Jump to content


Photo

Pitanje: Energetski efikasna kuća


  • Please log in to reply
16 replies to this topic

#1 bjdarko

bjdarko
  • Members
  • 28 posts

Posted 05 January 2011 - 13:35

Da li je neko upoznat sa novim konceptom energetske efikasnosti u domovima, ili nešto uopštenije? Najavljena je godina 2011. kao godine energetske efikasnosti pa me interesuje da li će biti i nekih subvencija na takva ulaganja?

Pozz!
  • 0

#2 Pauly Ester

Pauly Ester
  • Members
  • 1,235 posts

Posted 05 January 2011 - 16:21

Da li je neko upoznat sa novim konceptom energetske efikasnosti u domovima, ili nešto uopštenije? Najavljena je godina 2011. kao godine energetske efikasnosti pa me interesuje da li će biti i nekih subvencija na takva ulaganja?

Pozz!


Poznat mi je nemački koncept "pasivne kuće" koje reklamiraju zbog navodnih velikih usteda energije. Moguće je bilo koju kuću sanirati tako da se može nazvati pasivnom kućom a investicije su prilično velike. Sanacija podrazumeva izolaciju svih zidova i krova, ugradnju stolarije sa trostrukim staklom, ugradnju grejanja i ventilacije (ovako izolovana kuća nigde ne propušta vazduh odn. prostorija mora biti potpuno zaptivena a reklamirane vrednosti ustede energije podrazumevaju da se prozor ne otvara ni zimi ni leti - zbog toga se sprovodi ventilacija u celoj kući). Ustedjeni deo toplote dolazi od telesne temperature ljudi i uređaja u kući.

Po meni je ovaj koncept ekstreman i lično mi se ne svidja i mislim da više oslikava nemački "lifestyle" gde se svaki proizvod prodaje zato što je (navodno) štedljiviji od drugog. A srećom njihovi potrošači su svakih nekoliko godina spremni na ogromne investicije zarad dodatnih ušteda. Očekujem da je sledeći korak u razvoju da živimo kao krtice pod zemljom. :D

Edited by Topgun33, 05 January 2011 - 16:23.

  • 0

#3 Titus Pullo

Titus Pullo
  • Members
  • 653 posts

Posted 05 January 2011 - 18:51

Ovde se moze malo informisati o stedljivim kucama.
  • 0

#4 Guest_bestdvd_*

Guest_bestdvd_*
  • Guests

Posted 24 February 2011 - 07:54

yeah i agree i found just a little online!











Firefly Season 1 DVD| Dirt Seasons 1-2 DVD

Edited by bestdvd, 24 February 2011 - 07:55.

  • 0

#5 Belgradoholičarka

Belgradoholičarka
  • Members
  • 75 posts

Posted 11 June 2011 - 02:10

Poznanik koji ima energetski efikasnu (samoodrživu) kuću kaže da se ulaganje isplati dugoročno - nakon 7-10 godina.
  • 0

#6 veliki strumf

veliki strumf
  • Banned
  • 26 posts

Posted 05 March 2013 - 00:18

apsolutno ulaganje se isplati tek posle 5 god minimum...zato sve mora biti planski!


  • 0

#7 vladancomic

vladancomic
  • Members
  • 1 posts

Posted 24 October 2013 - 11:45

Postovani,

 

Pojam energetske efikasnosti pored "ustede energije" ima u sebi i parametar koji se odnosi na "kvalitet zivotnog prostora".

Elaborat energetske efikasnosti se bavi izracunavanjem potrebne kolicine energije za unapred odredjenu temperaturu u objektu.

Debljinom i vrstom izolacije se smanjuje potrebna energija za datu temperaturu.

 

"Kvalitet zivotnog prostora" je parametar koji tu temperaturu jednako rasporedjuje po prostoriji odnosno objektu. Izjednacava temperaturu izmedju centralnog dela prostorije sa temperaturom uz spoljne zidove (ne sme da se razlikuje vise od 3°).Velika razlika u temperaturi dovodi do efekta kruznog strujanja vazduha u prostoriji. Veci deo vremena u prostoriji provodimo uz same zidove, iako nam to ne izgleda tako. Spavamo na krevetima koji su uglavnom prislonjeni uz zid, garniture u dnevnim sobama se takodje najcesce nalaze uz same zidove, radni stolovi itd...

Ovo nije jedini parametar koji se odnosi na kvalitet zivotnog prostora. Bitni su jos i parametri izmene vazduha u prostorijama itd... 

 

Kako bi postigli zadovoljavajuci nivo komfora moramo se pozabaviti strukturom i vrstom spoljnih zidova.

 

Najcesci tipovi spoljnih zidova kod nas su zidovi (opeka,blok, beton...) sa izolacijom i zavrsnom fasadom od praskastih materijala (maltera), spadaju u grupu zidova sa neventilisanim fasadama. Vlaznost vazduha kako zbog razlike izmelju unutrasnje i spoljne temperature tako i zbog vremenskih uticaja (kisa, sneg..) ulazi u celokupnu strukturu zida. Zimi kada su temperature u minusu, o° se nalazi u samom zidu. Vlaga se mrzne i ako nije u odgovarajucem sloju dolazi do razaranja sloja zida i narusavanja celokupne strukture. Smanjuje vek samog zida i objekta.Los odabir materijala moze da dovede ko pojave kondenza i budji unutar prostorije.

 

Drugi tip zidova je sa ventilisanom fasadom. Sam proracun debljine zidova sa ventilisanom fasadom, za isti energetski razred je mnogo tanji sto pojeftinjuje gradnju u smislu brzine izgradnje i ustede u neto prostoru.

Prednost ventilisane fasade je sto zavrsni sloj fasade sprecava kontakt zida sa poljnim uticajima (kisa, sneg, vetar...), zid se nikada ne pokvasi, a vazdusni sloj unutar strukture zida omogucava da visak vlage iz zida moze da se ukloni, kada je 0° u zidu ne dolazi do mrznjenja i stvaranja ledenih sociva sto narusava strukturu zida. Produzava vek samog objekta i sprecava kondenzaciju vodene pare( nema budji).

 

Energetska efikasnost pored ustede bitno utice i na komfor!


  • 0

#8 pivac

pivac
  • Members
  • 83 posts

Posted 07 June 2014 - 12:22

Nisko energetksa kuca u Novom sadu

 

 

Po svojim termoizolacionim karakteristikama ova kuća predstavlja niskoenergetski objekat. 

 


Niskoenergetski objekti koriste do 50% manje energije za svoje zagrevanje i hladjenje.

 


Kuća je u rangu niskoenergetskih objekata jer utroši manje od 50kWh po m2 za grejanje i hladjenje na godišnjem nivou.

 


Toplotna izolacija ove kuće postignuta je korišćenjem YTONG materijala koji imaju bolje toplotne karakteristike u odnosu na klasične materijale za gradnju, kao što su opeka ili blok. I pored odličnih termoizolacionih osobina YTONG materijala kojima je kuća građena, ovaj kompletan objekat je dodatno obložen stiroporom debljine 10cm.

 


Kompletna stolarija je urađena od visokokvalitetnih PVC REHAU petokomornih profila sa niskoemisionim duplim staklom punjenim argonom.

 


Grejanje i hladjenje kuće izvedeno je sistemom podnog grejanja koje je povezano na toplotnu pumpu. Toplotna pumpa je, u poslednje vreme, sve zastupljeniji način grejanja objekata, jer pored ekoloških svojstava, pruža grejanje/hladjenje po znatno nižim troškovima u odnosu na sve druge vrste grejanja. Tokom hladnih zimskih meseci, temperatura u kući je oko 21-22 C stepena. Ova kuća ima stambenu površinu od 160m2, ali se zbog otvorenih plafona zagreva prostor čiji bi ekvivalent bio izmedju 180-200m2 prostora sa normalnom visinom plafona od 2,2m. Troškovi grejanja tolikog prostora u najhladnijim zimskim mesecima ne prelaze iznos od 4.000 dinara mesečno. To je višestruko jeftinije od bilo kojeg drugog energenta koji je nama dostupan.

 

 

Ima je in You Tube 


  • 0

#9 Mimix

Mimix
  • Members
  • 567 posts

Posted 14 June 2014 - 18:05

Moze li neko da mi objasni sta tacno znaci pojam "ventilisana fasada"?  Sloj vazduha izmedju spoljnjeg dela fasade I samog zida,dakle,da li taj sloj vazduha treba da bude zatvoren (vazduh koji je unutra da nema dodir sa spoljnjim vazduhom,osim preko "disanja zida), ili treba da se omoguci neprekidna ventilacija, odnosno,da vazduh koji je unutra moze slobodno da ulazi/izlazi napolje? Ukoliko je ovo drugo,onda pretpostavljam da bi na donjem I gornjem delu zida trebalo da se postave nekakve mrezice koje bi sprecavale ulazak insekata u taj medjuprostor...

Mozda ce ovo pitanje nekome biti smesno,ali nemam skoro nikakvog iskustva u ovoj oblasti,a planiram da su upustim u gradjevinski poduhvat,pa bih voleo da prikupim sto vise teoretskog znanja...Nedavno sam kontaktirao preduzece "Geotermika" u vezi njihovih toplotnih pumpi,kazu da je cena oko 2600e (za grejnu povrsinu oko 80 kvadrata,bez montaze I materijala za montazu),okvirni troskovi grejne instalacije (podno grejanje) I montaze kotlarnice su 2200e, material za horizontalne kolektore je 1200-1500e...

Znaci,sve skupa bi bilo oko 6000e,kazu da sve mogu samostalno da uradim,uz njihovu strucnu podrsku...


  • 0

#10 christofer

christofer
  • Members
  • 268 posts

Posted 04 July 2014 - 13:12

Prvo, evo ti link ka tome sta su ventilisane fasade - http://www.gradnja.r...acin-izvodenja/ - tu ti je dosta jednostavno objasnjeno sta i kako funkcionise.

Drugo, bolje da ti masinac uradi neki projekat grejanja i hladjenja. Ok, sama toplotna pumpa, ali ostalo? Radijatori, podno grejanje, fencoil-i mozda, gubici na otvorima, grejanje vode, itd...gomila pitanja oko kojih ti je lakse da uzmes da ti neko ko je to studirao i zna iz prakse uradi lepo projekat i da odredjene savete. Jeftinije na kraju izadje, veruj mi. Kao i za sve uostalom vezano za gradnju kuce. Svi bi da ustede ne uzimajuci projekat (koji je btw neznatan u odnosu na cenu samog objekta) a posle to stvara gomilu problema i potencijalnih mesta za sanaciju. Zapamti, dobar projekat - stedi na kraju pare. O zakonskom aspektu da je obavezan, u Srbiji ne bih kometarisao, vec sam na to oguglao <_< .


  • 2

#11 pivac

pivac
  • Members
  • 83 posts

Posted 26 August 2014 - 08:38

Banke pocele da daju kredite za popravljanje energetke efikasnosti

 

pismo-zeleni-paket-beograd_600.jpg


Edited by pivac, 26 August 2014 - 08:51.

  • 1

#12 Malinica

Malinica
  • Banned
  • 8 posts

Posted 04 September 2014 - 19:04

Drago mi je da banke konacno imaju sluha za nesto tako vazno kao sto je energetska efikasnost.


  • 0

#13 martita

martita
  • Members
  • 18 posts

Posted 05 September 2014 - 08:35

Bas su ga mastovito nazvali, zeleni kredit ;)

 

Koliko su montazne kuce energetski efikasne (efikasnije) u odnosu na klasicnu gradnju? Ako se sve uzme u obzir, i izolacija, i fasada... sta daje bolje rezultate?


  • 0

#14 pivac

pivac
  • Members
  • 83 posts

Posted 09 September 2014 - 08:02

U medjuvremenu kamate su pale na 4% godisnje kamate:

 

http://www.alustolar...du-energije.php

http://www.mrpvcsist.../na-kredit.html


  • 0

#15 pivac

pivac
  • Members
  • 83 posts

Posted 14 October 2014 - 08:51


Energetska efikasnost objekata

 

a uštedom energije postiže se energetska sigurnost jer smanjena potrošnja energije čini nas manje osetljivim na promene cena energije i njene nestašice. Ujedno smanjuje i zagađenje i tako direktno utiče na poboljšanje uslova živote. Istovremeno doprinosi većoj konkurentnosti proizvodnje što vodi otvaranju novih radnih mesta te tako podiže životni standard.

Građevinarstvo je oblast u kojoj se troši 40% od ukupne potrošnje svetske energije i sirovina, što dalje znači i najveći uzročnik emisije ugljen-dioksida i drugih gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. Te iz svega ovoga sledi  da su najveći potencijali za ostvarenje uštede energije upravo u građevinarstvu.

Zelena gradnja

Taj potencijal se samo delimično koristi jer praksa zelene gradnje kao i zakonski propisi o energetskoj efikasnosti, podrazumevaju samo novogradnju i veće rekonstrukcije. Osim ovoga zelena gradnja je predmet intenzivne sertifikacije koju sledi sve izraženija komercijalizacija i ekomanipulacija. Stiče se utisak da se nameće trka za energetskim poenima i tako se sve više udaljava od suštine održivosti te promoviše pomodarski i površan pristup zelenoj gradnji.

 S obzirom da se te uštede mogu ostvariti relatvno malim i jeftinim zahvatima, energetska obnova dobija još više na značaju. Programi Evropske unije za postizanje energetske efikasnosti fokusiraju se posebno na postojeći fond zgrada i u okviru njega stambeni sektor zbog njegovog ogromnog potencijala.  Naglasak se stavlja na sistematsku i sveobuhvatnu obnovu postojećeg fonda zgrada sa ciljem poboljšanja njihovih energetskih svojstava.

Statistike pokazuju da u našoj regiji, a sa naglaskom na stambeni sektor, domaćinstva troše tri do pet puta više energije nego u zemljama Evropske unije što predstavlja ne samo veliki gubitak energije nego i veliku prepreku na putu evropskih integracija.

 

 

Ceo tekst na blogu >>>


Edited by pivac, 14 October 2014 - 08:53.

  • 0