Interesujeme da li neko zna nesto vishe oko dobijanja odshtete za zarobljenishtvo u nemachkoj za vreme drugog svetskog rata!!Chuo sam da svi zarobljenici dobijaju odshtetu za to shto su bili po logorima u zavisnosti od toga koliko su dugo bili u logoru i gde!Ako neko zna nesto vishe o tome,tipa shta je potrebno od dokumentacije i gde i kome da s obratim ili neke institucije koja se time bavi nek napishe!!
hvala unapred!
p.s.Izvinjavam se shto je ovo malo van okvira foruma ,ali nisam znao u koji forum da stavim ovu temu!
Odshtecenja za zarobljenisjtvo
Started by
Mungos_zli
, Feb 10 2003 17:52
2 replies to this topic
#2
5ko
-
- Members
- 1,479 posts
Posted 10 February 2003 - 18:14
Ako moze ovo da ti pomogne:
Odsteta prisilnim radnicima Treceg rajha:
Produzen rok za podnosenje zahteva
Austrijski fond za pomirenje, koji je uspostavljen za isplatu odstete prisilnim radnicima Treceg rajha, produzio je rok za podnosenje zahteva za obestecenje do 27. oktobra 2003. godine.
U kategoriji prinudni rad pravo na obestecenje imaju osobe koje su od strane fasistickog rezima bile prinudjene da rade u oblasti industrije, privrede ili u javnim ustanovama ili poljoprivrednim imanjima.
Takodje, pravo na obestecenje imaju osobe koje su od strane fasistickog rezima bile prinudjene na rad iz sledecih razloga: politickih, porekla, religije, nacionalnosti, seksualne orijentacije, na osnovu telesne ili duhovne hendikepiranosti, na osnovu optuzbe takozvane asocijalnosti ili u vezi sa medicinskim eksperimentima na teritoriji sadasnje Austrije.
Kada je rec o robovskom radu pravo na placanja imaju osobe koje su bile prinudjene na robovski rad u zatvorskim institucijama slicnim koncentracionim logorima na teritoriji danasnje Austrije.
U tim logorima, koji su slicni koncetracionim logorima, bili su deportovani jevrejski robovi iz Madjarske na teritoriji danasnje Austrije 1944. i 1945. i angazovani na podrucju Beca ili na izgradnji jugoistocnog zida.
Takodje, pravo na odstetu imaju i deca koja su bila deportovana sa jednim ili oba roditelja i deca koja su rodjena za vreme prinudnog rada svoje majke.
Na obestecenje nemaju pravo bivsi zatvorenici koncentracionog logora Mathauzen i njegovih sporednih logora, kao i sporednih logora koncentracionog logora Dahau, iako su bili na teritoriji danasnje Austrije. Te osobe su mogle, navodi se u obavestenju austrijskog fonda za pomirenje, da slicne zahteve podnesu nemackom fondu "Secanje, odgovornost, buducnost".
Ukoliko je osoba koja ima pravo na obestecenje preminula dana 15. februara 2002. godine ili kasnije, pravo da podnesu zahtev imaju njegovi naslednici.
Do 27. oktobra 2003. godine zahtevi se mogu podneti na adresu:
Oesterreichischer
Versoehnungsfond, Postfach 44,
A-1011 Njien.
--------------------------
NOVI SAD, SUBOTA, 15. DECEMBAR, 2001. GODINE
NEMAČKA ISPRAVLJA ISTORIJSKU NEPRAVDU
Počela isplata naknada bivšim logorašima
Branku Milanoviću iz Kovina bivšem logorašu konc-logora Dahau i Buhenvald, isplaćen prvi deo odštete u visini 7.500 maraka
Branko Milanović, penzionisani prosvetni radnik iz Kovina, nekadašnji zatvorenik koncentracionih logora u fašističkoj Nemačkoj, kako “Dnevnik” saznaje, prvi je od bivših logoraša na teritoriji Vojvodine dobio odštetu od nemačke države za pretrpljene patnje.
Ovo pravo Milanović je ostvario, uz posredovanje Crvenog krsta Jugoslavije, preko Međunarodne ogranizacije za migraciju (sedište u Beogradu, Baje Sekulića 2). Za vreme rata, ovaj pripadnik Narodnooslobodilačke vojske, uhapšen je 1942. godine, odveden u Italiju (logori Kalabrija, Peruđa), da bi nedugo zatim bio prebačen u nemačke logore Dahau, pa Buhenvald, gde je ostao do kraja rata.
- Uslovi života i rada u logoru bili su izuzetno teški - kaže Milovanović. - Bili smo izloženi svakojakim torturama i ropskom radu. U Dahau sam bio zaveden pod brojem 56327, a u Buhenvaldu pod brojem 35443. Te brojeve sam sačuvao i uz još neke papire, radne naloge i medicinske nalaze, uspeo da dokažem koje sam vreme proveo u koncentracionim logorima.
Milanović je od nemačkih vlasti, preko međunarodne organizacije za migraciju, pre nekoliko dana dobio ček na 7.500 maraka.
- To je, kako sam obavešten, prvi deo nadoknade za ropstvo i prinudni rad - veli Milanović. - Drugi deo trebalo bi da dobijem tek nakon obrade podataka svih zarobljenika u Nemačkoj koji sada žive u Jugoslaviji, bivšim jugoslovenskim republikama, ili u Rusiji, Češkoj i Poljskoj. Kolika će biti nadoknada i kada će biti isplaćena, još se ne zna, ali se pretpostavlja da neće biti manja od prvog dela.
Milanovićev slučaj već dugo čeka na isplatu odštete za strahote pretrpljene u nacističkim logorima. Kako smo saznali od Živote Deluke, predstavnika Međunarodne organizacije za migraciju, svi prispeli zahtevi potkrepljeni valjanom dokumentacijom, poslati su u Labor centar u Nemačku, gde se obrađuju.
U Crvenom krstu Jugoslavije (Simina 19) su nas obavestili da poseduju dokumentaciju za većinu ratnih zarobljenika iz Mathauzena, Dahaua, delom, iz Šarvara u Mađarskoj. Miša Latinović, stručni saradnik u ovoj organizaciji, kaže da se preživelim logorašima, odnosno članovima njihovih porodica, na osnovu raspoložive dokumentacije, izdaju potvrde, pomoću kojih mogu ostvariti pravo na naknadu od nemačke države.
Zahtevi do kraja godine
U sedištu Međunarodne organizacije za migraciju kažu da je, zbog velikog intresovanja kao i vremena potrebnog za prikupljanje dokumentacije, produžen rok (prvobitni je bio 11. avgust), za podnošenje prijava do kraja ove godine. Posle tog datuma zahtevi se više neće primati.
---------------------------------------
Kako se iz prilozenog vidi, za zahteve za nemacku odstetu, rok je prosao (do kraja 2001.godine), ostaje mogucnost za prijavu odstete za zarobljenike odnosno prinudni rad u Austriji.
Odsteta prisilnim radnicima Treceg rajha:
Produzen rok za podnosenje zahteva
Austrijski fond za pomirenje, koji je uspostavljen za isplatu odstete prisilnim radnicima Treceg rajha, produzio je rok za podnosenje zahteva za obestecenje do 27. oktobra 2003. godine.
U kategoriji prinudni rad pravo na obestecenje imaju osobe koje su od strane fasistickog rezima bile prinudjene da rade u oblasti industrije, privrede ili u javnim ustanovama ili poljoprivrednim imanjima.
Takodje, pravo na obestecenje imaju osobe koje su od strane fasistickog rezima bile prinudjene na rad iz sledecih razloga: politickih, porekla, religije, nacionalnosti, seksualne orijentacije, na osnovu telesne ili duhovne hendikepiranosti, na osnovu optuzbe takozvane asocijalnosti ili u vezi sa medicinskim eksperimentima na teritoriji sadasnje Austrije.
Kada je rec o robovskom radu pravo na placanja imaju osobe koje su bile prinudjene na robovski rad u zatvorskim institucijama slicnim koncentracionim logorima na teritoriji danasnje Austrije.
U tim logorima, koji su slicni koncetracionim logorima, bili su deportovani jevrejski robovi iz Madjarske na teritoriji danasnje Austrije 1944. i 1945. i angazovani na podrucju Beca ili na izgradnji jugoistocnog zida.
Takodje, pravo na odstetu imaju i deca koja su bila deportovana sa jednim ili oba roditelja i deca koja su rodjena za vreme prinudnog rada svoje majke.
Na obestecenje nemaju pravo bivsi zatvorenici koncentracionog logora Mathauzen i njegovih sporednih logora, kao i sporednih logora koncentracionog logora Dahau, iako su bili na teritoriji danasnje Austrije. Te osobe su mogle, navodi se u obavestenju austrijskog fonda za pomirenje, da slicne zahteve podnesu nemackom fondu "Secanje, odgovornost, buducnost".
Ukoliko je osoba koja ima pravo na obestecenje preminula dana 15. februara 2002. godine ili kasnije, pravo da podnesu zahtev imaju njegovi naslednici.
Do 27. oktobra 2003. godine zahtevi se mogu podneti na adresu:
Oesterreichischer
Versoehnungsfond, Postfach 44,
A-1011 Njien.
--------------------------
NOVI SAD, SUBOTA, 15. DECEMBAR, 2001. GODINE
NEMAČKA ISPRAVLJA ISTORIJSKU NEPRAVDU
Počela isplata naknada bivšim logorašima
Branku Milanoviću iz Kovina bivšem logorašu konc-logora Dahau i Buhenvald, isplaćen prvi deo odštete u visini 7.500 maraka
Branko Milanović, penzionisani prosvetni radnik iz Kovina, nekadašnji zatvorenik koncentracionih logora u fašističkoj Nemačkoj, kako “Dnevnik” saznaje, prvi je od bivših logoraša na teritoriji Vojvodine dobio odštetu od nemačke države za pretrpljene patnje.
Ovo pravo Milanović je ostvario, uz posredovanje Crvenog krsta Jugoslavije, preko Međunarodne ogranizacije za migraciju (sedište u Beogradu, Baje Sekulića 2). Za vreme rata, ovaj pripadnik Narodnooslobodilačke vojske, uhapšen je 1942. godine, odveden u Italiju (logori Kalabrija, Peruđa), da bi nedugo zatim bio prebačen u nemačke logore Dahau, pa Buhenvald, gde je ostao do kraja rata.
- Uslovi života i rada u logoru bili su izuzetno teški - kaže Milovanović. - Bili smo izloženi svakojakim torturama i ropskom radu. U Dahau sam bio zaveden pod brojem 56327, a u Buhenvaldu pod brojem 35443. Te brojeve sam sačuvao i uz još neke papire, radne naloge i medicinske nalaze, uspeo da dokažem koje sam vreme proveo u koncentracionim logorima.
Milanović je od nemačkih vlasti, preko međunarodne organizacije za migraciju, pre nekoliko dana dobio ček na 7.500 maraka.
- To je, kako sam obavešten, prvi deo nadoknade za ropstvo i prinudni rad - veli Milanović. - Drugi deo trebalo bi da dobijem tek nakon obrade podataka svih zarobljenika u Nemačkoj koji sada žive u Jugoslaviji, bivšim jugoslovenskim republikama, ili u Rusiji, Češkoj i Poljskoj. Kolika će biti nadoknada i kada će biti isplaćena, još se ne zna, ali se pretpostavlja da neće biti manja od prvog dela.
Milanovićev slučaj već dugo čeka na isplatu odštete za strahote pretrpljene u nacističkim logorima. Kako smo saznali od Živote Deluke, predstavnika Međunarodne organizacije za migraciju, svi prispeli zahtevi potkrepljeni valjanom dokumentacijom, poslati su u Labor centar u Nemačku, gde se obrađuju.
U Crvenom krstu Jugoslavije (Simina 19) su nas obavestili da poseduju dokumentaciju za većinu ratnih zarobljenika iz Mathauzena, Dahaua, delom, iz Šarvara u Mađarskoj. Miša Latinović, stručni saradnik u ovoj organizaciji, kaže da se preživelim logorašima, odnosno članovima njihovih porodica, na osnovu raspoložive dokumentacije, izdaju potvrde, pomoću kojih mogu ostvariti pravo na naknadu od nemačke države.
Zahtevi do kraja godine
U sedištu Međunarodne organizacije za migraciju kažu da je, zbog velikog intresovanja kao i vremena potrebnog za prikupljanje dokumentacije, produžen rok (prvobitni je bio 11. avgust), za podnošenje prijava do kraja ove godine. Posle tog datuma zahtevi se više neće primati.
---------------------------------------
Kako se iz prilozenog vidi, za zahteve za nemacku odstetu, rok je prosao (do kraja 2001.godine), ostaje mogucnost za prijavu odstete za zarobljenike odnosno prinudni rad u Austriji.
#3
5ko
-
- Members
- 1,479 posts
Posted 10 February 2003 - 18:30
Isplata nadoknade prinudnim radnicima i internircima
U cilju sto efikasnijeg i uspesnijeg delovanja u ovoj akciji Medjunarodna organizacija za migraciju (MOM) kao svog glavnog partnera u akciji imenovala je Jugoslovenski Crveni krst, odnosno njegovu Sluzbu trazenja. U tom smislu je i potpisan Ugovor o predvidjenoj saradnji, kojim je tacno precizirano mesto i uloga Jugoslovesnkog Crvenog krsta i koji su zadaci koje na sebe preuzima Savezna sluzba trazenja.
Prema pomenutom zakonu zahtev za odstetu mogu podneti lica koja su:
- u toku II Svetskog rata bila internirana na podrucju Nemacke u koncentracionim logorima i bili podvrgnuti robskom radu. Nadokanada za ovu kategoriju radnika je u visini od 15.000 DM;
- Prinudni radnici koji su uhapseni i deportovani iz svoje domovine od strane nemacke vojske ili policije i bili primorani da rade u nikim preduzecima u Nemackoj, pod veoma otezanim uslovima zivota i rada. Ova lica dobijaju nadoknadu u iznosu 5.000 DM;
- Prinudni radnici, deportovani iz domovine u Nemacku i bili rasporedjeni na rad u poljoprivredi. Iznos koji oni dobijaju je 2.000 DM;
- Lica koja su tokom internacije u nekom od koncentracionih logora bili podvrgnuti medicinskom eksperimentima, imaju pravo na odstetu u visini od 15.000 DM;
- Roditelji dece koja su preminula u vreme dok su njihovi roditelji bili na prisilnom radu, a bila smestena u domovima za decu ili u domovima gde su i roditelji prebivali, mogu dobiti 15.000 DM.
Zakon je izricito definisao da RATNI VOJNI ZAROBLJENICI , znaci lica koja su u toku 1941. godine bili vojni obveznici, NEMAJU PRAVA NA OVU ODSTETU, bez obzira sto su takodje bili primorani na odredjeni rad u nemackim preduzecima ili u poljoprivredi.
Zakon je, takodje, predvideo da preziveli suprug/a iili njihova deca/potomci NEMAJU PRAVO NA ODSTETU ukoliko je internirac ili prinudni radnik PREMINUO pre 16. februara 1999. godine.
Popunjeni Upitnici sa zahtevom za odstetu se direktno salju na adresu: Medjunarodna organizacija za migraciju (MOM), Beograd, Baje Sekulica 2, do 11. avgusta 2001. godine.
Proveru navedenih izjava u Upitniku i konacnu odluku o opravdanosti Zahteva donosi sediste MOM u Zenevi, Svajcarska.
U cilju sto efikasnijeg i uspesnijeg delovanja u ovoj akciji Medjunarodna organizacija za migraciju (MOM) kao svog glavnog partnera u akciji imenovala je Jugoslovenski Crveni krst, odnosno njegovu Sluzbu trazenja. U tom smislu je i potpisan Ugovor o predvidjenoj saradnji, kojim je tacno precizirano mesto i uloga Jugoslovesnkog Crvenog krsta i koji su zadaci koje na sebe preuzima Savezna sluzba trazenja.
Prema pomenutom zakonu zahtev za odstetu mogu podneti lica koja su:
- u toku II Svetskog rata bila internirana na podrucju Nemacke u koncentracionim logorima i bili podvrgnuti robskom radu. Nadokanada za ovu kategoriju radnika je u visini od 15.000 DM;
- Prinudni radnici koji su uhapseni i deportovani iz svoje domovine od strane nemacke vojske ili policije i bili primorani da rade u nikim preduzecima u Nemackoj, pod veoma otezanim uslovima zivota i rada. Ova lica dobijaju nadoknadu u iznosu 5.000 DM;
- Prinudni radnici, deportovani iz domovine u Nemacku i bili rasporedjeni na rad u poljoprivredi. Iznos koji oni dobijaju je 2.000 DM;
- Lica koja su tokom internacije u nekom od koncentracionih logora bili podvrgnuti medicinskom eksperimentima, imaju pravo na odstetu u visini od 15.000 DM;
- Roditelji dece koja su preminula u vreme dok su njihovi roditelji bili na prisilnom radu, a bila smestena u domovima za decu ili u domovima gde su i roditelji prebivali, mogu dobiti 15.000 DM.
Zakon je izricito definisao da RATNI VOJNI ZAROBLJENICI , znaci lica koja su u toku 1941. godine bili vojni obveznici, NEMAJU PRAVA NA OVU ODSTETU, bez obzira sto su takodje bili primorani na odredjeni rad u nemackim preduzecima ili u poljoprivredi.
Zakon je, takodje, predvideo da preziveli suprug/a iili njihova deca/potomci NEMAJU PRAVO NA ODSTETU ukoliko je internirac ili prinudni radnik PREMINUO pre 16. februara 1999. godine.
Popunjeni Upitnici sa zahtevom za odstetu se direktno salju na adresu: Medjunarodna organizacija za migraciju (MOM), Beograd, Baje Sekulica 2, do 11. avgusta 2001. godine.
Proveru navedenih izjava u Upitniku i konacnu odluku o opravdanosti Zahteva donosi sediste MOM u Zenevi, Svajcarska.
