42 replies to this topic

[angelia]

bas o tome

Youtube Video ->Original Video

Edit: mora da se odgleda (ADHD 3.42) ali je jako interesantan

Edited by angelia, 12 November 2010 - 18:59.

[T. U. Weenie]

Pre par nedelja citam bas u novinama da je ta cifra u USA nabudzena i da se digla neka prasina oko toga da se ta dijagnoza previse olako davala.
Mozda neko zna nesto vise o tome?

Bio je dobar članak na Huffington Postu, ali ne mogu sad da nađem link. O toj temi se godinama priča u USA - nema liberalnog medija koji nije trubio kako se prelako ide u drogiranje dece da bi se rešili "problemi" tipa hiperaktivnosti. Praktične alternative, doduše, se retko nude. Obično su kao ova u klipu gore - promenimo paradigme, restruktuirajmo obrazovanje od temelja... fino to zvuči, samo što ain't gonna happen.

Ta tema se često povezuje sa još jednom divnom tendencijom US obrazovanja - pošto su iz godine u godinu rezultati dece na standardized testing sve lošiji, kriterijumi se redovno snižavaju da bi moglo da se kaže kako su se, evo, pod našom administracijom rezultati ipak popravili

Inače, taj Ritalin i Aderal su lekovi na bazi amfetamina, lako stvaraju zavisnost posle duže upotrebe. A prepisuju se često od prvog osnovne... kad stignu na koledž, deca su se već obično skinula sa lekova, ali ih i dalje uzimaju na recept da bi ih prodavala kolegama pred ispite... cena kažu da varira od $5 do $25 po tableti.

Edited by The Ugliest Weenie, 14 November 2010 - 14:53.

[djnemanja]

Bio sam u slicnoj situaciji kao vase dete pre 15ak godina. Tecno sam citao jos pre predskolskog. Ali sam umesto slova R, izgovarao V. Isao sam kod logopeda ne u DZ vec u OS 'Sveti Sava'. Jeste bilo odavno, ali mi je je logopedica ostala u najboljem secanju. Problem sam ispravio za samo nekoliko casova. Tako da preporucujem da budete uporni i nadjete svom detetu boljeg logopeda jer taj problem moze da se odrazi na samopouzdanje deteta. Ako se vec lako ispravlja, zasto da ne ucinite to?

EDIT: Inace, ja nisam isao u tu skolu. Tako da verovatno nekako mozete da zamolite da prime vase dete iako nije upisano

Edited by djnemanja, 17 November 2010 - 03:12.

[muras]

koliko sam ja uspio da se razaberem u svemu napisanom, od svih involviranih, logopedica je ta kojoj je najpotrebnija strucna pomoc.

[Gogy]

Evo, nikako da se vratim na ovu temu i da odgovorim. Konačno, moglo bi se reći. Da ne kažete, da sam 'pobegao'..

Nisam se mešala u njihov razgovor sem kad sam zahtevala da pokuša s njim neke vežbe, ovde sam napisala šta sam o njenim pitanjima pomislila i kako sam se osećala, a ne i šta sam rekla, pošto ih tamo nisam ni komentarisala. Čemu? Samo sam tražila da pokuša da nauči moje dete da pravilno izgovori glas koji ne zna da kaže. Neke sam stvari ublažila ili prećutala da ne bi ispalo kako preko mere napadam ženu, a i zato što znam da bi ionako bile otpisane kao primer roditeljske subjektivnosti, npr. to da je radio bio veoma glasan, toliko da mi nismo čuli kako dete izgovara vežbe a sedeli smo mu jednako blizu kao i ona (obavezno je prisustvo roditelja ili osobe koja brine o detetu, nismo mi sedeli tamo što nismo imali druga posla , a kad sam je zamolila da utiša, brecnula se da je to nivo buke uz koji ona radi i da to tako treba. Aha. I mi na časovima srpskog obavezno uz govorne vežbe pustimo i muzikicu, da se svi lepo čujemo. Opet, to mislim, a nisam joj to i kazala. Koliko su igračke njene, budući da to nije privatna ordinacija niti ih je sama nabavila, a koliko su tu deci nadohvat ruke da bi se zabavila dok se doktorka bavi administrativnim poslovima, može se polemisati, recimo da sam bila drska i bezobrazna što sam dozvolila detetu da ih dira radije

Sad mi je malo jasnije. Izvinjavam se, ako sam vas uvredio, ali sam ja prvi post stvarno shvatio, kao da ste se mešali tokom 'terapije'. Znači, moja greška i iskreno se izvinjavam. Onda stvarno ne vidim ništa loše sa vaše strane. Jedino, ostajem kod svog mišljenja, da ste igračke trebali ostaviti na miru.

Potpuno je moguce da lekar i pacijent ne "leze" jedno drugom i tu nema nicega strasnog. Medjutim ja se sa tobom u pogledu ovih navedenih tacaka uopste ne slazem, tj mislim da ovde to nije slucaj.

- Sa ovim me bas nasmeja. Naravno da govorim detetu da ne uzima igracke druge dece bez pitanja. Igracke u ordinaciji ili cekaonici imaju iskljucivu namenu da se sa njima deca poigraju, ovako kako je opisao Div; ukoliko nije tako ne treba da budu tu. Ovako ispada da im je namena da se doktorka malo zabavi izmedju prijema dva pacijenta.

Koliko je meni poznato, igračke jesu tamo, da se pomoću njih lakše 'prodre u tajne dečijeg uma'. Ali isto tako mi deluje logično, da se igračke koristi tek kad doktor uzme da ih upotrebi ili da znak. Ako razumete šta hoču da napomenem? Ne znam ni sam, da li sam napisao dosta jasno..? Da opišem plastično - ja bih prilikom ulaska u ordinaciju seo za sto kraj doktorke i detetu ponudio, da sedne pored mene/meni u krilo (zavisi, koliko ima slobodnih mesta)... Čekao bih na pitanje doktora i skladno sa tome vršio razgovor. Kad bi (ako bi)ao znak, da su tamo igračke, koje se mogu koristiti, dao bih svom detetu, da ode i potraži neku za igru...

Edited by Gogy, 23 November 2010 - 15:09.

[vilhelmina]

Da opišem plastično - ja bih prilikom ulaska u ordinaciju seo za sto kraj doktorke i detetu ponudio, da sedne pored mene/meni u krilo (zavisi, koliko ima slobodnih mesta)... Čekao bih na pitanje doktora i skladno sa tome vršio razgovor. Kad bi (ako bi)ao znak, da su tamo igračke, koje se mogu koristiti, dao bih svom detetu, da ode i potraži neku za igru...

Pre svega, logoped nije nikakav doktor, niti je prostorija u kojoj radi ordinacija. On je u rangu nastavnika ili vaspitaca, a ako ocekuje da roditelji i deca tamo sede skruseno i puni postovanja, onda je trebalo da zagreje stolicu i zaista zavrsi medicinu. Ni onda ne bi bilo u redu braniti detetu da dira igracke koje stoje na dostupnom mestu, ali bih nekako mogla da progutam. Ovako bas nikako.

Osim toga, administrativni deo posla ima da obavi pre i posle boravka deteta u toj njegovoj "ordinaciji". Dok je dete tamo ima da se posveti njemu, pri cemu je najvazniji prvi kontakt, a ne da neizvesno dugo nesto piskara i time pokazuje ko je tu gazda/doktor . TO doktora videlo nije.

[Gogy]

Pre svega, logoped nije nikakav doktor, niti je prostorija u kojoj radi ordinacija. On je u rangu nastavnika ili vaspitaca, a ako ocekuje da roditelji i deca tamo sede skruseno i puni postovanja, onda je trebalo da zagreje stolicu i zaista zavrsi medicinu. Ni onda ne bi bilo u redu braniti detetu da dira igracke koje stoje na dostupnom mestu, ali bih nekako mogla da progutam. Ovako bas nikako.

Osim toga, administrativni deo posla ima da obavi pre i posle boravka deteta u toj njegovoj "ordinaciji". Dok je dete tamo ima da se posveti njemu, pri cemu je najvazniji prvi kontakt, a ne da neizvesno dugo nesto piskara i time pokazuje ko je tu gazda/doktor . TO doktora videlo nije.

bold: i to je sad valjda najbitnija informacija za celu stvar...

Edited by Gogy, 24 November 2010 - 11:57.

[vilhelmina]

bold: i to je sad valjda najbitnija informacija za celu stvar...

Naravno da nije najbitnija, ali nesto ipak govori .
Govori o tome da se radi o osobi koja se dohvatila vrlo plemenitog poziva pomaganja deci, a da nije prethodno raskrstila sa sopstvenim malogradjanskim frustracijama. Takvima lako udari u glavu beli mantil i zaborave zasto su tu, ako su ikada i znali. Laprdaju o svetski priznatim metodama, a ocekuju dubok naklon i po mogucnosti 200 grama kafe. Jos bolje, videla zaba gde se kuju konji, pa i ona digla nogu.

Logopedov posao je da se bavi detetom i njegovom govornom manom, a ne da ulazi u siri kontekst odnosa roditelj-dete (osim ako ne posumnja na ozbiljniji problem, kad mora da reaguje, kao i svi koji dolaze u kontakt s decom). Mi roditelji mozemo da budemo svakakvi, neobjektivni u svakom slucaju, a cesto i bezobrazni. To nikako ne sme da utice na njen odnos s detetom. Igracke koje stoje na dostupnom mestu su ponudjene. Ako nece da decu izazivaju, neka ih zakljuca u ormar. A neumesna pitanja tipa "imas li drugare" su zabranjena. Sta ako je dete stvarno usamljeno i nema drugare? I vaznije od svega: Bilo kakav konflikt s roditeljem, dobar logoped/pedagog ce resavati na diskretan nacin i nikako pred detetom.

Pomenuta logopedica je prekrsila citav niz profesionalnih normi, sve polazeci od toga da je svaki cetvorogodisnjak debil, a svi roditelji naopaki i njoj nedorasli (osim onih koji stignu preko veze i ponesu viski i kafu). Medjutim, deca koja tamo ulaze su mali ljudi i treba im se obracati s postovanjem, dok su njihovi roditelji poreski obveznici od kojih gospodja logopedica zivi i jede ´leba. Bilo bi dobro da joj to neko objasni, pre nego sto nanese stetu vecem broju dece.

Govorne mane nisu bolest, ali su osetljiv problem. Deca znaju da budu surova prema onima koji se od njih po bilo cemu razlikuju, pa i kad govore drugacije. Posao logopeda je da detetu pomogne, a ne da ga dodatno utuce. Za ovakve krave bi trebalo da postoji inspekcija, ali vrana vrani oci ne vadi, a deca stradaju .

[Vesna]

Igracke koje stoje na dostupnom mestu su ponudjene.

uz puno poštovanje, igračke koje stoje na dostupnom mestu u nepoznatom prostoru, makar to bila i ordinacija, NISU ponudjene.

igračke su jednostavno tu. elementarno je, po meni, da dete (od roditelja, jer nije dovoljno sigurno da bi pitalo nepoznatu osobu pred kojom se nalazi) zatraži dozvolu da uzme igračku koja nije njegova kao i da mu roditelj ne da dozvolu već ga uputi/posavetuje da za dozvolu pita onoga kome te igračke pripadaju.


edit: pretpostavljam da za dete koje sa tri i po godine zna šta znači pojam "usamljen" nije problem da shvati da sve što je u njegovom okruženju nije tu samo zbog njega.

Edited by Vesna, 24 November 2010 - 13:18.

[Gogy]

.
.
.
.

Za ostalo sam se složio sa postavljačem teme. Priznajem, na početku sam pogrešno protumačio napisano i slažem se, da je logopedinja prešla određene mere profesionalizma.

Ali još uvek tvrdim, da je glede igračaka greška na njihovoj strani. Mada, greška je suviše stroga reč i sigurno ne sme biti povod tome, što se dalje dešavalo...

[vilhelmina]

uz puno poštovanje, igračke koje stoje na dostupnom mestu u nepoznatom prostoru, makar to bila i ordinacija, NISU ponudjene.

igračke su jednostavno tu. elementarno je, po meni, da dete (od roditelja, jer nije dovoljno sigurno da bi pitalo nepoznatu osobu pred kojom se nalazi) zatraži dozvolu da uzme igračku koja nije njegova kao i da mu roditelj ne da dozvolu već ga uputi/posavetuje da za dozvolu pita onoga kome te igračke pripadaju.

Priznajem da je mene mozda promenio zivot na zapadu i krajnje liberalan odnos prema vaspitanju dece, ali tesim se da nisam jedina .

- Sa ovim me bas nasmeja. Naravno da govorim detetu da ne uzima igracke druge dece bez pitanja. Igracke u ordinaciji ili cekaonici imaju iskljucivu namenu da se sa njima deca poigraju, ovako kako je opisao Div; ukoliko nije tako ne treba da budu tu. Ovako ispada da im je namena da se doktorka malo zabavi izmedju prijema dva pacijenta.

Ovde u svakoj, ali svakoj javnoj ustanovi postoji "cose" sa malim stolom, stolicama i igrackama kojima deca mogu da se zabavljaju dok roditelji obavljaju neki posao. Nista skupo, obicne gluposti koje se nadju po svim buvljacima, ali deci bude zanimljivo tih par minuta. Te igracke su zajednicke, deca ne traze dozvolu da ih uzmu, ali nisu zbog toga nevaspitana. Nevaspitana bi bila kad bi ih polomila, nedajboze ukrala ili ostavila u neredu kad zavrse igru.

Stvarno, cije su igracke u logopedicinoj prostoriji za rad? Okey, nisu detetove, ali nisu ni logopedicine. Ta prostorija nije njen privatan posed, niti ih je ona kupila. Igracke su zajednicke i kupljene parama poreskih obveznika. Iako Srbija nije Svedska, ne vidim razlog da se taj odnos prema zajednickoj svojini ne promeni. Ne kosta para, potreban je samo drugaciji pogled.

Ako igracke imaju neku posebnu edukativnu svrhu, onda treba da stoje gde i sav ostali materijal i da se vade po potrebi. Uostalom, glupo je i ocekivati detetovu punu paznju i usredsredjenost na razgovor dok se igracke osmehuju i mame s polica, zar ne? Ili je to neko zabranjeno voce koje sluzi treniranju decije poslusnosti i pokornosti, da ne kazem strahopostovanja prema autoritetima?

edit: pretpostavljam da za dete koje sa tri i po godine zna šta znači pojam "usamljen" nije problem da shvati da sve što je u njegovom okruženju nije tu samo zbog njega.

Naravno da nije i da male razmazenkovice treba kociti , ali ja mislim da konkretne igracke jesu tu zbog dece koja u tu prostoriju ulaze i bivaju izlozena stresu u susretu s belim mantilom. Govorne vezbe se mogu raditi i bez njih, ali je kljucno da dete bude opusteno i da se dobro oseca. Mislim da ove igracke tome sluze. Nesto sasvim drugo su igracke koje imaju vlasnika, ukljucujuci i one u prodavnici.

I ne, dete od tri i po godine ne mora znati sta znaci rec "usamljen", ali zna sta znaci "nemati drugare". Uskoro ce mu biti objasnjeno i znacenje reci "luzer", a kad poraste, saznace i da se metode koje primenjuje ova logopedica zajednickim imenom zovu mobing.

[Vesna]

Priznajem da je mene mozda promenio zivot na zapadu i krajnje liberalan odnos prema vaspitanju dece, ali tesim se da nisam jedina .



Ovde u svakoj, ali svakoj javnoj ustanovi postoji "cose" sa malim stolom, stolicama i igrackama kojima deca mogu da se zabavljaju dok roditelji obavljaju neki posao. Nista skupo, obicne gluposti koje se nadju po svim buvljacima, ali deci bude zanimljivo tih par minuta. Te igracke su zajednicke, deca ne traze dozvolu da ih uzmu, ali nisu zbog toga nevaspitana. Nevaspitana bi bila kad bi ih polomila, nedajboze ukrala ili ostavila u neredu kad zavrse igru.

Stvarno, cije su igracke u logopedicinoj prostoriji za rad? Okey, nisu detetove, ali nisu ni logopedicine. Ta prostorija nije njen privatan posed, niti ih je ona kupila. Igracke su zajednicke i kupljene parama poreskih obveznika. Iako Srbija nije Svedska, ne vidim razlog da se taj odnos prema zajednickoj svojini ne promeni. Ne kosta para, potreban je samo drugaciji pogled.

Ako igracke imaju neku posebnu edukativnu svrhu, onda treba da stoje gde i sav ostali materijal i da se vade po potrebi. Uostalom, glupo je i ocekivati detetovu punu paznju i usredsredjenost na razgovor dok se igracke osmehuju i mame s polica, zar ne? Ili je to neko zabranjeno voce koje sluzi treniranju decije poslusnosti i pokornosti, da ne kazem strahopostovanja prema autoritetima?




Naravno da nije i da male razmazenkovice treba kociti , ali ja mislim da konkretne igracke jesu tu zbog dece koja u tu prostoriju ulaze i bivaju izlozena stresu u susretu s belim mantilom. Govorne vezbe se mogu raditi i bez njih, ali je kljucno da dete bude opusteno i da se dobro oseca. Mislim da ove igracke tome sluze. Nesto sasvim drugo su igracke koje imaju vlasnika, ukljucujuci i one u prodavnici.

uopšte nije u pitanju zašto su igračke tu, isto tako su mogle da budu knjige ili šta se već nalazi u bilo kojoj prostoriji u koju možeš da udješ, sama ili sa detetom. igračke koj se nalaze u čekaonici ili dečijem kutku u nekom tržnom centru su postavljene da bi se deca zabavila i nalaze se u, da ga tako nazovem, javnom prostoru (kao knjige u biblioteci, na primer, ako govorimo o odraslima). ono što se nalazi u nečijem ličnom prostoru (bez obzira da li je taj prostor radni ili privatni) je pod njegovom "ingerencijom" i po meni je elementarno pristojno da se pita pre nego što se bilo šta uradi/uzme. mislim, zamisli situaciju u kojoj poštar koji svakodnevno dolazi u firmu kreće da prebira po najbližem stolu, papirima, magacinu... ili neko po njegovoj torbi!

mi smo, kao roditelji a kada je prostojno ponašanje u pitanju, često skloni da našoj deci dozvoljavamo ono što ne bismo dozvolili sebi.

I ne, dete od tri i po godine ne mora znati sta znaci rec "usamljen", ali zna sta znaci "nemati drugare". Uskoro ce mu biti objasnjeno i znacenje reci "luzer", a kad poraste, saznace i da se metode koje primenjuje ova logopedica zajednickim imenom zovu mobing.

u inicijalnom postu eksplicitno stoji da je detetu postavljeno pitanje "da li si usamljen" na šta je ono odgovorilo da nije, jer ima mamu i tatu.

oko ostalog, pa i oko mišljenja da je ponašanje logopedice apsolutno neprimereno i za osudu mogu potpuno da se složim sa tobom.

[XXL]

Jbt, ne mogu da vjerujem, ako sam dobro razumio logopedica je u bijelom mantilu? Ovdje nijedan kucni ljekar (u domu zdravlja) nema bijeli mantil. A igracke u vitrini cemu sluze? Da se dijete dresira vec od trece godine, vidi imam slatkish, divan je, ali ti ne valja za zubice, pa ti ga necu dati. Pogledaj divnih igracki u vitrini! One su tu, da bi ti shvatio da ih ne smijes dirati. A bijeli mantil je da shvatish da sam ja neki strasni autoritet, a ti si mali crvic. Pa to ja kad procitam, ne da ne bih vishe odveo dijete kod tih ''logopeda'', nego bih joj kihnuo u lice, a nos obrisao o njen jebeni bijeli mantil. Dodushe ima i bolja metoda da se djeca ''odbiju'' od diranja vitrine. Stave se zice, neki mali napon, koji ga nece ubiti, nego samo dobro protresti. Na shta ce mu logopedica reci: vidis. pec, pec, struja. I to bi recimo bila dobra prva lekcija. Mozda, kad ga dobro pecne odmah prokine govoriti pravilno ''R''. Ima da ispali ko iz topa: struja, a ne stjuja ili stluja.

[Div]

uopšte nije u pitanju zašto su igračke tu, isto tako su mogle da budu knjige ili šta se već nalazi u bilo kojoj prostoriji u koju možeš da udješ, sama ili sa detetom. igračke koj se nalaze u čekaonici ili dečijem kutku u nekom tržnom centru su postavljene da bi se deca zabavila i nalaze se u, da ga tako nazovem, javnom prostoru (kao knjige u biblioteci, na primer, ako govorimo o odraslima). ono što se nalazi u nečijem ličnom prostoru (bez obzira da li je taj prostor radni ili privatni) je pod njegovom "ingerencijom" i po meni je elementarno pristojno da se pita pre nego što se bilo šta uradi/uzme. mislim, zamisli situaciju u kojoj poštar koji svakodnevno dolazi u firmu kreće da prebira po najbližem stolu, papirima, magacinu... ili neko po njegovoj torbi!

mi smo, kao roditelji a kada je prostojno ponašanje u pitanju, često skloni da našoj deci dozvoljavamo ono što ne bismo dozvolili sebi.
...

Pa, jeste u pitanju zašto su baš tu i zašto su baš igračke. Verovatno da tamo ima i knjiga, ali dete nije krenulo ka knjigama niti mu je majka odobrila da uzima knjige ili bilo šta drugo. Bitno je da se radi o igračkama, da se nalaze u prostoriji namenjenoj za rad sa decom i izložene dečjim pogledima i nadohvat dečje ruke.
Poređenje sa poštarom, priznaćeš, je potpuno besmisleno. Možeš da porediš sa časopisima u frizerskom salonu, možeš da pitaš da uzmeš časopis dok čekaš red, ali nimalo nije nepristojno ako ih uzmeš i bez pitanja.
Decu treba učiti pristojnom ponašanju, ali dete od tri-četiri godine nije odrastao čovek, očekivati od njega da se ponaša kao odrastao je veoma pogrešno, naročito kada to radi stručnjak, bio lekar, pedagof ili defektolog, svejedno, svi su učili kako se ophodi sa decom. Logoped je profesionalac na svom poslu, dete i majka nisu, čak i na neprimeren postupak deteta ili majke logoped mora biti pristojan, ljubazan, jednom rečju profesionalan.

[cyberwor/L/d]

To sa igrackama kod logopeda uopste ne bi trebalo da ispada neki big deal.
Postoji razlog zasto se igracke nalaze na takvim i slicnim mestima.

Sasvim je prirodno da dete od tri godine krene ka igrackama i sasvim je na mestu da gospodja logopedica
uspostavi kontakt sa detetom upravo preko te igracke koju je dete uzelo umesto da pocne da isledjuje
dete od par godinica sa privatnim pitanjima koja se ne postavljaju ni odraslima.

Naravno, ovo sve ukoliko neko nema nameru da od dece pravi male vojnike poslusnike kojima
lazni autoriteti ulivaju strah. Ja bih ukinula i bele mantile i crne mantije u radu sa decom.