Jump to content


Photo
- - - - -

Deca sa posebnim potrebama


This topic has been archived. This means that you cannot reply to this topic.
34 replies to this topic

#1 outcast

outcast
  • Banned
  • 2,346 posts

Posted 28 October 2010 - 20:19

Neko je rekao: Drustvo moze da se ceni prema nacinu kako tretira svoje najslabije clanove.

Zapanjena sam komentarima na tekst o decaku koji je, kako se u tekstu kaze hiperaktivan, i zbog kojeg roditelji ne pustaju decu da idu u skolu.

http://www.b92.net/i...id=468513#hrono

Sta bi sa inkluzijom?

#2 dekss

dekss
  • Members
  • 2,131 posts

Posted 28 October 2010 - 20:30

инклузија?

Шта је то инклузија?


...
napravio tri velika incidenta, kada je ugrozio živote druge dece. On je pretio deci da će ih iseći. Znamo da je on u prošlu školu nosio nož i da mu je pedagog otimao nož iz ruku.
...


хиперактиван??


Зашто си линковала страну са чланцима? Да ли су чланци битнији од чланка, околности и истине?

Edited by dekss, 28 October 2010 - 20:30.


#3 stix

stix
  • Members
  • 8 posts

Posted 28 October 2010 - 22:22

Drustvo moze da se ceni prema nacinu kako tretira svoje najslabije clanove?
Ovde se radi o detetu koje ugrožava druge i koje nije baš primer "najslabijeg člana". Da takav povredi moje dete, uopšte me ne bi zanimalo da li je hiperaktivan, psihički poremećen i slično. To je problem njegov i njegovih roditelja. Svoje dete šaljem u školu očekujući da bude bezbedno, da nešto nauči, a ne da bude u strahu da li će ga neko izbosti nožem. Odakle mu uopšte nož? Ukoliko njegovi roditelji znaju da je agresivan (iz ovog ili onog razloga) zašto ga ne pretresu svaki put kad ide u školu?
Inkluzija i jeste glupost jer pokušava da meša babe i žabe, što će dovoditi do sličnih incidenata. "Normalna" deca su takođe agresivna i netolerantna prema deci sa specijalnim potrebama, što kod ovih neminovno dovodi do odbrambenih, agresivnih reakcija ili do potpunog izbegavanja društva. Neko će biti žrtva, ili ili "normalni" ili "oni sa specijalnim potrebama". Politička korektnost nas tera da mislimo da su svi ljudi dobri, da su svi jednaki, ali to nije tako.

#4 cyberwor/L/d

cyberwor/L/d
  • Members
  • 12,293 posts

Posted 28 October 2010 - 22:44

Kad je bilo da je hiperaktivnost to kad neko mashe nozem i preti?
To prosto ne moze biti tacno. To dete mora da ima neku drugu dijagnozu.
Clanak daje nedovoljno informacija da bi se mnogla stvoriti bolja slika slucaja.

Ja sam ZA inkluziju ali uvodjenje dece sa specijalnim potrebama u neki razred zahteva i uvodjenje specijalne kompetencije u radu sa tom decom.

Fizicka i psihicka sigurnost dece u skoli je jedna od osnovnih stvari.
Nema crnje nego kad skola sama kaze da ne moze da zastiti ostale djake od jednog jedinog djaka.
To samo po sebi kaze puno toga kad skola ne moze da obezbedi normalne uslove za rad.
Zato ja ne bih pitala sta bi sa inkluzijom nego ...

... sta bi sa skolom?

Edited by cyberwor/L/d, 28 October 2010 - 23:05.


#5 outcast

outcast
  • Banned
  • 2,346 posts

Posted 28 October 2010 - 23:10

Problem je počeo pre dve nedelje. Prema rečima roditelja, đaka i direktorke, dečak je pretio drugoj deci, saplitao ih, prskao parfemom, ometao nastavu, pocepao disciplinsku svesku... Roditelji dečaka kažu da ne beže od činjenice da njihov sin ima problem, da rade sve što mogu da mu pomognu i da njihovo dete redovno pije lekove i ide na razgovor sa psihologom. Dok se ostali roditelji plaše da će dečak nekoga ozbiljno povrediti, školski kolektiv brine i za njegovu bezbednost.


- Ponašanje tog učenika je prilično nepredvidivo. Plašimo se kad samo otvori prozor jer ne znamo šta može da mu padne na pamet da uradi. Želeli smo da se dete socijalizuje, pa nismo pokretali postupak protiv njega. Međutim, razgovori sa njim nisu imali uspeha. Poziva se na svoja prava dok za obaveze i odgovornost ne zna. Čak je pretio da će iskasapiti dečaka kojeg je udario, što su čule i njegova i majka tog učenika. Ruke su nam vezane - kaže direktorka škole Jasmina Tonić i ističe da je sa dečakom trebalo mnogo ranije raditi, a ne samo šetati ga iz škole u školu.



Da prebacivanje u četvrtu školu nikako ne bi bilo rešenje, misli i školski psiholog Branka Tišma. Kako kaže, za odrasle je to samo administrativni posao dok je za decu velika trauma.


- Menjanje škola, sredine, drugova čini da se hiperaktivno dete oseća odbačenim. Što se više oseća odbačenim, to je agresivnije. Isto reaguje i na neprihvatanje, pa zato drugu decu ne treba okretati protiv njega već im ukazati da ono ima drugačije zahteve i da treba da mu pomognu. Sa druge strane, pošto takvo dete „ne drži mesto“, nastavnici treba više da ga upošljavaju, da mu daju više zadataka. Rešenje bi moglo biti izrada individualnog plana rada i formiranje stručnog tima (psiholog, specijalni pedagog i socijalni radnik) koji bi radio sa ovakvim detetom – naglašava Tišma.


http://www.blic.rs/V...i-decu-iz-skole

#6 Div

Div
  • Members
  • 7,519 posts

Posted 29 October 2010 - 08:05

Da li je hiperaktivno dete, dete sa posebnim potrebama i da li je hiperaktivno dete agresivno i predstavlja pretnju za bezbednost dece. Iz teksta, vesti, se to ne vidi, prilično je povrešan, a komentari na tekst su, kako se i očekuje, svakakvi. Čujem u vestima da se ovim slučajem bavi i gradski ombudsman, a ne čuh neku reakciju stručnih i odgovornih institucija ili pojedinaca. U školi kažu, ne mogu da reše problem. To je strašno. zato je na mestu pitanje:

...
... sta bi sa skolom?


Verovatno naše škole nisu osposobljene da prihvate decu sa posebnim potrebama, da ih uključe u redovnu nastavu, koliko su nastavnici obučeni da rade sa takvom decom, odnosno i sa svom decom koja treba da prihvate nove drugove. Posebna priča su roditelji koji ne žele da njihova deca sede u razredu sa "drugačijima". Ne čude me nikakvi komentari, ne čude me ni postupci roditelja, ima tu opravdanog straha a i mnogo predrasuda.

#7 namcor

namcor
  • Members
  • 4,045 posts

Posted 29 October 2010 - 08:05

Iz ličnog iskustva znam da današnji nastavnici nisu previše zainteresovani ni za rad sa "običnom" decom, a decu sa posebnim potrebama gledaju samo kao dodatni teret.
Inkluzija je pozitivna stvar, ali zahteva dodatnu edukaciju i dodatni napor, a nastavnici na to (većina) nisu spremni, jer im remeti šablone iz devedesetih...


edit:
mislim da sam pisao na nekoj temi, ali evo i ovde: dete moje rođake je imalo problema sa čitanjem i pisanjem u prvom razredu. Sve ostalo je bilo odlično, ali nije uspevala da "spoji slova". Pročita pojedinačno (m, a, m, a), ali ne ume da spoji u reč. Kada mi je ispričala, odmah sam pomislio da je disleksija i rekao im da se obrate logopedu. Uz neke vežbice i cake, dete je vrlo brzo savladalo čitanje i normalno napreduje (sada je 3. razred). Priča sa srećnim završetkom, ALI, zar nije trebalo učiteljica da to prepozna ili pretpostavi? Da li je normalno da učiteljica nikada nije čula za disleksiju, kada sam ja čuo, a nije mi to struka???

Edited by namcor, 29 October 2010 - 08:21.


#8 cyberwor/L/d

cyberwor/L/d
  • Members
  • 12,293 posts

Posted 29 October 2010 - 11:49

Verovatno naše škole nisu osposobljene da prihvate decu sa posebnim potrebama, da ih uključe u redovnu nastavu, koliko su nastavnici obučeni da rade sa takvom decom, odnosno i sa svom decom koja treba da prihvate nove drugove.

Mene zapanjuje da neko moze da izjavi ovo a da za to niko ne snosi odgovornost:

Da prebacivanje u četvrtu školu nikako ne bi bilo rešenje, misli i školski psiholog Branka Tišma. Kako kaže, za odrasle je to samo administrativni posao dok je za decu velika trauma.

- Menjanje škola, sredine, drugova čini da se hiperaktivno dete oseća odbačenim. Što se više oseća odbačenim, to je agresivnije. Isto reaguje i na neprihvatanje, pa zato drugu decu ne treba okretati protiv njega već im ukazati da ono ima drugačije zahteve i da treba da mu pomognu. Sa druge strane, pošto takvo dete „ne drži mesto“, nastavnici treba više da ga upošljavaju, da mu daju više zadataka. Rešenje bi moglo biti izrada individualnog plana rada i formiranje stručnog tima (psiholog, specijalni pedagog i socijalni radnik) koji bi radio sa ovakvim detetom – naglašava Tišma.


Nakon setanja ucenika kroz 4 skole tek sada se kaze "resenje bi moglo biti" ono sto se podrazumeva od samog starta u radu sa ucenikom sa specijalnim potrebama. Neko treba, neko mora da snosi odgovornost jer ucenik nije vreca krompira koju samo prebace preko tarabe pa da nekom drugom padne u dvoriste. Pa onda ovi iz drugog dvorista ponove proceduru pa frle vrecu krompira u sledeci atar. Predji brigo na drugoga?

Meni uopste nije jasno kako su mislili kad su tog "hiperaktivnog" ucenika prebacivali iz skole u skolu. I cudno mi je da insistiraju na hiperaktivnosti. Ili nemaju pravu dijagnozu ili lazu da ne bi uspanicili ostale roditelje. Nesto tu nije kako treba. Hiperaktivnost nije dijagnoza. Hiperaktivnost je simptom necega. (cesto ADHD-a) U onom prvom clanku su roditelji "hiperaktivnog" rekli da njihovo dete redovno uzima lekove. Lekove za hiperaktivnost?

Neko tu nesto mulja ili je totalno nekompetentan. Ili oba. Tu nisu cista posla.

Takodje je van pameti ono sto su kao pripremili ostale djake kako da hendluju "hiperaktivnog" druga a KAKO se skola pripremila da ga hendluje?

Edited by cyberwor/L/d, 29 October 2010 - 11:52.


#9 John Finn's Wife

John Finn's Wife
  • Members
  • 3,238 posts

Posted 29 October 2010 - 12:13

Pa dobro, naziv hiperaktivnost se često koristi umesto ADHD, jasno je da se misli na taj poremećaj. Ali mislim da to nije najvažnije. Meni je ovakvo razvlačenje po novinama i davanje prostora raznima da se "izjasne" (po komentarima na vest npr.) čisto prodavanje novina. Zabole njih i za dobrobit dece i konkretnog deteta. Jer, ko će uopšte sastaviti adekvatnu sliku prema nekoliko informacija, od kojih se neke mogu tretirati kao privatna stvar te ne davati tačne informacije za javnost (to je i dijagnoza između ostalog). Pa čak i kad bi se na tacni serviralo sve i da sve budu fakti, ko je javnost da presuđuje (samo obratiti pažnju koliko se meša sve i svašta, em je nedovoljno upućena, em nedovoljno stručna, em nije nepristrasna - reaguje na intonaciju kojom je napisana vest)? Zna se ko time treba da se bavi. Postoje službe i službe, pa čak i ako su nefunkcionalne, medijsko razvlačenje u ovakvim slučajevima neće rešiti problem. Mislim da samo može biti štetno.

Edited by John Finn's Wife, 29 October 2010 - 12:13.


#10 cyberwor/L/d

cyberwor/L/d
  • Members
  • 12,293 posts

Posted 29 October 2010 - 12:38

Pa dobro, naziv hiperaktivnost se često koristi umesto ADHD, jasno je da se misli na taj poremećaj. Ali mislim da to nije najvažnije. Meni je ovakvo razvlačenje po novinama i davanje prostora raznima da se "izjasne" (po komentarima na vest npr.) čisto prodavanje novina. Zabole njih i za dobrobit dece i konkretnog deteta. Jer, ko će uopšte sastaviti adekvatnu sliku prema nekoliko informacija, od kojih se neke mogu tretirati kao privatna stvar te ne davati tačne informacije za javnost (to je i dijagnoza između ostalog). Pa čak i kad bi se na tacni serviralo sve i da sve budu fakti, ko je javnost da presuđuje (samo obratiti pažnju koliko se meša sve i svašta, em je nedovoljno upućena, em nedovoljno stručna, em nije nepristrasna - reaguje na intonaciju kojom je napisana vest)? Zna se ko time treba da se bavi. Postoje službe i službe, pa čak i ako su nefunkcionalne, medijsko razvlačenje u ovakvim slučajevima neće rešiti problem. Mislim da samo može biti štetno.

O da, u Srbiji cim kazes hiperaktivnost a ono narod odmah zna o cem´ se radi. Zato se valjda prepadnu pa nece decu da salju u skolu jer je hiperaktivnost "bolest" opasna po zivot drugih. Ali, na stranu to. I na stranu razvlacenje po novinama.

Ali ne moze vise na stranu to sto te sluzbe ne rade svoje. Ko zna koliko dece osakati taj sistem tj te sluzbe koje, kako kazes, treba da se bave time. Dokle ce te sluzbe biti nefunkcionalne? Hajde sto novine zabole za dobrobit deteta nego izgleda da i skolu zabole. A to je vec problem. I to je najvaznije.

Edited by cyberwor/L/d, 29 October 2010 - 12:44.


#11 outcast

outcast
  • Banned
  • 2,346 posts

Posted 29 October 2010 - 13:41

O da, u Srbiji cim kazes hiperaktivnost a ono narod odmah zna o cem´ se radi. Zato se valjda prepadnu pa nece decu da salju u skolu jer je hiperaktivnost "bolest" opasna po zivot drugih. Ali, na stranu to. I na stranu razvlacenje po novinama.

Ali ne moze vise na stranu to sto te sluzbe ne rade svoje. Ko zna koliko dece osakati taj sistem tj te sluzbe koje, kako kazes, treba da se bave time. Dokle ce te sluzbe biti nefunkcionalne? Hajde sto novine zabole za dobrobit deteta nego izgleda da i skolu zabole. A to je vec problem. I to je najvaznije.



Da bi se ostvarila inkluzija potrebno je pre svega imati nastavno osoblje koje razume potrebe deteta, i ima nacina da mu pruzi podrsku kroz modifikaciju nastavnog plana, i eventualno neke druge akomodacije ako su potrebne. Znaci, nastavno osoblje, a ne defektolozi, psiholozi, socijalni radnici. Oni nisu "front line" u radu sa decom sa posebnim potrebama. Oni mogu da daju preporuku, da testiraju, da pomognu u boljem razumevanju kompleksnosti potreba, ukljucujuci socijanog radnika koji moze da bude vise prakticna podrska detetu i porodici.

Inkluzija vs segregacija nije crno belo. Nekada ce detetu biti potrebno da bude parcijalno ukljuceno u neke skolske aktivnosti, a ostatak vremena ce provesti u radu jedan na jedan, ili u odeljenju sa manjim brojem djaka gde ce dobiti vise paznje. Znaci "segregacija" je na neki nacin deo inkluzije, jer mora da se prati detetov tempo sazrevanja.

#12 cyberwor/L/d

cyberwor/L/d
  • Members
  • 12,293 posts

Posted 29 October 2010 - 13:46

Da bi se ostvarila inkluzija potrebno je pre svega imati nastavno osoblje koje razume potrebe deteta, i ima nacina da mu pruzi podrsku kroz modifikaciju nastavnog plana, i eventualno neke druge akomodacije ako su potrebne. Znaci, nastavno osoblje, a ne defektolozi, psiholozi, socijalni radnici. Oni nisu "front line" u radu sa decom sa posebnim potrebama. Oni mogu da daju preporuku, da testiraju, da pomognu u boljem razumevanju kompleksnosti potreba, ukljucujuci socijanog radnika koji moze da bude vise prakticna podrska detetu i porodici.

Inkluzija vs segregacija nije crno belo. Nekada ce detetu biti potrebno da bude parcijalno ukljuceno u neke skolske aktivnosti, a ostatak vremena ce provesti u radu jedan na jedan, ili u odeljenju sa manjim brojem djaka gde ce dobiti vise paznje. Znaci "segregacija" je na neki nacin deo inkluzije, jer mora da se prati detetov tempo sazrevanja.

Znam ja sta je inkluzija. Ja sam godinama radila sa tim.

#13 DJ_Vasa

DJ_Vasa
  • Members
  • 7,221 posts

Posted 29 October 2010 - 15:00

Ako je diskusija krenula u pravcu kako da se školstvo sistemski izbori sa ovakvim problemima, mislim da ćemo je uskoro završiti.

Naime, mnogi učitelji i nastavnici nemaju dovoljno znanja da bi se nosili sa ovakvim problemima. Ako se pogledaju komentari na ovu vest i neke slične, može se primetiti da se i oni sami žale da nisu tokom školovanja ili usavršavanja imali dovoljno prilika da se bave ovakvom tematikom. Državu ionako boli uvo za školstvo, što se vidi iz toga koliko se za njega izdvaja. Ovde čak ni ne mislim na plate, već na ono što se ulaže u opremanje škola, obuku nastavnika i slično. Pomenuta škola na Altini nema ni psihologa, jer kako navodi Blic, psihologa mogu imati samo škole sa preko 600 đaka.

Školski sistem je suviše rigidan i inertan da bi se nosio sa raznim vrstama problema, počevši od onih koji treba da usmere taj sistem (ministarstvo), preko nastavnika, učenika i roditelja. Školski propisi su samo bleda imitacija nečega što postoji na zapadu, u nekim segmentima se ispoštuje forma, ali ne i suština.

U takvoj situaciji uopšte i ne čudi što školstvo nema dovoljno kvalifikovanog kadra, bez obzira na segment kvalifikovanosti o kome diskutujemo.

#14 muras

muras
  • Members
  • 11,247 posts

Posted 29 October 2010 - 15:11

Iz ličnog iskustva znam da današnji nastavnici nisu previše zainteresovani ni za rad sa "običnom" decom...

ovo je potpuno tacno, sem sto je naravno previse umeksano.
danas su uciteljice i nastavnice talog negativne selekcije.
djeca najcesce sluze samo da bi hranila patrljak njihovog jadnog ega.
inkluzija je divna stvar i ovdje sa svakim djetetom nastavu pohadja i odrasli pratilac. finansirano je od strane nevladine organizacije. to je lijepo, ali ne od prevelike koristi jer nastavno osoblje gotovo bez izuzetka na tu djecu gleda samo kao na problem vise.
znam slucaj dje je uciteljica stalno odlazila na "protestno" bolovanje jer nije mogla da podnese upravo jednog "hiperaktivnog" klincosa. inace malac je bio izuzetno inteligentan i beskrajno duhovit.
epilog - roditelji su promijenili i skolu i drzavu.
...sada su u srbiji. :)

#15 outcast

outcast
  • Banned
  • 2,346 posts

Posted 29 October 2010 - 15:34

Moje licno iskustvo u vezi inkluzije nije iz Srbije i reci cu da inkluzija nigde nije laka, ali se negde pokusava malo vise nego negde drugde, pa se tu i tamo vide neki mali pomaci u pozitivnom smeru.

U Srbiji je tek nedavno i pocelo da se prica o tome, pa nije ni cudo da postoji otpor.

Tog otpora ima svuda, cak i na mestima gde je inkluzija proklamovana mnogo ranije. Mogu da navedem primer dve grupacije skola u Torontu: Toronto District School Board i Toronto Catholic District School Board. I jedni i drugi su proklamovali inkluziju i evo kako to izgleda na primeru dece koja se prevoze skolskim autobusom. TDSB odvaja decu sa posebnim potrebama od ostale dece, tako da se deca sa posebnim potrebama prevoze odvojenim autobusima od dece koja nemaju posebne potrebe. Sa druge strane TCDSB prevozi svu decu u istim autobusima, bilo da imaju ili nemaju specijalne potrebe.