8 replies to this topic

[svetislavko]

Da je ova mojatvrdnja iz naslova tačna može se videtipo tome kako sam ja prošao u sukobu sa srpskom mafijom i kako su na sve toreagovale najviše državne institucije Kako bi sve bilo mnogo jasnije u par rečenica se može objasniti kako jetaj organizovani kriminal funkcionisao pre i posle ubistva Zorana Djindjića.Uovom slučaju Dušan Spasojević je pozajmljivao novac nekim firmama kako bi teiste firme mogle da otkupljuju soju od poljoprivrednih imanja.Tako otkupljenasoja je transportovana u fabriku na preradu.Posle prerade dobijena sojina sačmaje skoro sva iz fabrike izlazila direktno na sivo tržište.Samim tim vlasnici tesojine sačme su imali monopol na tržištu,jer im je neko iz vlasti sve to dozvolio.Sveje to godinama tako funkcionisalo dok nije došlo do svadje izmedju zemunskog isurčinskog klana zbog otimanja poslova,a i nije se više znalo šta je čije i kokome koliko duguje.U toj svadji došlo je do oružanog obračunu gde su ubijeni ZoranDjindjic i Dušan Spasojevic.Posle ubistva Spasojevica njegovi dužnici su prekonoći postali bogatiji za taj dug koji više nisu morali da vraćaju...

A ovako je to sve izgledalo kada sam ja zbog teiste sojine sačme došao u sukob sa organizovanim kriminalom,neznajući ko svestoji iza toga.

Kao privatni preduzetnik zbog mesta koje samtražio na trzištu Srbije ušao sam u sukob sa vlasnicima firmi koji su imalimonopol na istom tom tržištu.Taj monopol su ostvarivali utajom poreza i drugimnezakonitim mahinacijama.Sve te mahinacije i utaju poreza sam prijavio ministrufinansija i glavnom inspektoru Poreske uprave.

Na žalost do obračunadržave sa privrednom mafijom nije došlo,ali se zato ta ista mafija obračunalasa mnom.Kasnije se ispostavilo da su iza tih firmi koje sam prijavio stajalizemunski i surčinski klan.

Posle mog prvogsukoba sa tim kriminalcima u mojoj firmi na moj poziv policija je došla nauvidjaj.Kada se sukob ponovio sutra dan i prerastao u oružanu pretnju izpolicije nije smeo više niko da izadje da me odbrani od nasrtaja kriminalaca. Poštose tada policija po mom ubedjenju svojim postupcima svrstala na stranukriminalaca obratio sam se Sektoru za unutrašnju kontrolu.Inspektor Sektoraunutrašnje kontrole me je odbio uz objašnjenje da sam ja slučaj za tužilaštvo,ane za policiju.Iz svega toga sam zaključio da o sopstvenoj bezbednosti moramsam da se brinem.Dobro sam znao da bez pomoci policije nisam imao nikakve šanseprotiv surčinskog i tada jos aktivnogzemunskog klana.Pošto ni država nije smela da im se suprostavi odlučio sam dazatvorim firmu i povučem se iz svega toga kako bi zaštito sebe i svoju porodicu.Finansijska policija posle zatvaranja moje firme me nije ostavila na miru.Ucilju zastršivanja po nečijem naredjenju dve su nedelje vršili finansijskukontrolu mog poslovanja bez vodjenja službenog zapisnika.Da sam se nalazio uopasnoj situaciji i da sam bio u pravu što sam zatvorio firmu dovoljno govori činjenica da je ubrzo posletoga ubijen predsednik Vlade Srbije Zoran Djindjić od strane istih tihkriminalaca koji su dolazili kod mene da mi prete.

Specijalnom tužilastvusam sve to detaljno opisao i pismenim putem prijavio.Odgovor sam dobio izOkruznog tužilastva u Beogradu od zamenika javnog tužioca Vukašinović Milene dau svemu tome nema ni jednog krivičnog dela i da ja mogu privatnom tužbom tražiti pravdu na sudu.Pa mislim kakva je todržava kada ja treba privatnom tužbom da gonim naoružane kriminalce,privrednumafiju i organizovani kriminal.Evo iz mog primera se lepo vidi kako ljudi navlasti simuliraju pravnu državu dok paralelno sarađuju sa tajkunima kako bi svizajedno bili još bogatiji,

U takvu tvrdnjutužioca da nema krivičnog dela nisam mogao da poverujem,jer su mi sami vlasnicitih firmi priznali da krivična dela postoje dok su mi pretili.Zbog svega togasam odlučio da proverim šta su uradili tadašnji Ministar finansija BožidarDjelic i glavni inspektor Poreske policije po mojoj prijavi.Do tih podataka onjihovom radu i radu finansijske policije nisam mogao da dodjem ni sa rešenjemkoje sam dobio od Poverenika za informacije.Jednostavno rečeno Ministarstvofinansija mi nije dozvolilo kontrolu tih dokumenata.

Ni Vlada Srbije mi nije omogućila uvid u tadokumenta i ako je po zakonu to morala da uradi.Zbog toga sam po savetuPoverenika podneo tužbu Kasacionom sudu protiv Vlade Srbije.Sudija Kasacionogsuda Suzana Guduraš je odbacila moju tužbu zato što je navodno nezakonita.Štoznači uvid u zapisnik finansijske policije koji je verovatno falsifikovan nijemi dozvolilo Ministarstvo finansija,Vlada Srbije i Kasacioni sud.

Ovaj tekst sam u celosti sa pratećom dokumentacijomposlao tužilaštvu,ministru policije i ministru pravde.Od pomenutih jedino su mise obratili iz policije.Bio sam pozvan na informativni razgovor.Na tomrazgovoru je bilo reči samo o mojoj ličnoj bezbednosi i ništa više od toga.

Sada mogu dakonstatujem kako postoji jedan centar moći koji pustoši Srrbiju tako što možeda manipuliše državnim institucijama u šta sam se lično uverio,a ako zatrebataj isti centar koristi i usluge naoružanih kriminalaca koje sam imao čast i lično da upoznam.

Eto od menekoliko je Srbija pravna ,a koliko kriminalizovana i korumpirana država.

[tomas.hokenberi]

Spoiler

Da je ova mojatvrdnja iz naslova tačna može se videtipo tome kako sam ja prošao u sukobu sa srpskom mafijom i kako su na sve toreagovale najviše državne institucije Kako bi sve bilo mnogo jasnije u par rečenica se može objasniti kako jetaj organizovani kriminal funkcionisao pre i posle ubistva Zorana Djindjića.Uovom slučaju Dušan Spasojević je pozajmljivao novac nekim firmama kako bi teiste firme mogle da otkupljuju soju od poljoprivrednih imanja.Tako otkupljenasoja je transportovana u fabriku na preradu.Posle prerade dobijena sojina sačmaje skoro sva iz fabrike izlazila direktno na sivo tržište.Samim tim vlasnici tesojine sačme su imali monopol na tržištu,jer im je neko iz vlasti sve to dozvolio.Sveje to godinama tako funkcionisalo dok nije došlo do svadje izmedju zemunskog isurčinskog klana zbog otimanja poslova,a i nije se više znalo šta je čije i kokome koliko duguje.U toj svadji došlo je do oružanog obračunu gde su ubijeni ZoranDjindjic i Dušan Spasojevic.Posle ubistva Spasojevica njegovi dužnici su prekonoći postali bogatiji za taj dug koji više nisu morali da vraćaju...

A ovako je to sve izgledalo kada sam ja zbog teiste sojine sačme došao u sukob sa organizovanim kriminalom,neznajući ko svestoji iza toga.

Kao privatni preduzetnik zbog mesta koje samtražio na trzištu Srbije ušao sam u sukob sa vlasnicima firmi koji su imalimonopol na istom tom tržištu.Taj monopol su ostvarivali utajom poreza i drugimnezakonitim mahinacijama.Sve te mahinacije i utaju poreza sam prijavio ministrufinansija i glavnom inspektoru Poreske uprave.

Na žalost do obračunadržave sa privrednom mafijom nije došlo,ali se zato ta ista mafija obračunalasa mnom.Kasnije se ispostavilo da su iza tih firmi koje sam prijavio stajalizemunski i surčinski klan.

Posle mog prvogsukoba sa tim kriminalcima u mojoj firmi na moj poziv policija je došla nauvidjaj.Kada se sukob ponovio sutra dan i prerastao u oružanu pretnju izpolicije nije smeo više niko da izadje da me odbrani od nasrtaja kriminalaca. Poštose tada policija po mom ubedjenju svojim postupcima svrstala na stranukriminalaca obratio sam se Sektoru za unutrašnju kontrolu.Inspektor Sektoraunutrašnje kontrole me je odbio uz objašnjenje da sam ja slučaj za tužilaštvo,ane za policiju.Iz svega toga sam zaključio da o sopstvenoj bezbednosti moramsam da se brinem.Dobro sam znao da bez pomoci policije nisam imao nikakve šanseprotiv surčinskog i tada jos aktivnogzemunskog klana.Pošto ni država nije smela da im se suprostavi odlučio sam dazatvorim firmu i povučem se iz svega toga kako bi zaštito sebe i svoju porodicu.Finansijska policija posle zatvaranja moje firme me nije ostavila na miru.Ucilju zastršivanja po nečijem naredjenju dve su nedelje vršili finansijskukontrolu mog poslovanja bez vodjenja službenog zapisnika.Da sam se nalazio uopasnoj situaciji i da sam bio u pravu što sam zatvorio firmu dovoljno govori činjenica da je ubrzo posletoga ubijen predsednik Vlade Srbije Zoran Djindjić od strane istih tihkriminalaca koji su dolazili kod mene da mi prete.

Specijalnom tužilastvusam sve to detaljno opisao i pismenim putem prijavio.Odgovor sam dobio izOkruznog tužilastva u Beogradu od zamenika javnog tužioca Vukašinović Milene dau svemu tome nema ni jednog krivičnog dela i da ja mogu privatnom tužbom tražiti pravdu na sudu.Pa mislim kakva je todržava kada ja treba privatnom tužbom da gonim naoružane kriminalce,privrednumafiju i organizovani kriminal.Evo iz mog primera se lepo vidi kako ljudi navlasti simuliraju pravnu državu dok paralelno sarađuju sa tajkunima kako bi svizajedno bili još bogatiji,

U takvu tvrdnjutužioca da nema krivičnog dela nisam mogao da poverujem,jer su mi sami vlasnicitih firmi priznali da krivična dela postoje dok su mi pretili.Zbog svega togasam odlučio da proverim šta su uradili tadašnji Ministar finansija BožidarDjelic i glavni inspektor Poreske policije po mojoj prijavi.Do tih podataka onjihovom radu i radu finansijske policije nisam mogao da dodjem ni sa rešenjemkoje sam dobio od Poverenika za informacije.Jednostavno rečeno Ministarstvofinansija mi nije dozvolilo kontrolu tih dokumenata.

Ni Vlada Srbije mi nije omogućila uvid u tadokumenta i ako je po zakonu to morala da uradi.Zbog toga sam po savetuPoverenika podneo tužbu Kasacionom sudu protiv Vlade Srbije.Sudija Kasacionogsuda Suzana Guduraš je odbacila moju tužbu zato što je navodno nezakonita.Štoznači uvid u zapisnik finansijske policije koji je verovatno falsifikovan nijemi dozvolilo Ministarstvo finansija,Vlada Srbije i Kasacioni sud.

Ovaj tekst sam u celosti sa pratećom dokumentacijomposlao tužilaštvu,ministru policije i ministru pravde.Od pomenutih jedino su mise obratili iz policije.Bio sam pozvan na informativni razgovor.Na tomrazgovoru je bilo reči samo o mojoj ličnoj bezbednosi i ništa više od toga.

Sada mogu dakonstatujem kako postoji jedan centar moći koji pustoši Srrbiju tako što možeda manipuliše državnim institucijama u šta sam se lično uverio,a ako zatrebataj isti centar koristi i usluge naoružanih kriminalaca koje sam imao čast i lično da upoznam.

Eto od menekoliko je Srbija pravna ,a koliko kriminalizovana i korumpirana država.

Prilično dobro si prikazao i kvalitet školskog sistema u Srbiji, odnosno nivo (ne)pismenosti. Probaj da pročitas ovo što si napisao.

[DJ_Vasa]

Spoiler

Prilično dobro si prikazao i kvalitet školskog sistema u Srbiji, odnosno nivo (ne)pismenosti. Probaj da pročitas ovo što si napisao.

Je si lisi guran daće mo ći?

[dexter8]

Eto od mene koliko je Srbija pravna, a koliko kriminalizovana i korumpirana država.

Slavko, svi to dobro znamo, ali nemamo petlju da učinimo ono što treba. Kako sada stoje stvari po pitanju odnosa sa EU i neke potencijalne "sanaderizacije", pravne države ovde nećemo videti godinama možda i decenijama. Drugim rečima, ako si mnogo uložio u taj posao i na velikom si gubitku, okupi zajebanu ekipu naoružajte se dobro i kreni da se naplatiš od koga treba. Ako ne, pokrij se ušima i životari kao miš u svojoj rupi, kao i svi ostali.
Ako sve ovo pišeš iz partijske klupe sa za sitan honorar, sa zadatkom da opljuneš vlast za korupciju, šta da kažem, džaba te bilo.

[Sapunar]

Verujem da Slavko govori istinu. Afere se zaboravljau. KO jos pamti Tomicu i svinjski grip ili |djilasa i kupovinu reklamnog prostora. Samo idioti mogu d amisle da ce ulazak u Eu resiti ovoaj problem

[svetislavko]

Spoiler

Prilično dobro si prikazao i kvalitet školskog sistema u Srbiji, odnosno nivo (ne)pismenosti. Probaj da pročitas ovo što si napisao.

Ovde nije tema pismenosti,već stradanje kako nepismenih,polupismenih i pismenih ljudi.Što znači svi su u ovakvom sistemu gubitnici,naravno sem lopova.Bolje se pronađi gde pripadaš......

[Sapunar]

Da li iko razmislja o kriminalu oko javnih nabavki. Da li je recimo vreme za uvoz i ugraddnju podzemnih kontejnera za smece, kako se sada cini u Beogradu.

[stondisha]

@svetislavko

Fora sa ovim forumom je što su 95% članova studenti/liberali/NVO/dijaspora, i svi su nešto pametni i poznaju situaciju u zemlji bla, bla, bla,... ,...Zoran Djindjić,... bla bla bla,... Srebrenica,... bla bla, bla, Slobodan Milošević,... bla, bla, bla,... prazne priče.

Sitaciju u privredi niko ali NIKO ne poznaje, jedinu situaciju u privredi poznaju iz prodavnice ili sa benzinske pumpe.

npr. ja te razumem i tačno znam šta pričaš.

[zg76]

Drzavna mafija, zar to nije pleonazam ) )