1448 replies to this topic

[Tezej]

Ocekivan potez, ako se korisnicima kredita anulira valutni rizik (koji su potpisom preuzeli), neko mora da pokrije gubitke ako se taj rizik ostvari - ili banka ili drzava (svi mi). A sto bi to banke prihvatile, kad im je osnovni cilj ostvarenje sto veceg profita:

 

Pala prva tužba za CHF - Unikredit tužio Hrvatsku

Zagreb -- Italijanska Unikredit banka prva je banka koja je podigla tužbu protiv države Hrvatske zbog konverzije kredita u švajcarskim francima.

 

http://www.b92.net/b...&nav_id=1177333

Edited by Tezej, 16 September 2016 - 13:28.

[BeIgrade]

Kako je klijent zadužen u švajcarcima pobedio banku

 

http://rs.n1info.com...ku-na-sudu.html

[Kinik]

...

 

Kako je budalas koji je pametovao da je 'svajcarac' povoljniji, pukao u svom glupilu, i kako ce svi ostali da plate zbog njegove 'pobede'.

 

Tog dzibrova treba delozirati iz stana i nikada vise ne pustiti u bilo koju banku.

 

...

[Madjer]

Kinik, kao redovan posetilac raznih duskusija na ovom forumu (mnogo redje direktan ucesnik, doduse), imam potrebu da ti prenesem lican utisak da svojim pisanjem (prvenstveno sadrzajem, ali i stilom) cinis ovaj forum neprijatnijim mestom.

U sustini, dosadan si ko stenica, konstantno nadobudan pride, a i strucnjak za sve teme, naravno.

Pa eto, dubok naklon, nije lako ostaviti tako jak utisak.

[rkomi]

http://www.novosti.r...d-sa-svajcarcem

 

Veliki broj građana nam se javio nakon objave o presudi u Novom Sadu. Već formiramo grupe od po deset korisnika kredita jedne banke koji će zajedno podneti tužbu radi deobe troškova na deset delova. To znači da odustajemo od zahteva za konverziju ovih kredita u evro po paritetu na dan isplate, tražimo dinarsku restituciju za sve, odnosno raskid ugovora i vraćanje novca u domaćoj valuti kako banci, tako i klijentu.

 

Ovo ističe Dejan Gavrilović, iz udruženja "Efektiva", koje okuplja građane sa stambenim kreditima u francima i koje se bori da iznađe najbolje rešenje za dužnike.

 

Tužba je podneta pre dve godine, prvostepeni postupak je trajao godinu i po dana, a drugi deo oko šest meseci. Njom se tražio raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti, usled jačanja franka u odnosu na dinar i evro

Edited by rkomi, 13 October 2016 - 21:46.

[Marti 2000]

 

 

Tužba je podneta pre dve godine, prvostepeni postupak je trajao godinu i po dana, a drugi deo oko šest meseci. Njom se tražio raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti, usled jačanja franka u odnosu na dinar i evro

 

 

Ako ovo prođe obesmišljava se svaki ugovor sa deviznom klauzulom. Iako mislim da je greška što je država dozvolila mogućnost kreditiranja sa deviznom klauzulom, ovakvo ugovaranje je, s obzirom na našu hiperinflatornu tradiciju, sasvim razumljivo. 

 

Neko bi mogao i da obrne stvar. Ako bi gledali na celu situaciju tako da su evro i dinar izgubili vrednost u odnosu na švajcarac, što u suštini i jeste slučaj, banke bi mogle da traže nadoknadu zbog pretrpljene štete.

 

Ne znam detalje presude, ali argument na koji se pozivaju zaduženi u švajcarcima, da su oni dobili dinare a ne švajcarce, sasvim je irelevantan. Cela poenta devizne klauzule je zaštita zajmodavca od neodgovornosti srpske vlade, jer je tradicija od 1945 da se budžetski deficiti razrešavaju štampanjem novca.

 

 

 

Izvinjavam se ako je ovaj argument već bio, pošto nisam pročitao sve postove.

[Tezej]

@Marti, potpuno se slazem sa tobom i siguran sam da ce banke u krajnjoj instanci da se zale u Strazburu i da ce na kraju ovu odluku da poniste.

 

Ovde sam vec pisao o drugacijoj tuzbi, gde bi osnov za ponistenje ugovora bilo neopravdano podizanje kamate od strane banke. U tom slucaju bi klijent banci vratio iznos u CH uvecan (ili umanjen) za LIBOR, a banka klijentu vratila uplacene rate isto uvecane (ili umanjene) za LIBOR, posto je rata racunata u CH. Takodje, ima tu i osnova za tuzbu zbog pretrpljenog dusevnog bola, ili slicne formulacije, posto sam siguran da je svakome od klijenata skocio pritisak kada dobije mesecnu ratu za placanje. Jos ako ima i medicinsku dokumentaciju - tim bolje.

 

Vredjanje ljudi koji su uzeli kredite je van svake pameti, svako je imao svoju pricu i logiku, kao sto i sada ima ko uzima kredite. Lako je sada pricati, ko vam je kriv, sto ste bili alavi, i mnogo gore reci. Cak je i dosta bankara uzimalo kredite u CH i to ljudi na visim pozicijama, a ako se dobro secam na tv-u su bili i neki pomocnici u NBS...

 

Ako tako gledamo unazad, licno sam ocekivao mnogo veci pad dinara i u odnosu na Evro, pa se to jos nije desilo, a verovatno nece jos 2-3 godine, za duzi period tesko je proceniti. Da sam uzeo kredit 2005-6 do sada bih ga otplatio, pa i dalje ne smatram da sam pogresio. To sto se neki moji rizici nisu ostvarili, a nekom drugom jesu, ne mozes nikada 100% predvideti. 

[Marti 2000]

Tezej, slažem se u potpunosti sa tobom.

 

Počeo sam da čitam unazad postove i naišao sam na tvrdnju da i u slučaju smrti dužnika, banka može da se namiri od njegovih naslednika. da li je ovo stvarno praksa?

 

Ja bih rekao da je potpuno neustavna.

 

I mislim da u celoj ovoj priči je problem što su banke prezaštićene u smislu da praktično za njih ne postoji rizik sve dok ne dođe do masovne ekonomske propasti građana i države.

 

Po meni u okviru zakona o ličnom bankrotstvu treba uvesti mogućnost da banka snosi gubitak u slučaju bilo kakvih kredita kod ljudi kojima se omogući lični bankrot.

 

Isto kao i u svakom drugom poslu. ako firma ode u stečaj, dužnici se namiruju iz stečajne mase, pa koliko ima.

 

Banke bi se mnogo odgovornije ponašale kada bi snosile odgovornost za davanje kredita ljudima koji nisu u stanju da ih vrate.

 

Na žalost, od 2008. je svetski fenomen da će pre da propadne društvo nego banke.

[placenik]

Tezej, slažem se u potpunosti sa tobom.

 

Počeo sam da čitam unazad postove i naišao sam na tvrdnju da i u slučaju smrti dužnika, banka može da se namiri od njegovih naslednika. da li je ovo stvarno praksa?

 

Ja bih rekao da je potpuno neustavna.

 

I mislim da u celoj ovoj priči je problem što su banke prezaštićene u smislu da praktično za njih ne postoji rizik sve dok ne dođe do masovne ekonomske propasti građana i države.

 

Po meni u okviru zakona o ličnom bankrotstvu treba uvesti mogućnost da banka snosi gubitak u slučaju bilo kakvih kredita kod ljudi kojima se omogući lični bankrot.

 

Isto kao i u svakom drugom poslu. ako firma ode u stečaj, dužnici se namiruju iz stečajne mase, pa koliko ima.

 

Banke bi se mnogo odgovornije ponašale kada bi snosile odgovornost za davanje kredita ljudima koji nisu u stanju da ih vrate.

 

Na žalost, od 2008. je svetski fenomen da će pre da propadne društvo nego banke.

Прихватањем наследства, прихватају се и дугови.

Ако су дугови већи од наследства, наследник има право да се истог одрекне.

[romantik]

 

 

Počeo sam da čitam unazad postove i naišao sam na tvrdnju da i u slučaju smrti dužnika, banka može da se namiri od njegovih naslednika. da li je ovo stvarno praksa?

 

 

Ne znam kako je ranije bilo, ali poslednjih godina kod vecine banaka je uz stambeni kredit obavezno i zivotno osiguranje vinkulirano u korist banke, pa u slucaju smrti duznika osiguranje isplacuje kredit banci a naslednici dobijaju cist stan, bez opterecenja.

[tragac71]

Ako ovo prođe obesmišljava se svaki ugovor sa deviznom klauzulom. Iako mislim da je greška što je država dozvolila mogućnost kreditiranja sa deviznom klauzulom, ovakvo ugovaranje je, s obzirom na našu hiperinflatornu tradiciju, sasvim razumljivo. 

 

Neko bi mogao i da obrne stvar. Ako bi gledali na celu situaciju tako da su evro i dinar izgubili vrednost u odnosu na švajcarac, što u suštini i jeste slučaj, banke bi mogle da traže nadoknadu zbog pretrpljene štete.

 

Ne znam detalje presude, ali argument na koji se pozivaju zaduženi u švajcarcima, da su oni dobili dinare a ne švajcarce, sasvim je irelevantan. Cela poenta devizne klauzule je zaštita zajmodavca od neodgovornosti srpske vlade, jer je tradicija od 1945 da se budžetski deficiti razrešavaju štampanjem novca.

 

Valutna klauzula je oblik zastite plasiranog kapitala ali ne sme biti osnov za sticanje ekstraprofita. 

[Tezej]

Valutna klauzula je oblik zastite plasiranog kapitala ali ne sme biti osnov za sticanje ekstraprofita. 

Prvo, da li ovo pise negde u zakonu ili ugovoru?

 

Drugo, cak i da su banke isle na tu varijantu (a ne tvrdim da nisu), to je spekulacija, odnosno ulazak u odredjeni rizik sa njihove strane. To je jako tesko dokazati, a pitanje je i sa pravne strane da li je zakonito posto banke po nasem zakonu moraju da imaju odgovarajucu pokrivenost kapitalom.

 

Kako god da okrenes, ovo ne bi trebalo da se reflektuje na kredite, eventualno drzava moze da kazni banku zbog nedozvoljenih spekulacija.

 

Da se nije desila migrantska kriza, da je EU pustila Grcku da izadje iz Evrozone (i jos ponesto kao npr. sukob u Ukrajini), verovatno bi Evro bio na istom ili mozda i jacem nivou u odnosu na CH. Takve dogadjaje nije bilo lako predvideti 2008 godine.

 

Licno ne volim banke, ali su u nekim slucajevima neophodne. Ovde je bitno utvrditi sta je to sto su one radile protivpravno i kazniti ih za takvo ponasanje, ili ici na raskid ugovora. Same po sebi banke se trude da im profit bude maksimalan (kao uostalom i bilo koja druga kompanija) s tim sto je njihov proizvod "upravljanje/manipulacija novcem". 

 

Sve sto je iz Efektive i slicnih udruzenja u regionu izneto kao predlog ili resenje, ili nema uporiste u zakonodavstvu (ili nisu izneseni odgovarajuci dokazi), ili se trazi da drzava i/ili banka preuzme dugove koji su cinjenicno nastali razlikom kursa. Umesto da razmatraju nacine da protiv banaka iskoriste radnje koje je banka protivpravno radila, oni prave pritisak na drustvo i sa pogresnom argumentacijom izlaze u javnost: "uzeo sam kredit od 50k Evra, otplacujem 7 godina i duzan sam 55k Evra" i slicno sto nema veze sa pamecu. Uzeo si kredit u CHF, racunaj u CHF. Tako mogu i oni sto su uzeli kredit u Evrima da pricaju: "uzeo sam 4 miliona dinara (=50k Evra, 1EUR=80din), a sada  dugujem 5 miliona dinara, a platio sam 2 miliona" - karikiram sa podacima, ali je sustina ta, sada je 50K Evra preko 6 miliona dinara... 

Edited by Tezej, 18 October 2016 - 14:47.

[Schrodinger]

Valutna klauzula je oblik zastite plasiranog kapitala ali ne sme biti osnov za sticanje ekstraprofita. 

Pri cemu je ekstraprofit definisan -- kako tacno? Da li to uopste postoji kao pravni ili ekonomski pojam? Kako se "ekstra" profit razlikuje od "samo" profita?

[tragac71]

Prvo, da li ovo pise negde u zakonu ili ugovoru?

... 

Presude za raskid su donesene na osnovu Zakona o obligacionim odnosima, tako da valjda to pise u tom zakonu. Ekstraprofit kao pojam koji sam ja pomenuo nije nigde pomenut kao takav u zakonu, nego se prica o poremecenim vrednostima uzajamnog davanja u kojima jedna strana trpi prevelik gibitak koji ne moze da ispostuje dok druga uziva u prevelikom dobitku (logicno) i zbog ishoda koji vodi u unistenje jedne strane , taj ugovor se raskida i nema krivice jer je do toga doslo usled promenjenih okolnosti na koje niko od ugovaraca nije imao uticaj. Tako da nema krivicne odgovornosti nijedne strane a redefinisanje dugova iz ugovorene obaveze, ce se izvrsiti preko zakonskih zateznih kamata na plasirana dinarska sredstva koja su definisana opet nekim zakonom.

 

Da li je ovo jedino resenje ili da li je pravedno ili odrzivo? Po meni je ovo resenje kompromis jer za nistavnost ugovora treba dokazati nameru da je neko hteo nekoga da prevari. To bi mozda bilo najpravednije ali mislim da nase drustvo nije na tom nivou da takve stvari moze da resava.

 

Banke trebaju biti deo resenja a ne deo problema jednog drustva. One , kao i svi drugi subjekti u nekom drustvu, trebaju da rade na profitu ali u ovom slucaju po meni je odgovorna Vlada i NBS koja je obezbedila takve uslove poslovanja.

 

Veliki deo izjava koji je plasiran preko medija je kanalisan da sve to lici na kukumavcenje jer je takva politika. Deo izjava koji je upozoravao na sistemske greske i nepostovanje zakona nikad nije pravilno prenosen preko medija.Razne institucije i udruzenja ( medju kojima je i efektiva) su u svojim izjavama i kritikovale primene i izmene zakona koji uredjuju ovu problematiku.

[tragac71]

Pri cemu je ekstraprofit definisan -- kako tacno? Da li to uopste postoji kao pravni ili ekonomski pojam? Kako se "ekstra" profit razlikuje od "samo" profita?

 Kad sam pomenuo ekstraprofit, podrazumevao sam pri tome sve sto je vezano za nesrazmernu dobit, neosnovano bogacenje, bogacenje na osnovu monopolskog polozaja, bogacenje na osnovu prinude i prisile .....A to je sve definisano kroz razne zakone (ZOO,krivicne, poreske...) i ima ih u svim drustvima.