Merilo uspeha jedne zemlje u sportskom domenu su naravno Olimpijske igre. Ako uzmemo medalje sa poslednje dve olimpijade, Srbija ih je ukupno uzela 5 - 2 srebrne i 3 bronzane (od cega su dve osvojili tradicionalno vaterpolisti), i to u 4 sporta. Ovoliko medalja je, poredjenja radi, osvojila Hrvatska samo na olimpijadi u Pekingu. Pa po cemu smo onda sportska nacija?
Jos je porazavajuca zvuci cinjenica da vecina skola u Srbiji nema fiskulturnu halu, a one koje imaju uglavnom nenamenski koriste iste. Takodje, istina je da je vecina sportskih saveza bukvalno pred bankrotom.
Poslednji uspesi nasih sportista se uglavnom vezuju za uspehe tenisera i Milorada Cavica. Istina je, da za njihov uspeh he najmanje zasluzna drzava Srbija. Istina je da su ovi sportisti, postali ono sto jesu, pre svega zahvaljujuci sobstvenom entuzijazmu i zrtvovanju njihovih porodica.
Istina je da nije bilo ljudi poput Aleksandra Boricica i Slobodana Milosevica (ne politacara), da se u Srbiji i dalje ne bi pratila odbojka (ili bi se pratila koliko se prati domaca odbojkaska liga).
Istina je da je ogroman broj mladih sportista morao da napusti zemlju da bi dobio normalne uslove za napredak. Najdrasticniji primer je porodice Janic - kajaksa Natase i Stjepana. Natasa je na Olimpijskim igrama u Sidneju osvojila 4 mesto sa 18 godina. To nije bio dovoljan signal nasoj drzavi da joj da normalne uslove za dalji razvoj. Kada je videla da od pomoci drzave nema nista, uzela je madjarsko drzavljanstvo i osvojila na sledecoj olimpijadi 2 zlatne medalje (koliko mi nismo na 3 zadnje olimpijade). Takodje medalju je uzela i u Pekingu. Njen brat Stjepan je i ako do pre nekoliko godina bio reprezentativac SCG, bukvalno izbacen iz reprezentacije kao "netalentovan". E taj "netalentovan" momak je za susednu Hrvatsku veslao finale prosle godine u Pekingu. Da situacija bude jos drasticnija, ista sudbina je cekala i Nadju Higl, koja je takodje prosle godine proglasena, hmm, "nedovoljno talentovanom". Prava je sreca da je tada odbila ponude drugih drzava (cini mi se Madjarske) da pliva za njih, inace sada ne bi smo imali cime da se ponosimo (sem Cavicem naravno).
Pored fiskulturnih hali, i sportski objekti u Srbiji su u zalosnom stanju. Vecina hala nema stalno grejanje i nalazi se u stanju raspadanja. Situacija se malo poboljsala posle Univerzijade, ali su kapaciteti i dalje dedovoljni i neadekvatni u vecini gradova.
Ovaj topic je otvoren zbog gnusanja istupa odredjenih ljudi u poslednje vreme, koji napade na huligane, poistovecuju sa napadima na sport. U ovoj zemlji, ne postoje samo Crvena zvezda i Partizan. Niti samo dva sporta. Ova zemlja ima mnogo mladih talenata, ciji talenat propada zahvaljujuci tome sto nemaju elementarne uslove na rad.
Toliko za uvodni post. Voleo bih da cujem i vase misljenje i vase stavove po ovom pitanju.
Da li smo zaista sportska nacija, i da li neko pokusava de sakrije iza sporta u Srbiji?
Edited by DonJuan, 06 January 2010 - 20:30.
