382 replies to this topic

[Lavinia Amaldi]

Dakle, iz bilo koje oblasti umetnosti...

[Lavinia Amaldi]

Daj ti primer, pa cu se lakse setiti...

Pa evo, Wu je vec dao primer, no evo i neshto od mene. (mada, s obzirom na lik o kojem cu pisati, teshko cu ovo moci da skratim B) , ali nadam se da nece biti nezanimljivo)

Dakle, Leonardo da Vinchi (1452-1519) :

"Duboka ljubav se radja iz spoznanja onoga shto se voli"

Iz Leonardovog intimnog dnevnika se ne saznaje mnogo o njegovoj lichnosti, niti o njegovom unutrashnjem svetu. O Leonardovim duhovnim i umetnichkim stremljenjima saznaje se iz njegovih Traktata o umetnosti (prevedeno je vishe od 20), iz pribeleshki na ivicama njegovih crteza i skica, kao i iz pricha njegovih savremenika.
Iako rodjen u vanbrachnoj porodici, odrastao je u dosta harmonichnoj sredini pored oca, druzeljubivog i veselog choveka. Ziveo je na selu, u velikoj ljubavi za prirodu u svim njenim manifestacijama.
Kada je imao 18 godina, njegov otac je, zapazivshi slikarski talenat i interes mladog Leonarda, odneo jednu njegovu skicu Verrocchiju na ocenu. Tako je Leonardo primljen u Verrocchijevu radionicu i ostao njegov uchenik.
Verrocchio je neobichno poshtovao Leonardovu nadarenost. Njihov odnos je bio prijateljski, uloge uchitelja i uchenika su se ne chesto menjale.

Kazu da je Leonardo bio vrlo lep, skladno gradjenog i snaznog tela. Bio je vesht u mnogim sportovima. Oblachio se skromno i nije voleo publicitet.
Ipak je svuda izazivao paznju: neobichan, samosvojan, lep.
Jedan savremenik je o njemu pisao: Uz svu svoju skromnu odecu, gde god da bio, medju velikashima ili medju svetinom, uvek je bio takvog lika da ga morash primetiti: nije nalik ni na koga.

U Leonardovom umetnichkom zivotu teshko je pronaci uticaje ili uzore. Nije hteo da kopira one koji su vec i sami kopirali, a kao uzor je priznavao jedino prirodu i iskustvo.
Poruchivao je svojim uchenicima: "Neka svako tvoje delo bude nova pojava prirodna".
Nije mario za mishljenje vecine. Bio je sam (mozda i usamljen?) ali slobodan.
Pisao je: Umetniche, tvoja je snaga u samoci. Kada si sam, sav si svoj, a kada si u drushtvu, tada si samo napola svoj, ili chak manje, vec prema neskromnostri prijateljevoj".
"Ako zelish biti umetnik, okani se svakog jada i svake brige osim umetnosti. Nek tvoja dusha bude kao ogledalo, o koje se odslikavaju sve stvari, a ono ostaje nepomichno i jasno".

Ziveo je dosta skromno, materijalna strana ga je malo interesovala, chesto bi o novcu pocheo da razmishlja tek kada bi ga ponestalo. Domacinstvo mu je vodio jedan od uchenika sa kojima je ziveo u komuni.
Zena u njegovom zivotu nije bilo. Izgleda da su mu bile nepotrebne. Svu svoju energiju je posvetio posmatranju i istrazivanju zivota.
Znao je po ceo dan da prati nekog nakaznog choveka i da ga prouchava. Ili rad pchela i bumbara.
Ljudske je likove pamtio matematichkom preciznoshcu.
Imao je jednu knjizicu u kojjoj je sve delove lica i tela podelio i oznachio ih brojevima. Tako bi svako zanimljivo lice oznachio brojem i zapamtio.
Zanimalo ga je sve. Dani velike umetnichke plodnosti se smenjuju sa danima strasnog istrazivanja prirode, eksperimentima iz fizike ili seciranjem lesheva.

Kada su njega i Verrocchija optuzili za homoseksualni odnos, otprilike tada je napustio Verrocchija i Firencu. Molbu za prijem u sluzbu poslao je vojvodi Ludovicu Sforci, gospodaru Milana, i u njoj tek negde na kraju spiska svojih sposobnosti naveo da se u umetnichkim, vajarskim i slikarskim delima moze porediti sa bilo kojim drugim umetnikom...
A prethodno je u devet stavki govorio o svojim graditeljskim, vojno-inzinjerskim i pronalazachkim veshtinama.
18 godina je boravio na Milanskom dvoru. Radio je sve i svashta, od planova za navodnjavanje, preko konstruisanja uredjaja za prislushkivanje, raznih mashina, vetro-mera, itd. Ipak je u to vreme naslikao i nekoliko kolosalnih dela, medju kojima i Tajnu vecheru sa predivnim likom Isusa Hrista.

U petoj deceniji zivota Leonardo odlazi iz Milana, zivi kao lutalica, Mantova, Venecija, ponovo Firenza.
O njemu se pricha shtoshta, da je veshtac, alhemichar...Bezboznik...
A zaista se njegova vera razlikovala od uvrezenog Hrishcanstva. Dok je crkva propovedala da se "iz ljubavi za Boga radja spoznaja", on je govorio (slichno Sokratu) kako je upravo "spoznaja put do ljubavi i Boga".
Pisao je:
"Izuchavanje prirodnih pojava je delo ugodno Bogu. To je isto shto imolitva. Kada slavimo prirodne zakone slavimo tim prvog Pronalazacha, Umetnika vascelog sveta, i uchimo voleti njega, jer velika ljubav za Boga proistiche iz velikog saznanja. Ko malo zna, malo i ljubi..."
"Jedno bez drugog ne moze biti: savrshena spoznaja i savrshena ljubav su jedno te isto".

Leonardo je bio tantrik. Nije priznavao podelu zivota na dobro i zlo, ni njihovu suprotstavljenost. Optuzivali su ga da za njega nishta nije sveto, a za njega je zapravo sve bilo jednako i svrsishodno.
Iznad dobra i zla. Vrlo neobichno je to bilo, pogotovo za vreme najvecih zlodela Cesarea Borgije, na chijem dvoru je Leonardo bio povlashceni i omiljeni vojni inzenjer.

Na kraju jedne svoje skice je zapisao: "Ovo je najstrashnija i najubojitija bomba. Kad te pogodi, istog trenutka te sazeze, za toliko vreme koliko ti treba da izgovorish "Zdravo Marijo".

S druge strane, sam je poshtovao principe nenasilja, i bio je vegetarijanac jer je jako voleo zivotinje. Govorio je da i zivotinje i biljke imaju dushu, shtoje u onovreme bilo veoma kontroverzno. I istovremeno smishljao mashine za ubijanje.
O vegetarijanstvu je rekao: "Blizu je dan kada se vishe nece praviti razlika izmedju ubica ljudi i ubica zivotinja".

Poslednje godine zivota je proveo u Francuskoj, u gostoprimstvu Francuskog kralja Fransoaza I, u zamku kraj Loare.

Sklopio je ochi u prolece 1915. Vladar Francuske je tuzno ispratio njegov kovcheg do groba.

Mnoga dela Leonardo nikada nije zavrshio.
Neke njegove slike su ubrzo propale zbog pogreshnog nachina upotrebe boje. Naprava za letenje nikada nije poletela. Mnogi njegovi prionalasci su bili potpuno nepraktichni.

Pa ipak, Leonardo je uspeo svoju "zedj za spoznajom" da uzdigne na rang najvishe umetnosti i da ostavi dela neprocenjive vrednosti.

Ja cu mu oprostiti tu nedovrshenost. I kashnjenja i napushtanja prelepih slika zarad bavljenja sitnicama.
Sve zbog Hristovog lica na Tajnoj vecheri...

Eto toliko. Znam da je dugachko, ali dobra vest je shto je moglo to i duze

Edited by Lavinia Amaldi, 08 June 2003 - 22:46.

[Lavinia Amaldi]

Isidora, samo hrabro ...

[chandra]

Jean Michel Basquiat (1960-1988)

Covek koji je potpuno preokrenuo umetnicku scenu New Yorka osamdesetih. Poceo je pisuci grafite, nastavio slikajuci sve moguce formate u svim mogucim tehnikama, saradjivao sa Warholom i Clementeom i umro od overdosea. Njegove slike nose u sebi neogranicen bunt protiv formi i protiv citavog gradjanskog drustva i pripadajuceg poretka stvari. Inspirisao se jazzom, idol mu je bio Charlie Parker. Njegovo slikarstvo je i jako osporavano i mnogi su se ptali da li bi postigao toliki uspeh da nije bio prvi vazniji obojeni slikar u Americi?! Julian Schnabel je pre par godina snimio odlican film o njemu. Toliko za sada. Ako mi vrucina ne bude dala da spavam, napisacu ovih dana i nesto vise o JMB.

[Double Trouble]

zeleni zub



zato sto :

sam cula da ako ispadne zub i ako ga bacis preko kuce, da na tom mestu izraste novi
zanima me da li je to tacno, i ako je tacno da li je ujedno i naucno utemeljeno ?

[jamie]

EGON SCHIELE



rodjen 12. juna 1890. godine u malom gradu tulln, blizu beca, kao trece od cetvoro dece upravnika zeleznicke stanice adolfa schielea i njegove supruge marie soukoup. 1905e, sa svojih petnaest godina, dozivljava ogroman sok kada mu umire otac, sa kojim je [kao jedino musko dete u porodici] imao specifican odnos. krivi svoju majku da ga nikada nije dovoljno volela, i da nije pazila na njegovoga oca. napusta kucu i 1906e upisuje akademiju u becu, gde jos na prvim slikama jasno iskazuje svoju autenticnu poetiku. jos tada se osecao snazni uticaj klimta i beckih secesionista, samo sto je vizura egona schielea bila daleko sumornija.
od 1910e, sa svojih 20 godina, interesuje se za erotiku i njegove surove studije tela pocele su da razotkrivaju i sve njegove perverzije. vec 13og aprila 1912e godine biva uhapsen sa optuzbom da se bavi decijom pornografijom - sva njegova dela na kojima su se nasli obrisi tela maloletnih devojcica bivaju konfiskovana. u zatvoru se okrece slikanju autoportreta, a analizom sopstvenoga lika [i nalicja] nastavlja da se bavi i po izlasku iz zatvora, kada postaje sve popularniji. 17og juna 1915e, pre nego sto je poslat u prag kao vojnik u prvom svetskom ratu, zeni se mladom edith harms. zbog rata naredne dve godine slika vrlo malo.
1918a godina nenadano donosi kraj - apsolutni kraj svega sto je znacilo egonu schieleu: 6og februara umire gustav klimt, njegov veliki prijatelj i idol iz detinjstva; 28og oktobra tezi oblik gripa odnosi i zivot njegove trudne supruge edith.
vec tri dana kasnije, 31og oktobra, umire zarazen istom bolescu i sam egon schiele, u svojoj 28oj godini.

[jamie]

Ako me secanje ne vara, o Egonu Schieleu je napravljen (TV) film...

bogme, indy, odlicno stojis sa secanjem
ali evo ga jos jedan film - tv film 'egon squints' o zivotu egona schielea rezirao je, po svom scenariju, jedan od uspesnijih britanskih TV reditelja john goldschmidt [bavio se i dokumentarnim filmom, dobitnik raznoraznih evropskih nagrada, radio za mnoge velike TV stanice - BBC, ZDF, FilmFour, RAIuno...].
ja nazalost film nisam gledao [nijedan od ova dva], ali vec sam cuo da je dosta dobar [vise su mi hvalili direktora fotografije od reditelja, a vidim da se i tebi svidela fotografija, mozda je to taj, heh]. nisam znao da je koriscena muzika brian eno-a u nekom filmu o schieleu - to mi je vec dovoljan razlog da se potrudim da pronadjem film i odgledam [mozda se tada vratim na ovu temu i prokomentarisem neku golisavu maloletnicu ].

Edited by jamie, 13 June 2003 - 10:50.

[Double Trouble]

sappho

/ i konacno / zato sto je / pre kraja male price o njoj / skocila sa stene

zeleni zub

zezala sam se
zato sto [...]*



*mala prica o njoj/njemu

[darky]

Marcel Duchamp

Alberto Giacometti

Rosslynd Piggot

Hossein Valamanesh

Marina Abramovic

Katarzyna Józefowicz

Marjetica Potrc

Do-Ho Suh

[darky]

ups...omaklo mi se to u vezi kratke pricice o njoj/njemu/njima (...dobro, nisam pomenula Gilbert & George-a)...

nisam trenutno u fazonu...drugom prilikom

pardonirajte



p.s. Schiele-a gotivim ali Breugel-a ipak malo vise.

[Lavinia Amaldi]

Antoni Gaudí i Cornet
born on June 25, 1852 died in 1926.
moj guru u arhitekturi
chovek u chiju sam arhitekturu zaljubljena do daske...

Kad bih o njemu pochela, ni tri leonardova teksta mi ne bi bila dovoljna.
Zato bolje da i ne pochinjem.
Najbolji sajt o njemu, fenomenalno odradjen je
ovde
Od srca preporuchujem i onima koji nemaju nikakve veze sa arhitekturom

I samo nekoliko fotki (ko se ovde setio da jedna fotka govori vishe od 1000 rechi?) (koje sam teshka srca izdvojila od ostalih) koje ilustruju njegovu genijalnost, za mene, to su remek dela bez premca.. Njegova posvecenost objektu koji je projektovao i gradio, do detalja - je neshto shto me fascinira.
Sagrada Familia - nedovrshena simfonija u kamenu - nazalost umro je u bedi, ostavljen od svih...
Al i njegov zivot je druga pricha...
sagrada familia


palata guell unutrashnjost


park guell
terasa


detalj dimnjaka na kuci popularno nazvanoj "La Pedrera" ili Casa Mila-i


unutrashnjost crkve u parku guell


bellesguard - [e, sorry, evo sad mi kazu da ne moze vishe od 5 fotki.(nisam znala)]

"Architect and designer, Antoni Gaudí i Cornet was at the forefront of the Art Nouveau movement in Spain. His work in Barcelona led to the creation of some of the city's most notable landmarks. Gaudí was a pioneer in his field using color, texture, and movement in ways never before imagined. His works, both finished and uncompleted, stand as testimony to his genius." etc...

I naravno, ko moze da poseti Barselonu...

[darky]

nisam trenutno u fazonu...drugom prilikom

pardonirajte

Pardoniramo, ali ipak, daj nesto.... ja znam samo za Duchamp-a, zato sto se spominje u jednoj knjizi o John Cage-u, i znam za Abramovic-ku, valjda zato sto je "nasa". Ostalo..... nista. Pisi, neznanje ovde.

Ma nije bre neznanje tu (pa zivimo u post-modernizmu [ili vec u super-modernizmu il' sta li] zar ne?). Stvar je u tome da svako uzima onoliko koliko mu je potrebno (u fazonu svedskog stola)...nema odredjene, potrebne doze...sem one u nama

Nisam sasvim u fazonu al' ajde kad me vec prozivas.

Duchamp-a znas (prakticno tata konceptualne umetnosti = pogledaj "njegov" Pisoar).

Majretica Potrc: slovenacka umetnica (poreklom: arhitekta; sto je veoma ocigledno u njenim radovima jer se bavi tematikom prebivalista, prevashodno privremenog. kroz svoj rad komentarise sve ocigledniju promenljivost urbane sredine pod uticajem izrazene migracije i cesto beskucnika. Ako te bude interesovalo pogledaj njen rad/tekstove u vezi Belfasta (Container Architecture). Meni vrlo interesantno. Dobitnica je nagrade `Hugo Boss Prize 2000´, Guggenheim Museum, New York.


Do-Ho Suh: juzno-korejsko/americki umetnik; bavi se slicnom tematikom, buduci da je i sam izmedju 'dva sveta'. Fokus je na pitanju identiteta i istorije (buduci da je odrastao u Juznoj Koreji a zivi u Americi). Odlicno delo su njegovi stanovi.*
Buduci da proizilazimo iz socijalistickog drustva, verujem da smo u poziciji da se izuzetno identifikujemo sa onim o cemu Do-Ho govori u svojim delima. (potrazi ga na google-u...ako si lenjkav onda idi direktno na image search pod njegovim imenom ali ne verujem da je bas lako na internetu naci njegove "stanove": *reprodukovao je njegova dva stana, jedan iz Nju Jorka, drugi iz Seul-a u razmeri 1:1 u najlonu i to do najmanjeg detalja: ukljucujuci i prekidace. Znaci, stoprocentno portabl. To mi je bas simpaticno.).

Gore navedeni umetnici i njihovi radovi, verovatno (mada ne bi trebalo da bude iskljucivo) imaju vise znacaja dijasporcima i ostalim izbeglicama. .....mozda

Kako ovo pisem, prosto ne mogu da verujem da sam zaboravila da dodam na moj spisak i sledecu britansku umetnicu: Rachel Whiteread. Genijalno jednostavni (diskutabilno, naravno) radovi. Radi u fazonu da negativni prostor pretvori u pozitivni ali tim putem cini da taj isti prostor cini fizicki nepristupacnim. Verovatno vam je vecini ona poznata. Izuzetni radovi. Na Juden Platz-u u Becu je spomenik koji je uradila u spomen zrtvama Holokosta.

Nego da ovo ne preraste u neki banalni esej, prekidam sa razglabanjima...sad.





p.s. Anish Kapoor [tip je odlican, ako uspes pogledaj njegovu instalaciju iz Tate Galerije 'Marsyas', 2002]


idi bre wu-shu, bas si me naterao da se raspishem, a stvarno nisam imala nameru! ovo ti sigurno necu zaboraviti!
cao

[jamie]

Do-Ho Suh: juzno-korejsko/americki umetnik; bavi se slicnom tematikom, buduci da je i sam izmedju 'dva sveta'. Fokus je na pitanju identiteta i istorije (buduci da je odrastao u Juznoj Koreji a zivi u Americi).  Odlicno delo su njegovi stanovi.*
Buduci da proizilazimo iz socijalistickog drustva, verujem da smo u poziciji da se izuzetno identifikujemo sa onim o cemu Do-Ho govori u svojim delima.

oho-ho do-ho suh!
ne mogu da sakrijem svoje odusevljenje sto se na forumu neocekivano pojavio neko ko me [konceptualno] razume, heh

do-ho suh mi je definitivno jedan od omiljenih savremenih umetnika, ponajvise zato sto u svom radu uspeva da umnozavanjem minijaturnih [znakovitih] objekata stvori grandioznu [metaforicnu] instalaciju koja funkcionise na dva nivoa - i kao detalj i kao celokupna poetizovana slika [i kao detalj koji inertno tezi celokupnoj slici].
izdvajam instalaciju 'floor' kao svoju omiljenu.



...

Edited by jamie, 14 June 2003 - 19:06.

[darky]

Do-Ho Suh: juzno-korejsko/americki umetnik; bavi se slicnom tematikom, buduci da je i sam izmedju 'dva sveta'. Fokus je na pitanju identiteta i istorije (buduci da je odrastao u Juznoj Koreji a zivi u Americi).  Odlicno delo su njegovi stanovi.*
Buduci da proizilazimo iz socijalistickog drustva, verujem da smo u poziciji da se izuzetno identifikujemo sa onim o cemu Do-Ho govori u svojim delima.

oho-ho do-ho suh!
ne mogu da sakrijem svoje odusevljenje sto se na forumu neocekivano pojavio neko ko me [konceptualno] razume, heh

do-ho suh mi je definitivno jedan od omiljenih savremenih umetnika, ponajvise zato sto u svom radu uspeva da umnozavanjem minijaturnih [znakovitih] objekata stvori grandioznu [metaforicnu] instalaciju koja funkcionise na dva nivoa - i kao detalj i kao celokupna poetizovana slika [i kao detalj koji inertno tezi celokupnoj slici].
izdvajam instalaciju 'floor' kao svoju omiljenu.



...

jamie, super sto si stavio par imidza. zaista odlicna instalacija! (razumemo se )

[darky]

Antoni Gaudí i Cornet
born on June 25, 1852    died in 1926.
moj guru u arhitekturi
chovek u chiju sam arhitekturu zaljubljena do daske...

Kad bih o njemu pochela, ni tri leonardova teksta mi ne bi bila dovoljna.
Zato bolje da i ne pochinjem.
Najbolji sajt o njemu, fenomenalno odradjen je
ovde
Od srca preporuchujem i onima koji nemaju nikakve veze sa arhitekturom

I samo nekoliko fotki (ko se ovde setio da jedna fotka govori vishe od 1000 rechi?) (koje sam teshka srca izdvojila od ostalih) koje ilustruju njegovu genijalnost, za mene, to su remek dela bez premca.. Njegova posvecenost objektu koji je projektovao i gradio, do detalja - je neshto shto me fascinira.
Sagrada Familia - nedovrshena simfonija u kamenu - nazalost umro je u bedi, ostavljen od svih...
Al i njegov zivot je druga pricha...
sagrada familia


"Architect and designer, Antoni Gaudí i Cornet was at the forefront of the Art Nouveau movement in Spain. His work in Barcelona led to the creation of some of the city's most notable landmarks. Gaudí was a pioneer in his field using color, texture, and movement in ways never before imagined. His works, both finished and uncompleted, stand as testimony to his genius."  etc...

I naravno, ko moze da poseti Barselonu...

Gaudi jeste genijalac, bez daljnjeg (iako me ne pomera mnogo s aspekta estetike...nakindjuren je malko previse za moj ukus, pre"organichan" je).

Ono sto me odusevljava je da je projektovao 'naopacke', zapravo koristeci gravitacionu silu kao pomoc da bi razresio zaista komplikovane /inzenjerske/ probleme. Makete je pravio od kanapa i carsava (sluzeci se kesicama punim peska kao tegovima). Makete su bile povecih razmera (zauzimajuci prostor velicine manjih soba). Ne znam da li imas te imidze da nam prosledis (ja bih ti bila veoma zahvalna!)?