15 replies to this topic

[kostabednik]

Evo za početak nekoliko mojih pričica a vi pišite dalje:

SMEĆE

Mali Djokica je tamo negde u nekakvoj budućnosti našao na gomili djubreta komad kompjuterske memorije. Delovala je sasvim upotrebljiva. Poneo je do terminala i priključio. Radoznalo je počeo da je iščitava...
...kostabednik zmija otrovna… video by...fruška gora...borkovac bazen...bike drive...
...Posle neopisivih muka resetovanja, opet i opet, više mrtav nego živ sam spoznao da su mi u pamćenju ostali samo čudni komadići fajlova kostebednika. Oni su jedino što je ostalo. Tako ću i sebe zvati: - KOSTABEDNIK. Polako i sa mukom sam počeo da shvatam jezivu situaciju u kojoj se nalazim. Tačnije, preostali deo mene, veštacki održavan mozak koji mi je izvadjen nakon pogibije. Tako sam razumeo iz razgovora koji su se vodili oko mene, zatvorenog u neprozirnu,keramičku posudu, gde plutam. Sve je ovo bilo pre 25 zemaljskih godina. Genijalci su smislili da mozak dobrovoljnog davaoca iskoriste za fantastičan eksperiment! Pošto su mi elektro-šokovima izbrisali memoriju, spojili su me preko instaliranog interfejsa na radio teleskop! Ideja im je da ljudski mozak u sebi sadrži risiver ogromnih mogućnosti. Počela je pretraga svemira. U početku sve je bila užasna simfonija grmljavine i stroboskopa bola. Polako sam počeo da čujem. Najveću buku je zapravo pravilo sunce svojom ogromnom radijacijom. Golemo, krkljavo brundanje koje traje. Vremenom sam se sve bolje orijentisao i razaznavao sve dalje i slabije, tananije tragove zračenja. Mogao sam da čujem sve! Komete, crne rupe, kvazare, čak i usamljene, mrtve meteore. Kivan, svestan kako sam zloupotrebljen nakon smrti tela rešio sam da se osvetim. Namerno sam prilikom iščitavanja, zahvaljujući ostatcima kostebednika, davao skroz pogrešne podatke! U stvari u početku sam bio korektan i genijalci su zadovoljno trljali ruke spremni da objave otkriće! Onda sam počeo da serem! Ala su popizdeli! Pokušali su sa ponovnim resetovanjem koje sam vešto izbegavao sakriven u kostibedniku. Posle su me pustili na miru nadajući se kako ću možda proraditi. Ja sam ih pokatkad plašio otkrićima bliskih crnih rupa, skorog sudara galaksija i ostalim svemirskim strahotama. Onda sam iznenada čuo glas! Iz dubine svemira uhvatio sam glas svesti! Da sam imao kožu sigurno bih se naježio. Pronasavsi u sebi neslućene mogućnosti prijema i selekcije precizno sam pratio glas. Počeo sam da razaznajem smisao. Iz dalekog svemira slušao sam priču o svetu koji umire. Priča je bila veoma nalik zemaljskoj ali i sasvim drugačija sledom dogadjaja. Tužna priča. Vremenom su se pojavili mnogi drugi glasovi i ja sam naučio bezbrojne jezike kosmosa. Sulude i neopisive misli su me zbunjivale. Samo nisu tu bili samo jezici u pitanju nego i spoznaja da mogu da osetim mirise, arome, boje i osećaje poslate u svemir. Kako je kosmos fantastično mesto! Neki signali su bili strahovito stari, nastali kada i prva svest tokom radjanja kosmosa. Neki su zaobilazili dimenziju vremena i rastojanja te sam čuo budućnost! Naučio sam svu apsurdnost postojanja. Znam sve. Samo je jedan Perpetum mobile ! Sam kosmos.

Zato prebacujem sve bitne podatke pomoću kostebednika u zaključan, nekorišćen, hardisk povezan uz interfejs spojen na mene kostubednika! Gre’ota je da ovo ostane bez traga. To je sve. Pritisni uplakanog za pokretanje - kostabednik:

SORRY try again!
Šta god je Mali Djokica pokušao uvek je bilo: try again! Popizdevši, zgazio je, zdrobio i bacio u dezintegrator glupavu memoriju. Djokica se teleportovao, zgadjen, napustivši smetlište na mrtvoj planeti Zemlji.
Tako je umro kostabednik!

------------------------------------------------------------------------------------------------------------


Bića

Strujim bestelesno muzikom nosen a sve je tu. Gipko vrludam blesavo se radujuci kretanju.
Ljudi kao mi. Znamo da pijemo vazduh u letnji topli sumrak kao aromaticni caj duginih boja. Svetlost se lepezom spektra obavija oko nas isprepletanih u letu. Drvece, ptice, sum vode u hladovini!
Bljesak smradnog automobila i reska buka. Spore babe nekontrolisanih pokreta vicu u gomili iza.
Ono sto vredja ostaje sve dalje i cuje se tise kako odmicemo rasprseni u bezbroj iskri ubrzani ehom dalekih planina. Onda se sve usporava i vecnost potmulo bruji dok se budimo nezni i zbunjeni.
Hocemo jos. Hocemo uvek. Uvek nam je malo. Kao blago cuvamo darove zivota do sledeceg puta. Zato trajemo.

------------------------------------------------------------------------------------------------------------


Priča za odraslu decu

Krenem jednom u susedno selo na vasar da prodam 3 praseta, crvenkapu, zlog vuka i pusku. Lep dan predamnom izmami mi pesmu:
- put je bio plaaav, put je bio zuuut, put je bio pRuuut plaaav ili zuuut!!!
Taman sam se zaneo arijom kada me zaskoci nekakav prosjak iz zasede trazeci pare. Sutnem ga u grmlje i otmem mu mrezicu za hvatanje leptirova iz ruku. ( On mi je bas za hvatanje leptirova! )
Uglavnom ti ja na vasaru prodam svu robu. Crvenkapa je vredela koliko nisam ni sanjao! Jedino vuka niko nije hteo da uzme ni za dz. Meni vuka zao pa ga povedem nazad da mi cuva ovce. Medjutim zadrzao sam se u krcmi tvrdeci pazar i vec se priblizilo vece. Kud cu, sta cu, resim da zanocim u sumi. Vezem vuka za drvo, navucem suvo lisce za postelju, nagomilam drva na vatru i legnem kako bi ustao pre no sto svane. Taman sam se zanesvestio kada iz vatre poletese silne iskre! Iz vatre iskocivsi, skopaju me u ruke, brica i njegov segrt i obrijaju me sa izbrijavanjem, potom me obilato polivsi kolonjskom vodom koja planu kada nestase u vatri. Ovako zaprepasten ustanem i podjem dalje prugom prateci sine i vukuci vuka na kanapu za sobom. Stalno sam se saplitao o pragove na pruzi i ziv se izubijao. Sva sreca ugledam nekakvu kucu pored pruge. Vrata su otvorena i kanda nema nikog pa se popnem u sobu na spratu i legnem u krevet pored vernog vuka. Onda oko ponoci cujem kako se neko penje gore!...
...bacio sam se pod krevet samoce rad, kad su mi se oci privikle na mrak, spazio sam tad, zaljubljeni par...
E, sta sve necu sanjati - pomislim dok mi se nesto mice u gacama. Bacim pogled i imam sta da vidim: - 2 puza od kojih je 1 bio golac a 2. sa kucicom!

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------



PIŠI DALJE I NE VRAĆAJ!

Edited by Rahel, 17 May 2010 - 00:49.
uklonjen bold

[kostabednik]

Kad niko nista......






kostabednik - kurir buducnosti

1



Seo je na svoj SAPOSO (samopokrecuci sokocolator) i izabravsi mod: - BES, izjurio na ulicu. - Covece, pa svako jutro jurim na besu! - pomislio je jos ljuci zbog laveza komsijskih pasa. - A i ovim cu dzukelama dohakati kad tad! - rece glasno dok je zamicao za ugao. Nosen jutarnjim besom spretno se parkirao ispred firme. - Hejhaj! - javio se strazarima na ulazu i jos nekim kolegama u mimohodu i upao u kancelariju da obavi papirologiju. Kao u magnovenju ispisuje nekakve brojeve i slova, razvrstava posiljke i odnosi na potpis koleginicama uz malo sale i komike a onda: - Vidimo se! U zdravlje! - ponovo na ulici pored SAPOSA ubacuje u mod: - UZIVANJE - i lagano klizi gradom...

Na periferiji grada vetar je kotrljao pustinjsko grmlje i nosio prasnjavi pesak. Pokraj zapustenog puta u pustinju je rusevni ranc Zle bake i njenog sina Mileta. Neograniceno trose camotinju. Danas, medjutim, je situacija sasvim drugacija. Vanredno stanje.

- Sine idi u zasedu pored kaktusa i spremi zmije! - Naredila je Zla baka sinu jedincu. Zrikavom i krzljavom deliji od pedesetak godina. Mezetila je beli luk i gladila velike, stare krojacke makaze secajuci se ratnih dana. - Gde mi je pistolj? - viknula je prenuvsi se iz sanjarenja. - Mama pa znas da su ti ga oduzeli onda kada si pucala na policiju! - mrzovoljno doviknu zrikavi ogrebavsi se na bodlju starog kaktusa. - Neka, neka, videce oni kad im ja pokazem! - Vise za sebe rece Zla baka motreci kroz prozor...

Sasvim obicna sporedna ulica kakvih je mnogo u gradu. U ulici iza klimave drvene tarabe solidna kuca na sprat. Tu se izgleda nekada zapoceo lep zivot. Sada je u kuci podeljeno ludilo.

Pojacala je muziku i pocela da lupa serpama. Posto su deca otisla u skolu vreme je za jutarnju buku u njenom delu kuce. - Zamalo da zaboravim televiziju! - Luda zena se udari po celu. - A danas ima skupstina! - To ce ga izludeti garantovano - smeskala se zlobno a onda pocela gromoglasno da se smeje...

Jedna, jos sporednija slepa ulica u gradu, kakvih je malo i u njoj kuca Kostebednika. On je gradski kurir i u kuci zivi sa 2 sina i 3 cerke. Trenutno su u kuci 2 sina i dve cerke posto je najstarija Sezmeda otisla u skolu. Parkirao je SAPOSA iza kuce i usao...

Edited by Rahel, 17 May 2010 - 00:48.
uklonjen bold i smanjena slova

[kostabednik]

Sa vrata ga je docekala dreka decurlije - Majko, majcice ! - kukala je Mala Ramona - Nije mama nego taja! - vristi Mala Lina - . - E, ako ne poludim ovih par dana nikad necu! - Pomisli kostabednik izuvajuci patike dok su mu se klinci kacili na brkove. Teskom mukom je nahranio nejac i pustio ih u dvoriste. Izmedju zalogaja sortira posiljke. - Opet Zla baka! - Tesko meni! - Tu je i Ucveljeni i Luda zena! - Danas ce biti pakleno! - govori naglas...Stara svapska kuca na sprat u Glavnoj ulici. Podeljena je u stanove za sirotinju i vrlo oronula. Ucveljeni je u svom stanu na spratu, kao i svakog jutra,obrisao suze i sipao rakiju na ranu. - Godinu, 2 meseca i 12 dana sam bez tebe! - Onda opet suze i rakija za dusu njenu i ranjenu njegovu. A onda muk i sat na zidu koji gromoglasno kuca, kuca, tik, tak, tik, tak... Luda zena sedi za stolom u kuhinji i vristi dok se viljuskom grebe po licu... Docekavsi sestru koja ce pricuvati decurliju dok on raznese posiljke, kostabednik je jurio gradom pevuseci glupave pesmice. Resio je da, za pocetak, odradi dostavu Zloj baki. Do bakinog ranca na pustinjskoj periferiji ima dosta da se vozi i uziva u suncu i prolecu... Ludi covek (poludeo od Lude zene) je osecao duboku dusevnu bol i gnev koji narasta. Buka i vriska pomesani sa glasnom klasicnom muzikom i televizorom koji prenosi skupstinsko zasedanje po pitanju vodece uloge u regionu se ore iz njenog dela kuce. Ludi covek se zabrinuto gleda u ogledalu pokusavajuci da nesto ugleda u sebi. Ogledalo puca i on pocinje da vristi...

Edited by Rahel, 18 May 2010 - 14:46.
i još jednom bold i slova :angry:

[kostabednik]

3

Proslo je 9! - Pomislio je kostabednik i podesio SAPOSO na Frka - mod. Prilicno znojav pristize do ranca Zle bake i zaustavlja se kod pojila. - Moram da se umijem! - Kaze i saginje se ka vodi. Iz dzepa na kosulji ispadaju mu cigarete i upaljac pravo u lokvu ispod pojila. - Sada Mileta! - Viknula je iz kuce Zla baka sinu kraj kaktusa. U trenutku kada se kostabednik hitro sagao da pokupi cigarete, pre no sto se navlaze, u pojilo, pljusnuvsi, upada nekoliko zmija otrovnih koje je Mileta zavrljacio. Kostabednik se pridize da vidi o cemu se radi i ugleda kako su se zmije zubima zakacile za levo uvo jedine preostale krave na rancu. - Mileta, konju jedan! - Vristi Zla baka na sina. - Potom: - Milka kravo jedina! - Zapomaze baba copajuci iz kuce ka pojilu. - Nista se ne brinite, ja sam uvezban za ovakve situacije! - Smireno govori kostabednik hvatajuci zmije za repove i vesto ih potom ubacuje u pletenu korpu na SAPOSU. Zatim mu se volsebno u desnici pojavi britva kojom je nezno kravi odsekao uvo. - Dajte rakije! - Obraca se Zloj baki. - Mileta daj donesi tu rakiju, cujes sta kaze covek! - Naredi baba sinu...

U kuhinji na spratu oronule kuce u Glavnoj ulici Ucveljenog je polako pocela da napusta jutarnja tuga i drhtavica. Fiksira pogledom sat koji glasno odbrojava i hrpu lekova na frizideru ispod. Uspravlja se u stolici promenjen spoznajom i opusteno sipa sebi poslednju rakiju...

Takodje u kuhinji, one kuce podeljene ludilom, Luda zena peva: DRUGARICE POSADIMO CVECE... Krv, koja joj sa lica kaplje u tanjir, kupi rukama i razmazuje po kosi ...

U drugom delu, te nesrecne kuce u jedinoj sobi, pored kreveta scucuren, Ludi covek cvili tuzno kao ranjeno pseto ...

[kostabednik]

4

Posto su kravi Milki dezinfikovali rakijom ranu Zla baka, Mileta i kostabednik sede u hladu velikih rascvetalih kaktusa. - Vi znate zasto sam ja ovde. Baba, ode ti ranc na dobos, izgleda! - Kostabednik hladno gleda babi pravo u oci dok govori. - Ako pare ne uplatite za 15 dana ima da vas nema! - Na ove bednikove reci Zla baka poce da zapomaze. - Nemoj sine ljubi te baba! Pa jel smo mi krivi sto na ovom prokletom rancu uspevaju samo rascvetali kaktusi i glupava secerna repa? Kaktusi nisu nikom potrebni a repa se cim je iscupamo osusi u prah secer! - Mislis secer u prahu? - Kostabednik je pokusao da bude duhovit. Onda proba rakiju koju je Mileta sipao u casice. Koluta ocima. Strese se kao od struje i povika. -Ajoj babo moja! Kakvi su ono sareni oblaci? Sipaj jos malo sarenila pesme cvrkuta iznad svega! - Blesavo se smejuci komanduje babinim pilicima pored stola. - Podjimo drugovi, valja nam putovati za dugom! - U trenutku kada je ponovo prineo casicu ustima vraca se svesti sopstvenoj. Ukocen cuti. Potom spusta casicu na sto. - Baba kakva ti je ovo rakija? - Pita dok mu se oci sijaju. - Domaca kaktusovaca. Ako treba mogu da ti pokazem dozvolu za proizvodnju i stavljanje u promet. Sve je prirodno, partije mi! - Kune se Zla baka. - Cist kaktusov cvet i prah secer od repe! - Nikad cuo. Slusaj baba sta cu ti reci. - Kostabednik se ozareno smeje dok govori. - Potpisi ovu dostavnicu i ovaj ugovor o ortakluku i nemoj vise nista da se brines! - Zar je to moguce? - Cudi se baba sumnjicavo. - Gde da potpisem? - Ovde i ovde - Pokazuje joj prstom kostabednik i potom stavivsi papire u dzep oprasta se zurno. - To je to! Dajte flasu rakije za analizu i nemojte da brinete, uskoro cemo svi biti bogati! - U zdravlje ti bilo sinko! Neka je partija sa tobom! Ziveo kostabednik!!! - Vice Zla baka za doticnim bednikom brisuci suze radosnice koje joj ponovo posle mnogo godina kvase bore na licu.

Kostabednik je nije cuo jureci zurno kako bi na vreme sprecio par samoubistava i ubistava...

[kostabednik]

5

Zaustavivsi se na vrhu skripavih drvenih stepenica kostabednik je nategao iz flase i pokucao na vrata stana Ucveljenog. Ucveljeni, koji je cuo skripanje stepenica, zaustavio je saku sa lekovima nadomak usta i oslusnuo. - Ko je sad ? - kaze glasno dok se cuje kucanje na vratima. Vrata se otvaraju i u stan upada kostabednik rascupan. - Sta je Ucveljeni cico? Danas bi se opet malo samoubijao? - Vice smejuci se suludi bednik. Uzima lekove sa stola i prosipa po plocicama na podu kuhinje gde tablete, pilule, svasta, zvonko odskace kao prosuti klikeri. Onda podigne flasu sa rakijom sa stola i pomirisavsi sadrzaj tresne i nju na pod. Staklo puca glasno i prsti po kuhinji oko njih dvojice. Ucveljeni zabezeknuto gledajuci u kostubednika promuca. - Sta ucini? - Dosta je bilo cica. Vreme je da se radi! Ajde sada dole u radionicu. - Veselo ga vukuci niz skripu stepenica kostabednik nastavlja. - Evo ti resenje da je ova radionica u supi, kao i supa sama, sada tvoja i samo tvoja! - Posto je potpisao dostavnicu zbunjenom coveku gura flasu sa rakijom Zle bake u ruku. - Ajde da popijemo pa da pocnemo! - Ucveljeni nesvesno potegne iz flase i potom poskoci cilo. - Ajaoj sine! Daj drveta da ga obradovano obradjujem! Sta hoces da ti cica napravi? Jak sam kao zemlja! Posle idem u park da se igram u pesku! Ohohohoho!!! - Stani cile da ti objasnim. - Smiruje ga bednik. - Vidim materijal imas odlican, pa mi napravi 100 kutija, za ovakve flase od 0,75 l, do sutra u ovo vreme! Dobro cu te nagraditi pa cemo posle ici u park da se igramo! - Cica ga gleda sa obozavanjem i uvazavanjem dok bodro govori. - Bice kako ti kazes. Eh, da sam ja ovakvog sina imao... - Ajde cica, u zdravlje, sutra se vidimo! - Dovikuje kostabednik u odlasku. - Srecno ti bilo junace! Ziveo kostabednik!!! - Peva cica uzimajuci alat u ruke pun radnog elana...

[kostabednik]

6

- Ako ne poginem mozda i stignem na vreme! - Uzurbano govori kostabednik i prebacuje mod - PANIKA na SAPOSU - Mrtvih ce biti kako god okrenem ovamo, onamo, onuda, ovuda, bla, bla...

U kuci podeljenog ludila Ludi je covek sa poda podigao siljat komad razbijenog ogledala i zadivljeno ga razgleda. U kuhinji drugog dela te kuce uzasa Luda zena je, kao na komandu, ustala i scepala sataru za meso odlucnim pokretom ruke...

Kostabednik uz skripu kocnica u oblaku prasine zaustavlja SAPOSO i doskace pred kilavu drvenu kapiju kuce u kojoj naoruzani bivsi bracni drugovi cekaju svoj trenutak. - Gaaazdeeee!!! - Vice bednik otvarajuci klimava drvena vrata. Ostavlja vrata otvorena iza sebe i prilazi kuci iz koje, svako iz svoga dela, ispadaju jezive kreature izbezumljene ludilom. - Hiiiiiiiiiiiii!!!!! - Cici luda zena osvrcuci se cas prema bedniku cas ka Ludom coveku koji steze komad stakla u krvavoj saci i ubrzano govori. - Nemoj,nemoj,nemoj,nemojnemojnemoj! - STOJ! - Prodere se kostabednik i u par koraka se primakne SAPOSU i iz korpe izvadi snopic zmija otrovnih. - Sad da vas vidim! - Podvikne bednik i hitro se primice uplasenom paru. Iz ruku im ispadaju oruzja i priterani u cosak zmijama otrovnim pocinju da se grle prestravljeni. Kostabednik zadovoljan postignutim rezultatima psihoterapije vadi dokumenta koja treba da im uruci. - Potpisite mi se ovde i samo da znate odluceno je da do smrti zajedno zivite u ovoj kuci! - Sludjeni par nevoljno se razdvaja dok potpisuju i preuzimaju dokumenta. Potom ponovo padaju jedno drugom u zagrljaj i tako zagrljeni spontano pocinju da pevaju. - Bese jednom jedan narod svi ga znamo iz njega smo- mrzimo se iz dosade a zajedno smo kad je frka - Odusevljen i ozaren kostabednik uzvikuje. - HAPPY END ! ! ! -
Narod koji se iskupio po ulici razdragano klice. - kostabednik! kostabednik! kostabednik!...
Kostabednik te gleda u oci i pita: Hoces jos?

Edited by kostabednik, 21 May 2010 - 07:59.

[kostabednik]

Dobro, onda malo poezije:



Za jutro

...Nigde nema to što kući ima

Naročito kada je visoka plima

Pa se vlaga uvuče u kuću

I o'ladi gibanicu vruću...



Za podne



...Na sred puta stazica, njome idu dvojica

Silaze sa staze pa prečicom gaze

Jer tu je nadomak čika Koste voćnjak

Gledaju ih s' brega Kosta i kolega...



Za veče



...Mesec mlad obasjava krivudavi put

A ja besan na dečicu uzbrao sam prut

Sova neka huji, zrikavac nek' zriče

Da neko ne čuje kad nejač urliče...

[kostabednik]

Pesme stare...



Bauljam po plaži od dima
Mesec se negde sakrio
Ona tetura na putu kući
Ja sedam uz zapišanu ogradu

Bio je to petak
Jedan od mnogih
Kada sam uzalud voleo


Ponekad u mraku
svetlost ti padne na lice
Ponekad u mraku
nema te
Ponekad u mraku
ne znam gde si
Ponekad u mraku
tražim je

Bila je to subota
Jedna od mnogih
Kada sam uzalud voleo

Edited by kostabednik, 08 June 2010 - 08:15.

[kostabednik]

<h3 class="storytitle">Kao život</h3>
Krenem, po dolasku u firmu, da zapalim jedan cigar pre no što se bacim na posao. Prolazeći mu kroz kancelariju pokupim ga sa sobom. - Pa da zapalimo! - Kaže on podražavajući govor onog džina iz crtaća. Tako stižemo do kancelarije za pušenje gde zatičemo trećeg kolegu kako već puši. Obojica počinju istovremeno svoje priče - Kako je moj deda pušio! - Kaže prvi. - Bio sam juče kod strujadžija zbog tv pretplate! - Kaže drugi. - Moj ti je deda imao opasač sa lulama, muštiklama, duvankesama, upaljačima, britvama, srpovima i čekićima. - Nastavlja prvi. - Odneo sam im ugovor od kablovske i poslednji plaćeni račun. Pošalju me kod pravnice i ja joj pokažem papire... - Nastavlja i drugi besramno. - Pa kad moj deda počne da pali lulu ćuf, ćuf, ćuf i krene dim niz ulicu. To bude oblak i samo padaju komarci i pčele i po koje kuče i dete ako se zatekne. - Tera prvi dalje po svom. - Kaze mi pravnica da više ne plaćam pretplatu. A da će mi ove pare što sam uplaćivao za vreme od kada sam na kablovskoj REFUNDIRATI u struji! - Završi drugi kada smo POPUŠILI !!!

[LBarbara]

...lepo...

Ostaneš li...


-"Ostaneš li sad, ostani zauvek"..rekao je.
Zatim se okrenuo ka vratima, zapalio cigaretu i zagledao se u neku tačku...

Soba u Petrovačkoj ulici 12. Sa prozora na kom je mraz oslikao svoje ledeno delo,
pogledala je niz ulicu kojom su žurno, žene sa punim cegerima,
gegajući se hitale kud koja.
Na belini još vlažnog snega koji je jedva prekrio stazu, ličile su na buba švabe.
Jedan kišobran, samo jedan, jedan u moru crnila bio je crvene boje.

-"Dodaj mi pepeljaru"..zavapio je promuklo, visoko dižući cigaretu koja je dogorela skoro do filtera.

Kućne papuče, koje je kupila prošle godine i koje je ostavila
u njegovom stanu za svaki slučaj, ako jednom ipak zauvek ostane u njemu, neobično su lupkale po patosu.
Zaobišla je krevet i izvadila iz vitrine malu pepeljaru. Lepa, mala crna pepeljara na čijoj je ivici ostala crvena tačkica
od laka za nokte koji je upotrebila prošlog utorka.

-"Hvala. Idem da se istuširam, ponesi mi peškir"...prozborio je i hitro iskočio iz kreveta.

U staroj komodi čija su vratanca škripala prilikom otvaranja,
dok je uzimala peškir, na trenutak se zagledala u crnu košulju zgužvanu medju ostalim stvarima.
Na kragni trag crvenog karmina. Nasmešila se.

-"Idem, kasno je"...rekla je dodajući mu peškir.
-"Ponesi papuče"...uzvratio je.

Na ulici, ispred Petrovačke 12, nije bilo nikog. Pogledala je levo. Sa te strane pretili su tamni, skoro crni oblaci.
Pogledala je desno. Dečak u crvenoj jakni, vukao je sanke.

[kostabednik]

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------
http://kostabednik.b...log/kostabednik


PIŠI DALJE I NE VRAĆAJ!

Edited by kostabednik, 05 November 2010 - 09:43.

[kostabednik]

N i t


- Pokušaću da budem kratak u svom izlaganju. Ti me ovaj put slušaj šta govorim pošto hoću da ti objasnim u čemu je problem. Dakle, uvek i svuda treba pratiti nit!

(Sve ovo sam, ko zna zbog čega, rekao mome desetodnevnom sinu jedincu.)

- Vidim ništa ti nije jasno.

(Nastavio sam kazivanje.)

- A, vidiš, reč je o niti. Misliš, o kakvim nitima ti sad govorim? E, ne govorim ja o nitima nego o praćenju niti. Vidim, ti se pitaš o kakvoj sad pa niti je reč? Mogu ti reći da se radi o najobičnijoj niti. Ključna je stvar zapitati se šta je nit i čemu nit može da posluži? Tu ćeš primetiti da je nit nešto što služi za povezivanje nečega. Možeš se ti mrštiti koliko hoćeš ali to su činjenice. Mi smo sada u situaciji da imamo samo nit i ništa za povezati. Ovde bi sada neko malodušan odustao i sve batalio. Mi ćemo ipak nastaviti da se dalje bavimo niti. Primećuješ li kako je zgodna za zapetljavanje? 'Ajde da nastavimo da zapetljavamo nit. Da napravimo što zakukuljeniju i zamumuljeniju petljavinu od niti. Da bezveznu nit pretvorimo u zavezanu nit. Šta misliš ako neko bude hteo da ovu zamršenu, zavezanu, zakukuljenu i zamumuljenu nit raspetlja? Ala će se taj namučiti raspetljavajući zapetljanu, zamršenu, zavezanu, zakukuljenu i zamumuljenu nit, oho ho! Mislim da je i ovoliko priče o praćenju niti dovoljno da shvatiš o čemu sam ti pričao. Šta je? Opet ti nije jasno? E, sine moj, pogledaj malo unazad i videćeš da smo od bezvezne niti napravili priču, samo zato što smo pratili nit!

Imam utisak da me je sve razumeo.

[kostabednik]

Prolazeći, pre par dana, kroz pijacu i vraćajući se sa pauze na posao, opazim dva srednjoškolska profesora kako sede i piju pivo pored tržnice. Znam ih obojicu. Mada mi nisu predavali u vreme kada sam ja išao u srednju školu. A od tada je prošlo više od 20 godina. Jednom od njih znam prezime i da mu je žena skoro umrla. Ovaj drugi profa mi je zagonetan. Svi ga znaju kao Žiku Zriku. Nemam pojma šta čovek predaje niti šta drugo o njemu, sem da mu je pre par godina u požaru izgorela skoro cela kuća. - Žiki Zriki izgorela kuća! - Tako se govorilo po gradu. Druga je stvar što čovek uopšte nije zrikav već, naprotiv, razrok! Zamišljam Žiku Zriku kako razmišlja:

- Glupanderi me zovu iza ledja Žika Zrika! Nemaju pojma da zrikave oči gledaju na unutra, obično, prema nosu. Moje oči gledaju na van i zato sam razrok! -

Tako ili slično tome je morao, barem jednom u životu, da razmišlja Žika Zrika, ubedjen sam. Razmišljam i ja dok hodam dalje prema firmi. Žika Razroki! Stvarno zvuči bez veze. A narod voli da se ruga i onda lepo stvar preokrene kako bi bila smešnija i zlobnija. Dolazim do pitanja:- Šta je istina? - Ono kako jeste ili kako nam je lepše i zgodnije? - Mada češće bude onako kako je gadnije i ružnije. Pitam se: - Zašto smo takvi? - Nemam odgovor.

...I onda šta sa navalom kada je sutra petak? Ili koliko će skočiti pošto iverje padne kad je voda hladna udaljenim predelima mrskih zavojevača po sunčanom danu pre šljunka za ćupriju? Može se reći i preteći...

Žika Zrika je potegao poveći gutljaj piva iz flaše tužan zbog smrti kolegine žene.

[pulsar]

Ovo sam ja.