42 replies to this topic

[Vesna]

Pa, jeste u pitanju zašto su baš tu i zašto su baš igračke. Verovatno da tamo ima i knjiga, ali dete nije krenulo ka knjigama niti mu je majka odobrila da uzima knjige ili bilo šta drugo. Bitno je da se radi o igračkama, da se nalaze u prostoriji namenjenoj za rad sa decom i izložene dečjim pogledima i nadohvat dečje ruke.

mi ovde uglavnom iznosimo lične stavove ili iskustva. jednostavno, moje dete to nije radilo (uzimalo bilo šta bez dozvole) niti smo mu mi demonstriralii da je diranje tudjih stvari bez pitanja uopšte prihvatljivo.

Poređenje sa poštarom, priznaćeš, je potpuno besmisleno. Možeš da porediš sa časopisima u frizerskom salonu, možeš da pitaš da uzmeš časopis dok čekaš red, ali nimalo nije nepristojno ako ih uzmeš i bez pitanja.

pa i nije. da li pustiš decu da pipkaju sve što im padne na pamet u tudjoj kući, čak iako im je to kod kuće dozvoljeno?

Decu treba učiti pristojnom ponašanju, ali dete od tri-četiri godine nije odrastao čovek, očekivati od njega da se ponaša kao odrastao je veoma pogrešno, naročito kada to radi stručnjak, bio lekar, pedagof ili defektolog, svejedno, svi su učili kako se ophodi sa decom. Logoped je profesionalac na svom poslu, dete i majka nisu, čak i na neprimeren postupak deteta ili majke logoped mora biti pristojan, ljubazan, jednom rečju profesionalan.

ovde, po meni dete nije napravilo propust, ono je samo uradilo ono za šta je dobilo odobrenje osobe u koju ima poverenje - roditelja.

u ponašanje profesionalke koja je trebalo da pomogne detetu nisam ni ulazila. slučaj je toliko jednostavan i jasan da nema šta da se kaže. ako je tako kako je nama predočeno njom treba da se bavi njen pretpostavljeni.

[cyberwor/L/d]

mi ovde uglavnom iznosimo lične stavove ili iskustva. jednostavno, moje dete to nije radilo (uzimalo bilo šta bez dozvole) niti smo mu mi demonstriralii da je diranje tudjih stvari bez pitanja uopšte prihvatljivo.



pa i nije. da li pustiš decu da pipkaju sve što im padne na pamet u tudjoj kući, čak iako im je to kod kuće dozvoljeno?



ovde, po meni dete nije napravilo propust, ono je samo uradilo ono za šta je dobilo odobrenje osobe u koju ima poverenje - roditelja.

u ponašanje profesionalke koja je trebalo da pomogne detetu nisam ni ulazila. slučaj je toliko jednostavan i jasan da nema šta da se kaže. ako je tako kako je nama predočeno njom treba da se bavi njen pretpostavljeni.

Interesantno je kako se neke stvari razlikuju.

Ovde u Svedskoj igracaka ima na mnogim javnim mestima i podrazumeva se da su tu zbog dece - sve dece.
To su igracke za svu decu. I to deca znaju. Prosto se ocekuje da ce se deca zaigrati sa necim.
Sve je OK dok ne krenu da prave neku stetu. Onda slede sankcije.

Isto tako znaju i kad je neka igracka od malog Perice pa onda znaju i da pitaju za dozvolu.

Dakle, postoji razlika izmedju licne imovine i drustvene imovine. Deca uglavnom to znaju. (to zavisi od roditelja)

[Vesna]

Dakle, postoji razlika izmedju licne imovine i drustvene imovine. Deca uglavnom to znaju. (to zavisi od roditelja)

pa o tome i govorim, čak spuštam na vrlo lični nivo i kažem kako ja mislim da treba, tj. kako bih ja uradila. za mene je ordinacija, kancelarija i slično isto/slično što i odlazak u goste. jednostavno, jesi tu ali nije tvoje i ne važe (sva) pravila koja važe kod kuće.

[cyberwor/L/d]

pa o tome i govorim, čak spuštam na vrlo lični nivo i kažem kako ja mislim da treba, tj. kako bih ja uradila. za mene je ordinacija, kancelarija i slično isto/slično što i odlazak u goste. jednostavno, jesi tu ali nije tvoje i ne važe (sva) pravila koja važe kod kuće.

Svedjani su vrlo komotni. Oni znaju da je logoped, nastavnik, lekar, salterski sluzbenik i bilo koja ustanova tu zbog njih a ne obrnuto.
Sva javna mesta su za njih i njima na usluzi. I to sto je za njih (ukljucujuci i igracke) oni komotno koriste.
Jer te igracke su tu zbog toga da bi se koristile. Kao sto rekoh, preko igracaka se uspostavlja kontakt sa decom.

Odlazak u goste je privatna sfera i nesto sasvim drugo. Red se zna.
Cak i sopstvenoj kuci je vrlo uobicajeno da kad napravis veceru i svi se najedu da ti kazu "hvala na hrani".
Uopste je uobicajeno da se kaze hvala za puno toga. Ukucani sa kojima godinama zivis pa ti se zahvale
kad im prosledis slanik ili tako nesto bagatelno uradis.

[Div]

mi ovde uglavnom iznosimo lične stavove ili iskustva. jednostavno, moje dete to nije radilo (uzimalo bilo šta bez dozvole) niti smo mu mi demonstriralii da je diranje tudjih stvari bez pitanja uopšte prihvatljivo.



pa i nije. da li pustiš decu da pipkaju sve što im padne na pamet u tudjoj kući, čak iako im je to kod kuće dozvoljeno?



ovde, po meni dete nije napravilo propust, ono je samo uradilo ono za šta je dobilo odobrenje osobe u koju ima poverenje - roditelja.

u ponašanje profesionalke koja je trebalo da pomogne detetu nisam ni ulazila. slučaj je toliko jednostavan i jasan da nema šta da se kaže. ako je tako kako je nama predočeno njom treba da se bavi njen pretpostavljeni.

Govorimo o igračkama, ne o bilo čemu što deci padne na pamet, i ne u tuđoj kući već u dečjoj ordinaciji. Te igračke su namenjene deci koja se nađu u ordinaciji, nisu privatne igračke logopedice. Ako ima razloga da se deci uskrati uzimanje igračaka one treba da se sklone van vida i dohvata deteta.
Ponašanje logopedice sam pomenu samo u vezi igračaka, reakcije na uzimanje igračke, pošto smo se oko ostalog manje-više svi složili.

[vilhelmina]

Jbt, ne mogu da vjerujem, ako sam dobro razumio logopedica je u bijelom mantilu?

Ovo s mantilom sam ja dodala, ali ne napamet, nego na osnovu iskustva s logopedima. Sticajem okolnosti sam ih svojevremeno upoznala dosta i tada sam uocila bitnu razliku izmedju onih koji rade po domovima zdravlja i onih u skolama i vrticima. Isto obrazovanje, posao, sve, a razlika drasticna. Pretpostavljam da te "klasne" razlike medju njima nastaju vec prilikom zaposljavanja (i ranije, na faksu), pa jedni u zdravstvo, a drugi u prosvetu . Beli mantil dodje samo kao potvrda toga i statusni simbol.

pa i nije. da li pustiš decu da pipkaju sve što im padne na pamet u tudjoj kući, čak iako im je to kod kuće dozvoljeno?

Posto se oko profesionalizma ove osobe u potpunosti slazemo, ostaje jedino neslaganje oko toga da li je prostorija u kojoj radi logoped javni, ili privatni prostor. Licno mislim da je javni, iako se u njega ulazi jedan po jedan, a ne grupno, kao npr. u frizerski salon ili postu. Dobro je da se logopedica tamo oseca "kao kod kuce", ali tako treba da se oseca i svako dete koje kod nje ulazi.

U takvim prostorima se deca uce odnosu prema institucijama: danas dom zdravlja ili vrtic, sutra sud ili poreski ured. Tu neki izrastaju u slobodne gradjane, a drugi u preplasene podanike. Kucno vaspitanje je nesto sasvim drugo i odnosi se na privatan prostor, nas ili tudj, svejedno. Ponasanje u javnom prostoru uglavnom diktira ponasanje i standardi drugih, i roditelj tu malo sta moze da pokvari ili popravi.

Cekanje po hodnicima u kojima nema dovoljno stolica, u kojima se sapuce i hoda na prstima; cekanje na dozvolu da se sedne kad se na takvo mesto konacno udje; nediranje ovog i onog, ukljucujuci i igracke; zabrane razne; prilazenje salteru kao giljotini i saginjanje do crne zemlje pred istim; stajanje u stavu "mirno" prilikom usmenog odgovaranja u skoli; stajanje u bilo kojoj kancelariji u kojoj sagovornik sedi; kucanje na vrata i odgovor da jos malo sacekas, iako si dosao u zakazano vreme... Cak i bez propratnih pojava kao sto su ulazenje preko reda, gazenje, guranje i laktanje, ovakav odnos institucija prema gradjanima i obrnuto, stvara jedino i uvek poslusne, preplasene podanike, s kojima posle mozes raditi sta ti volja. Posledice znamo.

Licno bih ovde u Svedskoj ponekad zadavila malog divljaka koji u javnom prevozu sedi iza mene i treska svom snagom nogama u naslon mog sedista tako da mi odvaljuje bubrege, pri cemu mama pet para ne daje. U supermarketu nikad ne stajem u red u kom ima neko s detetom, jer ce kad tad nastati drama i svi cemo cekati dok se ista ne zavrsi. Ili kad koleginica na sastanak dovede trogodisnje dete, pa kad mu se pripiski, svi cekamo i blejimo dok se vazan posao ne obavi. I gle cuda! Svi oni kad odrastu, pristojno stoje u redovima, ne kasne i ne ometaju druge, postuju svoje i tudje vreme i prostor.... Kad bih danas i ovde vaspitavala dete, radila bih to mnogo opustenije i sigurna sam da rezultat ne bi bio nista gori.

Definitivno, igracke iz ove price su za igranje, kao i za upoznavanje, prihvatanje, pa i osvajanje javnog prostora, a ne za pokazivanje logopedicine moci i neovlasteno vaspitavanje tudje dece .

[honey]

da shvatish da sam ja neki strasni autoritet, a ti si mali crvic. Pa to ja kad procitam, ne da ne bih vishe odveo dijete kod tih ''logopeda'', nego bih joj kihnuo u lice, a nos obrisao o njen jebeni bijeli mantil. Dodushe ima i bolja metoda da se djeca ''odbiju'' od diranja vitrine. Stave se zice, neki mali napon, koji ga nece ubiti, nego samo dobro protresti. Na shta ce mu logopedica reci: vidis. pec, pec, struja. I to bi recimo bila dobra prva lekcija. Mozda, kad ga dobro pecne odmah prokine govoriti pravilno ''R''. Ima da ispali ko iz topa: struja, a ne stjuja ili stluja.

Weeni je verovatno najvise u pravu sto kaze da je osnovni cilj ovbakvog nastupa bio da se otrese novog pacijenta, jer ih ionako vec ima previse. Samo sto ima mnogo lepsih i kulturnijih nacina da se to uradi.

Ali pazi molim te logoped "zna" da je dete usamljeno, samo pita da bi preko deteta patronizirala roditeljima. "jesi, jesi usamljen, moras biti usamljen kad nemas ni brata ni sestru", na sta je jedini ispravan odgovor: "jeste li vi logoped ili Vidovita Sojka?

Na sta bi licio ovaj razgovor:
Doktor (pita pacijentkinju od 35+ god): Da li ste udati, imate li dece?
Pacijent: Nisam i nemam dece
Doktor: Vi mora da ste strasno usamljeni.
Pacijent: Nisam usamljena, imam puno prijatelja, izlazim, putujem
Doktor: Ali jeste, jeste usamljeni, zena u vasim godinama bez porodice mora da bude usamljena, to se zna da je tako.

Imamo toga i ovde na forumu kad religiozni ubedjuju nereligiozne da im zivot nema smisla.

[Bobilica]

Cekanje po hodnicima u kojima nema dovoljno stolica, u kojima se sapuce i hoda na prstima; cekanje na dozvolu da se sedne kad se na takvo mesto konacno udje; nediranje ovog i onog, ukljucujuci i igracke; zabrane razne; prilazenje salteru kao giljotini i saginjanje do crne zemlje pred istim; stajanje u stavu "mirno" prilikom usmenog odgovaranja u skoli; stajanje u bilo kojoj kancelariji u kojoj sagovornik sedi; kucanje na vrata i odgovor da jos malo sacekas, iako si dosao u zakazano vreme... Cak i bez propratnih pojava kao sto su ulazenje preko reda, gazenje, guranje i laktanje, ovakav odnos institucija prema gradjanima i obrnuto, stvara jedino i uvek poslusne, preplasene podanike, s kojima posle mozes raditi sta ti volja. Posledice znamo.

Licno bih ovde u Svedskoj ponekad zadavila malog divljaka koji u javnom prevozu sedi iza mene i treska svom snagom nogama u naslon mog sedista tako da mi odvaljuje bubrege, pri cemu mama pet para ne daje. U supermarketu nikad ne stajem u red u kom ima neko s detetom, jer ce kad tad nastati drama i svi cemo cekati dok se ista ne zavrsi. Ili kad koleginica na sastanak dovede trogodisnje dete, pa kad mu se pripiski, svi cekamo i blejimo dok se vazan posao ne obavi. I gle cuda! Svi oni kad odrastu, pristojno stoje u redovima, ne kasne i ne ometaju druge, postuju svoje i tudje vreme i prostor.... Kad bih danas i ovde vaspitavala dete, radila bih to mnogo opustenije i sigurna sam da rezultat ne bi bio nista gori.

Definitivno, igracke iz ove price su za igranje, kao i za upoznavanje, prihvatanje, pa i osvajanje javnog prostora, a ne za pokazivanje logopedicine moci i neovlasteno vaspitavanje tudje dece .

Sjajno sročeno. Izvesno je da ne vaspitavam dete da bude podanik, odmalena mu je dozvoljeno da se ponaša dosta opušteno, ali nikad tako da to ugrožava druge, znači nikako lupanje nogama po autobuskom sedištu (što je izgleda prirodan poriv mališana ma gde živeli ), jer to smeta saputniku. Za prodavnice i pijace neko vreme nije imao strpljenja pa je besneo i pravio gluposti, ali ne takve da bilo kome išta ošteti ili da ga ugrozi, pa i to se rešilo kad je malo porastao i shvatio da se ponekad mora raditi i ono što nam nije prijatno, poput čekanja. Ipak, nisam ni pokušala da mu objasnim kako mora da čeka da doktorka završi papirologiju a da pri tom ne sme da se igra, jer priznajem da bih se u njegovoj situaciji sigurno šetkala po ordinaciji, čitala sve moguće postere ili šta već bude za čitanje, odgovarala na poruke na mobilnom, ili bilo šta drugo što bi mi prekratilo vreme dok me potencijalna sagovornica potpuno ignoriše. Recimo da sam nepristojna ili nevaspitana, ili pak da nisam licemerka i da ne želim da učim dete pravilima kojih se ni sama ne pridržavam. Moj sin, recimo, ne mora da odgovora na pitanja nepoznatih ljudi u autobusu ili gde već ako mu nisu simpatični i ako se sami ne predstave a njega zapitkuju, i ne mora da svakom kaže koliko ima godina (zanimljivo je kako kad sam postavi to pitanje, dokone babe nimalo nisu raspoložene za dalje ćaskanje), i prosto ne mora da bude ponizan ni pred kim. I nadam se, kao i svaki roditelj, da će mu upravo to pomoći da postane najbolja moguća osoba: poštena, iskrena i verna pre svega sebi i svojim potencijalima. Neko, opet, uči dete da je dobro da svakome osmehuje i da sve ponudi bombonama, i sigurna sam da mu takođe želi da bude veoma srećan i ostvaren. Ne možemo ih naučiti ono što ni sami ne znamo, zar ne, ali znam da sinu ne dopuštam ništa što nisam i učenicima na času.

[sofy]

Procitala sam sve dosadasnje komentare i imam potrebu da odgovorim na nekoliko stvari posto se radi o mojoj profesiji.

Logoped sam i radim u Domu zdravlja.

Ne slazem se sa ponasanjem dotichog logopeda iz vise razloga ali sam u nekim postovima naisla komentare sa kojima se nikako ne slazem

Kao i u svakoj profesiji, i u logopediji nas ima raznih,od vrlo nonsalantnih i sujetnih do potpuno posvecenih i predanih svom poslu koji nije ni malo jednostavan ma koliko nekima na prvi pogled to tako izgleda.

Sto se tice uzimanja igracaka,a vidim da se o tome najvise raspravljalo, ne radi se o tome da li je to privatno ili drzavno vlasnistvo(iako je vrlo cesto sav didakticki materijal i igracke kupio sam logoped) nego prosto nije praksa da se pri prvom pregledu kada je potrebno utvrditi govorni status dete igra.Nigde nije dozvoljeno uzimanje igracaka dok to terapeut ne ponudi jer one tu imaju posebnu svrhu( da bi oslobodile dete u odnosu sa nepoznatom osobom, da izazovu govornu reakciju itd..)Ne govorim da su postupci svih nas opravdani ali samo zelim da skrenem paznju da je potrebno mnogo znanja i strucnosi da bi se razumelo nesto naizgled banalno.Dobar logoped moze da se igra sa Vasim detetom ceo tretman pa da Vam izgleda da on nije nista uradio i da ste uzalud dovodili dete ali mnoge stvari imaju svoju pozadinu koja se uci petogodisnjim skolovanjem i praksom.

Sto se tice belog mantila,on se nosi u skladu sa politikom ustanove u kojoj radite,konkretno ja ne nosim isti jer imam stav o tome da je produktivnije raditi sa detetom ako ga ne nosite ali logoped sigurno nije u rangu ucitelja ili vaspitaca jer ne radi u ucionici nego u ordinaciji ili kancelariji, ne predaje vec dijagnostikuje, sprovodi tretman, prevenira, daje savete roditeljima, testira, i ima predznak klinicar a ne edukator.

Zalosno je to sto nas ima toliko malo zaposlenih pa se roditelju ne pruza prilika da odvede dete kod nekog koga smatra prijatnim i strucnim za pomoc sopstvenom detetu,a svake godine na defektoloskom fakultetu diplomira oko stotinak mladih ljudi koji ce se jako tesko naci posao u struci koju vole ali to su vec druge stvari...

Pomenuto je sedenje u stolici u trajanju od sat vremena.Tretman traje pola h, prvi pregled ni toliko.Duze ne jer trogodisnje dete nije u stanju da drzi paznju a da rad sa njim bude produktivan i to je potpuno normalno i ne radi se o poremecaju.Btw. ADHD ,kao ni autizam, ne dijagnostikuje logoped.On ako posumnja moze dete uputiti psihologu.Dijagnozu vrsi samo u odn na govornu patologiju.

Cuveno ''R" tj njegova zamena sa npr. J ili V se tolerise najduze od svih glasova(od prilike do 5. god) ali ne treba cekati poslednji cas vec odvesti dete obavezno i ranije da se ne bi stvorila losa navika koju je onda jako tesko ispraviti.Inace to je naj benignija stvar zbog koje dete vodite kod logopeda.

Zakljucak-jedna lasta ne cini prolece .Nadjite nekoga strucnog pa ako treba i privatno ali nikako ne izbegavajte da se obratite nekome dok je vreme.

Pozz svima

[Bobilica]

Hvala vam sto ste se javili na temu i stosta pojasnili.
Pomenula sam tretman od sat vremena jer smo toliko dugo bili u ordinaciji i jer je pomenuta logopedica rekla da i inace toliko traju.
Problem sa igrackama verovatno ne bi ni nastao da je rekla kako nije dobro da se moj sin igra dok rade umesto da pokusava da ga umesto nas vaspitava. U svakom slucaju, dete se igralo samo dok ona nesto pise, a to je, verujte, trajalo toliko da bi i meni doslo da se igram i ne bih mogla da sedim mirno. Cim bi mu se doktorka obratila, posvetio bi joj punu paznju.
Ako znate za nekog privatnog logopeda u Nisu, ili ako se sami time bavite i privatno, molim vas da se javite na PP, jer bih rado odvela dete jos nekom, posto R jos ne govori cisto, a desi se i druge glasove izgovori nejasno kad se uzbudi ili kad prica brzo.

[Vidana]

stvarno ne znam što je problem ako dete uzme igračku u ordinaciji
pa igračke tome i služe da se dete zanima nečim dok, što ti kažeš, teta piše ili razgovara sa mamom ili sl
pa neće je pojesti niti odneti, pobogu
neka ih skloni onda

[Kido from Junkovac]

Sto se mene tice, bio bi izazov spreciti zenu da ne
nalupa logopedicu kockama za slaganje.

Naravno, nije nista sporno ni da dete od 4 godine koje je usred igre
ne ferma logopedicu cak i kad mu se obrati.

[Elisa]

sto se tice tog poremecaja paznje...

nedavno na tv-u bila reportaza o deteu kojem je to dijagnostikovano. mama sedi sa malim kojipise domaci, ona mu pomaze. dete dize glavu i gleda u kamere..a onda ce - eto vidite, to je to. ja mislim da je  sve to malo prenaduvano, pa kome nece paznjuodvuci reflektor uperen u facu? moja deca su jako nemirna, ziva, da naidjem na nekog opicenog kao sto je ovaj logoped zasigurno bi im dao ovu dijagnozu. kod lekara nikako nisu mirni. samo dok ih pregeda. diraju ogracke, traze da ih stavim na onaj sto sa prepovijanje beba kako bi dohvatili igracke, vrte se na stolici ispred dr. nijednom nas pedijatar nije rekao da je to nesto nenormalno, cak je reklakada sam jednom opomenula dete da se ne vrti na stolici da bi bilo zabrinjavajuce da se ne vrti. mislim da je pogresno kljukati dete nekim lekovima zbog toga i da bi rditelj trebao dobro da razmisli da li je zaista njegovom detetu potrebna terapija. verujem da postoje slucajevi gde ovaj poremecaj zasita postoji i  ometa pravilan razvoj deteta, ali taj konretan slucaj na tv-u mene je zapanjio.

Edited by Elisa, 28 March 2013 - 07:20.