Jump to content


Photo
- - - - -

Razlicitost ex-srpskohrvatskih jezika


  • Please log in to reply
331 replies to this topic

#301 Mogu uvek mogu satima

Mogu uvek mogu satima
  • Banned
  • 24 posts

Posted 25 December 2016 - 16:45

Bošnjački,hrvatski i srpski /abecednim redom/ tri su samobitna a nikako jedan jezik.


  • 0

#302 zoran59

zoran59
  • Members
  • 9,509 posts

Posted 30 December 2016 - 02:10

:rotflmao:

 

Naravno!

To se lijepo vidi i na drugim primjerima.

 

Argentinski je strahovito "samobitan" i nemoj argentincima reci da govore spanjolski (makar se tamo sluzbeni jezik tako zove). Vrijedi i za one koji govore meksicki u Meksiku (da ne nabrajam drzave i nacije citave srednje Amerike).

Brazilski se strahovito samobitno razlikuje od portugalskog. Oni ga zovu "portugalskim" samo iz zajebancije.

Austrijski je toliko poseban da Austrijance ne razumiju u Njemackoj.

Kanadjani su toliko napredni da postoje dva kanadska jezika. Od silne "samobitnosti" na jednom ih ne razumiju Francuzi, na drugom ih ne razumiju Englezi. A i ti Englezi su neka cudna sorta - ne mogu se sporazumjeti sa onima koji govore novozelandski, americki, australski itd.

:lol+:

 

Ova tvoja (i ne samo tvoja) tvrdnja se samo izraz bijednog balkanskog sitno-plemenskog nacionalizma.

 

Amerikanac iz ruralnih dijelova Alabame ce imati poteskoca u razumijevanju kad ode u Australiju, ali ni njemu ni Australcima naziv jezika nije potreban da dokaze da njihove nacije postoje - jer je svima jasno da postoje.

Ali su domorodacka plemena na Balkanu u strahu da ce nestati ako im oduzmes naziv jezika po plemenu. Pazi - naziv jezika a ne sam jezik! Jezik je i tako isti na obje obale Kupe, Save ili Drine - samo se nazivi razlikuju...


  • 6

#303 Umro Brežnjev

Umro Brežnjev
  • Banned
  • 33 posts

Posted 11 March 2017 - 10:35

arhiv - pismohrana  


Edited by Umro Brežnjev, 11 March 2017 - 10:35.

  • 0

#304 BivsiZvezdinFan

BivsiZvezdinFan
  • Members
  • 22 posts

Posted 22 July 2017 - 20:31

Dokazivati da su bošnjački, crnogorski, hrvatski i srpski jedan te isti jezik je uzaludno rasipanje energije. Pa to je toliko očigledno.

Balkanski primitivizam i strah od nekakvog "nestanka nacije"? Apsolutno tačno.

Jedino što se može pametno na ovu temu, zajebavati se u stilu Zorana59:

Austrijanci nestaju. Švajcarci tek što nisu. He he

Dođe Sarlanđanin u Oberpfalz. Versteht kein Wort. Iako kažu da govore Nemački.

Dođe Minhener u Berlin. Komunikacija...postoji. Govore Nemački obojica, tako kažu.

O Indijskom Engleskom, Singapurskom Engleskom i npr južnoafričkom engleskom šta reći. Pa to je strašno kako zvuči.

Dođem ja u pirot. Kada ubrzaju bude zabavno. A govorimo srpski i ja i piroćanci. Tako bar kažemo.

Odem u Osjek/Podgoricu/Sarajevo/Zagreb. Sve razumem. A "različiti" jezici. He he.

 

Nije mi jasno zbog čega su narodi na balkanu toliko zaostali. Ali ajde što je neuki narod toliko zatucan, nego na toj "različitosti" jezika insistira hrvatska/srpska/bošnjačka/crnogorska elita!!

E to je tragedija.


  • 0

#305 ironside

ironside
  • Members
  • 3,069 posts

Posted 22 July 2017 - 21:07

Dokazivati da su bošnjački, crnogorski, hrvatski i srpski jedan te isti jezik je uzaludno rasipanje energije. Pa to je toliko očigledno.

Balkanski primitivizam i strah od nekakvog "nestanka nacije"? Apsolutno tačno.

Jedino što se može pametno na ovu temu, zajebavati se u stilu Zorana59:

Austrijanci nestaju. Švajcarci tek što nisu. He he

Dođe Sarlanđanin u Oberpfalz. Versteht kein Wort. Iako kažu da govore Nemački.

Dođe Minhener u Berlin. Komunikacija...postoji. Govore Nemački obojica, tako kažu.

O Indijskom Engleskom, Singapurskom Engleskom i npr južnoafričkom engleskom šta reći. Pa to je strašno kako zvuči.

Dođem ja u pirot. Kada ubrzaju bude zabavno. A govorimo srpski i ja i piroćanci. Tako bar kažemo.

Odem u Osjek/Podgoricu/Sarajevo/Zagreb. Sve razumem. A "različiti" jezici. He he.

 

Nije mi jasno zbog čega su narodi na balkanu toliko zaostali. Ali ajde što je neuki narod toliko zatucan, nego na toj "različitosti" jezika insistira hrvatska/srpska/bošnjačka/crnogorska elita!!

E to je tragedija.

 

Dođe Labinjon u Bednju i 'sve razume'. A "isti" jezik. Xe xe.


  • 1

#306 Kinik

Kinik
  • Members
  • 36,986 posts

Posted 23 July 2017 - 07:17

...

 

Ne bih nesto da ulazim u 4umske posalice oko 'istog jezika / razumevanja', pa i navodjenja raznoraznih netacnih poredjenja.

Ima o tome dosta naucnih izvora pa ko ima vremena, zelje - slobodan je.

 

Samo da ponovim nesto sto sam vec rekao: iako govorimo 'istim jezikom' ja mnoge zagovornike toga ne razumem, a otvoreno govoreci - ni ne zelim da razumem!

 

Meni uopste ne smeta kako ko govori i kako to naziva. Ne smeta mi ni da pravi odredjene gluposti - uostalom ko ih nije pravio i kako bi se uopste razvijalo ljudsko drustvo bez gresaka?

 

Sa druge strane - zestoko me iritira 'glajhsatovanje', pa makar i najbezazleniji pokusaj - na to se narogusim.

Apsolutno odbacujem sirupasto / njanjavo nametanje nekog iskonstruisanog ideala.

Bljak!

 

Sta nekoga briga kako ja govorim i kako ja to nazivam!?

Ima neku stetu od toga?

 

Dakle doktorice Kordic - slobodni ste!

 

Da parafraziram jednog lika: jugoslavija je nastala, jugosloveni nisu.
 
PS.
Samo da nadodam - svako ko je barem jednom imao u rukama kvalitetniji spanski recnik, mogao je videti na kraju dodatke sa specificnim recima koje se upotrebljavaju u Centralnoj i Latinskoj Americi, na spanskom govornom podrucju.
 
Uostalom i onaj GG Markes se zalio kako mu urednici u Madridu 'prevode' jezik dela na 'kastiljanski', sto ga uopste nije cinilo sretnim. No kod 2-3 izdanja to vise nisu radili.
Zasto li?
;)
 

 

>> ... 
BI­BLI­O­TE­KA XX VEK / 119
Ured­nik Ivan Čo­lo­vić
 
Kristijan Ðordano
ETNO-ANTROPOLOŠKI OGLEDI
Histoires, identites, interculturelle communication
Be­o­grad
2001
 
...
Go­to­vo svi auto­ri po­la­ze od pre­ćut­ne pret­po­stav­ke da akul­tu­ra­ci­ja, kul­tur­ni kon­takt, in­ter­kul­tur­na ko­mu­ni­ka­ci­ja itd. sa­dr­že in­ter­ak­tiv­ne pro­ce­se iz­me­đu is­to­vred­nih part­ne­ra. Kon­takt­ne si­tu­a­ci­je i ko­mu­ni­ka­ci­o­ni pro­ce­si opi­su­ju se ta­ko kao da su kul­tu­re ko­je su za­hva­će­ne tim pro­ce­si­ma u bi­ti me­đu­sob­no rav­no­prav­ne. U tom sklo­pu se ret­ko do­ti­če te­ma­ti­ka uob­li­ča­va­nja dis­pa­ri­te­ta, ko­ji po pra­vi­lu do­vo­di do na­sta­ja­nja et­nič­ko-kul­tur­nih hi­je­rar­hi­ja sa od­re­đe­nim ran­gi­ra­njem (Mühlmann, 1964, 58). Me­đu­tim, na­ša sop­stve­na isto­ri­ja i et­no­lo­gi­ja nam ka­zu­ju da su ko­lek­tiv­ne mi­sa­o­ne pred­sta­ve sva­kog druš­tva uvek obe­le­že­ne ja­snim et­no­cen­tri­zmom: sop­stve­ne sli­ke uvek se od­li­ku­ju po­zi­tiv­nom ko­no­ta­ci­jom, dok sli­ke o dru­gi­ma tj. o stran­ci­ma go­to­vo bez iz­u­zet­ka sa­dr­že stig­ma­ti­za­ci­ju onog ’dru­gog’.
 
Kao što je po­zna­to, in­ter­kul­tur­ni od­no­si unu­tar ’ot­ča­ra­nog’ za­pad­nog sve­ta sa­sto­je se od ste­re­o­ti­pa ko­ji tre­ba da do­ku­men­tuju sop­stve­nu nad­moć. Nem­ci i Po­lja­ci, Fran­cu­zi i En­gle­zi, Špan­ci i Por­tu­gal­ci, Ma­đa­ri i Ru­mu­ni, Gr­ci i Tur­ci, ali i Sr­bi i Hr­va­ti, Ka­ta­lon­ci i Ka­sti­li­jan­ci, Fla­man­ci i Va­lon­ci, Ber­lin­ci i Min­hen­ci, Ba­zel­ci i Ci­ri­ža­ni, Mi­lan­ci i Pa­ler­mo­nja­ni itd. – sva­ki se od njih uvek ose­ća kao ’bo­lja vr­sta lju­di’.
 
Stva­ri ne iz­gle­da­ju mno­go dru­ga­či­je u druš­tvi­ma ’da­le­ke tu­đine’, ko­ja se su­vi­še če­sto ozna­ča­va­ju kao ’pri­mi­tiv­na’, ’ira­ci­o­nal­na’ ili ’pre­lo­gič­ka’. Čla­no­vi i pri­pad­ni­ci jed­nog ’kla­na’ ili ne­kog et­ni­ka uvek na­sto­je da is­tak­nu sop­stve­nu so­cio-kul­tur­nu nad­moć u od­no­su na su­sed­ne ri­va­le, na­vo­de­ći pri to­me bez­broj sim­bo­la i zna­ko­va. To se če­sto mo­že i je­zi­kom pot­kre­pi­ti, kao ka­da, na pri­mer, ozna­ka sop­stve­ne gru­pe – kao re­ci­mo ple­me­na Ban­tu u Afri­ci i kul­tu­ra Asma­ta u Irij­na Ja­ju – pod­vla­či ili is­ti­če iz­u­zet­nost pri­pad­ni­ka od­re­đe­ne gru­pe kao ’po­seb­nih’ lju­di. Mno­ga od ko­riš­će­nih lič­nih ime­na et­ni­ka mo­gu se jed­no­stav­no pre­ve­sti sa ’Mi, lju­di’, od­no­sno ’Mi, pra­vi lju­di’.
...
Dru­ga ka­rak­te­ri­sti­ka sta­ri­jih, a de­lom i no­vi­jih te­o­re­ti­ča­ra kul­tur­nih kon­ta­ka­ta i akul­tu­ra­ci­je je­ste nji­ho­vo har­mo­nič­no po­i­ma­nje druš­tva. Ti­me ni­ka­ko ne že­lim da ka­žem, jer bi to bi­lo i ne­tač­no i ne­pra­ved­no, da je u upra­vo na­ve­de­nim de­fi­ni­cija­ma i ka­sni­jim na­sto­ja­nji­ma sa­dr­žan je­dan uni­li­ne­a­ran na­čin miš­lje­nja, od­no­sno po­sma­tra­nja mo­de­la raz­vo­ja. Ne tre­ba, da­kle, ve­ro­va­ti da te poj­mov­ne kon­struk­ci­je i od­go­va­ra­ju­ći te­o­rij­ski mo­de­li pred­sta­vlja­ju me­ha­ni­stič­ku va­ri­jan­tu kon­cep­ta evo­lu­ci­je. Oni su po pra­vi­lu pre srod­ni sa jed­nom funk­ci­o­na­li­stič­kom pa­ra­dig­mom, te kul­tur­ne od­no­se po­sma­tra­ju kao jed­nu in­sti­tu­ci­ju ko­ja pred­sta­vlja bi­tan pri­log odr­ža­va­nju rav­no­te­že iz­me­đu gru­pa ko­je se su­sre­ću. No, da bi to mo­glo da se za­jem­či, kon­takt­ni pro­ce­si i pro­ce­si akul­tu­ra­ci­je mo­ra­ju da se od­vi­ja­ju bez ne­kih tr­ve­nja tj. po mo­guć­stvu bez kon­fli­ka­ta iz­me­đu part­ne­ra in­ter­ak­ci­je.
 
Sa­mo se po se­bi raz­u­me da je već ta­da bi­la do­tak­nu­ta te­ma­ti­ka kul­tur­nog kon­flik­ta, ali je ona sve do da­nas u et­no-an­tro­po­lo­gi­ji osta­la ne­ka­ko mar­gi­nal­na (Glückman 1940; Den Hol­lan­der, 1955, 174; Gre­ve­rus, Köstling & Schil­ling 1988).
Otu­da is­tra­ži­va­či ko­ji de­lu­ju u pod­ruč­ju pro­u­ča­va­nja kul­tur­nih kon­ta­ka­ta i akul­tu­ra­ci­je kul­tur­ni kon­flikt po­sma­tra­ju kao svo­je­vr­sno pa­to­loš­ko sta­nje, od­no­sno kao je­dan dis­funk­ci­o­nal­ni fe­no­men ko­ji je u druš­tve­nom po­gle­du šte­tan, te ga shod­no to­me tre­ba iz­be­ga­va­ti i po mo­guć­stvu uklo­ni­ti. Ti ’stra­ho­vi od do­di­ra’ vo­di­li su ko­nač­no do de­for­mi­ra­ju­će pred­sta­ve da kul­tur­ni kon­flik­ti kao sa­stav­ni deo so­ci­jal­ne di­na­mi­ke druš­ta­va sa raz­li­či­tim kul­tu­ra­ma ko­je se su­sre­ću pred­sta­vlja­ju sa­mo ne­u­god­ne i muč­ne iz­u­zet­ke.
 
Ka­rak­te­ri­stič­na je u tom po­gle­du po­zi­ci­ja Red­fil­da ko­ji se u svo­joj te­žnji za har­mo­ni­jom za­ni­mao za ’con­tact wit­ho­ut con­flict’ (Red­fi­eld, 1939, 515). Pa­ra­dok­sal­na je, pak, či­nje­ni­ca da se ’con­tact wit­ho­ut con­flict’, što i ovaj autor mo­ra da pri­zna, ja­vlja sa­mo na ve­li­kim, sla­bo na­se­lje­nim pro­stran­stvi­ma, kao re­ci­mo u Si­bi­ru, u ko­ji­ma druš­tva odr­ža­va­ju sa­mo ovlaš­ne i spo­ra­dič­ne me­đu­sob­ne ve­ze i od­no­se (Red­fi­eld 1939, 515). 
...
Ako sa­da u da­lje iz­la­ga­nje uvo­dim po­jam ne­spo­ra­zu­ma i pri to­me že­lim da ga upo­tre­bim kao in­stru­ment za ana­li­zu in­tra­kul­tur­nih ko­mu­ni­ka­ci­o­nih pro­ce­sa, on­da je raz­log to­me taj da ovaj po­jam po­ve­zu­je dve rav­ni; na­i­me, on po­ku­ša­va da te­ma­ti­zu­je dis­pa­ri­te­te, na­pe­to­sti i ma­ni­pu­la­ci­je iz per­spek­ti­ve ono­ga ko je za­hva­ćen in­ter­ak­ci­o­nim pro­ce­som tj. iz per­spek­ti­ve ’su­bjek­tiv­no shva­će­nog smi­sla’ ono­ga ko­ji de­la.
 
Pre­ci­zni­je i kon­kret­ni­je for­mu­li­sa­no: in­ter­kul­tur­ni ne­spo­ra­zu­mi na­sta­ju ka­da pri­pad­ni­ci dve­ju raz­li­či­tih kul­tu­ra kon­takt­nu, od­no­sno, in­ter­ak­ci­o­nu si­tu­a­ci­ju u ko­ju su uklju­če­ni, in­ter­pre­ti­ra­ju na raz­li­či­te na­či­ne; šta­vi­še: na su­pr­o­tan na­čin i shod­no to­me i de­la­ju. Ak­te­ri po­ti­ču iz dva me­đu­sob­no stra­na, isto­rij­skim is­ku­stvom od­re­đe­na pro­sto­ra i ne po­se­du­ju – da upo­tre­bi­mo ter­mi­no­lo­gi­ju M. Ve­be­ra – ni­ka­kav za­jed­nič­ki ’su­bjek­tiv­no shva­će­ni smi­sao’, ta­ko da ope­ri­šu sa dva me­ha­ni­zma od­go­ne­ta­nja ko­ji se teš­ko da­ju ob­je­di­ni­ti.
Da bih sve to po­ja­snio, na­veš­ću jed­nu ču­ve­nu, ma­da već pre­vi­še ko­riš­će­nu me­ta­fo­ru Le­vi-Stro­sa, ko­ju i Lič ko­ri­sti (Lévi-Stra­uss, 1970, 17; Le­ach 1976, 43).
Le­vi-Stros upo­re­đu­je mi­to­ve i nji­ho­ve ri­tu­a­le kao ko­mu­ni­ka­ci­o­ne či­no­ve sa mu­zič­kim ko­mu­ni­ka­ci­o­nim ostva­re­nji­ma jed­nog or­ke­stra. Ta me­ta­fo­ra se po svoj pri­li­ci da pro­ši­ri­ti na sve ko­mu­ni­ka­ci­o­ne pro­ce­se ko­ji se od­vi­ja­ju unu­tar jed­ne od­re­đe­ne kul­tu­re. Ak­te­ri ko­ji se uklju­ču­ju u je­dan ko­mu­ni­ka­ci­o­ni sklop li­če na čla­no­ve jed­nog or­ke­stra ko­ji svi sle­de istu par­ti­tu­ru. Iz to­ga na­sta­ju, upr­kos raz­li­či­tim in­stru­men­ti­ma i sta­vo­vi­ma, har­mo­nič­ne i me­lo­dij­ske se­kven­ce ko­je či­ne po­ve­za­nu ’smi­sa­o­nu ce­li­nu’, od­no­sno je­dan ’si­stem in­ter­de­pen­dent­nih je­din­sta­va’, kao re­ci­mo jed­na sim­fo­ni­ja, jed­na uver­ti­ra, je­dan kon­cert itd. (Le­ach 1976, 44).
Ako se, pak, ta me­ta­fo­ra pri­me­ni na fe­no­me­ne in­ter­kul­tur­ne ko­mu­ni­ka­ci­je, on­da ona mo­že na sle­de­ći na­čin da se pre­for­mu­li­še: ak­te­ri, ko­ji su uklju­če­ni u si­tu­a­ci­je kul­tur­nog kon­tak­ta, da­ju se upo­re­di­ti sa mu­zi­ča­ri­ma jed­nog or­ke­stra ko­ji se rav­na­ju pre­ma dve­ma par­ti­tu­ra­ma, pri če­mu ove ja­ko od­stu­pa­ju jed­na od dru­ge, ta­ko da na­sta­ju neo­bič­ne i neo­če­ki­va­ne di­so­nan­ce.
Ak­te­ri se ta­ko re­ći upra­vlja­ju ili rav­na­ju pre­ma dva raz­li­či­ta not­na tek­sta, pri če­mu se oni, sva­ki za se­be, od­li­ku­ju svo­jim spe­ci­fič­nim for­mal­nim i sa­dr­žaj­nim struk­tu­ra­ma. Jed­no­stav­no­sti ra­di iz­be­ga­vam ov­de pre­ci­zni­je lin­gvi­stič­ke poj­mo­ve kao fo­ne­ti­ka, fo­ne­mi­ka, se­man­ti­ka, se­mi­o­ti­ka itd.; na­su­prot to­me pred­la­žem da se u Vit­gen­štaj­no­vom smi­slu go­vo­ri o tek­sto­vi­ma sa raz­li­či­tom ’kul­tur­nom gra­ma­ti­kom’ (Wit­tgen­ste­in, 1989). Ne­spo­ra­zu­mi su in­ter­kul­tur­ne di­so­nan­ce ko­je su pro­u­zro­ko­va­ne di­ver­gent­nim ’kul­tur­nim gra­ma­ti­ka­ma’.
...
Evrop­skom uni­ver­zi­tet­skom pro­fe­so­ru A po­nu­đe­no je da kao go­stu­ju­ći pro­fe­sor pre­da­je na jed­nom uni­ver­zi­te­tu u pod­ruč­ju Ri­ja de la Pla­te (Ar­gen­ti­na, Uru­gvaj, Pa­ra­gvaj) i on je tu po­nu­du s odu­še­vlje­njem pri­hva­tio.
A po­se­du­je do­du­še ogra­ni­če­na, ali sra­zmer­no do­volj­na je­zič­ka zna­nja ste­če­na u Špa­ni­ji da bi svo­ja pre­da­va­nja mo­gao da dr­ži na je­zi­ku te ze­mlje. On pri to­me po­la­zi od di­sku­ta­bil­ne pret­po­stav­ke ili pro­ble­ma­tič­nog uve­re­nja da unu­tar ibe­ro-ame­rič­kog ’kul­tur­nog kru­ga’ iste re­či gros­so mo­do ima­ju isto zna­če­nje. Shod­no to­me on svo­ja pre­da­va­nja pri­pre­ma pri­lič­no le­žer­no i po­sve spo­koj­no. No, ka­ko A po­se­du­je od­re­đe­nu ru­ti­nu i na­stav­nič­ko is­ku­stvo, to on od­mah na po­čet­ku svo­jih pre­da­va­nja po­ma­lo začu­đe­no kon­sta­tu­je da od­re­đe­ni sub­stan­ti­vi, adjek­ti­vi, gla­go­li i fra­ze i iz­ra­zi ko­je ko­ri­sti, kod slu­ša­la­ca ne ostva­ru­ju že­lje­ni efe­kat. To se u sa­svim gru­boj for­mi pre­do­či­lo kod gla­go­la ’co­ger’, ko­ji A upo­tre­blja­va u mno­gim sklo­po­vi­ma; a ta reč u Špa­ni­ji sa­svim be­za­zle­no zna­či ’uze­ti’, ’zgra­bi­ti’, ’uhva­ti­ti’. ’Co­ge­lo’ se otu­da mo­že pre­ve­sti sa ’uzmi to’, ’ta­ke it’, ’pren­di­lo’ itd.
Za vre­me pre­da­va­nja A za­pa­ža da se ve­ći­na slu­ša­la­ca – a bi­la je to gru­pa do­bro vas­pi­ta­nih post­di­plo­ma­ca – čim bi iz­go­vo­rio reč ’co­ger’ iz nje­mu ne­ra­zu­mlji­vih raz­lo­ga ne­ka­ko čud­no smeš­ka, što bi mo­glo da se shva­ti kao od­re­đe­na sim­pa­ti­ja i bla­go­na­klo­nost, ali i kao bla­go sank­ci­o­ni­sa­nje po­na­ša­nja ko­je ma­lo od­stu­pa od nor­me.
 
Za­go­net­ka se za A raz­re­ši­la ne­ko­li­ko da­na ka­sni­je, ka­da je pre­da­va­nju pri­su­stvo­vao i pro­fe­sor ko­ji ga je po­zvao da pre­da­je na ovom uni­ver­zi­te­tu, pa mu je ovaj pri­li­kom jed­nog ve­se­log iz­le­ta autom ob­ja­snio da ’co­ger’ u ov­daš­njem go­vo­ru, na vul­ga­ran i druš­tve­no ta­bu­i­zi­ra­ni na­čin ozna­ča­va – da se le­po iz­ra­zi­mo – pol­ni od­nos. Pro­fe­so­ru A su se u je­dan mah otvo­ri­le oči i od­mah se upi­tao ni­je li u ovom slu­ča­ju pr­vo­bit­na ’kul­tur­na gra­ma­ti­ka’ ko­lo­ni­jal­ne ze­mlje, na­i­me Špa­ni­je, to­kom vi­še mi­gra­ci­o­nih ta­la­sa bi­la po­ti­snu­ta od stra­ne od­re­đe­nih ita­li­jan­skih re­gi­ja. Či­nje­ni­ca je, na­i­me, da se u vi­še di­ja­le­ka­ta Ita­li­je ak­ci­ja ’uzi­ma­nja’ is­ka­zu­je reč­ju ’cuc­ca­re’; ali ’cuc­ca­re’ isto­vre­me­no ima isto zna­če­nje kao i ’co­ger’ u ri­o­pla­ten­skom go­vo­ru. Ova isti­ni­ta pri­ča je vi­še­stru­ko za­ni­mlji­va, jer nam pru­ža mo­guć­nost da ma­lo pro­ši­ri­mo i raz­vi­je­mo te­ma­ti­ku in­ter­kul­tur­nih ne­spo­ra­zu­ma.
 
In­ter­kul­tur­ni ne­spo­ra­zu­mi ne mo­ra­ju bez­u­slov­no da na­sta­ju sa­mo iz­me­đu pri­pad­ni­ka me­đu­sob­no ve­o­ma stra­nih kul­tu­ra, kao re­ci­mo iz­me­đu uro­đe­ni­ka No­ve Gvi­ne­je i za­pad­nih ko­lo­ni­jal­nih upra­vlja­ča, od­no­sno mi­si­o­na­ra. Upra­vo, po­me­nu­ti ne­spo­ra­zu­mi mo­gu se za­pa­zi­ti i unu­tar jed­nog re­la­tiv­no ho­mo­ge­nog je­zič­kog pro­sto­ra, u ko­jem su usled od­re­đe­nih isto­rij­skih do­ga­đa­ja za­po­če­li pro­ce­si kul­tur­ne di­fe­ren­ci­ja­ci­je, ko­ji on­da do­vo­de do kon­sti­tu­i­sa­nja ne-iden­tič­nih ’gra­ma­ti­ka’ u je­zič­kom, kao i u sve­u­kup­nom pod­ruč­ju so­ci­jal­nog delo­va­nja.
 
In­ter­kul­tur­ni ne­spo­ra­zu­mi su shod­no to­me je­dan pro­blem ko­ji se od­no­si i na ’tu­đu bli­zi­nu’, od­no­sno ’da­le­ku pri­snost’. Pro­blem se, da­kle, – da se po­slu­ži­mo Bur­di­je­o­vom ter­mi­no­lo­gi­jom – od­no­si i na si­tu­a­ci­je ’fi­nih raz­li­ka’, u ko­ji­ma se na­slu­ću­ju sa­mo ma­le kul­tur­ne di­fe­ren­ci­je ko­je od­stu­pa­ju od uobi­ča­je­nog. Otu­da bi se iz­gle­da mo­glo re­ći da su ne­spo­ra­zu­mi kod in­ter­kul­tur­nih ko­mu­ni­ka­ci­o­nih pro­ce­sa pre pra­vi­lo ne­go iz­u­ze­tak.
...
Osno­va sva­ke so­ci­jal­ne di­na­mi­ke i da­lji op­sta­nak kul­tu­re i so­ci­ja­bi­li­te­ta kao kon­se­kven­ce ne­pre­sta­nih tran­sfor­ma­ci­ja za­jem­če­ni su upra­vo za­hva­lju­ju­ći po­sto­ja­nju ta­kvih dis­kon­ti­nu­i­te­ta. U tom smi­slu in­ter­kul­tur­ni ne­spo­ra­zu­mi ne pred­sta­vlja­ju sa­mo je­dan su­sret bez raz­u­me­va­nja, ne­go oni isto­vre­me­no či­ne i bit­no jem­stvo za vi­tal­nost isto­ri­je. Vi­tal­nost isto­ri­je ni­je, da­kle, pro­iz­vod auto­mat­skih, od­no­sno me­ha­nič­kih la­na­ca da­ga­đa­ja, jer oni ko­ji su za­hva­će­ni isto­rij­skim pro­ce­si­ma te pro­ce­se du­bo­ko do­ži­vlja­va­ju, pre­ra­đu­ju, in­ter­pre­ti­ra­ju i tra­di­ra­ju. Isto­ri­ja se otu­da uvek lo­ci­ra u ko­lek­tiv­nom pam­će­nju i u so­ci­jal­noj sve­sti. To se, me­đu­tim, po­seb­no od­no­si na kul­tur­ne ne­spo­ra­zu­me, ko­je ak­te­ri do­ži­vlja­va­ju kao iz­u­zet­no kog­ni­tiv­ne in­stru­men­te u for­mi od­sud­nih is­ku­sta­va, kao što su, na ­pri­mer, ko­lek­tiv­ne ’tra­u­me’ i ’apo­te­o­ze’. Ta­ko se u sa­gla­sju sa ta­kvim dis­kon­ti­nu­i­te­ti­ma isto­rij­sko-so­ci­jal­no vre­me de­li po me­ri ’bi­lo je pre’ od­no­sno ’to je bi­lo pre do­ga­đa­ja A’. U tom smi­slu su in­ter­kul­tur­ni ne­spo­ra­zu­mi kao fak­to­ri dis­kon­ti­nu­i­te­ta da­le­ko zna­čaj­ni­ji kod uob­li­če­nja so­ci­jal­ne di­na­mi­ke i shod­no to­me i de­lo­tvor­ni­ji od na­iz­gled re­pe­ti­tiv­nih po­ja­va kon­ti­nu­i­te­ta. Raz­ma­tra­nje ta­kvih fe­no­me­na ne pred­sta­vlja sa­mo jed­no bit­no obo­ga­će­nje na­ših zna­nja, ono je, šta­vi­še, nu­žni sa­stav­ni deo so­ci­jal­no­na­uč­no ori­jen­ti­sa­nog dis­kur­sa. ... <<
 
Christian Giordano (born October 27, 1945) is a Swiss anthropologist and sociologist born in Lugano, Switzerland. Since 1989, he has been Professor of Ethnology and Social Anthropology and Head of the Institute of Social Anthropology at the University of Fribourg in Switzerland.
Giordano is co-founder of Anthropological Journal on European Cultures.[1] He is chief editor of Freiburg Studies in Social Anthropology and part of the editorial board of the journals Ethnologia Balkanica, Focaal, Etudes Rurales, Eastern European Countryside, Sociologija. Mintis ir veiksmas.
Giordano studied anthropology, art history and Romance languages at the University of Heidelberg, as well as law and economics at the University of Bern. He obtained his PhD in sociology from Heidelberg University in 1973, habilitation in cultural anthropology and European ethnology from Frankfurt University in 1987 and doctor honoris causa from the University of Timişoara West University of Timișoara in 1999.
 
...

  • 0

#307 BivsiZvezdinFan

BivsiZvezdinFan
  • Members
  • 22 posts

Posted 23 July 2017 - 07:36

Da je situacija na Balkanu normalna kao što nije, koji bi bio najbolji naziv za jezik? Moje mišljenje je Južnoslovenski; jer radi se o jeziku kojim govore južnoslovenske grupe naroda. Ima li možda neko još neki predlog?


  • 0

#308 Kinik

Kinik
  • Members
  • 36,986 posts

Posted 23 July 2017 - 07:49

...

 

Јужнословенски народи и етничке групе[уреди]

 

I koji je to 'zajednicki jezik' koji bi posluzio kao osnova za 'razumevanje'?

:rolleyes:  

 

...


Edited by Kinik, 23 July 2017 - 07:50.

  • 0

#309 BivsiZvezdinFan

BivsiZvezdinFan
  • Members
  • 22 posts

Posted 23 July 2017 - 09:02

Da, istina, "Južnoslovenski" je isto neprecizno, jer južni sloveni nisu samo Srbi, Hrvati, Bošnjaci i Crnogorci. Od etničkih grupa koje si naveo, "taj" jezik govore još: Bunjevci, Goranci, Janjevci i Šokci. Ali kako ga nazvati onda? Ti kažeš, ok je da svako zove svoj jezik kako hoće. Nego mene zanima hipotetički, kako bi to moglo da se reši a da bude normalno, logično i praktično?

Nemci su recimo proglasili Hochdeutsch za zvanični jezik i taj standard je prihvaćen na teritoriji cele Nemačke. Austrija i Švajcarska svoj zvanični jezik nazivaju takođe Nemački, zato što to naravno i jeste Nemački jezik; postoje devijacije u odnosu na Hochdeutsch, ali su one u praktičnom životu zanemarive.

Različitih dijalekata u Nemačkoj ima naravno jako puno, često to ide do nerazumevanja, ali svi uče/govore Hochdeutsch.

Tako se sada i u Saarlandu, i u Rheinland-Pfalzu i u Bayernu i u celoj Saksoniji, Baden-Virtembergu, Berlinu, Švajcarskoj i Austriji ljudi mogu sporazumevati na Nemačkom Hochdeutschu ili Austrijskoj/Švajcarskoj varijanti Nemačkog bez problema. 

To se pokazalo jako pametno i korisno. Komunikacioni problemi su minimizovani na ogromnoj teritoriji naseljenom ljudima koji su u prošlosti pričali manje ili više različitim jezicima.

Negde ljudi teže da se spoje, smanje razlike i sruše barijere, a negde teže da se razbiju u što manje celine i da na silu stvore nepostojeće razlike.


  • 0

#310 Div

Div
  • Members
  • 7,475 posts

Posted 23 July 2017 - 11:06

Da, istina, "Južnoslovenski" je isto neprecizno, jer južni sloveni nisu samo Srbi, Hrvati, Bošnjaci i Crnogorci. Od etničkih grupa koje si naveo, "taj" jezik govore još: Bunjevci, Goranci, Janjevci i Šokci. Ali kako ga nazvati onda? Ti kažeš, ok je da svako zove svoj jezik kako hoće. Nego mene zanima hipotetički, kako bi to moglo da se reši a da bude normalno, logično i praktično?

Nemci su recimo proglasili Hochdeutsch za zvanični jezik i taj standard je prihvaćen na teritoriji cele Nemačke. Austrija i Švajcarska svoj zvanični jezik nazivaju takođe Nemački, zato što to naravno i jeste Nemački jezik; postoje devijacije u odnosu na Hochdeutsch, ali su one u praktičnom životu zanemarive.

Različitih dijalekata u Nemačkoj ima naravno jako puno, često to ide do nerazumevanja, ali svi uče/govore Hochdeutsch.

Tako se sada i u Saarlandu, i u Rheinland-Pfalzu i u Bayernu i u celoj Saksoniji, Baden-Virtembergu, Berlinu, Švajcarskoj i Austriji ljudi mogu sporazumevati na Nemačkom Hochdeutschu ili Austrijskoj/Švajcarskoj varijanti Nemačkog bez problema. 

To se pokazalo jako pametno i korisno. Komunikacioni problemi su minimizovani na ogromnoj teritoriji naseljenom ljudima koji su u prošlosti pričali manje ili više različitim jezicima.

Negde ljudi teže da se spoje, smanje razlike i sruše barijere, a negde teže da se razbiju u što manje celine i da na silu stvore nepostojeće razlike.

Uopšte nije bitan naziv, ne mora ni da postoji jedan naziv koji će svi koristiti, ne mora da postoji ni jedinstveni standard obavezan za sve. Imali smo srpskohrvatski hezik, ali se zvao i hrvatskosrpski, sa nekom dodatnim nazivima za varijante, razlike su postojale ali je međusobno razumevanje bilo skoro 100%, ako se prihvati činjenica da govorimo istim jezikom, možemo ga zvati kao i sada, srpski, hrvatski, bosanski, crnogorski, ali nema smisla da deca iz istog naselja u jednom gradu u školi uče različite jezike, a odrastaju igrajući se, družeći se, razgovarajući jezikom koji potpuno razumeju, naravno, ako hoće da se razumeju. Nisu nam potrebna odvojena odeljenja, prvodioci, insistiranje na ispravnosti samo jedne varijante.


  • 0

#311 Kinik

Kinik
  • Members
  • 36,986 posts

Posted 23 July 2017 - 11:33

...

 

Da, istina, "Južnoslovenski" je isto neprecizno, jer južni sloveni nisu samo Srbi, Hrvati, Bošnjaci i Crnogorci. Od etničkih grupa koje si naveo, "taj" jezik govore još: Bunjevci, Goranci, Janjevci i Šokci. Ali kako ga nazvati onda? Ti kažeš, ok je da svako zove svoj jezik kako hoće. Nego mene zanima hipotetički, kako bi to moglo da se reši a da bude normalno, logično i praktično?

Nemci su recimo proglasili Hochdeutsch za zvanični jezik i taj standard je prihvaćen na teritoriji cele Nemačke. Austrija i Švajcarska svoj zvanični jezik nazivaju takođe Nemački, zato što to naravno i jeste Nemački jezik; postoje devijacije u odnosu na Hochdeutsch, ali su one u praktičnom životu zanemarive.

Različitih dijalekata u Nemačkoj ima naravno jako puno, često to ide do nerazumevanja, ali svi uče/govore Hochdeutsch.

Tako se sada i u Saarlandu, i u Rheinland-Pfalzu i u Bayernu i u celoj Saksoniji, Baden-Virtembergu, Berlinu, Švajcarskoj i Austriji ljudi mogu sporazumevati na Nemačkom Hochdeutschu ili Austrijskoj/Švajcarskoj varijanti Nemačkog bez problema. 

To se pokazalo jako pametno i korisno. Komunikacioni problemi su minimizovani na ogromnoj teritoriji naseljenom ljudima koji su u prošlosti pričali manje ili više različitim jezicima.

Negde ljudi teže da se spoje, smanje razlike i sruše barijere, a negde teže da se razbiju u što manje celine i da na silu stvore nepostojeće razlike.

 

Nije mi jasno - cemu ta opsesija 'zvanicnim jezikom & standardom'?
To je samo birokratski konstrukt. I to zestoko smrdi po etatizmu.
Ili propalom ili projektovanom.
 
Moz' zamisliti Del Boja i Rodnija kako sibaju na 'BBC english'!
:lol+:
 
Ili mozda mislis da se u privatnoj komunikaciji po nemackim porodicama govori na 'hohdojcu'?
;)
 
A pogotovo raznorazni svajcarci, nemci-italijani iz Alto Adigea, austrijanci iz raznih pokrajina i sl?
Pa i u bivsoj DDR se nije govorio 'hohdojc'.
 
To birokratsko izjednacavanje, samo bi dovelo do gubitka vrlo vrednih, dragocenih u kulturnom i jezickom smislu - raznovrsnosti - pa i etimoloskog, i svih ostalih bogatstava.
 
Gde se ovde u sVrBiji govori 'knjizevnim jezikom'?
I kada se, i ko je uopste govorilo na njemu? Ono kako Vuk D 'zavija', ili mekecu beogradske frajlice?
 
Mislim - govori kako hoces i pusti druge da govore kako hoce.
 
Za druge zemlje postoji speling-ceker, a ovde - sta ti bog da.
 
Kako rece jedno dete komsiji 'juznoprogasu' koji je udario u 'gu / du' - pazi kako se izrazavas, ja sve upijam!
:lol:

 

 

... ... razlike su postojale ali je međusobno razumevanje bilo skoro 100% ...

... ako se prihvati činjenica da govorimo istim jezikom ... 
... razgovarajući jezikom koji potpuno razumeju, naravno, ako hoće da se razumeju ... 
... nisu nam potrebna odvojena odeljenja, prvodioci, insistiranje na ispravnosti samo jedne varijante ...
 
Ovo su samo projekcije.
Toliko su se sjajno razumeli skoro 100% da su zaratili.
A ako se prihvati cinjenica da ne govorimo 'istim jezikom'? I sta ako 'nece da se razumeju'?
Zar i taj 'jedinstveni jezik' nije jos jedan pokusaj nametanja 'ispravne varijante'?
I kome to, uopste, treba?
 
...

  • 0

#312 Div

Div
  • Members
  • 7,475 posts

Posted 23 July 2017 - 12:05

..

To birokratsko izjednacavanje, samo bi dovelo do gubitka vrlo vrednih, dragocenih u kulturnom i jezickom smislu - raznovrsnosti - pa i etimoloskog, i svih ostalih bogatstava.

...

 

A birokratsko razjednačavanje, doprinosi osiromašenju jezika. 


  • 0

#313 BivsiZvezdinFan

BivsiZvezdinFan
  • Members
  • 22 posts

Posted 23 July 2017 - 12:24

...
 
 
Nije mi jasno - cemu ta opsesija 'zvanicnim jezikom & standardom'?
To je samo birokratski konstrukt. I to zestoko smrdi po etatizmu.
Ili propalom ili projektovanom.
 
Moz' zamisliti Del Boja i Rodnija kako sibaju na 'BBC english'!
:lol+:
 
Ili mozda mislis da se u privatnoj komunikaciji po nemackim porodicama govori na 'hohdojcu'?
;)
 
A pogotovo raznorazni svajcarci, nemci-italijani iz Alto Adigea, austrijanci iz raznih pokrajina i sl?
Pa i u bivsoj DDR se nije govorio 'hohdojc'.
 
To birokratsko izjednacavanje, samo bi dovelo do gubitka vrlo vrednih, dragocenih u kulturnom i jezickom smislu - raznovrsnosti - pa i etimoloskog, i svih ostalih bogatstava.
 
Gde se ovde u sVrBiji govori 'knjizevnim jezikom'?
I kada se, i ko je uopste govorilo na njemu? Ono kako Vuk D 'zavija', ili mekecu beogradske frajlice?
 
Mislim - govori kako hoces i pusti druge da govore kako hoce.
 
Za druge zemlje postoji speling-ceker, a ovde - sta ti bog da.
 
Kako rece jedno dete komsiji 'juznoprogasu' koji je udario u 'gu / du' - pazi kako se izrazavas, ja sve upijam!
:lol:


Ne shvataš suštinu i neozbiljan si. Nije poenta u tome kako će ko da priča u svom selu.
Ja sam dao osvrt i o tome da postoje toliko različiti dijalekti u Nemačkoj da se ljudi apsolutno ne razumeju, ali ti to nisi izgleda pročitao.
Govorimo o stanardizaciji jezika na državnom nivou.
Svi Nemački časopisi su na Hohdojču, na svim Nemačkim televizijama čuje se Hohdojč.
Hohdojč, Švajcarska i Austrijska varijanta Nemačkog su prihvatili iste standarde i zovu se Nemački jezik.
Naravno da je to odlična stvar, puno bolja i praktičnija nego da u Bavarskoj neke usijane glave isteruju da sve treba da je na Bavarskom. Ili ti možda misliš drugačije?!

Dakle suština:
Apsolutno je imbecilno da u Vojvođanskim selima deca uče pored obaveznog srpskog još i hrvatski ili crnogorski.
Apsolutno je imbecilno da deca srpske nacionalnosti u hrvatskoj pored hrvatskog uče i srpski. A u bosni se uče i bošnjački i srpski i hrvatski, ne zna se ko pije ko plaća.
Svi pritom sve razumeju ali svi se prave mutavi.
Zato mislim da bi standardizacija i zajedničko imenovanje "tog" jezika bilo praktično i korisno. Pa nek bude hrvatska varijacija, srpska varijacija itd, kao što postoje švajcarska i austrijska.
Ali da se stvari moraju prevoditi kod ovlašćenih prevodioca, da se školski sistem mora prilagođavati zbog čega? Zbog sivih naučnih eminencija tj debila koji kažu kako su to potpuno različiti jezici?!
  • 0

#314 Vjekoslav

Vjekoslav
  • Members
  • 10,668 posts

Posted 23 July 2017 - 13:28

Zar i taj 'jedinstveni jezik' nije jos jedan pokusaj nametanja 'ispravne varijante'?
I kome to, uopste, treba?

 
http://forum.b92.net...sort_order=desc
  • 0

#315 Kinik

Kinik
  • Members
  • 36,986 posts

Posted 23 July 2017 - 13:40

...

 

... 

 

Svi ti narodi imaju svoju demokratski izabranu vladu koja odlucije o tome kako ce se jezik zvati i koji ce se uciti.
Ako smo prihvatili takav princip, sta je - tu je. Ne mozes nekome dati demokratiju i usloviti ga da je ne koristi.
 
A sta kaze struka - to je pitanje za profesionalce.
Obican covek moze i bez toga.

 

...

 

 

Spoiler

 
 
Razumem ja sta ti hoces da kazes, samo me ne interesuje kukumavka oko 'nerazumevanja na drzavnom nivou'. 
To je licna stvar za svakog pojedinca, i o tome ce on odluciti, a ne da ga drzava uteruje batinom.
 
Ne razumeju se neki govornici u nemackoj? Pa sta? Uostalom, ne razumeju se u cemu / oko cega? 
On ce u bavarskoj govoriti u porodici i sa komsijama na svom dijalektu, i citace / pratice medije na 'hohdojcu', no niko ga nece / ne moze naterati da govori 'hohdojc'. Kao i u drugim regijama.
Uobicajeno je da se kaze da se za jezik u svajcarskoj (delovima) i austriji kaze da je 'nemacki', mada je to ponekad jako daleko od istine.
Ja nisam rekao da bavarci za svoj jezik kazu 'bavarski', no nisam siguran da im je nametanje 'hohdojca' bas toliko blisko srcu. Uostalom, i status njihove zemlje svedoci o tome. A to oko jezika & kulturnog standarda - to je nasledje nemackog ujedinjenja i Bizmarka.
Sta je odlicna, a sta nije odlicna stvar - to bih prepustio gradjanima nemacke.
Oni su takodje imali i dva pravopisa, pa se jedan nije primio.
 
Nije imbecilno da deca uce jezike, koji su uneti u ustav, ma sta o tome neko mislio.
Vec sam pisao o floskuli - 'svi se razumeju'.
Evo, naprimer, ja tebe ne razumem, t.j. ne znam sta ti smeta / sta bi hteo?
B-)
Odbijam svaku nametnutu 'prakticnost & korisnost'! 
Ako su mi vec data demokratska prava - onda zelim da ih koristim u punoj meri.
 
Nije stvar u 'sivim naucnim eminencijama & debilima', stvar je u tome kako ce jezik nazivati sam govornik.
On uopste ne mora da se poziva na neki autoritet, jer je to njegovo pravo - a ti samo mozes zalud da se ljutis i pozivas na neku 'prakticnost & korisnost'.
 
Doduse, ajde uputi neko pismo bilo kojoj republickoj vladi i pozovi se na to.
:lol+:
 
...

  • 0