Upravo o zdravoj hrani sam pricao kad sam bio poslednji put u selu. Familija u selu mi se bavi poljoprivredom, i na pitanje zasto ne krenu u proizvodnju zdrave hrane, samo su se nasmejali. Niko nije lud da drzi njivu nekoriscenu 3 godine, da na njoj nista ne sadi, ne djubri, da bi tek 4 godine mogao da krene sa proizvodnjom. Bolje je ovako. Ne znam dal nase stanovnistvo ima zablude o nasoj hrani, ali opet mislim da je zdravije od hrane iz inostranstva.
Poljoprivreda u Srbiji
Started by
miso
, May 15 2010 11:04
99 replies to this topic
#32
rikelme
-
- Members
- 85 posts
Posted 15 March 2011 - 18:44
@acinic
Hvala na savetu! Ja se trudim da se koristim organsku hranu gde je god moguće (ne živim u Srbiji). Doduše, ponekad popijem pivo uvezeno iz Holandije koje nema etiketu da je organsko
@srleprle
Ne mora da se radi u praznom hodu te 3 godine - može da se poseje neka kultura, samo je ne treba đubriti veštačkim đubrivom. Te prve 3 godine neće ispuniti američke uslove da je organska, ali takvih uslova i propisa u Srbiji i nema. Inače, upravo veštačko đubrivo je to koje uzrokuje neotpornost biljaka na bolesti, jer biljka ne može biti otporna ako se hrani samo sa tih nekoliko jedinjenja koja se nalaze u đubrivu, nego joj je potrebna čitava paleta istih (kao što su i ljudima potrebni vitamini, a ne samo krompir i meso). Homeostaza u ćelijama je narušena i biljka lakše oboli. Humus na prvom mestu (koga možete i sami praviti), a potom stajsko đubrivo obezbeđuju biljkama sve što im je potrebno.
Velika je investicija da se krene u organsku proizvodnju sa hektarima useva - kreće se polako - plastenik po plastenik... A što se tiče tvoje konstatacije da je naša hrana zdravija u poređenju sa inostranom, ne bih se složio. Kod nas niko ne kontroliše kvalitet povrća, voća - kako na pijaci tako i u supermarketima. Skoro je bila afera u kome se neko našao pametan i uvozio brazilsko i argentinsko meso i pakovao i prodavao kao naše (etiketa sa nazivom naše poznate planine na zapadu Srbije). Potrošači u Srbiji uopšte nisu zaštićeni (skoro je donet nov zakon, ali od sprovođenja istog slabe vajde), svako može da im uvali šta hoće bez ikakve odgovornosti.
U Srbiji ne postoje propisi koji bi tačno definisali uslove koji trebaju biti ispunjeni da bi hrana dobila sertifikat organska, verujem da je i svest građana suviše mala da bi tako nešto bilo isplativo. Možda jedino u centru Beogradu, uz jak marketing, bi se mogla otvoriti mala radnja sa organskim povrćem i voćem. Prvenstveno zbog prestiža, beogradske novopečene gospođe bi plaćali jednu papriku 200din, litar soka od jabuka 500din itd. Narod trenutno nema para za taj luksus, već kupuje parizere od 200din/kg u kome se nalaze barene svinjske glave stare i po 20god (zamrznute) koje su naše mesare uvozili iz Češke, Mađarske... Teška je situacija da bi ljudi u Srbiji brinuli o zdravoj ishrani.
Ja sam razmišljao o investiciji u proizvodnju organske hrane, ali mislim da je trenutno loš trenutak za to, barem u Srbiji - nema regulative a i ekonomija nešto štuca poslednjih decenija.
Hvala na savetu! Ja se trudim da se koristim organsku hranu gde je god moguće (ne živim u Srbiji). Doduše, ponekad popijem pivo uvezeno iz Holandije koje nema etiketu da je organsko
@srleprle
Ne mora da se radi u praznom hodu te 3 godine - može da se poseje neka kultura, samo je ne treba đubriti veštačkim đubrivom. Te prve 3 godine neće ispuniti američke uslove da je organska, ali takvih uslova i propisa u Srbiji i nema. Inače, upravo veštačko đubrivo je to koje uzrokuje neotpornost biljaka na bolesti, jer biljka ne može biti otporna ako se hrani samo sa tih nekoliko jedinjenja koja se nalaze u đubrivu, nego joj je potrebna čitava paleta istih (kao što su i ljudima potrebni vitamini, a ne samo krompir i meso). Homeostaza u ćelijama je narušena i biljka lakše oboli. Humus na prvom mestu (koga možete i sami praviti), a potom stajsko đubrivo obezbeđuju biljkama sve što im je potrebno.
Velika je investicija da se krene u organsku proizvodnju sa hektarima useva - kreće se polako - plastenik po plastenik... A što se tiče tvoje konstatacije da je naša hrana zdravija u poređenju sa inostranom, ne bih se složio. Kod nas niko ne kontroliše kvalitet povrća, voća - kako na pijaci tako i u supermarketima. Skoro je bila afera u kome se neko našao pametan i uvozio brazilsko i argentinsko meso i pakovao i prodavao kao naše (etiketa sa nazivom naše poznate planine na zapadu Srbije). Potrošači u Srbiji uopšte nisu zaštićeni (skoro je donet nov zakon, ali od sprovođenja istog slabe vajde), svako može da im uvali šta hoće bez ikakve odgovornosti.
U Srbiji ne postoje propisi koji bi tačno definisali uslove koji trebaju biti ispunjeni da bi hrana dobila sertifikat organska, verujem da je i svest građana suviše mala da bi tako nešto bilo isplativo. Možda jedino u centru Beogradu, uz jak marketing, bi se mogla otvoriti mala radnja sa organskim povrćem i voćem. Prvenstveno zbog prestiža, beogradske novopečene gospođe bi plaćali jednu papriku 200din, litar soka od jabuka 500din itd. Narod trenutno nema para za taj luksus, već kupuje parizere od 200din/kg u kome se nalaze barene svinjske glave stare i po 20god (zamrznute) koje su naše mesare uvozili iz Češke, Mađarske... Teška je situacija da bi ljudi u Srbiji brinuli o zdravoj ishrani.
Ja sam razmišljao o investiciji u proizvodnju organske hrane, ali mislim da je trenutno loš trenutak za to, barem u Srbiji - nema regulative a i ekonomija nešto štuca poslednjih decenija.
Edited by rikelme, 15 March 2011 - 18:48.
#33
srleprle
-
- Members
- 1,718 posts
Posted 15 March 2011 - 19:04
Rikelme, upoznat sam za zakonom( istrazivao sam i pisao seminarski za fakultet). U principu je uskladjen sa zakonom EU, ali nema sanse to da se postuje kod nas. A kad smo vec kod mesa, to sam stavio kao primer u radu. Pre jedno mesec dana, na jutarnjem programu RTS kod Natase, su gostovala 2 lika. Cini mi se jedan iz ministarstva trgovine, a drugi je bio iz NS, dal sa fakulteta, ne mogu da se setim sad a nije ni bitno. Uglavnom se pricalo o hrani, i receno je da je bio pokusaj uvoza mesa iz Nemacke, svinjskog, i da kad su vrsili ispitivanje da su nasli u mesu tragove volframa valjda. Zaboravio sam sta je tacno bilo u pitanju. Ne bi oni nama izvozili nesto sto moze i sme da se prodaje kod njih. A ovo za BG pokondirene tikve koje bi papreno placale papriku, sokove i jos mnogo toga, sasvim si u pravu. Kod mene u ulazu znam sigurno 2.
A za kontolu namirnica na pijacama i u supermarketima si opet u pravu. Koliko puta mi se desilo da u Maxiju vidim banane koje ne bi dao majmunu da jede, a takvog primera ima i na pijacama.
A za kontolu namirnica na pijacama i u supermarketima si opet u pravu. Koliko puta mi se desilo da u Maxiju vidim banane koje ne bi dao majmunu da jede, a takvog primera ima i na pijacama.
#34
acinic
-
- Members
- 320 posts
Posted 15 March 2011 - 19:17
Zdravija je u tom smislu da poljoprivrednici nemaju mnogo para za hemikalije. I tu se gleda da se ustedi. Narocito na djubrivu. Herbicidi su nasa sadasnjost. Vise niko ne kopa motikom. 
Sunce koje mi imamo rusi mogu samo da sanjaju. Nasi strucnjaci nedovoljno prate proizvodni proces. U proizvodnji hrane. Odlazak u njivu i uzimanje uzoraka. Pre nego sto se pojave u prodaji. Im je gadljiv posao. Drzava treba pomoci registrovana gazdinstva. Znaci one koji zele da rade. Na primer posao sa bukovacom je ok. Koliko ja znam nema stetnih sastojaka u krajnjem proizvodu. Sta je drzava ucinila nekim stimulativnim merama. Da takve proizvodjace stimulise. Verovatno nista. I ja povremeno idem u biospajz pa kupim nesto organsko. Recimo zuti secer. 
Jedna od stvari koje me uzasno nerviraju je uvoz hrane. Mnoge stvari kod nas mogu da se proizvode. Medjutim ne bi se bogatili razni interesni klanovi. Uvoznicki lobiji. 
Ovaj paradajz sto se prodaje pocetkom leta. Koji je kao da je od plastike. 
Svako ko zivi na selu zna da dobar paradajz. Moze da bude samo ako se cvrljio dugo na suncu. Sazrevao. I takav mora da bude malo mekan. Nije bas za transport. Zato je ukus kakav treba da bude.
Stevia
Sunce koje mi imamo rusi mogu samo da sanjaju. Nasi strucnjaci nedovoljno prate proizvodni proces. U proizvodnji hrane. Odlazak u njivu i uzimanje uzoraka. Pre nego sto se pojave u prodaji. Im je gadljiv posao. Drzava treba pomoci registrovana gazdinstva. Znaci one koji zele da rade. Na primer posao sa bukovacom je ok. Koliko ja znam nema stetnih sastojaka u krajnjem proizvodu. Sta je drzava ucinila nekim stimulativnim merama. Da takve proizvodjace stimulise. Verovatno nista. I ja povremeno idem u biospajz pa kupim nesto organsko. Recimo zuti secer. Jedna od stvari koje me uzasno nerviraju je uvoz hrane. Mnoge stvari kod nas mogu da se proizvode. Medjutim ne bi se bogatili razni interesni klanovi. Uvoznicki lobiji. Ovaj paradajz sto se prodaje pocetkom leta. Koji je kao da je od plastike. Svako ko zivi na selu zna da dobar paradajz. Moze da bude samo ako se cvrljio dugo na suncu. Sazrevao. I takav mora da bude malo mekan. Nije bas za transport. Zato je ukus kakav treba da bude. Stevia
Edited by acinic, 15 March 2011 - 19:19.
#35
rikelme
-
- Members
- 85 posts
Posted 15 March 2011 - 20:51
Nećeš mi verovati, ali ja upravo stevia-u i koristim kad god želim nešto da zasladim (adaptirao sam i recepte za kolače i torte - tj moja supruga je da budem iskren).
A što se tiče uzgoja organskog paradajza, evo linka ka jednoj lepoj studiji o tome:
Organic Tomato Production
Evo i automatskog prevoda na sprski jezik (nije baš idealan, pogotovo oko naziva bolesti):
Proizvodnja organskog paradajza
A što se tiče uzgoja organskog paradajza, evo linka ka jednoj lepoj studiji o tome:
Organic Tomato Production
Evo i automatskog prevoda na sprski jezik (nije baš idealan, pogotovo oko naziva bolesti):
Proizvodnja organskog paradajza
#36
miso
-
- Members
- 287 posts
Posted 16 March 2011 - 12:17
Ne vjerujem da je u Srbiji (za sada) moguca neka organizovana i veca organska proizvodnja povrca. Mnogo je nepoznatih u toj jednacini, ne zna se ko bi vrsio kontrolu kvaliteta i standarda, nepoznato je trziste, ljudi ne znaju mnogo o toj proizvodnji.
Mislim da je mnogo jednostavnije pokrenuti plastenicku (staklenicku) masovnu proizvodnju povrca a i voca. Poljoprivrednici su uglavnom upoznati ili imaju koga pitati o ovoj proizvodnji, manje je nepoznanica. Trziste je ogromno, ako mu se pazljivo pridje, tu mislim na Zapadnu Evropu. Pod pazljivim pristupom mislim na eliminaciju kocnica sa srpske strane, a glavne su, po mom msljenju, mala (neorganizovana) proizvodnja i nedostatak potvrde o kvalitetu i standardima u proizvodnji prihvatljivim u EU.
Evo i linkova firmi iz Holandije koje sam izguglao, a koje se bave prodajom polovnih staklenika:
http://www.jo.nl/en/...edingen-kassen/
http://www.debetssch..._zoo&lang=en-GB
Za one koje mrzi zvati, kad sam zvao firmu iz drugog linka, rekli su mi da je neka orijentaciona cijena oko €15/kvadratu. Mislim da je to mnogo i da tu ima mjesta za pregovore, poprilicno... pogotovo jer je to prva cijena koju je rekao
...
Mislim da je mnogo jednostavnije pokrenuti plastenicku (staklenicku) masovnu proizvodnju povrca a i voca. Poljoprivrednici su uglavnom upoznati ili imaju koga pitati o ovoj proizvodnji, manje je nepoznanica. Trziste je ogromno, ako mu se pazljivo pridje, tu mislim na Zapadnu Evropu. Pod pazljivim pristupom mislim na eliminaciju kocnica sa srpske strane, a glavne su, po mom msljenju, mala (neorganizovana) proizvodnja i nedostatak potvrde o kvalitetu i standardima u proizvodnji prihvatljivim u EU.
Evo i linkova firmi iz Holandije koje sam izguglao, a koje se bave prodajom polovnih staklenika:
http://www.jo.nl/en/...edingen-kassen/
http://www.debetssch..._zoo&lang=en-GB
Za one koje mrzi zvati, kad sam zvao firmu iz drugog linka, rekli su mi da je neka orijentaciona cijena oko €15/kvadratu. Mislim da je to mnogo i da tu ima mjesta za pregovore, poprilicno... pogotovo jer je to prva cijena koju je rekao
...
#37
acinic
-
- Members
- 320 posts
Posted 16 March 2011 - 12:45
Danas je bila neka rasprava u skupstini. O kontroli mesa, nesto o tome. Vidim da je ometan bio covek (predstavnik nekog zavoda, ili sta vec) koji je govorio. Rekao bih pametno. Nesto su mu dobacivali. 
Mnogi i ne zele izgleda da saslusaju govornika. I takvi ce da nas uvedu u EU. Da ne slusaju ali da dobacuju i ometaju rad skupstine. 
Proizvodnja jeste neorganizovana. Osnivaju se drustva, povrtara recimo. Mada to su mozda vise klanovi. Srpska posla. Nisu mogli da se dogovore ko ce da bude predsednik jednog drustva. Pa onda svako ko ima harizmu. Osnuje svoje drustvo Projekat "Hladnjaca" u PN je propao odavno. Kako se to na sudu resilo ne znam. Ko je sada vlasnik te hladnjace. Koja nikada nije ni proradila. Znaci neuspesan projekat. Ko je kriv za to. Nesto nisam cuo da je neko robijao. Ako i postoji necija krivica. Ta hladnjaca je trebala da bude udarna pesnica razvoja povrtarstva i vocarstva. Ovog kraja. I to je dozvoljeno da propadne. Da sada bude obican magacin. Ovaj kraj kod mene je slab sa plastenicima i staklenicima. Uglavnom se proizvodi na otvorenome. Uglavnom se prave mini hladnjace za svoje potrebe. Ko naravno moze da investira u to. Takvi su retki.
http://www.kurir-inf...acinu-47067.php
Daj boze da je ovo tacno.
Mnogi i ne zele izgleda da saslusaju govornika. I takvi ce da nas uvedu u EU. Da ne slusaju ali da dobacuju i ometaju rad skupstine. Proizvodnja jeste neorganizovana. Osnivaju se drustva, povrtara recimo. Mada to su mozda vise klanovi. Srpska posla. Nisu mogli da se dogovore ko ce da bude predsednik jednog drustva. Pa onda svako ko ima harizmu. Osnuje svoje drustvo Projekat "Hladnjaca" u PN je propao odavno. Kako se to na sudu resilo ne znam. Ko je sada vlasnik te hladnjace. Koja nikada nije ni proradila. Znaci neuspesan projekat. Ko je kriv za to. Nesto nisam cuo da je neko robijao. Ako i postoji necija krivica. Ta hladnjaca je trebala da bude udarna pesnica razvoja povrtarstva i vocarstva. Ovog kraja. I to je dozvoljeno da propadne. Da sada bude obican magacin. Ovaj kraj kod mene je slab sa plastenicima i staklenicima. Uglavnom se proizvodi na otvorenome. Uglavnom se prave mini hladnjace za svoje potrebe. Ko naravno moze da investira u to. Takvi su retki. http://www.kurir-inf...acinu-47067.php
Daj boze da je ovo tacno.
#38
nova vizija
-
- Members
- 146 posts
Posted 16 March 2011 - 12:46
Kako sam ja video neki dan u jutarnjem programu, sve to je već prisutno a za počinjanje posla su obezbeđeni izvarendni uslovi. Mislim da ćeš na sajtu naći sve informacije.Ne vjerujem da je u Srbiji (za sada) moguca neka organizovana i veca organska proizvodnja povrca. Mnogo je nepoznatih u toj jednacini, ne zna se ko bi vrsio kontrolu kvaliteta i standarda, nepoznato je trziste, ljudi ne znaju mnogo o toj proizvodnji.
Pa baš u tome je caka, treba početi sa time još dok organska proizvodnjanije masovno počela.Mislim da je mnogo jednostavnije pokrenuti plastenicku (staklenicku) masovnu proizvodnju povrca a i voca. Poljoprivrednici su uglavnom upoznati ili imaju koga pitati o ovoj proizvodnji, manje je nepoznanica. Trziste je ogromno, ako mu se pazljivo pridje, tu mislim na Zapadnu Evropu. Pod pazljivim pristupom mislim na eliminaciju kocnica sa srpske strane, a glavne su, po mom msljenju, mala (neorganizovana) proizvodnja i nedostatak potvrde o kvalitetu i standardima u proizvodnji prihvatljivim u EU.
#39
rikelme
-
- Members
- 85 posts
Posted 16 March 2011 - 19:37
Kad smo kod organske hrane i njene proizvodnje, postaviću ovaj link, možda nekom bude od koristi:
Organic Farming
Organic Farming
#40
zcurcic
-
- Members
- 617 posts
Posted 16 March 2011 - 21:54
Не знам одакле да почнем.
Тржиште органске пољопривреде у западној Европи је још 2000 године вредело неколико милијарди евра. Израелци су већ тада имали неколико хиљада ха у органској производњи (ове податке сам нашао у зборнику радова који је објављен након неког скупа у Суботици 2001). Тржиште је ту, да кажемо на дохват руке, али треба организовати произвођаче, образовати их и помоћи финансијски такав вид производње. Не треба занемарити чињеницу да ми не можемо ни да испунимо квоте за извоз 10.000 тона јунећег меса у ЕУ. Проблеми који се јављају у органској производњи су осетљивост сората према болестима, мањи принос, велико учешће људског рада. Наравно ти производи имају и своју цену, али у Србији они тренутно немају шта да траже на пијацама, јер врло мали број људи има новац за ту врсту производа. Такође влада мишљење да се у Србији производи квалитетна храна (што је највероватније тачно, када имамо у виду одушевљење нашом клопом странаца који долазе у Србију, знам људе којима носе пљеске на аеродром када их дочекују).
@рикелме
Што се тиче минералних ђубрива, она не изазивају "неотпорност" на болести. Неправилна исхрана, односно неизбалансирана количина минералних хранива, може повећати осетљивост биљака према абиотичким и биотичким чиниоцима и то првенствено сувишак азота, јер се биљке тада издужују, поједини органи више расту, првенствено вегетативни и то на уштрб кореновог система. Савремена селекција се базира на оплемењивању биљака на што већи принос зрна, корена, кртоле на уштрб отпорности према појединим болестима, јер отпорност према некој болести углавном је у негативној корелацији са високим приносом дела биљке који нама треба. Тако да рецимо код шећерне репе генотипови отпорни према церкоспори имају мањи принос корена и садржај шећера. Пошто је у интересу произвођача и прерађивача што већи принос, гајене хибридне сорте се прскају фунгицидима како би се заштитиле од ове болести.
Проблеми настају ако се пестициди примењују у већим количинама. То је најчешће случај код повртарских и воћарских култура, где имамо од 5 до 15 различитих прскања у зависности од биљне врсте. Код ратарских култура то се своди на пар прскања. Код производње пшенице то је најчешће једно, у екстремним годинама може и без прскања. Код кукуруза до јуна месеца два до три прскања хербицидима, у соји једно до два прскања и то најчешће пре цветања соје. У репи има много више и то због заштите од церкоспоре, где се само против те болести прска 3-4 пута годишње, на то треба додати још 2-3 третмана хербицидима против корова. Луцеришта и травњаци се углавном прскају у првим годинама, односно у години заснивања. Можемо слободно рећи да храна којом хранимо животиње здравија од оне којом се ми хранимо. Тако да у сваком селу можете наћи живинско месо произведено на "традиционалан" начин, а то је храњење кукурузним зрном и испашом на травњацима. Проблем се јавља са ГМО усевима соје. Људи производе соју упркос законској забрани. Сама уштеда у производњи и није велика, јер за соју постоје одлични хербициди који решавају корове исто као и тотални хербициди. Проблем је и увоз из Америке, јер се тамо на 90% површина гаје ГМО усеви. Не знам шта се дешава тачно са увозом сојине сачме. Ипак то је питање за људе из министарства.
На шта у сваком случају треба да обратимо пажњу по мени је "брендирање" Србије као не ГМО земље. Наша соја и производи од соје су изузетно цењени у Европи, нестле купује велике количине лецитина од Сојепротеина. Затим треба повећати учешће органске производње на неких 10% у укупној производњи и то у планинским пределима и на малим пољопривредним газдинствима. За оне велике треба обезбедити повољне кредите за даље ширење капацитета и ништа више, а наставити са политиком субвенционисања регистрованих газдинстава са површинама до 100ха.
Такође издвојити више новца за робне резерве које би својим деловањем ублажиле овако велике осцилације у ценама пшенице, брашна, млека, меса, уља и других пољопривредних производа.
Расписах се ја, али око пољопривреде се могу писати стотине и стотине страна, јер је то најважнија грана привреде сваке земље.
Тржиште органске пољопривреде у западној Европи је још 2000 године вредело неколико милијарди евра. Израелци су већ тада имали неколико хиљада ха у органској производњи (ове податке сам нашао у зборнику радова који је објављен након неког скупа у Суботици 2001). Тржиште је ту, да кажемо на дохват руке, али треба организовати произвођаче, образовати их и помоћи финансијски такав вид производње. Не треба занемарити чињеницу да ми не можемо ни да испунимо квоте за извоз 10.000 тона јунећег меса у ЕУ. Проблеми који се јављају у органској производњи су осетљивост сората према болестима, мањи принос, велико учешће људског рада. Наравно ти производи имају и своју цену, али у Србији они тренутно немају шта да траже на пијацама, јер врло мали број људи има новац за ту врсту производа. Такође влада мишљење да се у Србији производи квалитетна храна (што је највероватније тачно, када имамо у виду одушевљење нашом клопом странаца који долазе у Србију, знам људе којима носе пљеске на аеродром када их дочекују).
@рикелме
Што се тиче минералних ђубрива, она не изазивају "неотпорност" на болести. Неправилна исхрана, односно неизбалансирана количина минералних хранива, може повећати осетљивост биљака према абиотичким и биотичким чиниоцима и то првенствено сувишак азота, јер се биљке тада издужују, поједини органи више расту, првенствено вегетативни и то на уштрб кореновог система. Савремена селекција се базира на оплемењивању биљака на што већи принос зрна, корена, кртоле на уштрб отпорности према појединим болестима, јер отпорност према некој болести углавном је у негативној корелацији са високим приносом дела биљке који нама треба. Тако да рецимо код шећерне репе генотипови отпорни према церкоспори имају мањи принос корена и садржај шећера. Пошто је у интересу произвођача и прерађивача што већи принос, гајене хибридне сорте се прскају фунгицидима како би се заштитиле од ове болести.
Проблеми настају ако се пестициди примењују у већим количинама. То је најчешће случај код повртарских и воћарских култура, где имамо од 5 до 15 различитих прскања у зависности од биљне врсте. Код ратарских култура то се своди на пар прскања. Код производње пшенице то је најчешће једно, у екстремним годинама може и без прскања. Код кукуруза до јуна месеца два до три прскања хербицидима, у соји једно до два прскања и то најчешће пре цветања соје. У репи има много више и то због заштите од церкоспоре, где се само против те болести прска 3-4 пута годишње, на то треба додати још 2-3 третмана хербицидима против корова. Луцеришта и травњаци се углавном прскају у првим годинама, односно у години заснивања. Можемо слободно рећи да храна којом хранимо животиње здравија од оне којом се ми хранимо. Тако да у сваком селу можете наћи живинско месо произведено на "традиционалан" начин, а то је храњење кукурузним зрном и испашом на травњацима. Проблем се јавља са ГМО усевима соје. Људи производе соју упркос законској забрани. Сама уштеда у производњи и није велика, јер за соју постоје одлични хербициди који решавају корове исто као и тотални хербициди. Проблем је и увоз из Америке, јер се тамо на 90% површина гаје ГМО усеви. Не знам шта се дешава тачно са увозом сојине сачме. Ипак то је питање за људе из министарства.
На шта у сваком случају треба да обратимо пажњу по мени је "брендирање" Србије као не ГМО земље. Наша соја и производи од соје су изузетно цењени у Европи, нестле купује велике количине лецитина од Сојепротеина. Затим треба повећати учешће органске производње на неких 10% у укупној производњи и то у планинским пределима и на малим пољопривредним газдинствима. За оне велике треба обезбедити повољне кредите за даље ширење капацитета и ништа више, а наставити са политиком субвенционисања регистрованих газдинстава са површинама до 100ха.
Такође издвојити више новца за робне резерве које би својим деловањем ублажиле овако велике осцилације у ценама пшенице, брашна, млека, меса, уља и других пољопривредних производа.
Расписах се ја, али око пољопривреде се могу писати стотине и стотине страна, јер је то најважнија грана привреде сваке земље.
#41
rikelme
-
- Members
- 85 posts
Posted 16 March 2011 - 23:17
@zcurcic
Slobodno ti piši, dobrodošli su svi korisni i dobronamerni saveti i kritike. Hvala i na detaljnijem objašnjenju na koji način izbor sorti utiče na otpornost biljaka na bolesti i prinos.
Mislim da mali proizvođači kod nas upravo imaju šansu u proizvodnji organske hrane - potrebno je da se skoncentrišu na male površine i proizvode koje lako mogu da plasiraju na zapad. Naravno, sve ovo važi pod uslovom da se udruže i nađu način da dođu do tog tržišta (ne znam šta naše zakonodavstvo a i standardi EU kažu po ovom pitanju). Mala baštica sa paprikom, paradajzom, ili nečim drugim, zalivanje kapo po kap, ručno tretiranje svake biljke ponaosob, humus kao đubrivo... Možda i koje stablo jabuke, kruške...
Perspektivno jeste sigurno, pitanje je opet koje sve prepreke stoje na putu do plasmana:
Primer cena ovde u okolini San Franciska:
- krastavac, 1kom $3.29
- paradajz, 1pin (pola litre) $6.59
- kupus, 1lb (450g) $4.98
- crveni luk, 1kom $0.79
itd...
Ovo su krajnje cene u radnjama, otkupne su verovatno duplo manje, ali od prilike možete da stvorite sliku kolike su u EU. Možda i mogu da se nađu na netu, nisam tražio...
Organsko povrće ovde uglavnom proizvode mali farmeri, udruženi u zadruge i tako plasiraju svoje proizvode ili na mini pijacama ili preko većih trgovinskih lanaca.
Slobodno ti piši, dobrodošli su svi korisni i dobronamerni saveti i kritike. Hvala i na detaljnijem objašnjenju na koji način izbor sorti utiče na otpornost biljaka na bolesti i prinos.
Mislim da mali proizvođači kod nas upravo imaju šansu u proizvodnji organske hrane - potrebno je da se skoncentrišu na male površine i proizvode koje lako mogu da plasiraju na zapad. Naravno, sve ovo važi pod uslovom da se udruže i nađu način da dođu do tog tržišta (ne znam šta naše zakonodavstvo a i standardi EU kažu po ovom pitanju). Mala baštica sa paprikom, paradajzom, ili nečim drugim, zalivanje kapo po kap, ručno tretiranje svake biljke ponaosob, humus kao đubrivo... Možda i koje stablo jabuke, kruške...
Perspektivno jeste sigurno, pitanje je opet koje sve prepreke stoje na putu do plasmana:
Primer cena ovde u okolini San Franciska:
- krastavac, 1kom $3.29
- paradajz, 1pin (pola litre) $6.59
- kupus, 1lb (450g) $4.98
- crveni luk, 1kom $0.79
itd...
Ovo su krajnje cene u radnjama, otkupne su verovatno duplo manje, ali od prilike možete da stvorite sliku kolike su u EU. Možda i mogu da se nađu na netu, nisam tražio...
Organsko povrće ovde uglavnom proizvode mali farmeri, udruženi u zadruge i tako plasiraju svoje proizvode ili na mini pijacama ili preko većih trgovinskih lanaca.
#42
nova vizija
-
- Members
- 146 posts
Posted 17 March 2011 - 00:37
Upravo na tome se radi i ovde a kako sam razumeo pomoć naše države je odlična.Organsko povrće ovde uglavnom proizvode mali farmeri, udruženi u zadruge i tako plasiraju svoje proizvode ili na mini pijacama ili preko većih trgovinskih lanaca.
#43
rikelme
-
- Members
- 85 posts
Posted 18 March 2011 - 00:45
Super ako je tako, samo iskren da budem, ja nešto nisam video neku kampanju od strane države. Možda postoji neki papir negde, neka uredba okačena na sajt ministarstva poljoprivrede, ali ako se o tome često ne govori na tv-u, piše u novinama, dele materijali po seoskim gazdinstvima, slaba vajda...Upravo na tome se radi i ovde a kako sam razumeo pomoć naše države je odlična.
#44
acinic
-
- Members
- 320 posts
Posted 18 March 2011 - 02:33
Znas kako deli drzava edukativni materijal registrovanim gazdinstvima besplatno. Ali zato kada dodju izbori deli se politicki propagandni materijal samo tako. O velikim kapitalnim infrastrukturnim projektima. Koji su tako kvalitetno odradjeni da je to cudo. Od tog politickog propagandnog materijala ne moze da se skuva rucak. Udjite samo u neku popljoprivrednu apoteku i pogledajte izbor sadnog materijala, semena, itd. Sve ce vam biti jasno. Apoteke su poluprazne. I kad pitas apotekara za savet i uputstvo. Jedva ti odgovori. Onako kroz zube. 
Kupio sam dva herbicida i nisu mi dali uputstvo ili specifikaciju. Ili vec kako se to zove. I sad ja treba da gledam u dlan. Koja je doza potrebna. Sta ako te podatke nemam na ambalazi. Ko to treba da kontrolise. Inspekciju nemamo. I ko je kriv? Registrovani poljoprivrednik? 
http://www.plantprs....&subtopic=books
Ali zato kada dodju izbori deli se politicki propagandni materijal samo tako. O velikim kapitalnim infrastrukturnim projektima. Koji su tako kvalitetno odradjeni da je to cudo. Od tog politickog propagandnog materijala ne moze da se skuva rucak. Udjite samo u neku popljoprivrednu apoteku i pogledajte izbor sadnog materijala, semena, itd. Sve ce vam biti jasno. Apoteke su poluprazne. I kad pitas apotekara za savet i uputstvo. Jedva ti odgovori. Onako kroz zube. Kupio sam dva herbicida i nisu mi dali uputstvo ili specifikaciju. Ili vec kako se to zove. I sad ja treba da gledam u dlan. Koja je doza potrebna. Sta ako te podatke nemam na ambalazi. Ko to treba da kontrolise. Inspekciju nemamo. I ko je kriv? Registrovani poljoprivrednik? http://www.plantprs....&subtopic=books
Edited by acinic, 18 March 2011 - 02:38.
#45
nova vizija
-
- Members
- 146 posts
Posted 18 March 2011 - 06:12
Iskreno, bio sam zatečen pogodnostima, čak i u slučaju da se uopšte nema zemlja i da mora da se rentira. Ne mogu da se setim kako se zove sajt ali verovatno ćeš već naći neki link na vladinim sajtovima.Super ako je tako, samo iskren da budem, ja nešto nisam video neku kampanju od strane države. Možda postoji neki papir negde, neka uredba okačena na sajt ministarstva poljoprivrede, ali ako se o tome često ne govori na tv-u, piše u novinama, dele materijali po seoskim gazdinstvima, slaba vajda...
