdanom. Ukoliko želiš dokazati moju jednodimenzionalnost i osporiti moj pristup temi, moraš otići malo dalje od njenog pukog "prepoznavanja".
Dalje, kritika srpske nacionalne ideje
jeste od esencijalnog značaja za ovu temu, baš zato što nam daje teorijski okvir "našeg pada u zlo"; otrgnuti tu ideju iz njenog istorijskog konteksta i koncepta predstavlja "vrćenje u krug", kako si se izrazio, ali dodao bih još jednu narodnu doskočicu - mlaćenje prazne slame.
Kažeš, "
razumevanje ideja devetnaestog veka neće biti valjano, ukoliko te ideje posmatramo isključivo kroz prizmu današnjice. ", međutim, ovde se ne radi o razumevanju ideja devetnaestog veka kroz prizmu današnjice, već o razumevanju današnjice kroz prizmu razvoja jedne ideje (do njene metastaze devedesetih) koja svoj koren ima u XIX veku. To su, složićeš se, dva suštinski različita "posla". Možemo diskutovati o prvom, ali na pogrešnom smo pdf-u.
(1) srpski nacionalizam je neodvojiv od "nacionalne ideje" (šta je to nacionalna ideja ili program?) i nikakvim tepanjem nećemo umanjiti posledice njegove primene u političkom delovanju. Ne postoji suštinska razlika u afirmaciji toga nacionalizma; i tada i danas, ona se zasniva na hegemonizaciji susednih naroda. Ukoliko pod nacionalnim programom podrazumevaš nekakav državni program (odvojen od nacionalističkog), voleo bih da me uputiš na njega, bilo u XIX ili XXI veku. No, bojim se da ga nećeš naći. Zapravo, nacionalistički program je jedini "ozbiljan" i razrađen program koji je Srbija ikada imala, sve ostalo se radi stihijski i oblikuje prema trenutku.
(2) sukob dvaju etnikuma prouzročila je državna politika Srbije, stoga ne vidim značaj (za ovu raspravu) u činjenici da su danas čitavi etnikumi (i to je diskutabilna tvrdnja) u međusobnom sukobu. Mi ovde raspravljamo o uzrocima, zar ne?
(3) svaki međuetnički sukob, naravno, ima više komponenti. Već izlizano spominjanje francusko-nemačkog sukoba nama ništa ne govori, osim da je "poravnanje" moguće na međudržavnom nivou, no za to ipak stoji nužan preduslov koji ne ispunjavaju balkanske banana-države, a naročito Srbija i Kosovo. Koji je to preduslov? Uveren sam da je u tvom spoznajnom opsegu.
Komponente ovog "našeg" međuetničkog sukoba su brojne, gde sam ustvrdio suprotno? Međutim, najvažnija od njih nije "CIA snajka" komponenta, premda je najprijemčivija za široke mase.
Ono što nije prijemčivo za široke mase (ali i za elitu) jeste
odgovornost za vođenje politike. Kolektivna odgovornost za vršenje izbora nosioca vlasti i odgovornost u vršenju vlasti. Ja ne vidim niti jednu, a ti?
