Jump to content


Photo

Secanja


This topic has been archived. This means that you cannot reply to this topic.
658 replies to this topic

#31 MAGRIPA65

MAGRIPA65
  • Members
  • 20,706 posts

Posted 16 November 2011 - 15:40

Ja sam problem uspomena elegantno resio.Posto sam se selio bog zna koliko puta vecinu sam pogubio i ostala je jedino memorija.Memorija sa godinama polako slabi i onda sve nekako izgleda lepse u proslosti a posto je od dokaznog materijala malo sta ostalo mogu da uzivam u tome kako je nekada bilo super.

#32 Vesna

Vesna
  • Sleepers
  • 18,721 posts

Posted 16 November 2011 - 15:58

nemam kutiju sa "sećanjima". nekako mi je to uvek bilo glupo, klinački. negde u nekom budžaku postoji dnevnik iz osnovne, sva ostala sećanja nosim sa sobom. vremenom ih nesvesno ulepšavam, izbacujem neprijatne detalje... očigledno pravim zalihu za starost.

svi mi uglavnom pamtimo selektivno: moj gimnazijski razred prvi put se okupio u baš velikom broju kada smo se dogovarali oko proslave 25 godina mature. logično, najviše su se evocirale djačke uspomene. bilo je toliko različitih da smo se u nekom trenutku kolektivno slatko nasmejali i zapitali da li smo mi zaista četiri godine proveli u istom razredu.

#33 Amelija

Amelija
  • Members
  • 6,996 posts

Posted 16 November 2011 - 16:37

hm, meni se nikad nije ništa slično desilo, tipa pričam s nekim i svi se sećamo različito, ili nađem slike/zapise/šta god koji su drukčiji od mojih sećanja

čega se dobro sećam sećam se, čega ne ne, i to je to

jedino za poneke glupave sitnice nekad nisam 100% sigurna jel to stvarno bilo il sam to svojevremeno sanjala (tipa da li smo na selu zaista 2 meseca imali komšinicu Persu sa smešnom frizurom)



ono što mi se dešava vezano za bilo koji period je da su ružne stvari potisnute, a na lepe su jasna i intenzivna sećanja

#34 jesenja

jesenja
  • Members
  • 1,428 posts

Posted 16 November 2011 - 16:58

nemam kutiju sa "sećanjima". nekako mi je to uvek bilo glupo, klinački. negde u nekom budžaku postoji dnevnik iz osnovne, sva ostala sećanja nosim sa sobom. vremenom ih nesvesno ulepšavam, izbacujem neprijatne detalje... očigledno pravim zalihu za starost.


Ne... starost pravi zalihu za nas...

#35 ControlFreak

ControlFreak
  • Members
  • 3,063 posts

Posted 16 November 2011 - 17:01

Ja sam posle razvoda i otkad su deca odrasla rascistila sve i zivim vrlo jednostavno, ni blizu onoga kako sam dok sam bila u braku (sto se skupljanja memorabilije tice...ljudi sa malom decom ce shvatiti o cemu pricam - ono skupljanje decjih crteza, projekata itd). Sada me nimalo ne interesuje da cuvam nesto sem ako nije za uncle Sam-a, redovno sve ide u recycle :) .



#36 dexter8

dexter8
  • Members
  • 764 posts

Posted 16 November 2011 - 17:30

<b>Ali ja uvek pokusavam da mi '90te ne odredjuju zivot i secanja</b>, iako je dobar istih vezan za taj period. <b>Necu da me definisu</b>. Hocu kao ovog maja mom stranom prijatelju da pokazujem moju osnovnu skolu, da mu pricam gde sam u BGu zapalila prvu cigaretu i dobila 3jku iz biologije.


Razumljivo je što pokušavaš, ali ne vidim kako to može da se izbegne. Čak i ako mi koji smo bili svedoci tog vremena uspemo da selektivno zaboravimo, drugi će od nas tražiti da se podsećamo baš tog perioda, zbog jačine i ekskluzivnosti iskustva. Pri tom mislim na klince koji tada nisu bili ni rođeni ili su bili suviše mladi da bi pamtili, njih fasciniraju svi masovni događaji, protesti, sve što ima ukus pobune i haosa na ulicama. Kao i stranci koje fascinira recimo hiperinflacija ili bombardovanje, pa obavezno žele da obiđu zgradu generalšaba i da fotografišu/snimaju.

Ja kao umetnik ne žellim da blokiram realnost, bilo u celini ili pojedinosti, niti da gradim vremensku ili prostornu distancu. Konzumiram sve, pa bio to najgori ovdašnji trash i horor, jer samo tako mogu da pronađem smisao iskustva življenja na ovom mestu i ovom vremenu. Takav pristup jeste rizičan za mentalno zdravlje i ja snosim posledice, ali neko i to mora, ne možemo svi da ignorišemo ili filtriramo okruženje, ili pak da se izmestimo u neko drugo podneblje. Zato nemam naročito razumevanje za emigrante, čast izuzecima.

Dva događaja su, čini mi se, odredila moj odnos prema sećanju. Oba iz jeseni 91. Prvi je: Idem s posla kratkom ulicom oivičenom još zelenim drvećem, toplo je, divan dan, vedar, u rukama mi kese pune koječega iz supermarketa, čujem avion. Proleće tačno u pravcu uličice, gledam za njim (leteli su mnogo tih dana, u tom pravcu avioni, u obrnutom helikopteri prema kameničkoj bolnici), vidim ispod trupa veeeliki metak. I shvatam da je to bomba. Koju će taj avion baciti na Vukovar. Na komšije, sedamdesetak kilometara je do tamo, na ljude koji su ovde dolazili u školu, u provod, mi išli kod njih... <b>Tad sam se zapitala šta ja radim tu, na ulici, sa tim kesama, šta mi to znači u životu</b>, poželela sam da samo ispustim kese iz ruku i da se srozam uz neko drvo i ostanem tako dok ne umrem. Tad sam prvi put videla život kao maslačak, neko dune - i nema te. Šta onda znači skupljanje uspomena u dnevnike i kutije?


Odlična priča, ja imam identičan osećaj kada razmišljam o tim događajima. U zadnje vreme najviše i razmišljam o jeseni '91, valjda jer je prošlo okruglo 20 godina. To je prva godina gimnazije, početak rata u Hrvatskoj, Nirvana probila u menjstrim, promocija EKV Dum-dum albuma u Domu omladine, vrlo uzbudljiv period, ulazak u sasvim drugačiji život od onog koji sam znao do tada, prelom u srcu i mozgu.

Edited by dexter8, 16 November 2011 - 17:47.


#37 ControlFreak

ControlFreak
  • Members
  • 3,063 posts

Posted 16 November 2011 - 17:48

Palo mi je nesto na pamet malocas.....mozda ne pripada ovde, sorry.

Rodom sam iz malog grada koji sam napustila kad mi je bilo 8 godina. Kad god odem tamo u posetu susrecem se sa ljudima koji odmah prokomentarisu da sam "tatina" ili "mamina" jer licim ili na tatu ili na mamu. Maltene stranci bi me zaustavljali i pitali, a ti li si xxxxx cerka? Uvek mi je to bilo smesno jer znam da je nemoguce da licim na mamu i tatu istovremeno, pa sam zakljucila da je sve pitanje koga te osobe poznaju, koga se secaju: mame ili tate. Ukoliko je mamin rod ili poznanstvo asociraju me sa majkom, iako sam ja ubedjena da vise licim na tatu B-) .

Drugo sto sam primetila je da mi treba vremena kad odem na Balkan da se prisetim nekih stvari, tj. da otkljucam vrata od plakara zvanog "Balkan". Ja jos uvek dozivljavam "culture shock", jedino sto to sada manje traje...naravno, za tamo, pocinje jos od nekog evropskog aerodroma kada se ceka (ne)red za ulazak u avion ;) .

#38 cyberwor/L/d

cyberwor/L/d
  • Members
  • 12,296 posts

Posted 16 November 2011 - 19:48

Secanja su najcesce neka vrsta (zivotne ili situacione) postapalice.
Nisam razradila stvar ali onako sponatno mene uvek interesuje efekat stvari - nije lose razluciti da li je ostalo secanje kao opis prirode ili postalo (neko) znanje.
Stvari mogu i da se zaborave - so what? - vazno je da se desilo pamet_u_glavu.
Ja sam jako los svedok dogadjaja. Mislim, los u klasicnom smislu reci jer ja skoro uvek pamtim samo ono sto se ne vidi.

#39 cyberwor/L/d

cyberwor/L/d
  • Members
  • 12,296 posts

Posted 16 November 2011 - 20:05

Ja sam problem uspomena elegantno resio.Posto sam se selio bog zna koliko puta vecinu sam pogubio i ostala je jedino memorija.Memorija sa godinama polako slabi i onda sve nekako izgleda lepse u proslosti a posto je od dokaznog materijala malo sta ostalo mogu da uzivam u tome kako je nekada bilo super.

Ljudima u buducnosti uopste nece biti potrebna memorija jer imaju FB timeline.
Zamisli koliko njih vise puta dnevno svojevoljno objavi celom svetu sta rade, sta misle, koga su sreli, sta su jeli, sta im se desava do u detalj .... da umres od dosade!
Ja prosto ne mogu da verujem koliko energije ljudi ulazu u te bagatele i koliko je to globalni fenomen. Globalno profano rasprsnuce.

Edited by cyberwor/L/d, 16 November 2011 - 20:07.


#40 dexter8

dexter8
  • Members
  • 764 posts

Posted 16 November 2011 - 20:29

Ljudima u buducnosti uopste nece biti potrebna memorija jer imaju FB timeline.
Zamisli koliko njih vise puta dnevno svojevoljno objavi celom svetu sta rade, sta misle, koga su sreli, sta su jeli, sta im se desava do u detalj .... da umres od dosade!
Ja prosto ne mogu da verujem koliko energije ljudi ulazu u te bagatele i koliko je to globalni fenomen. Globalno profano rasprsnuce.

FB je već u startu selektivno pamćenje, jer u tim objavama ne sme biti lošeg raspoloženja. To je najveći tabu FB, samo je razbibriga poželjna, da ne kažem dozvoljena.




#41 MAGRIPA65

MAGRIPA65
  • Members
  • 20,706 posts

Posted 17 November 2011 - 02:34

Ljudima u buducnosti uopste nece biti potrebna memorija jer imaju FB timeline.
Zamisli koliko njih vise puta dnevno svojevoljno objavi celom svetu sta rade, sta misle, koga su sreli, sta su jeli, sta im se desava do u detalj .... da umres od dosade!
Ja prosto ne mogu da verujem koliko energije ljudi ulazu u te bagatele i koliko je to globalni fenomen. Globalno profano rasprsnuce.

Iskreno ja sazaljevam ovu danasnju generaciju jer nemaju pojma sta znaci druzenje izvan FB i twitter-a.Imaju po 300 prijatelja od kojih 299 nikada nisu sreli na ulici.

#42 jesenja

jesenja
  • Members
  • 1,428 posts

Posted 17 November 2011 - 08:07

Iskreno ja sazaljevam ovu danasnju generaciju jer nemaju pojma sta znaci druzenje izvan FB i twitter-a.Imaju po 300 prijatelja od kojih 299 nikada nisu sreli na ulici.


Zaista, čega će se oni sećati?
... i, tako, čatujem ja sa x,y,z, kad se javi i n,...

FB je za nas starije da se bar tako sretnemo sa ljudima sa kojima smo nekad provodili vreme - sa kojima imamo zajednička sećanja. Samo, kako da u to ubedimo "primenjivače puberteta"?

#43 angelia

angelia
  • Members
  • 14,055 posts

Posted 17 November 2011 - 18:22

...ljudi sa malom decom ce shvatiti o cemu pricam - ono skupljanje decjih crteza, projekata itd).


A kad da prestanem? :D Ja mislila to tako treba i uzasna sam u tome, nemam pojma gde je sta...

Razumljivo je što pokušavaš, ali ne vidim kako to može da se izbegne. Čak i ako mi koji smo bili svedoci tog vremena uspemo da selektivno zaboravimo, drugi će od nas tražiti da se podsećamo baš tog perioda, zbog jačine i ekskluzivnosti iskustva. Pri tom mislim na klince koji tada nisu bili ni rođeni ili su bili suviše mladi da bi pamtili, njih fasciniraju svi masovni događaji, protesti, sve što ima ukus pobune i haosa na ulicama. Kao i stranci koje fascinira recimo hiperinflacija ili bombardovanje, pa obavezno žele da obiđu zgradu generalšaba i da fotografišu/snimaju.



Postoji razlika izmedju secati se i potencirati. Mene kad neko pita o 9tom martu ja pricam kako smo bezali iz skole preko zida. Ovo sa strancima nisam imala slicno iskustvo. Uglavnom ljudi pitaju 'kako je bilo ziveti' i zato je na pocetku bilo ono pitanje kako vidite istoriju koja se odvijala oko vas, jer usred cele tragedijeti 90tih mi smo ziveli i svakodnevne stvari, izvinjavam se onima koji ni to nisu mogli. I nemoguce je da bas nicega nema lepo i obicno, koliko god bilo mucno. Ili mozda ja sad imam tu distancu iako se nesecam da sam mislila drugacije ni kad sam zivela u SR. Zivot cine male stvari.... ne mora sve bas da bude istorijsko. Postojali smo i pre 90tih a i posle bogami

#44 honey

honey
  • Members
  • 1,277 posts

Posted 23 November 2011 - 18:26

Lepa ti je ova tema Angelia.
....
Sta mi je uvrnuto:

kad se setim koliko su mi sve odrasle osobe izgledale matore kad sam bila klinka. Pa se onda zapanjim da taj neko, od onih koji su jos zivi, ni danas nije toliki Metuzalem, i preracunam da je u mom detinjstvu bio/la tek u svojim tridesetim. Sigurno je to kod sve dece tako; evo i moje dete kad me je prvi put pitalo koliko imam godina, a ja uzvratim a sta ti mislis, ona kaze: ti si mnoooogo starija od mene, mislim da imas 18 :)

kako je nesto sto je izgledalo ogromno kad sam bila klinka, ostalo isto, a skupilo se. Dvoriste kod jedne od baba najprostranije u ulici, sad mi je smesno sto mi je izgledalo kao stadion. Mislila sam da je kuca od jedne drugarice sa dobrostojecim roditeljima maltene dvorac. I eto je stoji ista ta kuca, i kad se vratim u rodni kraj ne mogu cudom da se nacudim sta sam je smatrala "dvorcem"

kad citam necije memoare i taj neko se "seca" do u nazivopisnijih detalja necega sto se desilo kad je imao 3.5 godine a ja se pitam wtf, kako je ovo moguce, mora da mu je neko prepricao dogadjaj kme je bio prisutan mnogo kasnije, pa se seca u stvari tog prepricavanja. Meni su ta najranija secanja nesto kao flashbacks od po par sekundi trajanja, ne bi zauzelo u memoarima dva reda, a kako sam se osecala pri tome, pojma nemam.

#45 barracuda

barracuda
  • Members
  • 7,275 posts

Posted 23 November 2011 - 18:49

dakle, srednja škola (treca godina), molim caleta da me pusti na koncert Amebixa u Ljubljani. cale ni da čuje, još krene da me pegla za kečeve iz matematike i jebene političke ekonomije. vidim da nema od toga ništa pa odem kod keve da probam s te strane. jok, kao da su se dogovorili... šta cu, cutim, nerviram se, za nekoliko sati polazi voz sa bulumentom, da ne govorim o zajebavanju posle koncerta tipa "e, cert je bio super a ti sediš ko cava kuci" i sl., a onda se stvara plan: nema problema, ideš ti lepo u školu kao i svakog dana, s tim što ceš da izbaciš kroz prozor ono što nosiš za koncert. kinta? no prob, imaš bar 5 sati vremena da ižickaš!

da skratim, ižickao sam pare za voz, kartu i nešto preko do kraja velikog odmora :D .... odem ja lepo na koncert i vratim se posle 48 sati kuci, umoran, prljav i obnevideo od nespavanja. cale se spremio da me propusti kroz šake ali, kad me je video onakvog, samo me je propustio da prođem do svoje sobe. čak mi je i opravdao ono što sam odsustvovao. jedino sam "zaradio" odlazak u Deliblatsku peščaru za vikend da pomognem babi&dedi u nekoj poljoprivredi. :lol: