335 replies to this topic

[DJ_Vasa]

Pa vrlo prosto:

Ko bi poiznajmljivao sve te bezvedne stanove prestonice kad ne bi bilo studentarije iz provincije?

Mnogobrojni poslovni ljudi iz inostranstva i jos brojnija inostrana imigracija koja je Srbiju izabrala kao destinaciju ghde bi da zivi i da se skuci?!
...

A ima li dokaza za ovo naklapanje? Kada su se to vlasnici stanova udružili i uspeli da nešto izlobiraju? Gotovo nijedan stanodavac ne plaća porez, ne prijavljuje stanare, država nema koristi od njihovog izdavanja stanova, a ne postoji ni neki organizovani način naplate reketa stanodavcima. Teorija ti je šuplja k'o švajcarski sir. Boli državu uvo što će neki građanin da profitira ako se ni ona ne ugradi.

PMF-u na beogrdskom univezitetu je EU nudila pomoc (milionskih iznosa) samo pod jednim uslovom:
Da se izmeste sa Terazijskog grebena malko juznije na Kosutnjak ili vec gde.


Odbili su!

Radije ce i oni da budu podstanari kod filologa u centru, nego sam svoj gazda-samo izvan centra...
Obrazovan neki svet. Znaju i oni za jadac. Shto juznije...

Sorry, ali si se nalupetao gluposti i neistina za medalju, počevši od same lokacije fakulteta. Kao prvo...

1. Psssst, da niko ne čuje... Beogradski PMF ne postoji. Postoje matematički, hemijski itd. koji su se odvojili.
2. Pomenuti Filološki fakultet deli zgradu sa Biološkim i Geografskim fakultetom. Filološki ima jedan sprat te zgrade i celu susednu zgradu koja gleda na drugu stranu. Premda bi svakom od njih bila korisno još malo prostora, koliko znam, i dalje funkcionišu. Filološki ima gomilu nepotrebnih grupa koje bi lako mogle da oslobode zgradu, ali to je već druga priča.
3. Ima li nekih relevantnih izvora za priču o pomoći EU za izmeštanje ova dva fakulteta? Nije mi poznato da bi EU pomogla baš ova dva fakulteta, kao ni razlog zašto bi to učinila, a još im i finansirala novu zgradu, i to baš na Košutnjaku. Samo što nisu, sve trče da bace pare, i to baš nađoše Košutnjak. A da ne pričamo kako bi u interesu svakog dekana tog imaginarnog fakulteta bilo u interesu da dobije novu zgradu, gde treba izdati prostor za kafić, skriptarnicu, knjižaru (a pare bi išle njemu u džep), zatim bi bilo još mogućnosti za muljanje, ali jok, taj baš hoće da bude podstanar...

[tomas.hokenberi]

"Najprestižniji" tehnički fakultet u državi...

Koliko ja znam (posto sam diplomirao i magistrirao na istom, a na istom planiram i da doktoriram) na najprestiznijem (bez navodnika) tehnickom fakultetu u zemlji, a to bi bio Elektrotehnicki Fakultet Univerziteta u Beogradu, su pojave koje opisujes na nivou statisticke greske. A kvalitet studija mada, usled opsteg propadanja i pada kvaliteta nastave u Srbiji, trenutno nije uporediv sa onim do 90-ih godina, je i dalje daleko ispred onog na ekvivalentnim fakultetima izvan BU. Sledeci bi bio NS, a daleko trece mesto onaj u Nisu. Cacanski fakultet je, blago receno smejurija od fakulteta, posebno posto vecina nastavnog osoblja na istom nema potreban kvalitet i reference za losiju visu skolu, a o fakultetu da ne pricamo. Do pre 6-7 godina nisu imali potreban kadar za npr. racunarski smer, pa su da bi dopunili potreban fond predmeta racunarci polagali 10-12 predmeta iz energetike (srecom elektro, barem nisu polagali Motore SUS).

Sad nemam pojma sta ti podrazumevas pod "najprestizniji", ako podrazumevas pod tim beogradski ETF, onda mogu samo da kazem "kiselo grozdje".

[vizl]

Koliko ja znam (posto sam diplomirao i magistrirao na istom, a na istom planiram i da doktoriram) na najprestiznijem (bez navodnika) tehnickom fakultetu u zemlji, a to bi bio Elektrotehnicki Fakultet Univerziteta u Beogradu, su pojave koje opisujes na nivou statisticke greske. A kvalitet studija mada, usled opsteg propadanja i pada kvaliteta nastave u Srbiji, trenutno nije uporediv sa onim do 90-ih godina, je i dalje daleko ispred onog na ekvivalentnim fakultetima izvan BU. Sledeci bi bio NS, a daleko trece mesto onaj u Nisu. Cacanski fakultet je, blago receno smejurija od fakulteta, posebno posto vecina nastavnog osoblja na istom nema potreban kvalitet i reference za losiju visu skolu, a o fakultetu da ne pricamo. Do pre 6-7 godina nisu imali potreban kadar za npr. racunarski smer, pa su da bi dopunili potreban fond predmeta racunarci polagali 10-12 predmeta iz energetike (srecom elektro, barem nisu polagali Motore SUS).

Sad nemam pojma sta ti podrazumevas pod "najprestizniji", ako podrazumevas pod tim beogradski ETF, onda mogu samo da kazem "kiselo grozdje".

Statisticka greska na ETF-u ? Da covek ne mora ni da radi predispitne obaveze ? To moze samo da bude greska u informacionom sistemu a ne statisticka greska
Mozda coek misli na FON ?

Edited by vizl, 17 November 2010 - 20:41.

[Tribun pučki]

'Ajde, 'ajde, šta ste zapenili...
U ovakvim žučnijim diskusijama se čoveku omakne i poneka poprilično glupa generalizacija, pa i ta tipa ETF-a BU.

Meni su se ovde raznorazni BU stručnjaci izbacivali sa "jel to Pravni fakultet u Nišu, na kome je najteže otvoriti vrata..." izjavama, pa jel trebalo da sad pišem tirade tekstova dokazujući kako jadni nisu svesni o čemu pričaju...

You're missing the point.

Edited by Tribun_populi, 17 November 2010 - 20:50.

[tomas.hokenberi]

Statisticka greska na ETF-u ? Da covek ne mora ni da radi predispitne obaveze ? To moze samo da bude greska u informacionom sistemu a ne statisticka greska
Mozda coek misli na FON ?

Strogo gledano, licno poznajem neke koji su i na ETF-u imali "popust", posto su im roditelji znacajne licnosti u preduzecima koja daju tezge nekim profesorima (a bio je i opstepoznati slucaj profesora O******* i njegove studentkinje/ljubavnice) medjutim radi se zaista o izuzetno retkim pojavama (za razliku od npr. fakulteta u istoj ulici, odnosno Bulevaru, samo na broju 67).

[edit] Uklonjeno prezime doticnog profesora.

Edited by tomas.hokenberi, 17 November 2010 - 21:11.

[tomas.hokenberi]

'Ajde, 'ajde, šta ste zapenili...
U ovakvim žučnijim diskusijama se čoveku omakne i poneka poprilično glupa generalizacija, pa i ta tipa ETF-a BU.

Meni su se ovde raznorazni BU stručnjaci izbacivali sa "jel to Pravni fakultet u Nišu, na kome je najteže otvoriti vrata..." izjavama, pa jel trebalo da sad pišem tirade tekstova dokazujući kako jadni nisu svesni o čemu pričaju...

You're missing the point.

Znas kako je ima onih koji bi rekli da to vazi za SVE pravne fakultete u Srbiji. Nemam ja nista protiv prava kao nauke, ali to je jedna od oblasti u kojoj nase institucije visokog obrazovanja izuzetno zaostaju u odnosu na one u npr. SAD, kao i (ne krivicom studenata, vec pre svega sistema) proizvodi studiranja. Ne tvrdim da se ocene poklanjaju ali znajuci kako su moje kolege sa generacije spremali ispite na pravnom (beogradskom) fakultetu ....

Kolege pravnici bi mogli da prouce npr. kako se postaje pravnik/advokat u SAD (Prvo je potrebno zavrsiti uspesno barem 3 godine nekih drugih studija (obicno se preporucuju "kvantitativne i analiticke nauke", ekonomija (u "uzem smislu"), filozofija, a ne pre-law. I preporucuje se da se zaista i dobije BA/BSc) a zatim jos 4-5 godina law-school) a kako u Srbiji.

Edited by tomas.hokenberi, 17 November 2010 - 21:26.

[Bratanac]

Koliko ja znam (posto sam diplomirao i magistrirao na istom, a na istom planiram i da doktoriram) na najprestiznijem (bez navodnika) tehnickom fakultetu u zemlji, a to bi bio Elektrotehnicki Fakultet Univerziteta u Beogradu, su pojave koje opisujes na nivou statisticke greske. A kvalitet studija mada, usled opsteg propadanja i pada kvaliteta nastave u Srbiji, trenutno nije uporediv sa onim do 90-ih godina, je i dalje daleko ispred onog na ekvivalentnim fakultetima izvan BU. Sledeci bi bio NS, a daleko trece mesto onaj u Nisu. Cacanski fakultet je, blago receno smejurija od fakulteta, posebno posto vecina nastavnog osoblja na istom nema potreban kvalitet i reference za losiju visu skolu, a o fakultetu da ne pricamo. Do pre 6-7 godina nisu imali potreban kadar za npr. racunarski smer, pa su da bi dopunili potreban fond predmeta racunarci polagali 10-12 predmeta iz energetike (srecom elektro, barem nisu polagali Motore SUS).

Sad nemam pojma sta ti podrazumevas pod "najprestizniji", ako podrazumevas pod tim beogradski ETF, onda mogu samo da kazem "kiselo grozdje".

Vidiš da si odmah o kom fakultetu pričam, a poenta je u priznavanju ispita sa prethodno završene više škole položenih po programu, koji je daleko od bilo kog Elektrotehničkog fakulteta (U Nišu su mu rekli da mogu eventualno da mu priznaju labaratorijske vežbe)... Kada je liku ostalo svega nekoliko ispita posle čitave akrobacije (nije bitno čijom zaslugom) , vrlo brzo je dobio diplomu ELEF-a. Naravno, kao takav "vrstan stručnjak", sada je na doktorskim studijama i vrlo brzo će konkurisati mnogim ljudima koji su isključivo svojom mukom stekli znanja i zvanja.
U principu nije mi bila namera da omalovažavam ELEF u Beogradu, već samo da ukažem da ima nečasnih izuzetaka svuda.

[Tribun pučki]

Ne tvrdim da se ocene poklanjaju ali znajuci kako su moje kolege sa generacije spremali ispite na pravnom (beogradskom) fakultetu ....

Znam i ja kako su tvoje (i moje) kolege pravnici sa generacije spremali ispite na beogradskom pravnom, a kako ja na niškom, pa mi malo bude smešno kad mi neki stručnjak sa beogradskog pravnog kaže kako je na niškom "najteže otvoriti vrata"...

Kolege pravnici bi mogli da prouce npr. kako se postaje pravnik/advokat u SAD (Prvo je potrebno zavrsiti uspesno barem 3 godine nekih drugih studija (obicno se preporucuju "kvantitativne i analiticke nauke", ekonomija (u "uzem smislu"), filozofija, a ne pre-law. I preporucuje se da se zaista i dobije BA/BSc) a zatim jos 4-5 godina law-school) a kako u Srbiji.

- 34 ispita, prosečno po 600 strana gusto kucanog teksta, bez sličica.
- Svaki od ispita koncipiran kao da ga spremaš za magistraturu/doktorat a ne praktično bavljenje pravom sutradan, sa posebno elaboriranim predmetom i metodom naučne discipline ovog ili onog prava, uporedno-pravnim rešenjima u drugim zemljama i domaćim pravnim rešenjima napisanim u stilu komentarisanja zakona i povezanih nižih akata.
- Cca 4-5 ekonomskih predmeta, što makroekonomskih što mikroekonomskih.
- Polaganje ispita isključivo usmeno, pisano polaganje je strogi izuzetak koji zahteva odobrenje dekana, a dobija se retko.
- Opšte usmerenje, bez specijalizacije za određenu granu prava.
- Sistem predavanja ex katedra, bez ikakvog vrednovanja predispitnih aktivnosti od strane studenta. Znači klasika - zatvoriš se dva meseca dok ti ne poraste brada do kolena, spremiš ispit, izađeš i položiš (ili ne položiš, u zavisnosti od toga da li je profesor ustao na levu ili desnu nogu); sa terminološki strogo preciznim odgovorima, bez improvizacije ili dovijanja.
- Nimalo prakse ili praktične nastave.
- Prosečno se studira 8 godina

E onda idemo dalje:

- potrebno praktično iskustvo na pravnim poslovima, radi sticanja uslova za polaganje pravosudnog ispita: 2 godine rada kod advokata ili u sudu kao pripravnik, 3 godine rada u organu državne, pokrajinske ili lokalne uprave ili 4 godine rada u privrednom društvu
- polaganje pravosudnog ispita, koji podrazumeva 7 predmeta (u koje je sažeto 14 ispita sa fakulteta); koji se predmeti polažu u 3 dana jedan za drugim i to u vidu usmenog, pisanog i praktičnog dela; pred tročlanim komisijama sastavljenim od univerzitetskih profesora i sudija (Vrhovnog suda uglavnom). Moguće je parcijalno polaganje, s tim da je za uslov potrebno položiti 4 od 7 predmeta.

To je do sada bilo to, ali sada (uskoro) dobijamo još novotarija...

- posle svega toga, ide se na advokatsku akademiju ili pravosudnu akademiju (dve godine), gde se proučavaju pravni profesionalizam, advokatska etika etc. i opet na kraju polažu ispiti, kako bi prožvakana karikatura od čoveka sa (tada već) skuvanim mozgom mogla da postane advokat, odnosno da se kvalifikuje za izbor za sudiju osnovnog suda...

U SAD se lawyer postaje sa 3 godine (90 credits) Law school-a u kojoj je akcenat na praktičnoj primeni prava, dobija zvanje Juris Doctor (JD), posle 4-6mesečne pripreme polaže Bar examination i postaje attorney at law (U pojedinim federal states se bar exam i ne polaže uopšte, dovoljno je da se završi bar friendly (ABA) univerzitet).

Nebo i zemlja

Edited by Tribun_populi, 18 November 2010 - 03:30.

[tomas.hokenberi]

- Prosečno se studira 8 godina

Studije su trajale koliko ja znam ranije 4 godine, a sada 4+1 ako zelis master (ili 3+2 zavisno od fakulteta). Ako neko studira 8 godina cetvorogodisnje studije to nije znak da je nesto dobro naucio vec da je los student.

U SAD se lawyer postaje sa 3 godine (90 credits) Law school-a u kojoj je akcenat na praktičnoj primeni prava, dobija zvanje Juris Doctor (JD), posle 4-6mesečne pripreme polaže Bar examination i postaje attorney at law (U pojedinim federal states se bar exam i ne polaže uopšte, dovoljno je da se završi bar friendly (ABA) univerzitet).

Nebo i zemlja

Ovo nije tacno. Da bi uopste mogao da upise law school mora imati prethodno zavrsen ili 3/4-godisnji pre-law ili barem 3 godine nekog drugog fakulteta (a kao sto rekoh preporucuje se zavrsetak sve 4 godine). Tek onda moze da upise law-school.

[tomas.hokenberi]

Vidiš da si odmah o kom fakultetu pričam, a poenta je u priznavanju ispita sa prethodno završene više škole položenih po programu, koji je daleko od bilo kog Elektrotehničkog fakulteta (U Nišu su mu rekli da mogu eventualno da mu priznaju labaratorijske vežbe)... Kada je liku ostalo svega nekoliko ispita posle čitave akrobacije (nije bitno čijom zaslugom) , vrlo brzo je dobio diplomu ELEF-a. Naravno, kao takav "vrstan stručnjak", sada je na doktorskim studijama i vrlo brzo će konkurisati mnogim ljudima koji su isključivo svojom mukom stekli znanja i zvanja.
U principu nije mi bila namera da omalovažavam ELEF u Beogradu, već samo da ukažem da ima nečasnih izuzetaka svuda.

Ovo sto opisujes nije bi znacilo da je neko izuzetno mocan potegao za istog i nije u skladu sa statutom ETFBG pa mi deluje prilicno neverovatno. Na Beogradskom ETF-u se sa Vise skole moze upisati iskljucivo druga godina, mada na energetici primaju na trecu uz polaganje dopunskih ispita. To znaci da do kraja studija mora da polozi jos barem 20-25 ispita.

[Tribun pučki]

Studije su trajale koliko ja znam ranije 4 godine, a sada 4+1 ako zelis master (ili 3+2 zavisno od fakulteta). Ako neko studira 8 godina cetvorogodisnje studije to nije znak da je nesto dobro naucio vec da je los student.

Nominalno i dalje traju.
Realno ne.
Svrha "Bolonje" je da prosečno nedeljno opterećenje prosečnog studenta (predavanja+vežbe+učenje) ne prelazi 40-časovno radno vreme, a ne (kao do sada) da se po 10-12 sati dnevno provede na fakultetu i uz knjigu.
Prosečni student prava u Srbiji studira 8 godina.

Ili su studenti idioti, ili tu nešto ozbiljno nije u redu, šta misliš?

Ovo nije tacno. Da bi uopste mogao da upise law school mora imati prethodno zavrsen ili 3/4-godisnji pre-law ili barem 3 godine nekog drugog fakulteta (a kao sto rekoh preporucuje se zavrsetak sve 4 godine). Tek onda moze da upise law-school.

Što bi značilo da smo tu negde po broju godina studiranja i gradivu (uračunaj tu i onih 2/3/4 god. pravne prakse pre upisa u komoru koje oni nemaju).

Edited by Tribun_populi, 18 November 2010 - 12:20.

[tomas.hokenberi]

Nominalno i dalje traju.
Realno ne.
Svrha "Bolonje" je da prosečno nedeljno opterećenje prosečnog studenta (predavanja+vežbe+učenje) ne prelazi 40-časovno radno vreme, a ne (kao do sada) da se po 10-12 sati dnevno provede na fakultetu i uz knjigu.
Prosečni student prava u Srbiji studira 8 godina.

Ili su studenti idioti, ili tu nešto ozbiljno nije u redu, šta misliš?

Prosecan student u Srbiji ne provodi toliko uceci, da se ne lazemo.
Ako provodi toliko i ne uspeva da skupi 60-poena onda, osim u specijalnim slucajevima, jeste idiot.

S druge strane evropske "studije po Bolonji" daleko zaostaju po kvalitetu od americkih, gde se ocekuje od studenta celodnevni rad.

Što bi značilo da smo tu negde po broju godina studiranja i gradivu (uračunaj tu i onih 2/3/4 god. pravne prakse pre upisa u komoru koje oni nemaju).

Ovo jednostavno nije tacno - da bi postali advokati (a ne samo nesto vise od paralegal) oni posle studija provode vise godina kao pripravnici u advokatskim kancelarijama => pravna praksa. Pa tek onda ide upis u komoru.

Edited by tomas.hokenberi, 18 November 2010 - 12:56.

[Tribun pučki]

Prosecan student u Srbiji ne provodi toliko uceci, da se ne lazemo.
Ako provodi toliko i ne uspeva da skupi 60-poena onda, osim u specijalnim slucajevima, jeste idiot.

S druge strane evropske "studije po Bolonji" daleko zaostaju po kvalitetu od americkih, gde se ocekuje od studenta celodnevni rad.

Auuu, pa ti mora da si neki asistent/docent/profesor or ninje i prisno.

Prosečan student prava u Srbiji provodi upravo toliko na studijama, lagali se - ne lagali se. Eno ti gore u onom tekstu iz "Blica".
Uzmi u obzir vreme provedeno na (obaveznim) predavanjima i vežbama, vreme potrebno za pripremu kolokvijuma i testova, i na kraju vreme provedeno za spremanje ispita pred ispitni rok (pošto sve ovo prethodno retko gde oslobađa dela gradiva) -> dobićeš 10-12 sati dnevno odn. cca 60 sati nedeljno (računajući i vikend za učenje).

Spoiler! --Click here to view--

Pravni fakultet broji 13.000 studenata (svake godine se upisuje 600 finansiranih iz budžeta i 900 na samofinansiranju), a prosek studiranja je oko osam godina.

http://www.vreme.com...w.php?id=869424

(ovo istraživanje se odnosi na beogradski Pravni, iz prve ruke ću ti reći da na niškom traje i duže)

A što se celodnevnog rada tiče, kad budem video svoje profesore da rade celodnevno (a ne da im bude teško da se pojave jedanput nedeljno na pišljivih pet sati, koliko im je statutarna obaveza da bi držali predavanja i konsultacije), onda ću i ja da radim celodnevno. To je već epic fail.

Ovo jednostavno nije tacno - da bi postali advokati (a ne samo nesto vise od paralegal) oni posle studija provode vise godina kao pripravnici u advokatskim kancelarijama => pravna praksa. Pa tek onda ide upis u komoru.

E to već jednostavno nije tačno.

Spoiler! --Click here to view--

Pass a state bar exam. Typically, you study for, take, and pass the bar exam the summer after you graduate from law school. Once you pass the exam, you become a certified lawyer!

http://www.wikihow.c...e-United-States

Štaviše, u pojedinim saveznim državama ti to uopšte ne treba. A što je najzanimljivije, u nekima od njih ti uopšte ne treba ni law school da bi bio advokat.

Edited by Tribun_populi, 18 November 2010 - 15:22.

[tomas.hokenberi]

Auuu, pa ti mora da si neki asistent/docent/profesor or ninje i prisno.

Ni prvo ni drugo ni trece. Ninje i prisno?
U nazivu radnog mesta mi stoji Istrazivac. Ne radim na fakultetu i ne drzim nastavu.

Prosečan student prava u Srbiji provodi upravo toliko na studijama, lagali se - ne lagali se. Eno ti gore u onom tekstu iz "Blica".
Uzmi u obzir vreme provedeno na (obaveznim) predavanjima i vežbama, vreme potrebno za pripremu kolokvijuma i testova, i na kraju vreme provedeno za spremanje ispita pred ispitni rok (pošto sve ovo prethodno retko gde oslobađa dela gradiva) -> dobićeš 10-12 sati dnevno odn. cca 60 sati nedeljno (računajući i vikend za učenje).

Ajde da racunamo 28x45 min casova vezbi i predavanja nedeljno. Zaokruzimo to 28 sati nedeljno (sa sve odmorima). Zbog loseg rasporeda boravak se moze oduziti, ali pauze nisu aktivno ucenje osim ako ih student ne iskoristi u svom interesu u citaonici. To je manje od 6 sati skolskih obaveza dnevno. Neka kuci uci jos 2 sata to je 8 sati dnevno ili 40 sati nedeljno. Neka to sve izadje i na 60 sati nedeljno opet ne vidim u cemu je problem?

Uzecu svoj primer imam radni dan od 8 sati (put kuca-posao-kuca +2 sata necu da racunam), provedem kuci svakog radnog dana barem jos sat-dva vremena citajuci strucnu literaturu ili u drugim aktivnostima vezanim za posao + barem 4-5 sati vikendom. To izadje na 60 sati aktivnosti vezanih za posao nedeljno. I to je sasvim normalno ako se iole ozbiljnije bavis svojom strukom.

Vreme koje ulazu u svoje ucenje studentima nije samo obaveza nego i investicijia, i kuknjava kako su preoptereceni (pa nemaju vremena da zajutre u kaficima) kod mene ne nailazi na nikakve simpatije.

Pravni fakultet broji 13.000 studenata (svake godine se upisuje 600 finansiranih iz budžeta i 900 na samofinansiranju), a prosek studiranja je oko osam godina.

Pravni fakultet traje 4 godine. Dobri studenti ga zavrsavaju za 4, eventualno 5 godina. Ostali koji studiraju po 10-ak godina (ako nemaju opravdan razlog tipa bolesti, porodicnih problerma itd) ili se nisu dovoljno trudili ili nisu dovoljno sposobni za studije.

A što se celodnevnog rada tiče, kad budem video svoje profesore da rade celodnevno (a ne da im bude teško da se pojave jedanput nedeljno na pišljivih pet sati, koliko im je statutarna obaveza da bi držali predavanja i konsultacije), onda ću i ja da radim celodnevno. To je već epic fail.

Da radis celodnevno je u tvom interesu, njima neces nauditi ako propadnes na studijama.

[Tribun pučki]

Ninje i prisno?

Sada i uvek, crkvenoslov.

Ajde da racunamo 28x45 min casova vezbi i predavanja nedeljno. Zaokruzimo to 28 sati nedeljno (sa sve odmorima). Zbog loseg rasporeda boravak se moze oduziti, ali pauze nisu aktivno ucenje osim ako ih student ne iskoristi u svom interesu u citaonici. To je manje od 6 sati skolskih obaveza dnevno. Neka kuci uci jos 2 sata to je 8 sati dnevno ili 40 sati nedeljno. Neka to sve izadje i na 60 sati nedeljno opet ne vidim u cemu je problem?

Uzecu svoj primer imam radni dan od 8 sati (put kuca-posao-kuca +2 sata necu da racunam), provedem kuci svakog radnog dana barem jos sat-dva vremena citajuci strucnu literaturu ili u drugim aktivnostima vezanim za posao + barem 4-5 sati vikendom. To izadje na 60 sati aktivnosti vezanih za posao nedeljno. I to je sasvim normalno ako se iole ozbiljnije bavis svojom strukom.

Vreme koje ulazu u svoje ucenje studentima nije samo obaveza nego i investicijia, i kuknjava kako su preoptereceni (pa nemaju vremena da zajutre u kaficima) kod mene ne nailazi na nikakve simpatije.

10 sati dnevno na predavanjima + vežbama + učenju za kolokvijume koji ti se ne važe, jer moraju potrošiti još dodatnih petnaestak-dvadesetak (ili više) dana X 5-6 sati u proseku da bi iznova naučili i položili ispit. Ti za tvojih 60 sati nedeljno primaš platu + si istraživač tj. učenje ti je (uslovno rečeno) u opisu radnih dužnosti.

Investicija jeste delimično, međutim kad učiš nešto za šta si svestan da ti u životu zatrebati neće, jer ne želiš da se baviš naukom niti išta slično, onda je traćenje vremena.

Pravni fakultet traje 4 godine. Dobri studenti ga zavrsavaju za 4, eventualno 5 godina. Ostali koji studiraju po 10-ak godina (ako nemaju opravdan razlog tipa bolesti, porodicnih problerma itd) ili se nisu dovoljno trudili ili nisu dovoljno sposobni za studije.

Iz generacije koja je 2002. godine upisala Pravni fakultet Univerziteta u Nišu, prvi dobar student je sa diplomom izašao posle pet i po godina studija (studije su trajale po starom programu 4 i po godine, sa sve apsolventskim stažom). Kategorija sa kojom mi ovde (a i statistika) baratamo jeste prosečni student, dakle momak/devojka prosečnih intelektualnih sposobnosti i prosečnih radnih navika. Oni su merilo. E takvi završe za osam. Dakle, ipak nešto debelo nije u redu u samom sistemu.

Da radis celodnevno je u tvom interesu, njima neces nauditi ako propadnes na studijama.

Imam pametnija posla nego da se celodnevno mlatim s teorijama ovoga ili onoga, pogotovo što ću to ponovo morati da učim, samo sad na drugi način, drugim rečima izrečeno i iz drugih knjiga (čitaj: pravosudni ispit). U mom interesu je da što pre dobijem papir, kako bih mogao da naučim ono što će mi trebati u praksi, a što me ovi na faksu nisu naučili niti će me naučiti. A celodnevno učenje u mojoj branši proizvodi upravo ono o čemu si ti gore pričao - nesposobne pravnike sa amovima oko očiju, koji ne vide dalje od zakona.

To je sva suština.

P.S. I što je najtužnije, takvi obično završe na fakultetu kao predavači. Začarani krug.

Edited by Tribun_populi, 18 November 2010 - 23:48.