1448 replies to this topic

[barba]

 Kad sam pomenuo ekstraprofit, podrazumevao sam pri tome sve sto je vezano za nesrazmernu dobit, neosnovano bogacenje, bogacenje na osnovu monopolskog polozaja, bogacenje na osnovu prinude i prisile .....A to je sve definisano kroz razne zakone (ZOO,krivicne, poreske...) i ima ih u svim drustvima.

 

Jednom sam greškom u Excelu sabrao dva puta ulazne cene + planiranu dobiti i tako poslao ponudu klijentu u inostranstvu. Svi smo bili iznenađeni kada je i takva prodajna cena bila odmah prihvaćena. Kome da se javim da prijavim extra profit ?

[tomas.hokenberi]

Korisnici kredita indeksiranih u švajcarcima imaju osnovu da tuže banke ako i samo ako su banke narušile uslove ugovora koje su sklopile sa primaocima kredita. Ako su rate uvećene, usled rasta kursa švajcarskog franka, saglasno ugovorenom onda nema i ne treba da ima ikakvog osnova da se bune korisnici kredita indeksiranih u CHF.  Neočekivano veliki skok vrednosti CHF nije i ne treba da bude osnov za tuzbu i/ili izmenu ugovora. Korisnici tih kredita su potpisom ugovora prihvatili rizik promene kursa.

 

Jedini osnov po kome bi mogli tužiti banke jeste eventualna korekcija kamate koja je nesaglasna sa ugovorenim i nije posledica promene kursa CHF i drugih ugovorenih parametara.

[Tezej]

Presude za raskid su donesene na osnovu Zakona o obligacionim odnosima, tako da valjda to pise u tom zakonu. Ekstraprofit kao pojam koji sam ja pomenuo nije nigde pomenut kao takav u zakonu, nego se prica o poremecenim vrednostima uzajamnog davanja u kojima jedna strana trpi prevelik gibitak koji ne moze da ispostuje dok druga uziva u prevelikom dobitku (logicno) i zbog ishoda koji vodi u unistenje jedne strane , taj ugovor se raskida i nema krivice jer je do toga doslo usled promenjenih okolnosti na koje niko od ugovaraca nije imao uticaj. Tako da nema krivicne odgovornosti nijedne strane a redefinisanje dugova iz ugovorene obaveze, ce se izvrsiti preko zakonskih zateznih kamata na plasirana dinarska sredstva koja su definisana opet nekim zakonom.

 

(Tezej) Nisam pravnik, ali ovo mi ne lici da ima zakonsko utemeljenje. Cak i da mozes da dokazes da banka tu ima ekstra profit, opet je to nastalo na njihovom riziku. Jos jednom da ponovim: ukoliko uzimas kredit u valuti u kojoj ne zaradjujes imas valutni rizik.

 

Da li je ovo jedino resenje ili da li je pravedno ili odrzivo? Po meni je ovo resenje kompromis jer za nistavnost ugovora treba dokazati nameru da je neko hteo nekoga da prevari. To bi mozda bilo najpravednije ali mislim da nase drustvo nije na tom nivou da takve stvari moze da resava.

 

(Tezej) Nistavnost ugovora moze da se potegne zbog klauzule "na osnovu poslovne politike banke", gde je banka neopravdano dizala kamate. Tu je i prevara i igra sa stanovista neravnopravnosti ugovorenih strana.

 

Banke trebaju biti deo resenja a ne deo problema jednog drustva. One , kao i svi drugi subjekti u nekom drustvu, trebaju da rade na profitu ali u ovom slucaju po meni je odgovorna Vlada i NBS koja je obezbedila takve uslove poslovanja.

 

(Tezej) Bio bih jako srecan da Dinkic zavrsi u zatvoru i da mu se sve sto ima oduzme dok ne dokaze kako je stekao. Prvo je bez potrebe ugasio domace banke i izlozio nokautiranu privredu velikim kamatama stranih banaka ( a uz to je takodje bez potrebe i otvorio trziste cime je dodatno urnisao i ono sto je moglo da prezivi). Dalje je omoguceno zaduzivanje u stranoj valuti (sto je doduse u situaciji u koju je dovedena zemlja bilo jedino moguce), pa su deljeni subvencionisani krediti cime se vestacki podigla cena stanova, pa su na kraju propagirani i krediti u CH, posto su kamate na CH bile manje, cime se jos vise podigla cena stanova. 

 

Veliki deo izjava koji je plasiran preko medija je kanalisan da sve to lici na kukumavcenje jer je takva politika. Deo izjava koji je upozoravao na sistemske greske i nepostovanje zakona nikad nije pravilno prenosen preko medija.Razne institucije i udruzenja ( medju kojima je i efektiva) su u svojim izjavama i kritikovale primene i izmene zakona koji uredjuju ovu problematiku.

 

(Tezej) Sve sto je nepostovanje zakona, imate osnovu za tuzbu, kao sto je i bilo u slucaju podizanja kamate od strane banke. To sto je nesto sistemski lose uradjeno, moze da se promeni, ali nije osnov za tuzbu.

Edited by Tezej, 19 October 2016 - 16:31.

[Tezej]

@tragac, ti vidis sliku iz svoje tacke gledista. Poenta price ovde (bar ja tako gledam) jeste da dobijes sliku iz nezavisnog ugla i da probas da izvuces najbolje za sebe.

 

Ponavljam opet, nisam pravnik, ali tvoja argumentacija, a pogotovo ono sto iz Efektive izlazi u stampu meni nema logike, tako da verujem da ce dobar advokat to lako da obori. Ako ne kod nas, onda u Strazburu.

 

Pogledaj situaciju sa GB Funtom. Da su banke dozvoljavale kredite u Funtama, gledajuci trenutno stanje zestoko bi se opekli. Da li je neko 2008 mogao da pretpostavi i da se kladi na "sigurno" da ce GB da izadje iz EU?

[tragac71]

[Denis Jasharevic]

 Kad sam pomenuo ekstraprofit, podrazumevao sam pri tome sve sto je vezano za nesrazmernu dobit, neosnovano bogacenje, bogacenje na osnovu monopolskog polozaja, bogacenje na osnovu prinude i prisile .....A to je sve definisano kroz razne zakone (ZOO,krivicne, poreske...) i ima ih u svim drustvima.

 

Ne bih da te zajebavam sinovac, ali me zivo zanima ko odredjuje shta je srazmerna dobit i osnovano bogacenje, tj. gde je granica srazmere i osnove  .... centralni komitet saveza komunista ili neki drugi "organ"? Odakle tebi ovi termini? Iz Marksovog "Kapitala"? Moguce da ne shvatam, daj neki primer.

[Tezej]

Nisam bas sve poslusao, ali ovi vec imaju malo drugaciju argumentaciju, i lepo su me podsetili na jos jednu stvar koju je Dinkic "fantasticno" odradio - NKOSK - gde je banka oslobodjena bilo kakvog rizika i onda ih nista nije sprecavalo da izdaju kredite dok god se zadovoljavaju minimalni uslovi propisani od strane drzave ( da li bese da rata ne sme da predje 30% od primanja?!)

 

Opet, treba dokazati da je postojala prevara, odnosno da je banka znala da ce klijent biti u problemu i nije htela da ga upozori... hmm... 

[tragac71]

Ne bih da te zajebavam sinovac, ali me zivo zanima ko odredjuje shta je srazmerna dobit i osnovano bogacenje, tj. gde je granica srazmere i osnove  .... centralni komitet saveza komunista ili neki drugi "organ"? Odakle tebi ovi termini? Iz Marksovog "Kapitala"? Moguce da ne shvatam, daj neki primer.

Krivicni zakonik za Zelenaštvo clan 217.

(1) Ko za davanje novca ili drugih potrošnih stvari na zajam nekom licu primi ili ugovori za sebe ili drugog nesrazmernu imovinsku korist, iskorišavajuci teško imovinsko stanje, teške prilike, nuždu, lakomislenost ili nedovoljnu sposobnost za rasudjivanje oštecenog, kaznice se zatvorom do tri godine i novcanom kaznom. (2) Ako su usled dela iz stava 1. ovog clana nastupile teške posledice za oštecenog ili je ucinilac pribavio imovinsku korist u iznosu koji prelazi cetristopedeset hiljada dinara, kaznice se zatvorom od šest meseci do pet godina i novcanom kaznom.

(3) Ako je delom iz stava 1. ovog clana pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara, ucinilac ce se kazniti zatvorom od jedne do osam godina i novcanom kaznom.

(4) Za delo iz stava iz stava 1. ovog lana gonjenje se preduzima po predlogu.

 

Evo jednog od primera a ima ih u raznim zakonima, kako kod nas tako i u svetu. U S. Koreji o tome odlucuje verovatno partija a u Francuskoj neko drugi ali zbog velikog oporezivanja za neku dobit( veliku ili malu, osnovanu ili nesrazmernu) je i onaj glumac zapalio iz zemlje. Ako poslujes u nekoj zemlji onda treba da priznajes njihove zakone a ako ti se oni ne svidjaju idi negde drugde.

 

Vise od pola banaka je jednostrano , a u skladu sa svojom poslovnom politikom, menjala ugovorene kamatne stope i time obezbedila sebi neki profit koji je mnogo veci od ovih cifara koje definisu zelenasenje i time veliki broj korisnika kredita dovela u tesku situaciju. Iako su prijavljene institucijama drzave , nijedna od njih ih nije zastitila.I danas kad se dobijaju ,posle pet godina , neke presude, drzava i dalje ne preduzima nista.

 

Korist ili dobit, shija ili vrat, ne razumem tvoja pitanja vezano za terminologiju?

[tragac71]

 

Opet, treba dokazati da je postojala prevara, odnosno da je banka znala da ce klijent biti u problemu i nije htela da ga upozori... hmm... 

Ovde je problem, po meni, sto banke nisu postupale po zakonu i pratile procedure. NBS nije radila svoj posao pri kontroli rada banaka a politicari su izmenili zakone kako bi ih prilagodili bankama a na stetu gradjana ( onih sa kreditima i onih koji pune budzet) iako su ugovori potpisani.

Mnogo stvari tu ima da bi sve bilo slucajno.

[Schrodinger]

... a politicari su izmenili zakone kako bi ih prilagodili bankama a na stetu gradjana ...

Sto onda ne tuzite politicare, umesto banaka? Prpa?

[tragac71]

Sto onda ne tuzite politicare, umesto banaka? Prpa?

Pa zasto je dosao AV na vlast nego da resi, izmedju ostalog i kredite u CHF i da se obracuna sa korumpiranim politicarima pa makar oni bili i u njegovoj stranci? Koliko ja znam podneto je dosta krivicnih prijava protiv odgovornih lica ali one stoje u fioci. 

[DJ_Vasa]

Kako se može dokazati da je neko u trenutku uzimanja kredita bio u teškom imovinskom stanju, teškim prilikama, nuždi, da je bio lakomislen ili nedovoljno sposoban za rasuđivanje? Ako mu je imovinsko stanje bilo loše, ne bi ni dobio kredit. Nejasni su mi pojmovi nužde ili teških prilika, a ne znam ni kako se dokazuju lakomislenost ili nesposobnost za rasuđivanje. Jel se meri IQ, ide kod psihijatra/psihologa ili nešto treće?

[Denis Jasharevic]

Krivicni zakonik za Zelenaštvo clan 217.

(1) Ko za davanje novca ili drugih potrošnih stvari na zajam nekom licu primi ili ugovori za sebe ili drugog nesrazmernu imovinsku korist, iskorišavajuci teško imovinsko stanje, teške prilike, nuždu, lakomislenost ili nedovoljnu sposobnost za rasudjivanje oštecenog, kaznice se zatvorom do tri godine i novcanom kaznom. (2) Ako su usled dela iz stava 1. ovog clana nastupile teške posledice za oštecenog ili je ucinilac pribavio imovinsku korist u iznosu koji prelazi cetristopedeset hiljada dinara, kaznice se zatvorom od šest meseci do pet godina i novcanom kaznom.

(3) Ako je delom iz stava 1. ovog clana pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara, ucinilac ce se kazniti zatvorom od jedne do osam godina i novcanom kaznom.

(4) Za delo iz stava iz stava 1. ovog lana gonjenje se preduzima po predlogu.

 

Evo jednog od primera a ima ih u raznim zakonima, kako kod nas tako i u svetu. U S. Koreji o tome odlucuje verovatno partija a u Francuskoj neko drugi ali zbog velikog oporezivanja za neku dobit( veliku ili malu, osnovanu ili nesrazmernu) je i onaj glumac zapalio iz zemlje. Ako poslujes u nekoj zemlji onda treba da priznajes njihove zakone a ako ti se oni ne svidjaju idi negde drugde.

 

Vise od pola banaka je jednostrano , a u skladu sa svojom poslovnom politikom, menjala ugovorene kamatne stope i time obezbedila sebi neki profit koji je mnogo veci od ovih cifara koje definisu zelenasenje i time veliki broj korisnika kredita dovela u tesku situaciju. Iako su prijavljene institucijama drzave , nijedna od njih ih nije zastitila.I danas kad se dobijaju ,posle pet godina , neke presude, drzava i dalje ne preduzima nista.

 

Korist ili dobit, shija ili vrat, ne razumem tvoja pitanja vezano za terminologiju?

 

Ja te i dalje ne razumem .... ti otishao u banku da trazish kredit, a banka iskoristila tvoje teshko imovinsko stanje  pa ti dala kredit!!! 

 

Izvini, ali ja za to nisam nikada chuo.

 

Teshke prilike!!! Nuzdu!!! U nekom mom svetu takve osobe ne idu u banku da traze kredit, nego spavaju ispod mosta.

 

Lakomislenost i nedovoljna moc/sposobnost rasudjivanja ....... e, ovo bi moglo da bude neshto shto ima smisla ..... ali kako dokazati da je neko ko dodje na razgovor o kreditu i pri tome ne pokazuje znake retardiranosti, ne izazove sumnju zaposlenih u banci, naprotiv donese svu dokumentaciju da radi i zaradjuje - retardiran?!?! Ja sam svakako protiv iskorishcavanja takvih lica i kaznjavao bih mnogo strozijim zatvorskim kaznama. Shta 6 meseci do 5 gopdina?!? 10 godina minimum !!! To je stvarno najgori shljam.

 

-----------------------------------------------------------------

 

U ovo da su shvajcarske, francuske i austrijske banke jednostrano menjale kamatne stope, a da se nije radilo o ugovoru koji podrazumeva varijabilnu kamatu ili da to nije stajalo u ugovoru potpisanom (ali ochigledno neprochitanom od strane jednog potpisnika) - ja jednostavno NE VERUJEM. Izvini , ali takve stvari mogu da poverujem samo kada vidim svojim ochima. Smeo bih zivot da dam da se radi ako nishta drugo ono bar klauzuli tipa "banka zadrzava pravo da prilagodi dogovorenu kamatnu stopu u sluchaju promene kreditnog rejtinga korisnika kredita". Plach i chupanje kose u takvim sluchajevima jeste zalosno za videti, ali ...... u zakonu se ne pominje iskorishcavanje nepismenih lica.

Edited by Denis Jasharevic, 20 October 2016 - 22:48.

[tragac71]

Kako se može dokazati da je neko u trenutku uzimanja kredita bio u teškom imovinskom stanju, teškim prilikama, nuždi, da je bio lakomislen ili nedovoljno sposoban za rasuđivanje? Ako mu je imovinsko stanje bilo loše, ne bi ni dobio kredit. Nejasni su mi pojmovi nužde ili teških prilika, a ne znam ni kako se dokazuju lakomislenost ili nesposobnost za rasuđivanje. Jel se meri IQ, ide kod psihijatra/psihologa ili nešto treće?

U Srbiji , kazu neke banke a i udruzenja potrosaca, skoro 97% korisnika stambenih kredita je uzimanjem kredita za stan resavalo svoje stambeno pitanje i time postajali vlasnici jedine nekretnine i imovine ( nisu pominjali da imaju sporete, frizidere, auta, lap topove ...). Tako da njihovo imovinsko stanje nije bilo lose i tesko nego nije ni postojalo.Imali su trenutno neku platu a kao hipoteku su uglavnom stavljali kupljeni stan. Pojedinci su kao hipoteku stavljali neki drugi stan koji je u vlasnistvu roditelja ili nekih drugih lica koji su im bili garanti. Tako da su opet dobili kredit.

Ja mislim da je to zbog toga sto je drzava preko NKOSKA garantovala bankama ali pod uslovima da svaki klijent u odnosu na stepen rizika uplati NKOSKU odredjeni postotak od kreditne sume i da ce se iz tog fonda bankama pokrivati neisplaceni krediti.NKOSK je takodje morao da prati celu situaciju i da alarmira sistem ukoliko dodje do nekakvih odstupanja i debalansa.

Gospoda politicari iz NKOSKA su raspolagali tim fondom i potrosili ga na sekretarice, kola, prezentacije, plate,dnevnice a prica se da su i bili oslobodjeni da placaju osiguranje sopstvenih stanova i posto je trgovina nekretninama stala nije bilo vise uplata u fond u onoj meri kojom bi pokrili rashode i fond se ispraznio.Kad se to provalilo neki su od njih bili saslusani i smenjeni a drugari su izmenili zakon i prikacili NKOSK na budzet. Prica se po kraju da je skinuto sa budzeta vec desetine miliona evra da se pokrpe banke.Ali to su sve glasine ovih lakomislenih neradnika i kockara.

Ove pojmove nuzde i teskih prilika je tesko objasniti bez postavljanja stvari u konkretnu situaciju i svaka je specificna i dokazivanje na sudu je neizvesno. Veliki deo normalnih drustava napisu zakone o zastiti potrosaca da bi te price o lakomislenosti i intelektualnoj ogranicenosti  izbegli, nece da vredjaju svoje poreske obaveznike.Tako da za stamnene kredite u CHF u Austriji su klijenti dobijali brosure o njihovoj stetnosti i imali edukaciju kod zaposlenih u bankama koji su ih bukvalno nagovarali da ih neuzimaju jer su postovali zakon o zastiti potrosaca. One banke koje nisu tako postupile izgubile su parnice na sudu. Neke zemlje su odmah proglasile takav proizvod kao stetan i naredile bankama da izvrse reindeksaciju. NBS je to uradila 2011.godine ali nije naredila bankama da izmene ugovore.I Srbija ima slican zakon o zastiti potrosaca ali se ni on nepostuje.

Nesposobnost za rasudjivanje se meri vestacenjem vestaka medicinske struke a u nekim slucajevima kad se uzimaju bitne izjave i sudije se mogu smatrati merodavnim.Ocigledno da je vecina korisnika CHF kredita u ovoj zemlji i na balkanu trebala biti pregledana pre uzimanja kredita.

[tragac71]

Ja te i dalje ne razumem ....

Cica Jasare ja sam pokusavao da ti objasnim odakle mi oni pojmovi i ko definise koliko je to dukata. Da ukazem da zakonodavci i zakonopisci to rade, al dade ti ja los primer iz krivice. Sigurno je to po nekoj metodologiji koju samo ova deca danas razumeju i koju pet puta promene do mraka.

Lazu cica da su to svajcarske, austriske i stranske banke po Srbiji. To se fukara uvatila imena da se navadi narod. Ja pokusao pre deset leta da uplatim novce na svoj racun u onoj poljoprivrednoj banci u Bechu, nasi ratari i stocari, ali nisam mogao bez posrednika. Pa kad sam onomad tero stoku u Rumunjsku a pazar da prebacim u predstonicu, opet mi neki Morgan iz Amerike trazio rabat.Nema tu posla kad se pojavi taj Morgan.

A ovi novi zlatousti su postali vlasnici dela tih banaka pa im se kauci prosirili po celom balkanu. Imaju i neke upravne odbore a tamo sve nasi sibicari iz porte.A u citapu pise da su sve to nase banke.

Ma u pravu si cica, da je to sve shljam.