Posted 30 June 2015 - 14:59
...znam, to je bila sala....
nije srpski strani jezik, pa da ga kao nesto posebno ucis ili odbijas da ucis...
a i sta da ucis? da se muha kaze muva i sl.? pa to je smesno gubljenje vremena
Ne , ali oni hoce da se njihov jezik "razlikuje " od srpskog jezika ! Poenta je u tome ! "Dokazati " razlliku u odnosu na srpski jezik ! I onda je svaka diskusija - suvisna !
Posted 30 June 2015 - 16:14
Ne , ali oni hoce da se njihov jezik "razlikuje " od srpskog jezika ! Poenta je u tome ! "Dokazati " razlliku u odnosu na srpski jezik ! I onda je svaka diskusija - suvisna !
ma ne.
koga briga da dokazuje da ima razlicit jezik
vise ga briga da se podvuce da ima sopstveni jezik, samo svoj i niciji izvan sebe.
Primer: Ja imam mamamijski jezik a vi ostali govorite kako vam drago. Time ne dokazujem razliku vec svojinu.
Posted 03 July 2015 - 02:56
...
Najveci problem likova koji se bore za 'razlicit' jezik je u tome, sto ponekad, nazalost, ne vladaju ni spostvenim jezikom u ustima.
Sto rece jedan revolucionar iz kominterne - drug X vlada sa vise jezika, no ne vlada sopstvenim jezikom!
Pa je od sopstvenog jezika stradao.
Kako kaze ukrajinska poslovica - 'jezik ce te dovesti do Kijeva'!
(tj. tako laprdav - nastradaces)
Btw, ima neko lingvisticko izstrazivanje u kome se tvrdi da je 'decji jezik', iako naizgled gramaticki nepravilan, u sustini logicki pravilniji od jezika 'odraslih'.
...
Edited by Kinik, 03 July 2015 - 02:59.
Posted 21 July 2015 - 16:09
ma ne.
koga briga da dokazuje da ima razlicit jezik
vise ga briga da se podvuce da ima sopstveni jezik, samo svoj i niciji izvan sebe.
Nije tacno da se dokazuje "da se ima razlicit jezik", niti ima veze sa "razlikama u odnosu na srpski jezik" a jos manje podvlacenje "sopstvenog jezika". Cijela diskusija nastaje iz negiranja naziva jezika. Tu je srz problema. To smo vec nasiroko diskutirali. Bosnjacima je to bosanski, Hrvatima hrvatski a Srbima srpski. Problem nastaje zbog izjava slicnim ovoj: "Poenta je u tome ! "Dokazati " razlliku u odnosu na srpski jezik", koja se poglavito odnosi na govornike bosanskog i hrvatskog jezika, nametajuci srpski jezik kao neki standard, pa tada ispada da tamo neki Hrvati i Bosnjaci se usafunjase da naprave razliku u odnosu na srpski. Ja se jos uvijek pitam zasto je srpskoj politici u Ex-Jugi bilo potrebno od muhe praviti muvu?
Posted 21 July 2015 - 22:58
Ja se jos uvijek pitam zasto je srpskoj politici u Ex-Jugi bilo potrebno od muhe praviti muvu?
Dobro, ali jel ti zaista mislis da ces ovde na forumu naci autora te politike koji ce moci da ti objasni?
Posted 21 July 2015 - 23:43
Nije tacno da se dokazuje "da se ima razlicit jezik", niti ima veze sa "razlikama u odnosu na srpski jezik" a jos manje podvlacenje "sopstvenog jezika". Cijela diskusija nastaje iz negiranja naziva jezika. Tu je srz problema. To smo vec nasiroko diskutirali. Bosnjacima je to bosanski, Hrvatima hrvatski a Srbima srpski. Problem nastaje zbog izjava slicnim ovoj: "Poenta je u tome ! "Dokazati " razlliku u odnosu na srpski jezik", koja se poglavito odnosi na govornike bosanskog i hrvatskog jezika, nametajuci srpski jezik kao neki standard, pa tada ispada da tamo neki Hrvati i Bosnjaci se usafunjase da naprave razliku u odnosu na srpski.
...
(bold moj)
Moja greska. Otvarajuci temu, stavio sam naslov "razlicitost jezika" - a trebalo je "razlicitost naziva jezika."
Piskaramo tu na forumu i, ocito, savrseno se razumijemo. Dakle, jezici nam nisu razliciti - ali nazivi jesu.
Mozda je ovo vise tema za Politiku nego Ligvistiku. Radi se o iskompleksiranosti malih naroda koji na svaki moguci nacin moraju dokazati postojanje, pa i nazivom jezika. A kad naziv nije dovoljna razlika, treba naglasiti neke razlicite izraze.
Sto je opet glupost, jer su izrazi najcesce regionalni a ne nacionalni. Hrvat iz Medjimurja i onaj iz Istre, ili Srbin iz Vranja i onaj iz Novog Sada mogu tvrditi da govore istim jezikom samo ako su nacionalisti. Inace, imaju poteskoca u razumijevanju.
Inace, pogotovo u vecim gradovima, svi govore istim jezikom i koriste iste izraze, bez obzira na nacionalnost.
Jbm li ga, ja znam srpski, bosanski, hrvatski i crnogorski - a da jednu jedinu rijec ne progovorim drugacije.
Mislim da je to problem prioriteta i mentalnog sklopa. Jer, npr. - u Zagrebu mogu govoriti crnogorski ili bosanski, svi me razumiju, i nije mi problem komunikacija nego me muci sto ne mogu naci mjesto za parkiranje. Kad ga nadjem, parkirati cu se i na srpskom, nema problema - rijesio sam problem, a hebes naziv jezika. Makar nisam ni Srbin ni Crnogorac.
Mislim da pitanje naziva jezika najvise muci one koji su i inace optereceni "nacijom."
Posted 12 August 2015 - 09:39
Nacionalni savet crnogorske nacionalne manjine u Srbiji uputio je i zvaničan zahtev opštini Vrbas za uvođenje crnogorskog jezika u službenu upotrebu. Pored Vrbasa, jedina opština u Srbiji u kojoj su ispunjeni zakonom propisani uslovi za uvođenje crnogorskog jezika u službenu upotrebu jeste Mali Iđoš gde je to i urađeno 2010. godine
http://www.e-novine....beni-jezik.html
...boze svasta, zasto ne nauce srpski, ili madjarski,
kako ce sada da se sporazumevaju sa lokalnim stanovnistvom...
Posted 26 August 2015 - 10:46
US je usvojila engleski kao zvanicni koliko ja znam, glasanjem, nisam se bavila istorijskom cinjenicom ali je prica da je engleski dobio za jedan glas u tadasnjim SA kolonijama, inace bi danas US pricala nemacki. Posto su nemacki (pruski) emigranti bili brojniji u to vreme. Inace mala trivia ako odes u Kentaki naidjes na dvojne znakove na putu, u miljama i km, zato sto je svojevremeno to bila najbrojnija kolonija francuza pa im je ostalo da koriste i metricke znakove. I ne bune se da im je engleski nametnut.
Da i ne ulazimo u Skotski, koji ni Skoti ne smatraju tacno jezikom, posto postoje dva razlicita dijalekta Lowlands i highlands, gde Highlands govore vise keltski, i u stvari jako mali broj ljudi koriste ta dva dijalekta a jos manje ih smatraju jezicima.
To je mit. Nije nikada bilo više nemačkih migranata nego engleskih u Americi, iako je u nekim regionima (u Pensilvaniji u kolonijalnom periodu, a kasnije i u "Midwest" regionu) bilo mnogo nemačkih naselja. Glasalo se o prevodu nekih zakona na nemački, a ne o službenom statusu tog jezika. Engleski je uvek bio de fakto službeni jezik.
Što se Škota tiče, opet grešiš. Veoma malo ljudi govori škotskim gelskim jezikom (tj. manje od sto hiljada ljudi), ali niko ga ne smatra dijalektom. Svi znaju da je to drugi jezik jer uopšte nema veze sa engleskim (škotski gelski, kao i irski i manski, pripada gelskoj podgrupi keltskih jezika, a engleski zapadnogermanskoj podgrupi germanskih jezika). Donjoškotskim govori dosta više ljudi (verovatno nekoliko stotina hiljada Škota, ali nema preciznih podataka jer ga mešaju sa engleskim), no njegov status nije jasan; neki ga smatraju jezikom (imao je nekada sopstvenu književnu tradiciju), a neki dijalektom jer je zapadnogermanski jezik veoma srodan engleskom.
Gde svi ostali jezici imaju isto ime sa primenom u vise drzava mi izmisljamo isti jezik koji se koristi u vise drzava sa vise naziva.
To nije istina.
-U Maleziji je zvaničan jezik nekada bio "malajski" (bahasa melayu), a sad je "maležanski" (bahasa malaysia). Indonežani su isto koristili malajske govore kao temelj jezičkog standarda, no nazivaju ga "indonežanskim jezikom" (bahasa indonesia). Zvaničan naziv je još uvek "malajski" u Singapuru i Bruneju.
-U Pakistanu je jedini zvaničan jezik sem engleskog urdu. U Indiji, hinduisti ga nazivaju hindijem a muslimani urduom. Hindi i urdu se razlikuju u razgovornom jeziku čak i manje nego srpski i hrvatski, ali distanca između književnih jezika je veća. Oba standarda imaju zvanični status u Indiji.
-U Belgiji su službeni jezici francuski, nizozemski i nemački. Međutim, govornici nizozemskog jezika često nazivaju svoj maternji jezik flamanskim jezikom. Oba naziva se upotrebljavaju u Flandriji, a nikome to ne smeta.
Edited by Saim, 26 August 2015 - 11:14.
Posted 28 August 2015 - 14:14
...
... boze svasta, zasto ne nauce srpski, ili madjarski ...
Pricali mi lokalci o fori tokom popisa.
Starina kaze: 'velju, svi moji u sa Lovcena', sin kaze - ta mi smo svi crnogorci, a unuk - i ja sam crnogorca!
Ili deda, sve sa crnogorskom kapom na glavi vozi unuka na biciklu i nesto mu kaze, a ovaj ce: 'igen, deda ...'
...
Posted 01 October 2015 - 11:30
Teranje maka na konac. Talasanje valičanje.
Svrha jezika je komunikacija među ljudima. Ako 99% Hrvata kaže "ne talasaj", moraće da lupaju glavu ne bi li razumeli govornika koji im kaže "ne valičaj" ili "ne ljuljaj".
Slično je i sa većinom isforsiranih "novohrvatskoh" reči, koje ne doprinose ničemu osim što tekst čine nerazumljivim. Na kraju skoro uvek ostaju neprihvaćene ("vrtolet" se nikada nije odomaćio, svi i dalje kažu "helikopter").
Većina reči koje je napao jer su "strane" ili "srpske" već decenijama imaju svoje mesto u hrvaskom jeziku - u pravnim dokumentima, književnosti, poeziji...
Preterivanje u "dakanju" se i u "srpskoj varijanti" smatra za znak nedostatka dobrog stila u pisanju.
Moram da priznam da me je pojam "srpskog genitiva" potpuno zbunio. Zar je to zaista toliko "nehrvatski"?
Edited by yossarian, 01 October 2015 - 11:33.
Posted 01 October 2015 - 11:52
....Moram da priznam da me je pojam "srpskog genitiva" potpuno zbunio. Zar je to zaista toliko "nehrvatski"?
Nije ti jasno, jer nisi "iz tog filma."
Ovaj majmun iz clanka je jedan od onih cije hrvatstvo se izrazava antisrpstvom.
Ja sam rodjeni Zagrepcan, ali vec dugo zivim "vani." Ponekad, tokom odmora u domovini, takvi tipovi me ispravljaju (srecom, nema ih puno) samo ako kazem nesto sto je, po njima, "srpski." Recimo, nece me ispraviti ako kazem da sam nesto "zasarafio" ali hoce ako sam "zasraufovao" - uprkos tome sto su oba izraza germanizmi, a njemacki schraub se na hrvatskom (po meni, srpskohrvatskom - ali, mene nitko ne pita...) zove vijak.
Ti idioti su optereceni nacijom, a ne jezikom - jezik samo jedno prirucno sredstvo da se nacionalizam izrazi.
Posted 02 October 2015 - 14:51
Teranje maka na konac.
Talasanjevaličanje....
ali ima i dosta toga komicnog, meni najsmesnije:
na upit novinara: Jeste li vi spremni za izbore , odgovorio je: Da . Trebao je odgovoriti: Jesmo
mada kako kaže Zoran to je stilska pogreska, koja važi i za s.jezik
nisam ni ja znao za termin srpski genitiv, kao i za dakavicu, koja se i kod nas ne koristi uvek...
a posle je bio i komentar na ovaj tekst, Branko Miijic se osvrnuo ne neke reci koje koristi Karamarko:
Morao bi Tomislav Karamarko osobno i personalno zahvaliti za dom, a protutuđica spremnom Protuđeru na uloženom trudu i pregalaštvu. Zahvaljujući svom dragovoljnom savjetodavcu dobio je uoči izborne, barem ovu jezikoslovnu bitku. Ako već ne zna engleski kao Milanović, barem ne govori srpski poput njega.
Ili je možda netko čuo predsjednika HDZ-a da izgovara kontinuitet, konferencija, probleme, resora, situacija, tenzije, respekt, interes, stereotipan, artikulacija, komponenta, debata, kriteriji, trendovi, apsolutno, dezorijentiran, konkurencija, polemika, suficit, deficit, racionalan...
što se tiče tuđica obojica da se udruze ne mogu da stignu Vucica koji kad god izađe sa nekog sastnka samo se frlja sa neki menadžment srvis, vizibiliti studija (ovo secam se jos kad je presao u naprednjake, umirao sam od smeha kad sam cuo u jednoj emisiji na rts-u), ima dosta toga... evo nasao sam sa telepromptera tekst od proslog decembra:
Nekoliko primera Vučićevog “srbo-ingliša”:
Vučić na konferenciji za štampu kada je Lazar Krstić podneo ostavku
- “Ja sam ponosan na to da mi više nemamo skrivenih tački u našem budžetu ili kako se to govori bilou d lajn.”
- “Da odmah uštedimo milijardu ili preko milijardu, dakle promptno, to se samo postiže smanjenjem penzija ili plata.”
- “Ne mislim da bih imao drugačije. Svaki čovek, i ja bih imao takve, samo je život nešto drugo i ono što možete da isporučite, ono što možete da deliverujete…”
Vučić u Skupštini o privrednom rastu Srbije
- “Mi ćemo sledeće godine 2015. godine po bejslajnu, ako se ne varam, 1,15 nam je rast, za 2016. godinu po bejslajnu je 1,6 ili 1,7.”
Vučić prilikom posete Izraelu
“Sa njima razgovaramo o njihovim ulaganjima u poljoprivredu, u ril estejt jer je nama potreban taj skok ekonomije, posebno u uslovima, doduše minimalnog, ali i daljeg smanjenja agregatne tražnje.”
Vučić na konferenciji povodom rezolucije evropskog parlamenta o Šešelju
- “Kod nas je, postoji jedan mali problem, dakle, mimo onih što su nam hard mežrz ili takozvane tvrde mere koje smo već doneli na nivou vlade.”
Vučić u emisiji “Ćirilica” na TV “Happy”
- “Pre godinu i po dana, kada je bilo gotovo izvesno da padamo i da ne možemo da izdržimo, mi smo izdržali, ostali smo stik tu d plen, sproveli smo sve i na kraju smo došli do najboljih rezultata.”
Edited by Dangar, 02 October 2015 - 15:06.
Posted 02 October 2015 - 16:06
nisam ni ja znao za termin srpski genitiv, kao i za dakavicu, koja se i kod nas ne koristi uvek...
Mislim da to nije srpski genitiv i da je potpuno legalan u hrvatskom, ali bih voleo da me forumaši iz Hrvatske isprave ako grešim.
Što se “dakanja” tiče, ono se i u srpskoj varijanti smatra nezgrapnim.
Na primer:
“Moram da vidim da što pre nađem novčanik pa da odem da izvadim pare iz automata da bih imao gotovine da platim u prodavnici”
Ova rečenica je prilično monotona, a i pomalo ružnjikava, zar ne? U neobaveznom razgovoru tolika “da” možda i ne paraju uši, ali u nekom napisanom tekstu previše “dakanja” pokazuje nedostatak stila. Ovakve konstrukcije, naravno, nisu zabranjene, ali je lepše malo razmisliti, pa iskoristiti razne jezičke varijacije kojima bi se prekomerno ponavljanje reči “da” moglo smanjiti (možda i sasvim izbaciti, ali mi ne pada na pamet da počnem da pišem na hrvatskom )
Edited by yossarian, 02 October 2015 - 16:07.
Posted 08 October 2015 - 15:04
Što se “dakanja” tiče, ono se i u srpskoj varijanti smatra nezgrapnim.
Na primer:
“Moram da vidim da što pre nađem novčanik pa da odem da izvadim pare iz automata da bih imao gotovine da platim u prodavnici”
Ova rečenica je prilično monotona, a i pomalo ružnjikava, zar ne? U neobaveznom razgovoru tolika “da” možda i ne paraju uši, ali u nekom napisanom tekstu previše “dakanja” pokazuje nedostatak stila. Ovakve konstrukcije, naravno, nisu zabranjene, ali je lepše malo razmisliti, pa iskoristiti razne jezičke varijacije kojima bi se prekomerno ponavljanje reči “da” moglo smanjiti (možda i sasvim izbaciti, ali mi ne pada na pamet da počnem da pišem na hrvatskom
Jeste ruznjikava, ali mi se cini i da je potpuno iskonstruisana za primer - kada si cuo nekoga da prica (ili jos gore pise tako?). Jeste moguca, kao sto je moguce i pocinjati recenice objektom, ali to ne znaci da ljudi tako govore.
