ko su krivci? ko ih kaznjava, ko ih trazi zbog te krivice?
1% krivaca odgovara za zlocin genocida u srebrnici.
svakih malo cujemo sa najviseg mjesta: "kada isporucimo mladica, mi smo ispunili svoje obaveze prema hagu".
i tacka.
kada bi postojala iskrena zelja i volja da se velika vecina krivaca stvarno kazni za taj monstruozni zlocin, i kada bi se pocinioci priveli pravdi (makar se ona sastojala samo u objavljivanju njihovih imena), onda bi prostora za kolektivnu krivicu (makar sta to znacilo) bilo mnogo manje.
ovako se jedan kolektivitet (nacija, drzava) brani time sto zrtvuje desetak ljudi (huh nek budu ljudi za ovu priliku), a ostale prakticno stiti. jer joj se ne svidja slika koja se o njoj moze steci (ne o njima) kada se vidi ogroman broj zlocinaca, sadasnjih "nn-ova".
paradoksalno je, ali tako se zapravo njihov zlocin usvaja, a istovremeno i negira, relativizuje.
I ovo boldovano se čuje od pojedinaca sa imenom i prezimenom koji itekako imaju ličnu odgovornost za ono što rade i što ne rade. Hapšenjem Mladića i drugih izvršilaca i naredbodavaca ne nestaje kolektivna odgovornost, ili krivica. Očito je da oko tumačenja reči odgovornost i krivica postoje razlike na ovom Forumu a i u društvu upošte.
Prihvatanje odgovornost društva, nacije, građana, jedne generacije jeste spremnost da se prihvati istina da se sagledaju činjenice, podnesu posledice i (kamo sreće) izvuče nauk.
Posle ratova, građanskih posebno, ne može se očekivati da svi pojedinci budu izvedeni pred sud, niti da oni kojima se sudi budu osuđeni za svako pojedinačno delo i na stvarno zasluženu kaznu. Suzđenja za rat i dela počinjena u ratu imaju više simboličan cilj, ne simboljičan u smislu manje značajan, naprotiv, nego što mogu da isprave počinjeno ili da donesu nekakvu pravdu.
Odgovoran narod ne krije "svoje" zločince, ne pravda zločine "svojih heroja", ali kao i za sve drugo ne možeš očekivati od mase, (fukare) da artikuliše političke i pravne stavove. Mora prvo neka elita, kakva je takva je, da savlada gradivo, pa da ga iznese pred narod u formi u kojoj narod može da ga usvoji. Ne znači uvijeno u celofan i po principu, dobro i mi smo pomalo krivi, ali se ne može reći ni, u konkretnom slučaju, da su Srbi oduvek bili nacionalisti, da su samo čekali priliku da se pokolju, da su nesposobni za normalan život i rad.
Kad se Vili Brant izvinjavao za zločine iz drugog svetskog rata nisu svi Nemci bili spremni da prihvate odgovornost, ali Vili Brant se nije izvinjavao da bi skinuo obavezu sa vrata, već zato što je smatrao da je počinjen težak zločin i da nije dobro da se zatvaraju oči ili sleže ramenima, najviše zbog budućnosti, ne toliko zbog prošlosti.
Potrebno vreme da se pojavi Vili Brabt i da narod shvati i prihvati značaj takvog gesta ne znam koliko je, i ne znam kojiko se može ubrzati, posebno ne znam na koji način.
