Jump to content


Photo
- - - - -

Siva ekonomija i poreski sistem Srbije


  • Please log in to reply
7 replies to this topic

#1 headhunter

headhunter
  • Members
  • 6,645 posts

Posted 02 December 2010 - 00:36

Dana 01.12.2010. u organizaciji "Danas Conference Center" održana je panel diskusija o temama koje su značajne za razumevanje naše ekonomske stvarnosti.
Teme o kojima je bilo reči su sledeće:

1- Treba li država da povećava poreze ili da unapređuje sistem naplate poreza?
2- Da li je sveopšte tolerisanje sive ekonomije i crnog tržišta kupovina socijalnog mira ili faktor urušavanja cele ekonomije?
3- Koliko je isplata zarada na crno u Srbiji vezana za nerealno visoka poreska i druga opterećenja, i koliko je u svetlu te činjenice, zvanična statistika o visini ličnog dohotka u Srbiji realna?
4- Da li su nerealno visoke trgovinske marže u maloprodaji, jedan od glavnih generatora sive ekonomije u Srbiji?
5- Da li siva ekonomija obezbeđuje posao građanima Srbije ili generiše nezaposlenost, kroz uništavanje preduzeća koja posluju po zakonu?
6- Da li je masovno tolerisanje sive ekonomije u Srbiji moguće bez političke zaštite?
7- Koju ulogu u razvoju sive ekonomije u Srbiji ima organizovani kriminal?

U prilogu vam dostavljam link gde možete saslušati izlaganja učesnika diskusije u celosti a kao teaser izvode.

Verica Barać:
Youtube Video ->Original Video

Milan Knežević:
Youtube Video ->Original Video

Profesor Miodrag Zec:
Youtube Video ->Original Video

Nebojša Katić:
Youtube Video ->Original Video

Prof. Dr. Vladimir Gligorov:
Youtube Video ->Original Video

Dr. Miroslav Zdravković:
Youtube Video ->Original Video
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Država je u strateškoj krizi

Autor: M. N. Stevanović

Partije su razdrobile državu na svoje posede pa je to razlog zbog koga izostaje svaka kontrola roba i usluga. Naime, političke stranke imaju ljude čiji biznis štite, pa inspekcije, koje su takođe postavljene po nalogu partija, ne znaju ko iza koga stoji tako da im je sistem nezameranja jedina opcija - izjavila je juče Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije na panelu Danas konferens centra posvećenom sivoj ekonomiji i poreskom sistemu Srbije.

Ona je dodala da se svih ovih godina fenomen sive ekonomije nesmetano razvija, bez obzira na promene u vlasti, a pažljivija analiza pokazala bi da u pozadini porozne granice i tolerantnih inspekcija, uvek stoji vlast dok su ljudi koji na ulici ili za tezgama prodaju tu robu, žrtve tog sistema.

- Postoji nekoliko izvora sivog i crnog tržišta. Jedan od njih je prodaja na buvljim i mešovitim pijacama, pa iako se često barata stereotipima da je reč o „nekim tranzicionim gubitnicima kojima ništa drugo nije preostalo da rade“, stvarnost je malo drugačija i, primera radi, 1.640 tezgi na pančevačkom buvljaku godišnje obrne više od 200 miliona evra. Drugi izvor je kineska roba, vredna milijardu evra godišnje, koja se posle postupka carinjenja sa umanjenim carinskim osnovicama, kompletno razduži „na crno“. Treći izvor su neprijavljene firme, pa samo u Pančevu ima na stotine malih radionica, sa pet do sedam zaposlenih, svakodnevno pune tezge i butike proizvodima koji niti su oporezovani niti ima ikakve potvrde kvaliteta. Ako jedna država priznaje da se samo u javnim nabavkama „izgubi“ godišnje 800 miliona evra, u poslovnom prostoru još oko 200 miliona i ako se više od 50 odsto prometa roba i usluga obavlja bez ikakve kontrole, onda je plaćanje poreza postalo dobrovoljna humanitarna članarina - rekao je Milan Knežević, predsednik Unije tekstilaca.

Prema rečima profesora bečkog Instituta za međunarodne ekonomske studije Vladimira Gligorova, nerealno je očekivati da će u nekoliko sledećih godina stanje ekonomije u Srbiji biti bitnije popravljeno jer ni u postojećoj vlasti, koju čeka izborna godina, niti u opoziciji, ne postoji neka značajnija ideja koja bi mogla biti impuls sistemskih promena.

- U poslednje dve do tri godine u Srbiji je dramatičan pad zaposlenosti, ne vidi se nijedan značajniji razlog koji bi u toj sferi mogao doneti preokret, a to je jedan strašan socijalni pritisak. Takođe, pad dohotka je značajan, ne samo izražen u evrima, a ako se ide zatim da se preko rasta izvoza obezbedi neki značajniji rast, to nije nešto što se može brzo obezbediti. Interesantno je, takođe, da, ne samo srpski podaci, pokazuju da je udeo sive privrede rastao u vreme kada je stopa rasta BDP-a bila visoka, a recesija se odrazila i na sivu privredu - objasnio je Gligorov i naglasio da poreski sistem to može da reguliše, ali je on u Srbiji postavljen „nakaradno“ i ne može da izvrši korektivnu funkciju.

Srbija je u strateškoj krizi jer model koji se zasniva na monetarnoj stabilnosti nije ostvario svoju funkciju niti ispunio postavljeni cilj i mi smo završili u monetarnom haosu koji se po pravilu uvek događa kada postoji besmisleni sistem, rekao je profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu Miodrag Zec.

- Mi nismo ozbiljno prišli monetarnom sistemu jer nismo prvo rešili ono na šta se on oslanja, a to su deficit i dugovi države, javnih preduzeća, privatnih firmi. To je doprinelo da se unutra formiraju monopoli, pa ni od liberalizacije tržišta nismo mogli da očekujemo rezultate - rekao je Zec.

Mi srećni, privreda u kolapsu

Nebojša Katić, konsultant iz Londona, tvrdi da su i javno mnenje, stručna javnost, podjednako kao i političari doprineli teškoj situaciji u kojoj se sada nalazi Srbija jer se na izjave tokom ovih godina nije reagovalo. „Osnovna ideja domaćih liberala, koji su bili vladajuća ideologija poslednjih godina, bila je da kada sve privatizujete, ući ćete u zonu sreće. Sada smo srećni, jedino što je privatizovana privreda sada takođe u kolapsu. Sva svetska iskustva govore da ne možete da napredujete ukoliko nemate strategiju i kvalitetnu, misleću administraciju, a u Srbiji se tome dodaje i razoran uticaj korupcije“, rekao je Katić.

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Kao podlogu diskusije možemo postaviti pitanja sa panela, redom.


1- Treba li država da povećava poreze ili da unapređuje sistem naplate poreza?


2- Da li je sveopšte tolerisanje sive ekonomije i crnog tržišta kupovina socijalnog mira ili faktor urušavanja cele ekonomije?


3- Koliko je isplata zarada na crno u Srbiji vezana za nerealno visoka poreska i druga opterećenja, i koliko je u svetlu te činjenice, zvanična statistika o visini ličnog dohotka u Srbiji realna?


4- Da li su nerealno visoke trgovinske marže u maloprodaji, jedan od glavnih generatora sive ekonomije u Srbiji?


5- Da li siva ekonomija obezbeđuje posao građanima Srbije ili generiše nezaposlenost, kroz uništavanje preduzeća koja posluju po zakonu?


6- Da li je masovno tolerisanje sive ekonomije u Srbiji moguće bez političke zaštite?


7- Koju ulogu u razvoju sive ekonomije u Srbiji ima organizovani kriminal?


Voleo bih da podelite vaša mišljenja i iskustva. Cepajte!

Edited by headhunter, 02 December 2010 - 00:58.


#2 zcurcic

zcurcic
  • Members
  • 617 posts

Posted 02 December 2010 - 09:15

mislim da ovakvih tema treba da bude mnogo više na ovom forumu. teme gde bi se vodili konstruktivni dijalozi, a ne prepucavanja.
imao sam nekoliko ekonomsih predmeta na poljoprivrednom fakultetu, ali ekonomija mi nije najjača strana. ipak u uvodu osnova ekonomije koji sam imao na fakultetu se citira rečenica da je svaki čovek homo economicus. da pokušam dati i odgovore. mislim da neka pitanja sama po sebi su jasna. više bi trebalo dati naglasak po pitanju rešenja tih problema. kao čovek koji nije ekonomista po struci, ne bih mogao da dam rešenja za probleme, koji su očigledni.

1. ovo je lako, treba da unapređuje sistem naplate. koji su to mehanizmi, zaista ne znam.
2. mislim da je tolerisanje sive ekonomije i kupovina socijalnog mira i faktor urušavanja celokupne ekonomije. odlaže se neizbežno, odnosno totalni kolaps države sa stanovništvom.
3. isplata zarada je u korelaciji sa opterećenjima na iste. znam mnogo prijatelja kojima se uplaćuje minimalac, a drugi uglavnom veći deo daje se na ruke. naravno da zbog toga nije realna zvanična statistika, ali postavljanje se pitanje kako oni i dolaze do tih podataka, da li zaračunavaju određeni procenat iz sive ekonomije.
svima je jasno da bi opterećenja na zarade trebalo da budu manja, jedini je problem, ako bi se smanjilo opterećenje, da li bi taj višak novca, dobio radnik, ili bi ga privatnik zadržao za sebe. mislim da ne postoje mehanizam kojim bi ga naterali da novac koji bi se oslobodio smanjenjem opterećenja da svom zaposlenom.
4. moguće. ne znam tačno visinu tih marži. veći je problem naplate od strane velikih trgovinskih lanaca, koji neretko duguju proizvođačima i po 120 dana.
5. i jedno i drugo. tema sive ekonomije je baš kompleksna.
6. mislim da svugde ima sive ekonomije. samo negde manje, a negde više. veovatno bi se smanjila, ukoliko bi država vodila racionalnu poresku politiku. kada inspekcije ne bi tražile dlaku u jajetu i to naplaćivale sa visokim kaznama (primer frizerskog salona u novom sadu, koji je zbog visoke kazne od strane inspekcije, za različit cenovnik u odnosu na drruštov frizera ili tako nešto, prešao u sivu ekonomiju i više ne plaća šprez državi). plus što kod nekih poslodavaca ne smeju ni da zavire.
7. ne znam.

#3 Markov

Markov
  • Members
  • 2,132 posts

Posted 03 December 2010 - 17:55

1. Mora se unaprediti sistem oporezivanja, kontrole imovine itd, sadasnja situacija je otprilike tragikomicna, ne mislim da pisem o raznim primerima sada, predugo bi trajalo

2. I jedno i drugo, vise ovo drugo

3. Sva dosadasnja uporedjivanja sa drugim zemljama su pokazala koliko su zarade opterecene u Srbiji, mnogo mnogo vise nego u zemljama EU, zvanicna statistika, bez obzira o cemu se radilo, je stvar opste sprdnje pa se izbegava u svakoj ozbiljnoj raspravi.

4. Visoke marze su svugde, ne samo u maloprodaji, pre koji dan sam citao tekst u novinama kako u Srbiji ne postoji diskont, u pravom smislu te reci. Marza jeste veoma bitan faktor, koliko puta sam cuo ljude odprilike da kazu: "Gde cu da placam porez kad proizvod x, y, z kosta vise nego u ovoj ili onoj zemlju EU gde su plate ko zna koliko puta vise..."

5. Ma i jedno drugo, nekima ce obezbediti golu egzistenciju, nekima malo vise, a svakako ce ugrozavati preduzeca koja posluju legalno.

6. Mislim da nije, barem u najkrupnijim slucajevima

7. Rekao bih veliku kao i svugde drugde

#4 bojkic

bojkic
  • Members
  • 40 posts

Posted 03 December 2010 - 20:02

sto se tice tvojih pitanja:
1) ukupno opterecenje bi trebalo malo smanjiti(ali ne previse), ali zato treba napraviti veliku preraspodjelu opterecenja i sistema prikupljanja
2) pa time se podrivaju oni koji ispravno posluju, ali zbog korupcije bice je tesko iskorijeniti
3) statistika o platama je nerealna jer se vecina prijavljuje na minimalac i promjenom poreskog sistema tako da se prate prihodi na godisnjem nivou(racuni, imovina), a umanjenjem mjesecnih nameta na platu ce se prijavljene plate povecati
4) takozvani srpski porez postoji na sve proizvode, a ja ga najvise primjecujem na tehnicoj robi. kako to da je tehnicka roba jefitnija u madjarskoj u kojoj je pdv na nju 25%, a u srbiji 9%
5) vise generise nezaposlenost
6) tu korupcija radi svoje
7) pa ima odradjenu, ali mislim da je dosta poslovanja u sivoj zoni i na individualnoj osnovi... jednostavno, sistem je takav da ga je lako preveslati, a kad bas zaskripi das malo inspektoru.


evo moj post sa jednog drugog foruma... nije direktan odgovor na tvoj post ali evo nekih koraka koji su po meni potrebni srbiji(naravno ovo je sve okvirno i nerazradjeno):

1) obimna poreska reforma!!! ukidanje doprinosa za PIO! smanjenje poreza na plate! uvodjenje obaveznog(za sve gradjane) godisnjeg poreza na prihode sa progresivnom stopom! malo povecanje poreza na dobit pravnih lica! veliko povecanje stope poreza na imovinu! veliko povecanje poreza na nasledstvo! ukidanje poreza na kapitalnu dobit kod hartija od vrednosti! povecanje akciza na cigare i alkohol! pdv ne bih dirao(mozda manje povecanje stope uz smanjenje stope za neke proizvode neophodne za dalji razvoj privrede)! poreska kontrola gradjana na bazi uporedjivanja imovine na pocetku i na kraju godine! neprijavljenu razliku u imovini i prihodu oporezovati kao extra profit sa stopom od oko 30%!

2) ukidanje penzija i uvodjenje socijalne pomoci. svi gradjani preko 65 godina imaju pravo na socijalnu pomoc, osim ako imaju imovinu vredniju od propisane granice(npr. 30 00 evra). iznos socijalne pomoci dovoljan za osnovne zivotne potrebe. za sve preko morate sami da se pobrinete... ljudi koji su uplacivali po starom sistemu imali bi pravo na odredjen dodatak u skladu sa stazom(pare za to bi se dobile gasenjem PIOa i prodajom njegove imovine).

3)promjena izbornog sistema! direktno biranje gradonacelnika, direktno biranje odbornika(po skupovima mjesnih zajednica), direktno biranje poslanika(po opstinama), smanjenje broja odbornika i poslanika. mandati izabranima, a ne strankama. jaca kontrola i obavezno objavljivanje donacija strankama. mozda razmoriti i privremen direktan izbor nekih vaznih nezavisnih funkcija u drzavi(agencije za borbu protiv korupcije, antimonopolske agencije, ombudsmana, povjerenika za pristup infomacijama...)

3) reforma monetarne politike... postepena relaksacija monetarne politike(smanjenje referentnih kamatnih stopa). nema drzava para da placa kamate spekulativnom kapitalu pod izgovorom da su to investicije!!! to je dugorocno neodrzivo!

4) reforma administracije na svim nivoima. digitalizacija i automatizacija i posledicno smanjenje zaposlenih u administraciji... mislim da bi sa digitalizacijom bilo moguce otpustiti oko 30%(mozda i vise) zaposlenih u administraciji i napraviti ogromne ustede.

5) decentralizacija i prihoda i rashoda! ALI bez uvodjenja novih nivoa vlasti(samo nam jos administracije fali)... dati lokalnim samoupravama(opstinama) veci dio prihoda, ali dati im i vecu ulogu u prikupljanju(ne samo lokalnih, nego i drzavnih poreza)! tako da ako prikupe vise i dobiju! sto se tice nadleznosti i tu su potrebne izmjene i to u korist opstina.

6) reforma sudstva! mislim da je vec izvjesno da je ova reforma bila katastroflana i da je potrebna nova. predlazem da se dovedu strani i priznati strucnjaci(ako vec nemamo svoje) da vrse odabir sudija, makar u nekom prvom krugu. mijenjati procesne zakone kako bi se uvecala efikasnost! iz istog razloga napraviti progresivne cijene usluga sudstva, tj. uciniti efikasnije postupke(medijacija, poravnanje, ubrzani postupak) jeftinim, a komplikovanije skupljim!

7) poticati izvoz... najbolje bi bilo otkupom potrazivanja od izvoza, ali i drugim metodama.

8) reforma obrazovnog sistema. staviti akcenat na praksu!!!!! ne u osnovnim skolama i gimnazijama, ali na fakultetima i strucnim srednjim skolama prakse mora biti mnogo mnogo vise! obavezna srednja skola!!! manje strebanja, vise pronalazenja resursa znanja i logike razmisljanja! bolja kontrola rada u privatnim obrazovnim ustanovama. drzavna mala i velika matura!!! drzavni testovi i za neke vazne fakulete kako bi se ujednacio potreban standard znanja! vise obaveznog obrazovanja i nakon zavrsetka fakulteta!

9) ovo je trebalo da bude vise gore ali sam zaboravio prodaja telekoma, jer ma koliko ja mislio da je glupo prodavati nesto sto ti donosi profit jasno je da nas narod nije dovoljno drustveno odgovoran da ta firma bude pod nasim vodjstvom! eventulano da se uvede strani menadzment, ali mi bi i njih iskvarili! sve pare od telekoma u infrastrukturu. povecanje cijene struje i dokapitalizacija eps(tenderom) sa stranim partnerom do nekih 30%-40%. od tih para napraviti te nove kapacitete, jer je srbija uvoznik struje! pozvati neku od kompanija koje se bave infrastrukturom za elektricna vozila(neke iz kine ili betterplace) i napraviti reformu dadzbina na automobile koja bi bila dovoljna da ih privuce da investiraju u srbiju, mozda da krenu i sa proizvonjom automobila ovdje. mi smo veliki uvoznici nafte i sto je se prije otarasimo, deficit u trgovini cemo prije da srezemo. naravno ukinuti monopol nisa na uvoz nafte. aktivnije nuditi i davati koncesije! zatvoriti jat(eventualno napraviti potpuno novu kompaniju, sa novim ljudima u njoj)!!!

8) demografska politika(koja vrlo bitna za ekonomiju na dug rok). veci godisnji porez za neozenjene/neudate koji rade(illi veci odbitak za one koji su u braku). soc. stanovi za sve sa vise od troje djece. bolji program za vantjelesnu oplodnju...

#5 acinic

acinic
  • Members
  • 320 posts

Posted 22 February 2011 - 19:45

Kod mene su razbucali buvlju pijacu. To je rekose siva ekonomija Posted Image Mada ima i onih koji su ostali na buvljaku. I dalje drze tezge, rade. Znaci trazene su, fiskalne kase i ostalo. Vec sta treba po ps-u. Jadnici se smrzavaju na buvljaku. Da zarade koji dinar da prezive. Su siva ekonomija. Posted Image A ovi silni tajfuni i neverovatno uspesni privatni preduzetnici. Ciji je vrtoglavi uspon ka zvezdama biznisa. Zapocet u vreme zlobe i njegovih gajbicara Posted Image I ovi novi gajbicari demokratski. Posted Image Oni su potpuno legalni Posted Image Njih svakodnevno kontrolisu. Da li rade po zakonu Posted Image

#6 yoyogi

yoyogi
  • Members
  • 6,407 posts

Posted 23 February 2011 - 14:17

Pa kada je vec HeadHunter postavio temu i doveo citate ljudi (neke od njih znam od pre) i tamo nashi umovi pricaju o buvljim pijacama i rasturanju ekonomije koju to donosi, let me please say something.

- Postoji nekoliko izvora sivog i crnog tržišta. Jedan od njih je prodaja na buvljim i mešovitim pijacama, pa iako se često barata stereotipima da je reč o „nekim tranzicionim gubitnicima kojima ništa drugo nije preostalo da rade“, stvarnost je malo drugačija i, primera radi, 1.640 tezgi na pančevačkom buvljaku godišnje obrne više od 200 miliona evra. Drugi izvor je kineska roba, vredna milijardu evra godišnje, koja se posle postupka carinjenja sa umanjenim carinskim osnovicama, kompletno razduži „na crno“. Treći izvor su neprijavljene firme, pa samo u Pančevu ima na stotine malih radionica, sa pet do sedam zaposlenih, svakodnevno pune tezge i butike proizvodima koji niti su oporezovani niti ima ikakve potvrde kvaliteta. Ako jedna država priznaje da se samo u javnim nabavkama „izgubi“ godišnje 800 miliona evra, u poslovnom prostoru još oko 200 miliona i ako se više od 50 odsto prometa roba i usluga obavlja bez ikakve kontrole, onda je plaćanje poreza postalo dobrovoljna humanitarna članarina - rekao je Milan Knežević, predsednik Unije tekstilaca.

Prema rečima profesora bečkog Instituta za međunarodne ekonomske studije Vladimira Gligorova, nerealno je očekivati da će u nekoliko sledećih godina stanje ekonomije u Srbiji biti bitnije popravljeno jer ni u postojećoj vlasti, koju čeka izborna godina, niti u opoziciji, ne postoji neka značajnija ideja koja bi mogla biti impuls sistemskih promena.

- U poslednje dve do tri godine u Srbiji je dramatičan pad zaposlenosti, ne vidi se nijedan značajniji razlog koji bi u toj sferi mogao doneti preokret, a to je jedan strašan socijalni pritisak. Takođe, pad dohotka je značajan, ne samo izražen u evrima, a ako se ide zatim da se preko rasta izvoza obezbedi neki značajniji rast, to nije nešto što se može brzo obezbediti. Interesantno je, takođe, da, ne samo srpski podaci, pokazuju da je udeo sive privrede rastao u vreme kada je stopa rasta BDP-a bila visoka, a recesija se odrazila i na sivu privredu - objasnio je Gligorov i naglasio da poreski sistem to može da reguliše, ali je on u Srbiji postavljen „nakaradno“ i ne može da izvrši korektivnu funkciju.


Oh, my gawd. Profesori, doktori i magistri nisu videli kako to moze.

Kako to u Tajlandu radi.

Malo ko placa porez niti ima poreske dokumente za zaradu, u proporciji sa srpskim, do nekih 250 EUR mesecno.

Fabricki radnici, samostalni, bilo ko. Niko (na tim platama) ne placa porez niti njihove firme na njih. Zato i prave 1.6 miliona vozila, dosli stranci da tamo otvore fabrike. 90% stanovnistva nikada i nikome nije platilo porez niti zna sta je porez.
Ko god da se pojavi na kapiji fabrike u 8 ujutro, ima posao. Cak im i fali desetine hiljada radnika.

Kako Thai drzava ima (za srpske uslove) zavidnu infrastrukturu?

Porez je kroz PDV i na sve sto je van domasaja te vecine stanovnistva. Kola, stanovi, kucna tehnika, aparati, + luksuz.

Moj auto u Japanu je jeftiniji nego isti takav (proizveden) u Thai mada tamo radnici dobijaju mesecno 10% japanskih zarada.

Tako nekako, ko ima, taj plati.

Rezultat: prema tabelama The Economist, Thai imaju najnizu nezaposlenost u svetu, varira od 1.3% do 1.6%. Licno, nisam nikada video u Thai nekoga ko nema sta da radi.

Skoro 95% pokretnih zena radi. Od svih firmi, institucija, pa dole do fabrika ili svoj food-stall.

Neko bi trebao da pokaze nasim mozgovima kako to drugi rade. Ili bar kao to negde radi.

#7 Markov

Markov
  • Members
  • 2,132 posts

Posted 03 March 2011 - 21:57

Baš me zanima koliki je sada udeo sive ekonomije, između 35% i 40% sigurno, možda i više Posted Image, a opet razloga za plaćanje poreza nema: Ne samo što je to toliko rašireno da ispada budala onaj ko posluje legalno, već i parazitizam javnog sektora je nepojmljiv, kredibilitet i autoritet države Posted Image

#8 Publius

Publius
  • Members
  • 401 posts

Posted 03 March 2011 - 23:39

Dana 01.12.2010. u organizaciji "Danas Conference Center" održana je panel diskusija o temama koje su značajne za razumevanje naše ekonomske stvarnosti.
Teme o kojima je bilo reči su sledeće:

1- Treba li država da povećava poreze ili da unapređuje sistem naplate poreza?
2- Da li je sveopšte tolerisanje sive ekonomije i crnog tržišta kupovina socijalnog mira ili faktor urušavanja cele ekonomije?
3- Koliko je isplata zarada na crno u Srbiji vezana za nerealno visoka poreska i druga opterećenja, i koliko je u svetlu te činjenice, zvanična statistika o visini ličnog dohotka u Srbiji realna?
4- Da li su nerealno visoke trgovinske marže u maloprodaji, jedan od glavnih generatora sive ekonomije u Srbiji?
5- Da li siva ekonomija obezbeđuje posao građanima Srbije ili generiše nezaposlenost, kroz uništavanje preduzeća koja posluju po zakonu?
6- Da li je masovno tolerisanje sive ekonomije u Srbiji moguće bez političke zaštite?
7- Koju ulogu u razvoju sive ekonomije u Srbiji ima organizovani kriminal?



1. Država može da povećava poreze, ali će se smanjivati procenat naplate. To su ljudi provalili još u starom Rimu, samo još ovi naši bukvani nisu.

2. Ne možete se protiv sive ekonomije boriti silom u jednoj siromašnoj zemlji kakva je Srbija. Jednostavno nemate dovoljno policajaca. Siva ekonomija se sama od sebe urušava kad uslovi za poslovanje postanu bolji u beloj (legalnoj) zoni. Priče o pančevačkom buvljaku kao stubu sive ekonomije su smešne. To je samo jedna kap u celom ekonomskom sistemu Srbije. Sivu ekonomiju ne možete iskoreniti, samo je možete svesti u neke prihvatljive granice.

3. Isplata zarada na crno je u direktnoj vezi sa nerealnim opterećenjima na nju. Opterećenje treba da bude mnogostruko manje, ali tu vrstu davanja treba tretirati kao porez. Ne samo da je u ovom svetlu statistika o visini ličnog dohotka nerealna nego i beskorisna. Umesto proseka (da ne citiram više onaj izlizani primer o sarmi), mene bi mnogo više zanimalo koji je preovladavajući iznos plate u Srbiji.

4. Procena realiteta trgovinskih marži u maloprodaji je malo problematična. Recimo da nju bi trebalo da određuje ponuda i potražnja. Međutim, taj ekonomski mehanizam ne funkcioniše jer imate monopole na tržištu i oni utiču na ponudu. Država za sada nema nameru da se pozabavi time jer ima direktnu finansijsku korist. To je u sustini zamena teza jer nisu marže generator sive eknomije nego monopoli koje država toleriše (a negde i pospešuje). Takođe, na visoke marže utiče i skupa i neefikasna država koja se iz njih finansira.

5. Opet imamo zamenu teza. Država se trudi da uništi sve što bi makar i podsećalo na dobar privredni ambijent kroz tolerisanje zloupotrebe monopolskog položaja, kartelskog ponašanja, skupe i neefikasne administracije i besmislenih pravila koja otežavaju i poskupljuju poslovanje. Siva ekonomija je samo posledica svega toga, nikako uzrok.

6. Nema potrebe da se politička zaštita pruža kad je siva ekonomija u pitanju, političari se sasvim solidno finansiraju i iz legalnih izvora.

7. Verovatno da organizovani kriminal ima neki upliv u sivu ekonomiju kao i svuda u svetu. Međutim, optuživati ljude da su mafijaši samo što imaju neku malu proizvodnju i rade na crno je van svake pameti.