8 replies to this topic

[hakademik]

Uporedite ovo:

Tražim iskusnu. (2 reči)
I am looking for an experienced woman. (7 reči)

Ali zato:

counterclockwise (1 reč)
u smeru suprotnom od smera kazaljke na satu (8 reči)

Da li je jezik tim savršeniji što može sa manje reči da izrazi isti koncept?
Ako jeste, koji jezik ima najviše izraženu tu sposobnost?
Međutim, bitna je naravno i fleksibilnost jezika, lakoća kovanja složenica i bogatstvo rečnika.
Sve u svemu, jezik bi bio utoliko savršeniji ukoliko se njime može više kompleksnih ideja izraziti. Takođe bitna je preciznost.

Na primer na engleskom:

"I opened the window" može da znači "Otvorio sam prozor", ali i "Otvorila sam prozor" - tako da ne možemo saznati pol onoga koji govori, što naravno umanjuje preciznost izražavanja.

E sad, uzimajući sve faktore u obzir, dakle - konciznost, fleksibilnost, lakoću građenja složenica, bogatstvo rečnika, preciznost, izražajnost itd. postoji li po vama neki jezik koji se izdvaja od ostalih po svom savršenstvu. Ili, ako ne u apsolutnom smislu (što je prilično i nerealno očekivati), relativno gledajući koje su prednosti a koje mane pojedinih jezika i koje grupe jezike se po nečemu od pomenutog (ili po svemu) ističu u odnosu na ostale?

[acajou]

Prvi primer nije bas neki,posto recenica "trazim iskusnu" ne znaci nista precizno.To je uostalom i nezavrsena recenica.
Iskusnu ribu,iskusnu bebisiterku,iskusnu cistacicu?
Naravno da je jezik bogatiji ukoliko ima vise reci,ali nove reci izmedju ostalog zavise i od iskustva "kreatora"tj od potrebe jezika da te nove reci stvori...sto bi se reklo,sto nije u iskustvu nije ni u duhu.
Ako jedan jezik ima 80 miliona govornika a neki drugi npr.10,kako bi se bogatstvo drugog moglo meriti sa prvim?mislim naravno na jezike gde su iskustva tj potrebe govornika slicne,ne mislim na inuitski jezik koji ima mnogo reci za sneg [potrebno i vazno] ali nema za neke druge pojmove...

Ne verujem ni u priblizno savrsenstvo jezika.Svaki ima svoje sjajne strane i svoje mracne kutke,bas kao i govornici ...
negde je gramatika do savrsenstva komplikovana,pravopis isto,ali to jezik ne cini nesavrsenim ako moze da izrazi nijanse koji neki drugi ne moze...

Mozda da postavis neko manje uopsteno pitanje,makar da podelis jezike po grupama,ovako je previse opcija u igri...

[Indy]

Tražim iskusnu. (2 reči)
I am looking for an experienced woman. (7 reči)

MILF wanted. (2 reci).


EDIT. Jos lepse.

Edited by Indy, 11 June 2010 - 08:24.

[kiju]

MILF wanted. (2 reci).


EDIT. Jos lepse.

Varash!. Veliko je pitanje da li je MILF jedna rech


OT - malo je preterano neodredjeno pitanje. Ja ne znam ni izokola shta bi moglo da znachi reci za jezik da je savrshen ili ne.Racionalnost jezika/ koji pristup je najracionalniji/ koji postojeci jezik je najracionalniji, to bi vec moglo da se pita, jer sa terminom "racionalan" imamo kakav/takav chvrst oslonac, dok je sa "savrshen" prilichno mrka kapa.

[Ointagru Unartan]

E sad, uzimajući sve faktore u obzir, dakle - konciznost, fleksibilnost, lakoću građenja složenica, bogatstvo rečnika, preciznost, izražajnost itd. postoji li po vama neki jezik koji se izdvaja od ostalih po svom savršenstvu.

Sto se boldovanih merila tice, mislim da je esperanto neprikosnoven.

[hakademik]

Slažem se da je savršenstvo suviše uopšten pojam, ali kad bih već morao izabrati jednu karakteristiku jezika, koja je po meni najvažnija u određivanju stepena savršenosti jezika, onda bi to bila sposobnost jezika da što bolje pravi razliku između finih nijansi u značenju.

Neki smatraju latinski izuzetno preciznim i logičnim, zato što njegova kompleksna gramatika to omogućava, a isto se može reći i zaostale jezike sa "teškom" gramatikom, tu spada i srpski, ruski, grčki.

Dva jezika koja mnogi dižu u nebesa, još više od latinskog su starogrčki i sanskrit. Ja lično nisam proučavao ni jedan od njih, ali sam čuo od nekih ljudi da su izuzetno izražajni i precizni.

Međutim, i jezici sa lakom gramatikom poput engleskog imaju izuzetnih prednosti, tu spada fleksibilnost, mogućnost korištenja skoro svake reči kao više vrsta reči (jedna ista reč može da se koristi i kao imenica, glagol, pridev) , jednostavno grđenje složenica i usvajanje tuđica. U tom pogledu je engleski možda najsavršeniji, a uz to ima i izuzetno bogat rečnik (neki kažu najbogatiji na svetu) verovatno usled ogromnog broja govornika i velike rasprostranjenosti u svetu.

Voleo bih kad bi se ova tema razvijala u smeru pokazivanja raznih primera savršenstva, konciznosti, preciznosti i izražajnosti u raznim jezicima, uz prevod na srpski.Nešto poput onih primera koje sam naveo na početku.

[Golubica]

Mislim da bi za pocetak trebalo da se zaboravi na kategoriju teskih/lakih jezika, posto se to u najvecoj meri svodi na svodi na razlicitost jezika koji se uci od maternjeg i njemu srodnih jezika. I srpski, koji pominjes kao jezik sa najtezom gramatikom je jedan od najlaksih kad je citanje u pitanju, zar ne? A svaki jezik ima mehanizme za pravljenje finih nijansi u znacenju, samo najcesce se same nijanse razlikuju od jezika do jezika.

Voleo bih kad bi se ova tema razvijala u smeru pokazivanja raznih primera savršenstva, konciznosti, preciznosti i izražajnosti u raznim jezicima, uz prevod na srpski.Nešto poput onih primera koje sam naveo na početku.

Ovo vec i ima smisla i moglo bi da zazivi, samo opet, bez termina "savrsenstvo". Ostalo bi se svodilo najcesce na netacne generalizacije (npr, engleska gramatika kao laka).

[cyberwor/L/d]

Voleo bih kad bi se ova tema razvijala u smeru pokazivanja raznih primera savršenstva, konciznosti, preciznosti i izražajnosti u raznim jezicima, uz prevod na srpski.Nešto poput onih primera koje sam naveo na početku.

Citaj Wittgensteina. Natenane. (to zbog savrsenstva i preciznosti jezika koje pominjes)

[kiju]

Citaj Wittgensteina. Natenane. (to zbog savrsenstva i preciznosti jezika koje pominjes)

Agree. Samo, dodao bih, kasnog, iz Istrazhivanja i Listica za pochetak. [verovatno sam subjektivan kada se dodje do njega, ali kasniji on je genijalan na toliko mnogo nivoa da je to zapanjjuce. Verovatno bih ga uveo kao obaveznog za svakog ko se prihvata makar izokola bilo chega shto ima ikakve veze sa lingvistikom. Jedini problem je shto on nije toliko za samostalan rad - treba ga chitati ili u zajednici/na chasovima/ ili uz dodatne komentare/guide to PI]. Dodao bih, i Grajsa. Takodje mnogo, i jako dobro prichao o racionalnosti u jeziku, i svemu shto je povezano sa time.