Jump to content


Photo
- - - - -

Klasika


  • Please log in to reply
618 replies to this topic

#16 alpiner

alpiner
  • Members
  • 10,845 posts

Posted 26 May 2010 - 21:23

Ubaciću opet malo nemačke škole.

Auto Union 1934.
Posted Image



Mercedesov W125 koji i danas drži brzinski rekord na javnim putevima sa 432.7 km/h. Koeficijent otpora Cd 0.157

Posted Image


Posted Image

Edited by alpiner, 26 May 2010 - 22:58.

  • 0

#17 alpiner

alpiner
  • Members
  • 10,845 posts

Posted 26 May 2010 - 21:36

Još malo Strela

Posted Image

Posted Image

T80
Posted Image

Posted Image
  • 0

#18 DASUBO

DASUBO
  • Members
  • 3,747 posts

Posted 27 May 2010 - 21:01

Nešto što može da predstavlja diku i ponos fabrici koja ovih dana proslavlja 100 godina postojanja je prva titula svetskog šampiona u auto sportu uopšte 1925 god.

Svega toga ne bi bilo da već pomenuti Nikola Romeo, razočaran debaklom automobila Alfa Romeo P1 u Monci 1923. god., ne angažuje tada mlađanog Enca Ferarija da privuče genijalnog glavnog inženjera FIAT-a Vitoria Jana. Harizmatičan i ubedljiv, još od mladih dana, Enco u dahu ubeđuje Vitoria da pređe u Alfa Romeo.
Talentovani inženjer odmah počinje sa radom u apsolutnoj tajnosti na P2 koristeći P1 kao osnovu i prvi uspeh stiže proleća 1924. god. pobedom na prvoj trci u Kremoni. Koliko je dobra šasija P2 dokazuje 1924. god. u Monci kada zauzima prva četeri mesta potpuno deklasiravši konkurenciju. Peti takmičar u trci stigao je čitav sat posle prvoplasiranog Askarija koji je izvezao svojih 80 krugova!

Posted Image
Alfa Romeo P2, prvi svetski šampion, 1925. god.

Posted Image
Kokpit Alfa Romea P2

Motor: redni osmocilindraš, radne zapremine 1,987 l, dva ventila po cilindru sa dve bregasta vratila u glavi, dva Memini karburatora, nadpunjenje Roots-ovim kompresorom, 116 kw na 5500 o/min,
Kočnice: doboš na sva četiri točka
Menjač: četriri stepena prenosa
max brzina: 224 km/h

Taj šampionat 1925. god se sastojao iz četiri trke: evropskog, francuskog i italijanskog GP, kao i čuvene trke Indi 500. Zbog toga što se po tadašnjim pravilima jedna trka nije računala u plasmanu, te 1925. god. Alfe se nisu trkale po slavnom ovalu u Americi. Askari osvaja prvu trku tog šampionata na evropskom GP koji se vozio na Spa Francorchamps-u ispred svog klupskog druga Kamparija.
Međutim, na sledećoj trci te sezone, francuskom GP voženom na Montlhéry-ju, fatalno je nastradao Antonio Askari, i to u trenutku kada je bio vodeći u trci. Koliko je nadmoćan bio te sezone govori podatak da je na prethodnoj trci u Spa, spokojno uživao u špagetama i vinu u boksu dok su mehaničari tankovali gorivo i menjali gume na pit stopovima.

Posted Image
Enco Ferari čestita pobedu Antoniu Askariju u Monci 1924. god.

Posted Image
Olupina Askarijevog automobila na francuskom GP 1925. god.

Antonio Askari iza sebe ostavlja sedmogodišnjeg sina Alberta Askarija, čoveka o koji je zlatnim slovima upisan u istoriju auto sporta. Jeziv detalj predstavlja činjenica da su i otac i sin poginuli 26. u mesecu i to za volanom trkačkog automobila. Antonio je poginuo 26. jula 1925 god, a njegov sin Alberto 26. maja 1955 god...

Nikola Romeo u znak poštovanja prema Antoniu i u čast trijumfa Alfa Romea te godine na amblem marke dodaje lovorov venac koji će se izgubiti tek nakon II svetskog rata.

P2 Vitoria Jana predstavlja kamen temeljac svih trkačkih automobila Alfa Romea kako u predratnom periodu, tako i u vremenu neposredno posle rata.

Evolucija ideje i pokušaj suprotstavljanja nadolazećim "germanima" tek predstoji...

Edited by DASUBO, 27 May 2010 - 21:03.

  • 0

#19 DASUBO

DASUBO
  • Members
  • 3,747 posts

Posted 27 May 2010 - 21:32

Posted Image
Tehnički crtež rednog osmocilindričnom motora Alfa Romea P2

Posted Image
Antonio Askari u svom P2 neposredno pred start tragičnog francuskog GP 1925. god.

Posted Image
Enco Ferari sa najvećim rivalom Askarija, Kamparijem

Gromovi i Munje...
  • 0

#20 DASUBO

DASUBO
  • Members
  • 3,747 posts

Posted 05 June 2010 - 22:44

Učeći na greškama napravljenim sa P3, genijalni Vittorio Jano stvara Alfa Romeo P3, prvi trkački jednosed Alfa Romea i uopšte prvi Grand Prix bolid uopšte. Ovaj fantastični automobil je pokretao redni osmocilindrični motor koji je bio sastavljen od dva četvorocilindrična sa po jednim Rots-ovim kompresorom. Glavna odlika ovog auta je bilo obilje obrtnong momenta na niskim obrtajima što je Scuderia obilato koristila prilkom izlazaka iz sporih krivina. Druga karakteristika je bio fantastičan odnos težine auta i snage motora za to vreme. Veliki Kolin Čepmen je upravo Vitoria navodio kao svoj glavni uzor u pristupu kod konstruisanja trkačkih automobila.

Posted Image

Posted Image
Alfa Romeo P3, kamen temeljac Grand Prix automobila

Posted Image
Redni osmocilindrični motor, vide se dva bloka od po četiri cilindra svaki sa svojim kompresorom

Koliko je Jano bio ispred svog vremena govori činjenica da je P3 imao dupli kardan koji je sprovodio snagu na zadnje točkove tako da je vozač mogao biti postavljen još niže u kolima.

Posted Image
Kokpit prvog GP auta u istoriji auto sporta, vidi se razdelnik pogona na kome stoji birač menjača, a iz koga polaze dva pogonska kardana na zadnje točkove

Ovako superiorno konstruisan automobil jednostavno je demolirao konkonkurenciju na trkama. Pobeđuje u svojoj prvoj trci i te, 1932. god., osvaja sledeće trke:

Jun05/32 Italian GP-Monza, Tazio Nuvolari
Jul03/32 French GP-Reims, Tazio Nuvolari
Jul17/32 German GP-Nurburgring, Rudolf Caracciola
Jul31/32 Coppa Ciano-Montenero, Tazio Nuvolari
Aug14 Coppa Acerbo-Perscara, Tazio Nuvolari
Sep11/32 Monza GP-Monza, Rudolf Caracciola

Činjenica je da deo zasluga za ove rezultate pripada legendarnim vozačima Karačoli i Nuvolariju, ali to nikako ne umanjuje fantastičan uspeh ovog automobila.
Uprkos velikim uspesima iz predhodne godine, 1933. god. Alfa Romeo povlači svoj fabrički tim i automobile prepušta Encu Ferariju koji osniva svoj "privatni" trkački tim Alfa Romea Scuderia Ferrari. I tada počinje jedna stvarno velika priča koja će kasnije biti ispričana...
Postoji jedna neproverena i ni sa čim potvrđena priča da je Hitler videvši Karačolu kako vozi svoj P3 kao opsednut i shvativši koliko divljenje izazivaju takvi uspesi na auto trkama dobija ideju da stvori nemačke trkačke timove, o čemu je već bilo reči. A tu je i rivalstvo sa, valjda jedinim prijateljem kojeg je imao, Musolinijem. Ako je takav monstrum uopšte mogao da ima nekog prijatelja...

Posted Image
Tacio Nuvolari, pobednik beogradskog GP 1939. god.

Ipak Tacio Nuvolari ostaje veran Alfi i postaje glavni vozač Scuderie. Labudova pesma Alfa Romea P3 i Tacia Nuvolaria je čuvena pobeda na GP Nemačke 1935. god, kada je Nuvolari sam pobedio pet Mercedesa W25 i četiri Auto Uniona tip C pred kompletnim skupom vrhovnih kretena Trećeg Rajha. Ova vožnja Tacija se smatra jednom od najboljih uopšte u istoriji auto sporta.

Edited by DASUBO, 05 June 2010 - 22:47.

  • 0

#21 DASUBO

DASUBO
  • Members
  • 3,747 posts

Posted 05 June 2010 - 23:41

Gp Nemačke 1935. god.

Posted Image
Scuderia Ferrari sa značkom Alfa Romea na P3

Posted Image
Alfa Romeo 8C 2300 Monza, kralj brdskih trka sa više od 50 pobeda u rasponu od 1931-1935. god, poligon za razvijanje ideja koje su primenjene na P3

Posted Image
Alfa Romeo 8C 2300 Monza, presek

Posted Image
Motor Monce koji je identične konstrukcije kao u P3

Posted Image
Predivni Alfa Romeo 8C 2300 iz 1932. god. je kao osnovu imao "Moncu"

Posted Image
  • 0

#22 Rad-oh-yeah?

Rad-oh-yeah?
  • Members
  • 17,714 posts

Posted 05 June 2010 - 23:54

A tu je i rivalstvo sa, valjda jedinim prijateljem kojeg je imao, Musolinijem. Ako je takav monstrum uopšte mogao da ima nekog prijatelja...

Daleko od toga da su njih dvojica bili prijatelji, Musolini je u to vreme bio jedan od najzescih Hitlerovih kriticara. Mnogo blizi i verniji prijatelj neuspelog ausrtijskog molera tada bese jedan brkati Gruzin. No tek to je jedna tragicna prica!

Za razliku od Hitlera, koji je manje-vise odmah u startu bio obelezen kao agresivni cudak, cak i pre nego sto je sva monstruoznost njegove politicke ideologije postala ocigledna, Musolini je bio prihvacen kao ravnopravan igrac u medjunarodnoj zajednici. Hitler je, uz vec gorepomenutog Gruzina, bio medjunarodni parija, dok je Musolini dobijao pohvale kao jedan od lidera sa ugledom (par puta bese i licnost godine po izboru americkog Lajf magazina).

Musolini je u to vreme, pocetkom 30-tih, pokusavao da stvori centralnoevropski savez sa Austrijom i Madjarskom kao blokadu nemackom ekspanzionizmu prema jugu i istoku, samo sto ga je politika Francuske i Britanije uskoro totalno izolovala i antagonizovala (sankcije nakon upada u Etiopiju i drugih italijanskih avantura slicnog karaktera) i kad je pocelo svrstavanje nije imao kud no monstrumu u zagrljaj, ako nije zeleo da ostane golog dupeta na vetru. Prvo u Spaniji, stidljivo, a zatim od 1940. i otvoreno.

(Ono sto je interesantno a malo se zna - te 1940. kad je ozvanicena Osovina Rim-Berlin-Tokio, i Staljin se javio sa zeljom da joj pristupi; receno mu je da ce biti razmotreno, no rezultat tog razmatranja smo mogli videti 22. juna 1941.)

Pre Anslusa i preuzimanja austrijskih i ceskih zlatnih rezervi i vojno-industrijskih potencijala, Hitlerova vojska je bila prilicno slaba i on je veoma zazirao od Musolinija. Tek kad je Musolini izbacen iz igre Hitler se usudio da sprovede svoje dijabolicne planove u delo.

S obzirom na zlocine italijanske vojske pocinjene u Etiopiji (gas plikavac iz aviona na civile po selima i gradovima) sankcije su bile i vise nego opravdane ali su posredno i otvorile put u Drugi svetski rat - sa izolacijom Italije, Hitleru je bio otvoren put za Anslus u Austriji, komadanje Cehoslovacke, zatim Madjari prelaze na njegovu stranu... sasvim dovoljno da ga okurazi za napad na Poljsku, a dalje znamo kako su tekle stvari.

Ko zna kako bi se stvari odvijale da je Musolini ostao suprotstavljen Hitleru, ako ne i otvoreno na strani Saveznika. Da li bi uobste bilo rata...

Daleko bilo da branim Musolinija, na kraju krajeva sam je zapecatio svoju sudbinu kad je odlucio da se svrsta uz najveceg monstruma u istoriji covecanstva, ali u pitanju je jedan od onih interesantnih momenata u istoriji kada je toliko malo falilo da ona potece nekim sasvim drugim tokom... A pored F1 ja eto gajim naklonosti i prema tim alternativno-istorijskim varijantama, pa eto...


(izvinjavam za skretanje sa teme)
  • 0

#23 alpiner

alpiner
  • Members
  • 10,845 posts

Posted 06 June 2010 - 01:48

Tokom osvajanja Etiopije od strane Italije, britanska obaveštajna služba je progurala priču kako lokalno stanovništvo kastrira sve zarobljene. Okupacione snage su jako sporo napredovale. Jebo Dučea i Rimsku Imperiju...čuvaj... :ph34r:

Edited by alpiner, 06 June 2010 - 11:33.

  • 0

#24 DASUBO

DASUBO
  • Members
  • 3,747 posts

Posted 06 June 2010 - 11:52

Daleko od toga da su njih dvojica bili prijatelji, Musolini je u to vreme bio jedan od najzescih Hitlerovih kriticara. Mnogo blizi i verniji prijatelj neuspelog ausrtijskog molera tada bese jedan brkati Gruzin. No tek to je jedna tragicna prica!
...


Moguće da je tako kao što kažeš, samo sam ja naišao na drugačije podatke. Ostaje indikativno zašto je Hitler posalo pukovnika Ota Skorocenija u nešto što se smatra najuspešnijom operacijom specijalnih jedinica nacističke Nemačke u WW2, spasavanje Musolinija iz savezničkog zatvora. Ali da ne ulazimo u rasprave oko ta dva kretena, rasturićemo sa off-om i pokvariti jednu divnu temu.
Ovo me je zaintrigiralo da malo više osvetlim vezu između pravog procvata auto sporta i industrije u nacističkoj Nemačkoj i monstruoznog režima koji to inicirao. Ostaje gorka činjenica da najveći trkači i inženjeri tog doba uopšte nisu bežali od nacista, naprotiv. Kao da nisu videli ili nisu želeli da vide tragediju u koju ceo svet vuče taj idiot zajedno sa svojim istomišljenicima. Vrlo je interesantno da su i Mercedes i Audi i Porše uložili silan trud da se sve fotografije i filmovi sa nacističkim obeležijima na njihovim automobilima unište.
Ali, uporan sam ja...

Posted Image
Hitler pored Mercedesa W25

Posted Image
Kompletne ekipe Mercedesa i Auto Uniona pozdravljaju nacističkim pozdravom vrhovnog idiota

Posted Image
Mercedes w125 sa aerodinamičkim oklopom na Avusu, "ukrašen" kukastim krstom

Posted Image
Ferdinad Porše objašnjava Hitleru koncept "bube"

Posted Image
Auto Union tip C sa nacističkim obeležijima

Edited by DASUBO, 06 June 2010 - 11:57.

  • 0

#25 Louis Chiron

Louis Chiron
  • Members
  • 836 posts

Posted 06 June 2010 - 16:27

BUGATTI

Bugatti je jedno od najslavnijih imena automobilske industrije,u ciju je istoriju upisano kao jedan od prvih motorizovanih cetvorotockasa.Iako je osnovana jos davne 1909 godine,ova kuca i danas predstavlja sinonim za vrhunske masine,superiornog dizajna i ogromne snage.
Osnivac kompanije Bugatti je cuveni Italijanski konstruktor Ettore Bugatti rodjen u Milanu 15.9.1881,umro 21.8.1947 u Parizu.Ettore je kao vrlo mlad pokazao znanje u konstrukciji tricikala,a kasnije postao jedan o vodecih proizvodjaca sporckih automobila.Iako je bio Italijan Ettore se seli u Francusku(Molsheim)gde pocinje da stvara svoje prve automobile.Cilj kompanije je bio stvoriti naj bolje trkacke automobile,sto im je i uspelo.U analima auto sporta ostace zabelezeno da su,tokom 1935 godine,vozaci ove marke vise od 1000 puta prvi ugledali kariranu zastavu na cilju.(Sto fabricki-privatni automobili)
Neki od najpoznatijih i naj trofenijih modela su:Bugatti type 35,51,59(Tadasnji F1 Bolidi)32 preteca Bugattija 57 pobednika 24h Le Mana.Ovi modeli su samo jedni u nizu koji su bili naj trofeniji.Na cuvenom Grnd Priju u Beogradu,Bugatti Type 51 vozio je nas Bosko Milenkovic,Iako su u tom periodu dominirali Nemci Mercedes i Auto Union.
Spomenuti model 57,ostace upamcen jos kao i automobil sa kojim je poginuo sin Bugattija prilikom testiranja.
Posle smrti Ettora Bugattija,firma pocinje polako da gubi korak sa vodecim proizvodjacima,bilo je pokusaja da se tokom tih godina firma izvuce iz krize ali uzalud.1955 Firma angazuje cuvenog konstruktora Gioacchino Colombo koji dizajnira F1 bolid T.251.Medjutim sve se svelo samo na jednoj trci u Francuskoje (Reims)gde je Maurice Trintignant odustao.
Pocetkom 90tih Romano Artioli preuzima firmu i nastaje cuveni seriski model EB110.Kasnije postupci Romana da kupi LOTUS su doveli do jos jednog pada firme.Srecom kasni je se naso Volksvageni koji je kupio Bugatti 1998 koji je tada postojao samo na papiru.Tu pricu vec svi dobro zanju. :) (Veyron)

Ko zana mozda se Bugatti vrati u auto sportu. :ph34r: (pomocu Volksvagena)

Bugatti Type 35 (1924-1931) Proizvedeno vise od 300
Posted Image

Bugatti type 51
Posted Image
Bugatti type 59

Posted Image

Bugatti EB110

Posted Image

Mozda je tekst malo "Zbrda dola" ali sta je tuje.

Zaboravio sam,jedan EB110 je posedovao i Sumaher.
  • 0

#26 Rad-oh-yeah?

Rad-oh-yeah?
  • Members
  • 17,714 posts

Posted 06 June 2010 - 16:51

Ostaje indikativno zašto je Hitler posalo pukovnika Ota Skorocenija u nešto što se smatra najuspešnijom operacijom specijalnih jedinica nacističke Nemačke u WW2, spasavanje Musolinija iz savezničkog zatvora.


To je bilo vec kojih 10 godina kasnije od ovog perioda o kome pricamo, i u medjuvremenu se izdesavalo puno toga. Tada su vec i bili prijatelji.

No u pravu si, da ne skrecemo sa teme.

Interesantno je kako su u ovo vreme medjusobnog rivalstva obojica diktatora polagala strasno puno na prestiz stecen nadmetanjima na polju tehnike, kroz auto i avionske trke.

(S tim sto je Hitler vise forsirao automobile, jer je Nemackoj ugovorom u Versaju bio zabranjen razvoj avijacije, barem na povrsini posto su nacisti uveliko razvijali borbene avione uz Staljinovu pomoc u tajnim bazama po SSSR; tek kasnije kad je odbacio Versaj i obznanio svetu postojanje Luftvafe, nemacki avioni pocinju da ucestvuju na medjunarodnim takmicenjima.)

Slicno Hitleru, i Musolini se moze smatrati pokroviteljem auto-trkanja, gradi se staza u Monci, ulaze se veliki novac u Alfu, Lancu, Maserati... Negde u to vreme je i Enco Ferari od Ducea stekao titulu "Komendatore" koju je s ponosom nosio do svoje smrti.

Takodje, fasisticka Italija vodi veliko rivalstvo sa Britanijom za Snajderov Trofej, koji se dodeljivao za pobednika trke specijalnih hidroaviona. Ovo su u to vreme bile najbrze masine koje je covek do tada proizveo, sa brzinama od preko 650 km/h.

(Napisacu par reci o tom u nas malo poznatom takmicenju, kad u'vatim vremena.)

Mada, interesantno je kako s obzirom na sav onaj rasizam koji su prikazali samo par godina kasnije kad je zapoceo rat i price o urodjenoj rasnoj superiornosti Nemaca, da za nemacke Srebrne Strele u to vreme voze i stranci poput Nuvolarija, Simana i drugih...
  • 0

#27 DASUBO

DASUBO
  • Members
  • 3,747 posts

Posted 06 June 2010 - 18:51

Hvala na trudu @Luis Chiron, drago mi je što se sve više ljudi uključuje u ovu temu :ph34r:

Nećeš mi zameriti, ako i ja ubacim po koju o Bugatti-ju tip 35, trkačkom automobilu zbog koga su pravila u auto sportu menjana (sličnu sudbinu je doživeo i Porsche 917 mnogo godina kasnije).
Oko 400 Bugatti-ja tip 35 je između 1924. i 1927. god. pobedilo u oko 1850 trka, što predstavlja uspeh bez presedana u istoriji auto sporta.
Međutim, sporo prihvatanje tehničkih inovacija koje nisu patentirane u okviru sopstvene fabrike, uz veliku ekonomsku krizu (1929-1933), je jednostavno dovelo do posustajanja u trci sa Alfa Romeom i moćnim nemačkim automobilima.
Postoji anegdota da je "Le Patron" (Etore Bugatti) na pitanje jednog svog kupca zašto ne koristi hidraulične kočnice nego i dalje zastareli sistem kablova, lakonski odgovorio da su njegovi automobili napravljeni da idu, a ne da stoje! Sa takvim odnosom prema kupcima, čak ni tada, niste mogli daleko da stignete...

Posted Image
Etotore Bugatti za volanom tip 35, 1924. god.

Posted Image
Gianoberto Maria Carlo Bugatti, poznatiji kao Jean Bugatti, najstariji sin Ettore-a, ispred tipa 35 C

Posted Image
Kokpit Bugatti-ja 35

Posted Image
Motor u Bugatt-ju tip 35 (redni osmocilindrični motor, 3 ventila po cilindru, 2 solex karburatora, zapremina nešto ispod 2l, 90ks pri 5500 o/min)
  • 0

#28 DASUBO

DASUBO
  • Members
  • 3,747 posts

Posted 06 June 2010 - 18:55

...

Takodje, fasisticka Italija vodi veliko rivalstvo sa Britanijom za Snajderov Trofej, koji se dodeljivao za pobednika trke specijalnih hidroaviona. Ovo su u to vreme bile najbrze masine koje je covek do tada proizveo, sa brzinama od preko 650 km/h.

(Napisacu par reci o tom u nas malo poznatom takmicenju, kad u'vatim vremena.)
...


Jedva čekam, o spitfajeru i ostalim avionima koju su proistekli iz tih prototipova bih mogao da razglabam bez kraja i konca :)
Samo gde postaviti topic, ne ide mi se sa ovog pdf-a, a totalni je off :ph34r:
  • 0

#29 Rad-oh-yeah?

Rad-oh-yeah?
  • Members
  • 17,714 posts

Posted 06 June 2010 - 19:13

Jedva čekam, o spitfajeru i ostalim avionima koju su proistekli iz tih prototipova bih mogao da razglabam bez kraja i konca :)
Samo gde postaviti topic, ne ide mi se sa ovog pdf-a, a totalni je off :ph34r:

Pa i nije toliki off, ipak je u pitanju neko trkanje, a i sta ces vece klasike od toga...

Evo bas ova tema je ko stvorena za pricu o tome :D
  • 0

#30 DASUBO

DASUBO
  • Members
  • 3,747 posts

Posted 07 June 2010 - 14:56

Malo podsećanje šta smo do sada prešli:

Istorija auto sporta 1. deo

Istorija auto sporta 2. deo

Istorija auto sporta 3. deo

Istorija auto sporta 4. deo

Istorija auto sporta 5. deo

Istorija auto sporta 6. deo

Istorija auro sporta 7. deo

Istorija auto sporta 8. deo
  • 0