Milan.jpg 61.38KB 81 downloads
Фудбалски клуб Милан је основан 1899. године од стране Енглеских произвођача чипки и канапа Херберт Килпина, Алфреда Едвардса и још четворице Енглеза. Данас се клуб такмичи у Серији A, а само две сезоне је провео у нежем рангу такмичења. Милан своје утакмице игра на стадиону Сан Сиро који још носи назив Ђузепе Меаца и чији је капацитет 80,018 места. Милан је уз Реал Мадрид најтрофејнији клуб на свету, са седам трофеја првака Европе, три Интерконтинентална купа, два Купа Купова, седамнаест трофеја првака Италије, пет купова Италије...
Милан је основан под именом Milan Cricket and Football Club од стране Енглеза Алфреда Едвардса и у његову част клуб се зове Милан (енглески изговор) а не Милано како би било по италијанском. Бирају се црвено-црни дресови, да би се истакла жеља, жестина и велика борбеност екипе. Због црвено-црне комбинације Милан је доби надимак Росонери. Први трофеј (Medaglia del Re) освојен јe 1900. док је прва титула првака Италије освојена 1901.год. 1908. године један део клуба, није желео да призна италијанску доминацију и одваја се, па тако настаје FK Internacionale (Интер Милан), уз Јувентус Миланов највећи ривал.
После Првог светског рата, следи период лоших резултата и стагнације, а тај период се прекида 40их година и онда почиње Миланова "прва златна eрa". Милан осваја титулу после 44 године предвођен тројицом Швеђана: Гунар Греном, Гунар Нордалом и Нилс Лидхолмом. Посебно се истакао Гунар Нордал, са 35 голова у сезони 49/50 тј. рекордом који још није надмашен. Доминација је потврђена победом над Јувентусом у Торину од 7-1.
Милан постаје шампион 1955, 1957, 1959, и 1962. када је тренер био Нерео Роко, творац Катанаћа. Највеће звезде тима у то време били су Ђани Ривера и Хозе Алтафини. Управо је Алтафини био јунак утакмице против Бенфике 1963. године када је Милан по први пут постао првак Европе. Уједно било је то први пут да један клуб из Италије осваја овај пехар. Током 60их Интер је углавном освајао титуле али Милан је имао јако успешну сезону 1967/68, постали су још једном прваци Италије, али што је битније освојен је и Куп победника Купова. Наредне сезоне освојена је друга титула КЕШ, овога пута против Ајакса,
Међутим после тога Милан опет пада у кризу и финансијску и резултатску. 70их година освојена су 3 национална купа и Куп победника Купова 1973, а десети скудето и прву звезду изнад грба доноси Ђани Ривера 1979. Међутим у сезони 79/80, утврђено је да су Милан и Лацио намештали неке мечeве па су пребачени у серију Б. Милан се одмах наредне године вратио у серију А али због катастрофалне игре те сезоне по други и последњи пут се враћа у нижи ранг.
Након великих потешкоћа, 1986. године клуб купује тада познати индустријалац Силвио Берлускони, и почиње да вуче потезе који ће Милан вратити на старе славе и одвести га још даље. Генијалан потез је био довођење, тада млaдог, Арига Сакија, као тренера и феноменалног холандског триа: Руд Гулит, Марко Ван Бастен и Франк Рајкард. Од Италијана доведени су Анћелоти, Донадони и Гали. Врло брзо, 1987. се осваја титула а наредне сезоне и КЕШ, који је одбрањен наредне године. Такође у две године су освојена и две Интерконтиненталне титуле. Сакија мења Фабио Капелом, са којим Милан осваја титуле од 1992. дo 1994. године, направивши сезону без пораза. 1994. освојен је још један КЕШ у легендарном финалу против Барселоне победом од 4:0. Oкосницу тима су чинили Дејан Савићевић који је у Милану прозван "Геније", Роберто Костакурта, Деметрио Албертини, Били Костакурта и наравно харизматични капитен Паоло Малдини. Такође током 90их Милан је учествовао у још два финала, тада већ ЛШ, '93 од Марсеја, касније је установљено да су играчи Олимпика били допинговани, и '95 од Ајакса. Сезона 1995/96 са Росијем, Барезијем, Костакуртом, Панућијем, Малдинијем, Албертинијем, Донадонијем, Савићевићем, Бобаном, Десаијем, Веом и Бађом је последња у којој је Капело предводио тим и освојио последњи трофеј са Миланом, био је то шампионат, 15и по реду за Милан.
Одласком Капела настају муке, резултати више него лоши, тренери се смењују као на траци: Табарез, опет Саки, враћа се Капело на само годину дана али неуспешно, а избор играча је био крајње упитан. Доведена је гомила фудбалера из Норвешке и Шведске, као и из Холандије. 1998 на Сан Сиро стижу из Удинезеа тренер Закерони и играчи Бироф и Хелвег. Уз још неколицину веома просечних играча, Сала, Гули, Ђунти, Ајала... Закерони чини чудо и поред знатно јачих екипа, пре свих Фиорентине, Лација, Јувентуса и Парме осваја титулу са Миланом. Наредне сезоне стиже "чудо од играча" из Украјине - Андреј Шевченко, но резултати су опет очајни а када је и сезона 2000/01 лоше кренула Закерони добија отказ.
Проћиће још неколико сезона док на клупу Милана не седне Карло Анћелоти...
Наставиће се ...
Edited by Ridjis, 14 October 2010 - 17:52.