227 replies to this topic

[Ulični Muzičar]

KAKO MI JE PALO NA PAMET DA SVIRAM NA ULICI


Slušao sam noćni program na radiju ... 1987-ma ...
Luka Mijatović (voditelj) je u studio doveo prve ulične svirače iz Knez Mihajlove
onog ALFI-ja (što je posle pevao "domoljubne" pesme i još kasnije prodavao kasete u Knezu)
i Vladu (izvodi Dilanove stvari , uglavnom)

Ne sećam šta su pričali , samo znam da se meni opasno upalila sijalica ... TO JE ONO ŠTO ŽELIM DA RADIM !!!

Narednog leta 1988. sam bio sa drugovima na more ... Cavtat - kamp ...
Jednog dana sam skoknuo do Dubrovnika i video sam uveče neka dva tipa kako sviraju.
sviraju, sviraju ... i posle malo pokupe lovu od onih sto su se okupili ...

U to vreme sam malo nastupao na nekim svirkama (pisacu o tome) pa sam malo dobio samopouzdanje ...

naredne godine me je otac ubacio u njegovu fabriku da radim ... (nije njegova - tamo je radio)
to mi je dobro došlo - neki tip mi je pravio pojačalo na baterije ... košta ...
radio sam 4 meseca i 8 dana ... i to mi je jedini radni staž ...
(pre toga sam kao klinac išao sa drugarima da beremo višnje
kasnije sam jedno kraće vreme prodavao LP-ploce , polovne ...)


i tako .. moji krenu na more u Crnu Goru ... jul 1989. ...
ja podjem sa njima ... da probam da sviram , pa ako ne ide - da ostanem sa njima ...
otac mi sredio da se vratim u fabriku (neplaćeno sam dobio)

oni ostanu u Petrovcu ... valjda , a, ja krenem za Dubrovnik ...
izadjem uveče ... puno šetalište ....
NISAM IMAO HRABROSTI ...
...i ... nadjem "rešenje" !

Pitam nekog milicionera (tako su se tada zvali) ... mogu li da sviram ?
on, naravno kaže da ne može ... mada , da ga nisam pitao , verovatno me ne bi dirao ...
i ja , sav sećan krenem kući ...
pa, eto, ne daju da se svira na ulici ... nisam ja kriv - savest mi je mirna !

Dok sam čekao autobus ... svirao sam sa nekim Bosancima na stanici ... malo opuštanja ...

Otiš'o sam za BG ...
Prodjem Knez Mihajlovom ... nekoliko njih svira ...
Ja pridjem onom Vladi "Dilanu" ... popričamo malo ...
on je super tip ...
rekao mi kako ide , kol'ko može da se zaradi ...
...i da se ne premišljam mnogo ... nego da idem da probam .

Nisam imao hrabrosti i vratim se kući ...

prvi pokušaj - nije uspeo !

drugi - jeste !

[Ulični Muzičar]

KAKO SAM POČEO DA SVIRAM NA ULICI



znači, leto 1989.
pošto mi se nikako nije vraćalo u fabriku na peglanje čarapa ,
a, više nije išlo da mi roditelji daju džeparac...
reših ja da ponovo pokušam.

Jedan drug, komšija,(Rap) je polazio u Budvu .... tamo su mu već bili drugari - rokersko društvo ... (Joca, Spasa ...)
krenem ja sa njim vozom za Bar (i Budvu)

Ja sam zamišljao da , kao , stranci imaju lovu i treba da se usresredim na njih ...
tako odredim da treba da sviram tamo gde je ona grupa hotela ... na kraju šetaišta


Moram da kažem da me je mnogo bilo sramota ...
pomog'o mi je jedan od tih drugara (da , oni su pošli sa mnom tamo)
i to mu neću nikada zaboraviti... (Spasa)
stavio je onu kutiju od cipela (za ubacivanje para) ispred mene ... ja sam mu davao instrukcije gde da je postavi
to me je najviše bilo stid ... što "tražim" pare , a, ne što sviram ...

počeo sam ja da sviram ...svirao sam 10-15 min (nešto sam i zaradio)
ali, videh da nije pravo mesto...


tako se mi svi pokupimo i vratimo ...
ispred starog grada , dole ispod hotela "Avala" , svirali su neki momci (dve gitare)
ja stanem malo podalje od njih i krenem i ja ...
e, sad, svi oni ljudi što su ih bili slušali (20-tak) polako predju kod mene ...
i oni što su svirali - prekinu i oni dodju ...
valjda im je bilo zanimljivo da vide električnu gitaru i pojačalo - na ulici (gde nema struje ...)[1989-ta !]

ja sam tada mislio da oni kapiraju moj stil sviranja ...
dve ruke na vratu gitare (tada je bila jedna gitara - ne kao sada dupla ...)
.. stanley jordan fazon ...
kasnije sam shvatio da ljudi samo gledaju ... bezveze ...
a samo retki stvarno kapiraju (i mnogi dodju da mi kazu da takvu tehniku sviranja prvi put vide ...)


ostao sam u Budvi nekoliko dana ... moj cilj je bio Dubrovnik !

[Massive_Attack]

Imaš neki svoj demo snimak negde na internetu?

[Ulični Muzičar]

Imaš neki svoj demo snimak negde na internetu?

pa samo nešto mnogo staro ...




http://www.youtube.c...feature=related

Edited by Ulični Muzičar, 02 March 2010 - 15:06.

[Massive_Attack]

Interesovalo me koliko si stvarno u svetu uličnog muzičara, pa sam zato pitao da li imaš neki snimak. Ovo što si okačio na prvom linku deluje kao blues classic (drugi link ti ne radi). A ova druga koju si upload na kanalu, (ne znam zašto nju nisi stavio) i na kojoj u tih par sekundi, rekao bih sviraš, "what a wonderful world" zvuči, najviše kao "Ulični Muzičar". Čuh nešto Neil Young-ovsko u njoj. Koji jednom prilikom reče "ne putujem više sa bendom, nose tako mnogo opreme"

Edited by Massive_Attack, 02 March 2010 - 02:50.

[Ulični Muzičar]

Interesovalo me koliko si stvarno u svetu uličnog muzičara, pa sam zato pitao da li imaš neki snimak. Ovo što si okačio na prvom linku deluje kao blues classic (drugi link ti ne radi). A ova druga koju si upload na kanalu, (ne znam zašto nju nisi stavio) i na kojoj u tih par sekundi, rekao bih sviraš, "what a wonderful world" zvuči, najviše kao "Ulični Muzičar". Čuh nešto Neil Young-ovsko u njoj. Koji jednom prilikom reče "ne putujem više sa bendom, nose tako mnogo opreme"

ispravio sam onaj drugi link ...koji nije radio

taj drugi je iz Knez Mihajlove 1996

imam još jedan , iz neke novogodišnje emisije Rade Đuričin , gde sviram muziku iz "grlom u jagode" . I to je staro ... 1997 , mislim
ali treba da isečem samo taj deo ...

ostalo ... loši snimci - video kamerom ...

ali imam nameru da probam na se prikačim na DVD rekorder (ton) i probam da snimim neke stvari ... (kamerom)

Edited by Ulični Muzičar, 02 March 2010 - 15:16.

[Ulični Muzičar]

RAMBO AMADEUS I KAFIĆ ZA SVAKU PRILIKU


Bilo je to 1997. u Herceg Novom (odakle je Antonio Pušić (Rambo) i rodom ...)
ja i još jedan tip smo svirali na ulici...
obično sam devedesetih odlazio u Budvu avgusta meseca
ali , tada sam prvi put otišao u Herceg Novi
poveo sam jednog tipa da svira sa mnom ... udaraljke , raznorazne ...
ja sviram gitaru (sa dva vrata) na "klavirski" način ... (Stanley Jordan fazon ...)

i tako počnemo mi da sviramo u onoj ulici , lepoj , u centru ...
ali, nešto nismo izazivali interesovanje ...
rešimo da promenimo mesto ... i spustimo se dole pored mora da probamo tamo...
ali ,ni tamo nešto nije išlo...
medjutim prodje Rambo tu slučajno i ... da ne dužim , počnemo mi sa njim da sviramo...
on uzeo neke udaraljke i otkačio se čovek ... veliki zajebant ...
posle nam reče da dodjemo u neki kafić ,
zaboravih ime ...a i zašto da idemo tamo ... da sviramo , da se zezamo ... zaboravio sam tačno zašto ...
ode on , a mi nastavimo da sviramo...
opet nije bilo kako treba (interesovanje prolaznika) ...
ja se iznerviram i kazem kolegi da idemo u tunel da sviramo !
(ima neki tunel 30-tak metara dugačak kojim prolazi šetalište pored mora ...)
rekoh , aj' kad već slabo ide , da se bar mi zajebavamo ...
i ... bilo je super zezanje a, i publike je bilo...
napravili smo mini show ...
na kraju je bilo samo ... give me five... sa kolegom ...
posle smo nastavili da samo u tunelu sviramo ... tih 10-tak dana ...

Jedno veče je Rambo održavao koncert gore u tvrdjavi u Herceg Novom (citadella se ,valjda, zvaše...)
mi , naravno, išli da gledamo ... uvek je zanimljiv uživo ...
posle koncerta on seo pored miksete i mi , u odlasku, svratimo do njega ...
zdravo - zdravo ... i pohvalimo se mi kako smo našli super mesto za svirku, tunel... itd ...
on nam opet kaže da svratimo u taj kafić .... već pomenuti ...
u tom trenutku prolaze neke devojke ...
i valjda , ohrabrene time sto Rambo ne izigrava zvezdu , nego priča sa ljudima - one pridju ...
kaze jedna ,kao , super je bilo (koncert) i tako to ...
on njoj kaže kako je lepa (muvanje ,ov korz ...)
a, ona ,da uzvrati, kaže njemu kako je i on lep ...
a Rambo njoj :"aj' dodjite u kafić (dotični ...) da nastavimo sa komplimentima"
ja i moj kolega smo umrli od smeha ... posle ...

taj njegov kafić ... he he ...
za sve prilike ...

[Ulični Muzičar]

neki rekordi:

najviše sati svirke za 1 dan: 14
najduža svirka , u komadu: 9 sati
najveće novčanice: 100 $ , 200 e

najranije počeo u 9 h ... ujutro
najkasnije (!) završio u 5h ujuto (ili 6h ... te noći se menjalo vreme)
jedino izmedju 6h (t.j. 5h) i 9h ujutru nikada nisam svir'o ...

najniža temperatura?
paaa ... u jednom gradu ...
počeo sam na -5 (uveče) a završio na -8 stepeni , 5-6 sati kasnije , (ima termometar na trgu ...)

[Massive_Attack]

Jedan mail moje drage Elizabete, pa te molim da ga pročitaš.

Washington, DC,

Stanica metroa, hladnog januarskog jutra 2007.g.
Čovek na violini svira Bachovo delo nekih 45 minuta.
Za to vreme, približno 2.000 ljudi prodje kroz stanicu, većina na svom putu ka poslu.



3 minuta nakon što je počeo sviranje, sredovečan čovek primećuje muzičara koji svira.
On usporava korake, zaustavlja se par sekundi, a zatim žurno odlazi svojim poslom.

4 minute kasnije:
Violinista prima svoj prvi dolar: žena baca novčić u šešir, i bez zastajkivanja, nastavlja hod.

6 minuta kasnije:
Mladi čovek se naginje preko ograde da ga čuje, zatim pogleda na ručni sat i nastavlja žureći.

10 minuta kasnije:
3-o godišnji dečak se zaustavlja ali ga majka odvlači žureći. Klinac zastaje da ponovno pogleda violinistu,
ali ga majka vuče i oboje odlaze žureći. Nekolicina druge dece je pokazala interesovanje.
Svaki roditelj, bez izuzetka, je prisilio svoje dete da produži.

45 minute kasnije:
Violinista svira bez prestanka. Samo 6 ljudi se zaustavilo i kratko slušalo. Nekih 20-ak ljudi su dali novac,
ali su produžili bez zaustavljanja. Svirač je sakupio ukupno $32.

1 sat kasnije:
Muzičar završava svirku i nastaje tišina, što takođe niko ne primećuje.
Niko ne aplaudira, niko ne daje bilo kakvo priznanje.

Prava istina:
Niko nije znao da je muzičar u stvari bio Joshua Bell, jedan od najvećih današnjih violinista.
Svirao je jedan od najtežih komada ikad napisanih, na violini vrednoj $3.5 miliona dolara.
Samo dva dana pre ovoga Joshua Bell je rasprodao koncertnu salu u Bostonu gde je prosečna karta bila $100.

Ovo je istinita priča. Inkognito svirku Joshue Bella na stanici metroa je organizovao Washington Post
kao deo sociološkog eksperimenta o percepciji, ukusu i ljudskim prioritetima.

Postavlja se pitanje:

"Da li u uobičajenom okruženju, u nezgodno vreme, uopšte prepoznajemo lepotu?
Prepoznajemo li talenat u neočekivanom kontekstu?
Koliko snobova ima među nama koji idu na koncert plaćajući preskupe karte, a to isto ne prepoznaje na ulici?"
Čemu umetnost? ...

[Atreid]

Super vam tema nego, ima i na Youtubu Joshua Bell kako svira u metrou...

Youtube Video ->Original Video

[Ulični Muzičar]

da , da , pročitao sam negde tu priču ... o tom violinisti !

dobro , nije bilo najpogodnije mesto za svirku ... jeste da puno ljudi prolazi , ali svi žure ...

da je svirao uveče , negde gde ljudi šetaju ,( i u letnje vreme ) sigurno bi se zadržali da ga poslušaju u većem broju ...


p.s. ako nemaš ništa protiv , ukrašću ti ovo !(imam ovakvu temu na više foruma)

Edited by Ulični Muzičar, 03 March 2010 - 15:09.

[Massive_Attack]

p.s. ako nemaš ništa protiv , ukrašću ti ovo !(imam ovakvu temu na više foruma)

Naravno da nemam ništa protiv. Slobodno.

[Ulični Muzičar]

VARLJIVO LETO 89-te

Pošto sam uz pomoć drugara, koji su mi „držali stah“, "razbio led" (u Budvi)
Posle jedno 7 dana krenem ja za Dubrovnik ...

Bilo je mnogo turista ,jer je bio početak avgusta
Ljudi su se okupljali da slušaju, aplaudirali ...
Ja sam imao tremu pa sam gledao samo u gitaru
Svirao sam razne stvari (i razne gluposti)...
Udarna stvar mi je bila „Jovano, jovanke“
To se ljudima najviše dopadalo , jer je malo življe ...
Sećam se da sam jednom ispucao ceo repertoar (u to vreme jedva preko jednog sata), a ljudi stoje i čekaju ...
I ja odsviram nešto ... sramota me i da kažem šta je bilo...
Kad... aplauz ... ja pomislim „pa, ovi nisu normalni“ stvarno je bilo nešto glupo (plus poluimprovizovano)

Bilo je jedan tip , Banjalučanin , koji je svirao popularna dela za klasičnu gitaru ...
On odsvira jedan „set“ od 30-tak minuta , napravi pauzu ... pa ponovo
I tako 7-8 puta za veče ..
A, ja , neiskusan, odsviram to što imam ... sat, sat i četvrt i - dosta za to veče !

Bio je neki tip , iz Bihaća čini mi se , koji je stajao na početku Straduna (glavna ulica)
Na mestu gde na jednom zidu „štrči“ jedan kamen (taman da možeš da staneš sa oba stopala)
Fora je bila da se popneš na njega ... nije lako jer te odbije zid
Treba taman toliko jako da skočiš da budeš gore , ali ne prejako – da ne udariš u zid jako ...
Tu su se okupljali ljudi , on ih je malo zabavljao .. znao je i neke trikove sa ping-pong lopticama ...
I ja sam posle „posla“ provodio vreme tamo

odlazio sam na spavanje ujutru , kad svane
kupim taze hleb i odem u jednu šumicu , tu blizu
klupa, vreća za spavanje ...
tada nije bilo opasno !!!

imao sam problema sa pojačalom, jer je odjednom znalo da „utihne“
pravljeno pojačalo ...
rešenje je bilo da ga na trenutak samo adapterom prikačim na struju ...
tako da sam u sred svirke morao da ostavim publiku na minut i utrčim u najbližu prodavnicu u potrazi za strujom ...
niko me nije odbio od prodavaca, ali sam im bio čudan sa tim svojim zahtevom da uključim kod njih svoje pojačalo ... na 2 sekunde ...
kasnije sam provalio da se može povratiti u život i tako što jako „iščupam“ najdeblju žicu ... (to ga je šokiralo)

imao sam baterije na punjenje ... budala ...
kasnije sam ukapirao da ne trošim puno , pa sam kupovao alkalne baterije
8 debelih – i do 100 sati sviranja

Tamo sam našao nekog makedonca (majka mu Dubrovčanka) i kod njega ostavljao pojačalo da se napune baterije .
Svirao sam malo , tako da sam sa jednim punjenjem mogao po 3-4 dana da sviram.

Sa milicijom (tako su se zvali tada) nije bilo problema , uglavnom ...
Samo sa jednim ...
Pokupio me i odveo u sporednu ulicu na pretres ...
Posle me je (isto veče) zatekao kako sviram ... tamo kod tog kamena , onako , za društvo ...
Kao ... : A-HA , JEL’ SAM JE TEBI REK’O DA NE SMEŠ DA SVIRAŠ ?
PA, JA NE SVIRAM ZA PARE SADA ... rekoh ... NIJE ZABRANJENO ...
I on se zbuni : ... BEZ OBZIRA !!!!
[[[To me podseća na ono iz „ko to tamo peva“
-KAKO IH NIJE SRAMOTA !
-ŠTO? PA, MI SMO DOŠLI NJIH DA GLEDAMO
-BEZ OBZIRA!! (Bata Stojković)]]]

Iz Dubrovnika sam skoknuo par puta u Cavtat

Na autobuskoj sam jednom pričao sa nekom babom , koja svake godine sama skokne do Dubrovnika ...
da opere noge ... hehe ... ne verujem da je bila znala da pliva
Ona mi je pričala kako je neka pesnikinja ... a kada sam zatražio da mi kaže neke svoje stihove ...
Ona se uplašila da imam skriven mikrofon , pa ću da snimim ... (i valjda joj ukradem to ...)
Hehehe...
Kasnije sam sretao razne individue , pa sam navikao ...
Jadna baba je , na primer ,tvrdila da je dobila Nobelovu nagradu za književnost ...
Ja sam se čak kasnije i raspitao ... jer nikad se ne zna ... ali niko iz te države nikada nije dobio to ...

Posle sam krenuo na sever .. Makarska , Omiš , Split ...
Pa , opet nazad ...
autostopom ... našao me je jedan zemljak u Makarskoj ...
posle smo se posvađali ...
on je bio stalno pijan i voleo je Miloševića (1989. !!) ... ja - ni jedno ni drugo (naročito ovo DRUGO !)

U Makarskoj sam prvi put posle završene svirke otišao da ispraznim kutiju i vratio se na „drugo poluvreme“ ...
Tada je bila nezgodna stvar što su postojale samo papirne novčanice ... poveće
I kutija se brzo napuni

U Splitu sam svirao prvo malo „unutra“ , a , posle sišao dole pored mora
Mislim da nikada nije više ljudi stalo da me gleda (na ulici ... ne računam „svirke“)
Valjda je bilo par stotina ljudi ... ili sam se ja bio uplašio pa mi se činilo toliko ...

Tako sam se muvao po Jadranu 30 dana ...
Na kraju sam se vratio preko Zagreba .
I tamo sam svirao par dana ...
Spavao sam na jednoj klupi , u jednom parku , blizu neke kasarne ( neka komanda , pre će biti ...) ,
pa su vojnici celo jutro prolazili ... išli po burek i jogurt
padala je neka sitna kiša , ali drveće je još bilo puno lišća , pa mi je tek po koja kap padala na ... krevet

trijumfalno sam se vratio kući ... ponosan
krenulo je ...
ne moram da peglam čarape (u ćaletovoj fabrici) do penzije !




p.s. ovo je nastavak priče o počecima ...

[Ulični Muzičar]

DRŽAVE U KOJIMA SAM SVIRAO :


Nemačka
Austrija
Švajcarska
Italija
Češka
Slovačka
Madjarska
Grčka
Bugarska
Hrvatska
Crna Gora
Srbija

gradova broj ... mislim oko 98-99 .... treba da prebrojim ... možda ima i 100

[Ulični Muzičar]

KAKO SU MI UKRALI GITARU



U godinama kada je carevala hiperinflacija za male pare mi je jedan tip napravio gitaru sa dva vrata
bila je neobična zato što nije bilo čivija nego se štimovala na kobilici
mnogi ne znaju za tu foru , pa su me pitali koji je to instrument ...

malo mi je bila "tvrda" , pa su me boleli prsti ...

počeo sam da sviram na njoj februara 1994-te .

krajem marta iste te godine sam se muvao po italiji ...
putovao sam jedne noći iz Fodje za Rim ...
bio sam mnogo umoran , jer sam predhodnu noć proveo u brodu, predhodni dan svirao ...
udjem u neki kupe gde je , pored prozora sedeo neki crnac ...
ja sednem odmah do vrata ...
skinem jaknu ...
crnac mi kaže da pazim na KOŽNU jaknu , jer ima lopova ...
a, jakna je turska "koža" ... 35 DM ...

zaspao sam kao priklan ...

probudio nas je ... i mene i crnca ... radnik sa železnice ... na stanici u Rimu !
voz je bio stigao , putnici -izašli , voz odvezli u garažu ...
i tu nas probudili ...

... Kad , nema mi gitare !!!
počnem od muke da je tražim, tražim ... i ispod sedišta (u vozu !)
počnem da psujem ... da se derem ...
ovaj radnik što nas probudio me pita da li sam "slavo" (... jugoslavo ...)
... prepoznao psovke

posle , kad sam razmislio , čini mi se da sam mogao da se setim da je neko bio otvorio vrata kupea ...
a, ja sam samo na tren otvorio oči ... bio sam mrtav umoran ...

sreća da sam imao para , pa sam kupio neku "raketa" gitaru - da bih mogao da radim ..
ništa futrola , ništa kaiš ... imao sam neki zidarski konac ...

kasnije sam tu gitaru , a i staru - isekao i spojio ih ... pa sam na njima svirao 10 godina .


dobro , štete je bilo , ali sam jednom u vozu našao neke pare ... tako da se potire nekako ...