Jump to content


Photo
- - - - -

Neuspeh ucenika u skolama


This topic has been archived. This means that you cannot reply to this topic.
52 replies to this topic

#1 neznostopalo

neznostopalo
  • Members
  • 36 posts

Posted 26 October 2010 - 12:32

Pozdrav svima. Evo napravio sam jednu zanimljivu temu za koju se nadam da ce okupiti veliki broj istomisljenika. Dakle interesuje me vase misljenje sta cini jednog ucenika neuspesnim, u kojim predmetima je vecina ucenika neuspesna i ima poteskoce sa savladavanjem gradiva?

Evo neko moje misljenje o svemu ovome. Mogu slobodno reci, za sta ce se mnogi sloziti, da postojanje neuspesnih ucenika znaci da sistem nije savrsen, niti dovoljno efikasan. Neuspeh nije samo odgovornost neuspesnog ucenika. U vaspitno obrazovanom sistemu on ne obrazuje samog sebe. Obrazovanje je interakcija, pa i odgovornost mora biti podeljena na sve ucesnike interakcije. U odnosu na sistem, neuspesan ucenik se moze posmatrati i kao skup neispunjenih vaspitno obrazovanih ocekivanja. Neuspeh moze biti odraz neadekvatnih nastavnih planova i programa, udzbenika, sistema ocenjivanja i vrednovanja ucenickog postignuca. Neuspesan ucenik je "problem ucenik" ne samo i ne uvek u disciplinskom smislu, a to povlaci konstruisanje niza mehanizama kojima sistem deluje na neuspeh, najpre preventivno, a potom i sankciono. Na primer, organizovanje dopunske nastave predstavlja jednu od sistemskih preventivnih mera u procesu suzbijanja neuspeha, pruzanje "druge sanse" ucenicima da poprave i poboljsaju svoj uspeh. Od toga koliko je neuspesan ucenik spreman da prihvati ovo resenje u velikoj meri zavisi i njegov napredak u daljem skolskom radu i ucenju. Ako se preventivnim merama ne postignu zeljeni rezultati primenjuju se sankcione mere skolskog neuspeha, a najdrasticnija od njih, i za ucenika i za roditelja pa i za skolski sistem, svakako je ponavljanje razreda.

Dakle, bez obzira na to sto skolski sistem uglavnom ne podrzava neuspeh, ne moze se reci da je u odnosu na neuspesnog ucenika potpuno krut i iskljuciv. Pre bi se moglo reci da je stvar izbora ucenika da li da prihvati ili odbije pomoc koju mu skolski sistem nudi.

#2 Torshavn

Torshavn
  • Members
  • 1,897 posts

Posted 26 October 2010 - 22:59

Neuspesni ucenici uglavnom dolaze iz raspadnutih porodica ...

O njima nema ko da brine, pa su prepusteni ulici ... to je sustina ...

#3 cyberwor/L/d

cyberwor/L/d
  • Members
  • 12,350 posts

Posted 27 October 2010 - 18:44

Ako se preventivnim merama ne postignu zeljeni rezultati primenjuju se sankcione mere skolskog neuspeha, a najdrasticnija od njih, i za ucenika i za roditelja pa i za skolski sistem, svakako je ponavljanje razreda.

Cuj "sankcione mere"! Pishi propalo sve dok se ocena posmatra kao kazna a ne neko merilo (ne)znanja.
Sta se tu tacno sankcionise tim sankcionim merama?
Kakav crni skolski neuspeh (ucenika). To je iskljucivo neuspeh skolskog sistema. Takav sistem treba da ponavlja razred a ne ucenik.
Skole ne treba da budu kazneno-popravne ustanove (i to one u najretrogradnijoj verziji).

Btw, i ono "neuspesan ucenik" je nakrivo nasadjena terminologija i approach.

Edited by cyberwor/L/d, 27 October 2010 - 18:48.


#4 Div

Div
  • Members
  • 7,539 posts

Posted 27 October 2010 - 19:38

Neuspesni ucenici uglavnom dolaze iz raspadnutih porodica ...

O njima nema ko da brine, pa su prepusteni ulici ... to je sustina ...

Proveren podatak ili pretpostavka?
Nije nelogično, ali mislim da ne mora da bude pravilo. Pre svega, šta znači "raspadnuta porodica"? Da li, bukvalno, razdvojeni roditelji ili suštinski, mogu i da žive zajedno, a da je porodica "raspadnuta".
Neuspešno ili uspešno dete, takođe, može da se meri različitim aršinima. Može i dete koje ima odlične ocene da bude "neuspešno", zavisno od njegovih mogućnosti i od toga šta je sve postiglo, pored odličnih ocena. Drugo, dete koje jedva završi školu, a pritom su angažovane maksimalno njegove mogućnosti, može se smatrati uspešnim. Ne mislim da sam neki znalac, ali bi temu trebalo malo konkretizovati, previše je faktora u igri da bi se jednom rečju utvrdio rezultat, uspešno ili neuspešno.

#5 neznostopalo

neznostopalo
  • Members
  • 36 posts

Posted 27 October 2010 - 21:06

Skole ne treba da budu kazneno-popravne ustanove (i to one u najretrogradnijoj verziji).



Donekle se slazem s tobom. Ali kako spreciti da jedan ucenik postane "neuspesan" (pod neuspesnim mislim na ucenika koji je dozvolio sebi da polaze razred)? Zadatak nastavnika u radu sa neuspesnim ucenicima ni najmanje nije lak ni jednostavan, jer zahteva potpuno angazovanje i predanost nastavnika zelji da svojom intervencijom doprinese uspesnim ishodima ucenika u skoli.

#6 iDemo

iDemo
  • Members
  • 5,385 posts

Posted 28 October 2010 - 05:48

Donekle se slazem s tobom. Ali kako spreciti da jedan ucenik postane "neuspesan" (pod neuspesnim mislim na ucenika koji je dozvolio sebi da polaze razred)? Zadatak nastavnika u radu sa neuspesnim ucenicima ni najmanje nije lak ni jednostavan, jer zahteva potpuno angazovanje i predanost nastavnika zelji da svojom intervencijom doprinese uspesnim ishodima ucenika u skoli.

Kakva je raspodela nastavnikovog vremena izmedju onih sto su "neuspeshni" i ovih sto su "talentovani" (ili kao "natprosecno uspesni")?? Mislim - da li i koliko ima smisla 'otimati' vreme od onih koji hoce/znaju/etc za racun onih koji su sa dna skale??

#7 kanader

kanader
  • Members
  • 1,138 posts

Posted 28 October 2010 - 07:45

U svakom periodu svog skolovanja sam imao "ludake" za ucitelje, nastavnike, profesore. Tipa bog zna za 5 ja za 4 a najbolji od vas za 3. A na faksu je bilo 300 izadje na ispit i svi padnu i to je bilo OK. Svuda su nas sekli. Tako ili puknes, ili naucis da radis.
Sad moja cerka u 3 razredu prolazi kontrolne sa 5 a vidim da je zasluzila 4. Uciteljica ima blazi kriterijum za sve. I to me plasi. Nema naviku da zapne, kao ni drugi iz razreda. Sta ce biti kada ode dalje?
Iako su i zadaci 63436569752656-58434468-45-6364453=?
Nema veze rastureni brak sa neuspehom, tj. toliko ima veze koliko i uciteljica blaga po kriterijumu, obavezni dopunski casovi koji se naplacuju ili clanstvo u amveju.
Da se ne pominje uticaj okoline.

#8 cyberwor/L/d

cyberwor/L/d
  • Members
  • 12,350 posts

Posted 28 October 2010 - 14:12

Donekle se slazem s tobom. Ali kako spreciti da jedan ucenik postane "neuspesan" (pod neuspesnim mislim na ucenika koji je dozvolio sebi da polaze razred)? Zadatak nastavnika u radu sa neuspesnim ucenicima ni najmanje nije lak ni jednostavan, jer zahteva potpuno angazovanje i predanost nastavnika zelji da svojom intervencijom doprinese uspesnim ishodima ucenika u skoli.

Ne bih da sada komentarisem ovo o "zahteva potpuno angazovanje i predanost nastavnika".
U oci mi pada "neuspeh", "neuspesan", "neuspeh", "neuspesan" ...

Da ti dam jedan primer koji mi pade na pamet, onako kao ilustracija.

Udjem ja u jedan butik i tako malo gledam, malo isprobavam, malo pricam sa vlasnicom.
Cesto ja tamo naidjem pa se uvek malo i ispricamo ona i ja.

Elem, dodje u radnju i njen sin gimnazijalac. On joj ponekad pomaze u butiku.
Ne prodje puno kad udje u butik i jedan covek. Tu se on i sin vlasnice bogznakako pozdrave, ono give_me_five.
Raspricali se njih dvojice sve u 16. Rekao bi covek da su u odlicnim odnosima. Vrlo srdacan susret.

Posle mi zena isprica da je taj covek bivsi razredni njenog sina.
Zapravo bio bi mu jos uvek razredni da njen sin nije odlucio da napusti skolu i napravi pauzu u skolovanju.

Edited by cyberwor/L/d, 28 October 2010 - 14:13.


#9 JKT

JKT
  • Banned
  • 2,554 posts

Posted 02 November 2010 - 09:16

Kakva je raspodela nastavnikovog vremena izmedju onih sto su "neuspeshni" i ovih sto su "talentovani" (ili kao "natprosecno uspesni")?? Mislim - da li i koliko ima smisla 'otimati' vreme od onih koji hoce/znaju/etc za racun onih koji su sa dna skale??

Evo ovako: Da uvedu da dete svaki predmet pohadja na godini za koju je spremno. Na primer, Perica je djak 7.razreda, mnogo dobar iz Engleskog i Francuskog al je durdubak za Matematiku i Fiziku. Pa tako Perica trenutno pohadja Engleski 7, Francuski 7 , Matematiku 3 i Fiziku 4. Kad Perica zavrsi 8.razred, u diplomi ce mu pisati:
Engleski 8
Francuski 8
Matematika 3
Fizika 5

Ne verujem da Perica sebe vidi u Matematickoj gimnaziji ili Tehnickoj skoli ali zato bi mu neka Jezicka gimnazija bila pametan izbor.

#10 Markov

Markov
  • Members
  • 8,365 posts

Posted 01 December 2010 - 21:36

U našim školama su zastareli programi koje predaju nastavnici zastarelim pristupom. Ima još nešto-priprema u predškolskom uzrastu za školu. Ja sad imam 26 godina ali se dobro sećam na šta se svodila moja priprema za školu dok sam bio u školici: Dato mi je da ispunjavam svesku na kvadratiće sa "X" u svaki drugi kvadratić i tako ne znam ni ja koliko stranica :lol+: . Drugim rečima uopšte se nije radilo na tome da ja kad se sretnem sa matematikom ne poludim od težine zadataka, tj da sam koliko toliko pripremljen za ovaj predmet. Naravno, moj matematički fijasko je savršeno zakuvan i pre nego što sam krenuo u školu, jer u predškolskom uzrastu nisam rešio jedan jedini zadatak, makar i najjednostavniji mogući. Naravno odmah od prvog razreda matematika mi se ogadila i ništa je manje nisam mrzeo sve do kraja gimnazije, samo sam otaljavao one najlakše zadatke za dvojku, kad sam morao :)

Što se tiče koliko neuspešnih učenika je takvo zato što je iz raspadnutih porodica, to je nemoguće reći bez da se precizno definiše pojam raspadnuta porodica. Svima nam je poznato stanje u državi i kako se to odražava na porodicu kao osnovnu ćeliju društva, kao i generalno na motivaciju učenika u školama. Koliko su programi prilagođeni savremenom dobu i potrebama ne trebva trošiti reči...

Neuspešnih učenika je naravno mnogo više nego što nadležni tvrde: Zbog štelovanja ocena pred kraj školske godine, što pod pritiscima roditelja što zbog poklanjanja ocena radi ulepšavanja opšteg proseka. Ja se sećam u gimnaziji da su određeni nastavnici masovno poklanjali ocene jednima, davali dvojke drugima samo da ih ne vide

Edited by Markov, 01 December 2010 - 21:37.


#11 tomas.hokenberi

tomas.hokenberi
  • Members
  • 4,313 posts

Posted 01 December 2010 - 22:16

U našim školama su zastareli programi koje predaju nastavnici zastarelim pristupom. Ima još nešto-priprema u predškolskom uzrastu za školu. Ja sad imam 26 godina ali se dobro sećam na šta se svodila moja priprema za školu dok sam bio u školici: Dato mi je da ispunjavam svesku na kvadratiće sa "X" u svaki drugi kvadratić i tako ne znam ni ja koliko stranica :lol+: . Drugim rečima uopšte se nije radilo na tome da ja kad se sretnem sa matematikom ne poludim od težine zadataka, tj da sam koliko toliko pripremljen za ovaj predmet. Naravno, moj matematički fijasko je savršeno zakuvan i pre nego što sam krenuo u školu, jer u predškolskom uzrastu nisam rešio jedan jedini zadatak, makar i najjednostavniji mogući. Naravno odmah od prvog razreda matematika mi se ogadila i ništa je manje nisam mrzeo sve do kraja gimnazije, samo sam otaljavao one najlakše zadatke za dvojku, kad sam morao :D

Što se tiče koliko neuspešnih učenika je takvo zato što je iz raspadnutih porodica, to je nemoguće reći bez da se precizno definiše pojam raspadnuta porodica. Svima nam je poznato stanje u državi i kako se to odražava na porodicu kao osnovnu ćeliju društva, kao i generalno na motivaciju učenika u školama. Koliko su programi prilagođeni savremenom dobu i potrebama ne trebva trošiti reči...

Neuspešnih učenika je naravno mnogo više nego što nadležni tvrde: Zbog štelovanja ocena pred kraj školske godine, što pod pritiscima roditelja što zbog poklanjanja ocena radi ulepšavanja opšteg proseka. Ja se sećam u gimnaziji da su određeni nastavnici masovno poklanjali ocene jednima, davali dvojke drugima samo da ih ne vide

Sad nisam bas siguran koliko je ta priprema u skolici bitna za bilo sta. Imam 39 godina, u vrtic/skolicu nisam uopste isao (tada to nije bilo obavezno) pa nisam cak ni ispunjavao to "X" :) . Kuci me niko nije ni poducavao ni terao da vezbam matematiku ni pre skole, ni u kada sam posao u skolu. Dopunske i dodatne casove nikada nisam imao. Nisu me slali ni u "Arhimedes" skolu matematika (nisam ni znao da takvo nesto postoji) sto vidim da sada neke moje ambiciozne kolege praktikuju sa svojom decom (ponedeljkom i sredom Arhimedes, utorkom i cetvrtkom muzicka skola, petkom i vikendom skola tenisa i slicni programi ambicioznih roditelja). Medjutim sa matematikom nikada nisam imao problema, naprotiv. I bez te pripreme u vrticu sam nekako dogurao do magistrature iz elektrotehnike, i nadam se ako uspem sebe da nateram da ulozim jos malo energije u to i do doktorata za koju godinu.

Edited by tomas.hokenberi, 01 December 2010 - 22:17.


#12 Schrodinger

Schrodinger
  • Members
  • 19,696 posts

Posted 02 December 2010 - 12:02

Mogu slobodno reci, za sta ce se mnogi sloziti, da postojanje neuspesnih ucenika znaci da sistem nije savrsen, niti dovoljno efikasan.

Sa ovom polaznom pretpostavkom se ne slazem. To govori jako malo o sistemu. Govori jednostavno o tome da antropoloski optimizam (ideja da su ljudi po prirodi dobri, sposobni da se poboljsaju i da su svi sposobni za bar minimum svake oblasti znanja) pogresan. Kad bismo se odrekli te ideoloske predrasude u startu, onda bismo mogli mnogo racionalnije i ozbiljnije da saniramo posledice dubokih nedostataka ljudske prirode.

#13 tomas.hokenberi

tomas.hokenberi
  • Members
  • 4,313 posts

Posted 07 December 2010 - 15:37

O tom koliko "uspesno" nasi ucenici sticu znanja mozda ponajbolje govori ova vest:

Đaci iz Srbije opet ispod proseka
7. decembar 2010. | 14:58 | Izvor: Beta Beograd -- Znanje učenika iz Srbije i dalje je ispod proseka, pokazuje najnovije istraživanje procena učeničkih postignuća (PISA).


Đaci iz Srbije ostvarili su napredak u oblastima čitalačke, matematičke i naučne pismenosti ali su postignuća prosečnog srpskog đaka i dalje ispod proseka.

U odnosu na đaka iz zemalja OECD, prosečan učenik iz Srbije zaostaje za više od jedne školske godine, pokazuju rezultati PISA testova.

Rezultati koji su predstavljeni na konferenciji za novinare Ministarstva prosvete, pokazuju da su đaci iz Srbije, u odnosu na istraživanje iz 2006. godine, ostvarili napredak od oko 40 poena u oblasti čitalačke pismenosti i po sedam poena u oblastima matematičke i naučne pismenosti.

Opao je i broj funkcionalno nedovoljno pismenih učenika.

Ukupan prosečan rezultat iz te tri oblasti, međutim, i dalje je za oko 50 poena niži u odnosu na zemlje Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), što približno odgovara efektu od nešto više od jedne godine školovanja u tim zemljama.

Srbija u testiranju PISA učestvuje od 2003. godine i u dva ciklusa testiranja ostvarila je nezadovoljavajuće rezultate.

U prethodnom testiranju đaci iz Srbije su zauzeli 41. mesto među 57 zemalja. Ove godine Srbija je na 43. mestu ali su predstavnici Ministarstva prosvete insistirali da taj podatak ne daje realnu sliku jer su ovaj put u istraživanju učestvovali učenici iz 74 zemlje.

Ministar prosvete Žarko Obradović izrazio je umereno zadovoljstvo najnovijim rezultatima i izrazio uverenje da će u narednom testiranju, 2012. godine, učenici iz Srbije ostvariti još bolji rezultat.

On je rekao da su rezultati pokazali u kojem pravcu treba da se dalje radi ali je ocenio da bez značajno većih ulaganja u obrazovanje ne treba očekivati i mnogo bolje rezultate.

Nacionalna koordinatorka za studije PISA, Dragica Pavlović-Babić, rekla je da su učenici iz Srbije ostvarili prosečno 442 poena, što je manje od proseka koji na standardizovanoj skali iznosi 500 poena.

Najveći rezultat ostvaren je u oblasti čitalačke pismenosti, gde je broj funkcionalno nedovoljno pismenih smanjen za 19 odsto, dok je u oblastima matematičke i naučne pismenosti taj napredak između dva i tri odsto.

Broj nedovoljno pismenih učenika i dalje je visok i iznosi od 33 odsto u oblasti čitanja, preko 34 u oblasti nauke, do čak 40 odsto u oblasti matematičke pismenosti.

U domenu čitalačke pismenosti, devojčice iz Srbije ostvarile su za oko 39 poena bolje rezultate nego dečači, dok su dečaci u prednosti u odnosu na devojčice u oblasti matematičke pismenosti za 12 poena.

Đaci iz Srbije su u sve tri oblasti uglavnom postizali slabije rezultate od učenika iz Slovenije i Hrvatske a bolje u odnosu na kolege iz Crne Gore, Rumunije, Albanije i Bugarske.

Državna sekretarka u Ministarstvu prosvete Tinde Kovač-Cerović rekla je da su ostvareni rezultati bolji u odnosu na 2006. godinu, što je rezultat unapređenja celokupnog sistema obrazovanja.

Ona je, pre svega, izrazila zadovoljstvo jer je najveći napredak ostvaren u oblasti čitalačke pismenosti, jer je ona ključ za napredak u svim drugim oblastima.

U istraživanju obavljenom u aprilu i maju 2009. godine učestvovalo je oko 5.000 učenika iz Srbije.



#14 Schrodinger

Schrodinger
  • Members
  • 19,696 posts

Posted 08 December 2010 - 00:30

Sta je ovde toliko cudno? Mozda jedino da je nekakav napredak uopste postignut od prethodnog ispitivanja, kad je u svakom drugom pogledu drustvo u Srbiji dozivelo bitan nazadak u istom periodu... Kako se uopste moze govoriti o obrazovanju u nas kad ta riba ne da smrdi od glave, a glave su bili u poslednjoj deceniji sve moron do morona: Gaso Knezevic, Ljiljana Colic, Slobodan Fuksanovic, gustavopisac Zoran Loncar i sada covek koji je nosio kovceg pod lipu, tzv. Obradovic. Nikada u istoriji ni ovih prostora, niti verujem bilo kojih drugih, nije se takvo sazvezdje potpunih degenerika smenjivalo u jednom od najvaznijih resoira, sa gotovo jasnim ciljem potpune destrukcije samih temelja prosvetiteljstva i racionalnosti.

#15 Torshavn

Torshavn
  • Members
  • 1,897 posts

Posted 08 December 2010 - 00:34

Sta je ovde toliko cudno? Mozda jedino da je nekakav napredak uopste postignut od prethodnog ispitivanja, kad je u svakom drugom pogledu drustvo u Srbiji dozivelo bitan nazadak u istom periodu... Kako se uopste moze govoriti o obrazovanju u nas kad ta riba ne da smrdi od glave, a glave su bili u poslednjoj deceniji sve moron do morona: Gaso Knezevic, Ljiljana Colic, Slobodan Fuksanovic, gustavopisac Zoran Loncar i sada covek koji je nosio kovceg pod lipu, tzv. Obradovic. Nikada u istoriji ni ovih prostora, niti verujem bilo kojih drugih, nije se takvo sazvezdje potpunih degenerika smenjivalo u jednom od najvaznijih resoira, sa gotovo jasnim ciljem potpune destrukcije samih temelja prosvetiteljstva i racionalnosti.


Slazem se, samo bih jos dodao da nisu toliko oni krivi sto su se tu zadesili, koliko stranacki "glavari" kojima je prosveta i nauka sedmo dugme na poslednjoj svirali.