[Kolbas]

Pokušaj ubistva Petra Lukovića?
Stevan Filipović | 16/01/2012

* napomena pre čitanja: u ovom tekstu psujem skoro kao Pera

Da se razumemo, kad je cela ova priča sa tužbama protiv Lukovića počela, mislio sam da nije u pitanju nikakva ubdaško-mafijaško-popovsko-državna zavera protivu Pere, već samo neminovni ishod, hm, pa recimo, određenih stilskih specifičnosti njegovih tekstova.

Koliko god uživao u većini njih (uglavnom onih gde se ne pominje Cane Subotić u pozitivnom kontekstu i ne toleriše svako nacionalističko sranje koje dolazi iz Sarajeva), stoji fakat da se u e-novinama koristi f-word i s-word više nego u celoj prvoj sezoni South Park-a, i to na način koji nekako i nije baš po zakonu. No, morate priznati da je upravo jezik koji koristi (no sexual innuendo here, to ostavljam Ministarki Malović) veliki deo draži Lukovićeve čarolije. Posle megatone govana koje su nam bagerima izručivali na glave toliko dugo, fekalni diskurs nam je postao svima veoma blizak, a kurac-pička-govno-sisa (u daljem tekstu KPGS) je često jedini jezik koji razumemo, ili makar koji razumeju oni koji su upravljali pomenutim bagerima. Takođe, stoji da Pera & ekipa veoma često (opet, ne uvek) govore stvari koje svi ”mi” mislimo, a nemamo muda da izgovorimo, ili makar da izgovorimo na taj način. A pitanje stila u Srbiji nije banalno, jer su neka od stvorenja kojima se ksenobiolog Dr. Luković tako detaljno bavi toliko gnusna, zla, glupa ili kriva za monstruoznosti koje su nam se dešavale u poslednjih dvadeset i kusur godina, da jednostavno sa njima ili o njima nije tehnički moguće polemisati koristeći ”pristojan” rečnik. Od Mladićevih guslara do ratnih huškača u mantijama i sa televizijskih ekrana, preko turbo-posrbljenih kanskih laureata, do bahatih izbacivača sa splavova koji obavljaju funkcije direktora televizija, spisku nema kraja na vidiku.

E, sad, tu je ta začkoljica sa početka teksta koja kaže da lične uvrede i nedokazane optužbe nisu baš u potpunosti legalne u novinskim tekstovima, makar ne u normalnim državama, kaže ”građanin pokorni” u meni. Ali, čekaj, čekaj malo, druže! Otkad je ovo pa normalna država?? Jel’ mogu oni nas da jebu u zdrav mozak i prave budalama i uništavaju nam živote decenijama, a da se od nas još očekuje da budemo pristojni, vrišti iz mene ono preostalo zrno zdravog razuma i ponosa.

Ali sve ovo možemo da sklonimo u stranu, bez obzira da li ste fan KPGS terminologije ili ne, pošto tu postoji jedna daleko važnija i ozbiljnija stvar.

Naime, posle druge tužbe protiv e-novina, i činjenice da je sud uopšte prihvatio prvu, već mi je cela priča postala daleko sumnjivija. Koliko god bio protivnik svakojakih teorija zavere, šokantna mi je ovde bila činjenica da pravosudni sistem u Srbiji, poznat po (najblaže rečeno) katastrofalno lošem učinku na polju zabranjivanja i kažnjavanja huligana, ubica, ratnih zločinaca, fudbalske i ostale mafije, pa klero-fašističkih falangi i sličnih domoljubno-terorističkih organizacija, u slučaju građanina Lukovića reaguje tako ekspresno i efikasno. Ova inicijalna zbunjenost prelazi u stanje potpune neverice kad tužbe počinju da se gomilaju, a procesi zaista počinju, pa stižu i prve presude, naravno, na štetu e-novina. Tuže ga i neki ljudi za koje ne mogu da verujem da uopšte znaju šta je Internet, a kamoli šta su e-novine. Danas, gotovo da nema nacionalno svesnog Srbina koji drži do sebe a da nije tužio Lukovića, što neko reče. To im je postao statusni simbol. Prenosimo vam deo razgovora sa tradicionalnog humanitarnog Bala za srpsku siročad sa Kosova, koji je priredio Akademik Hadži-Tankosić: – Dragi moj, hajdemo popiti piće i razmeniti koju reč sa Senatorom Mušickim. – A, to nikako! – Zašto, moliću? – On nije podneo tužbu protiv e-novina! – Ta, da li je moguće? Hulja! – Svega ima danas, moj Dobrice…

Mada, koliko god situacija bila apsurdna, nekako mi više i nije do zajebancije sa ovom temom. Od organizovanog pritiska na urednika e-novina, do histeričnog linča koji je imao za cilj da se on finansijski upropasti i dovede do dužničkog ropstva, nivo na kome se hajka protiv Petra Lukovića danas nalazi je dostigao epske razmere i ne znam da li je preterano da kažem da meni zaista počinje da liči na pokušaj ubistva?

Kad kažem ”pokušaj ubistva”, mislim na širok spektar radnji koje dovode do teškog psiho-fizičkog oštećivanja ili uništenja drugog ljudskog bića. Nažalost, znamo da u Srbiji to ne bi bio ni prvi ni poslednji put da se ubistvo sprovodi na ovakav način. Uostalom, koja je tačno količina pritiska i maltretmana koju bilo ko od nas može da podnese, pre nego što i sam, bez pomoći sa strane, skroz ode u kurac? Bez obzira koliko suštinskih ili manje suštinskih neslaganja imali sa Lukovićevom uređivačkom politikom, ili sa pomenutim stilom pisanja, mislim da je tužno i sramno koliko malo kolega je ustalo u njegovu odbranu. I koliko malo njih se javno zapitalo ko sve, imenom i prezimenom, stoji iza ove hajke?


Peščanik.net, 16.01.2012.

[Kolbas]

Oh ne, zar kraj je ovo epopeje?



Off-line pismo Snežani Malović, ministrici pravde
Odlaziš, ali ne kao prije

Piše: Petar Luković

Izuzetna Sneki,

Mnogo mi je žao što vas deranžiram u ovim snežnim uslovima koji me, eto, erotskim pahuljama stalno podsećaju na vaše ledeno ime: Snežana. Priznajem, a ne zamerite, osećam se kao jedan od vaših sedam patuljaka, večito vama na usluzi, večito u vašoj blizini, večito u vašem pravnom vidokrugu – a, opet, ostajete hladna i nedokučiva, nepokolebljiva u svojoj misiji da me do kraja svog mandata sjebete serijom sudskih procesa.

Kad smo već kod te osetljive teme koja se kliče mandat, plašim se, gđo Malović, da brojite sitno, što i ja činim; pre ću ja postati premijer Srbije nego što ćete vi opet, again, nastaviti da budete ministarka pravde; ponekad, dear Sneki, pod svećom zbog opravdanog nestanka struje, razmišljam o vašoj nesrećnoj karijeri – gde ćete se i tkome udomiti, crna Snežana? Koja će vas advokatska kancelarija primiti kao pripravnicu, ko će imati milosti da vas zaposli – šta ćete ako vas odbije vaš favourite lawyer Zdenko Tomanović? Znam, sneg je opet, Snežana, ali malkice brinem za vašu senzacionalnu karijeru koja će se urušiti mučnije od načina na koji ste uništili ovdašnje pravosuđe. Bio sam, darling, na tolikim suđenjima da mogu intimno da vam kažem da su vaše sudije, a naročito sutkinje blago poremećene, nesposobne, plašljive i iznad svega verne i odane naredbama koje primaju od vašeg nominalnog gospodara Slobodana Homena. Taj cirkus od suđenja – trust me – pratiće vas kao kob, svejedno koliko čitali Platona za doručak. Način na koji se danas u Srbiji sudi, naročito kad su u pitanju Petar Luković i e-novine, prevazišao je režimlije Slobodana Miloševića; zahvaljujući vama i vašem šefu koji vam je nominalni sekretar Ministarstva, obezbedili ste sportsku situaciju da se sa nama obračunate u naredna tri meseca, taman koliko vam treba da ostanete na poslušničkoj funkciji sa koje nam šaljete duhovite poruke o „nezavisnosti sudstva“ ili „borbi protiv kriminala“.

Ako u trenucima mentalnog nudizma pomislite da Luković neće valjda glasati za SNS, SRS, DSS ili Bele listiće – samo da bi se vama osvetio – grdno grešite, my dear. Glasaću, Snežana, za Black & Dekker, ako je to način da završimo sa vašom strankom u kojoj ste – kao sluškinja – savršeno obavili ono što se od vas tražilo; lepo je što niste razmišljali, ne smem da pomislim kako bi sve ispalo da ste koristili mozak umesto što ste lakirali nokte; bio bi to još jedan horrible terror scary.
Moj šef i ja: Slobodan Homen, Snežana Malović - folk duet
Photo: Stock

Znam, dear Sneki, da vam nije lako; seks, materinstvo, ministarstvo, Homenov pritisak, Tadićeva nerazumljiva uputstva, Evropska fucking Unija sa svojim nerazumnim zahtevima da ukinemo „zloupotrebu službenog položaja u privatnoj firmi“ ili da se lišimo onog što vam je najdraže – uvrede i klevete; povrh svega, predizborna kampanja i vaš neopisiv strah od rezultata izbora. E-krtice u vašim redovima javljaju da ste nedeljama duboko nesrećni zbog odlaska G17+ ministarke Snežane Marković Samardžić u fucking Strazbur na funkciju direktora Direktorata za demokratiju; neko vas je iz DS ubedio da bi to bila prava fotelja za vas - 14.000 eura mesečno, ništa Homen, ništa Luković, ništa Tadić, samo folklorna melodija o demokratiji koju pojete u kupatilu kad se setite Tome Prike. Ali, jebiga, Snežana, ne pada sneg da zaveje breg, već da vas zajebu, zaslužili ste.

Oprostite, ministrice Snežana, što vam ponovo sipam živu so u živu ranu, jer se i vaša konkurencija zove Snežana (Samardžić Marković), ali da se praktično vratimo vašim poslednjim danima u pravosuđu. U trenucima neočekivano-snežnog udara na vašu državu Srbiju, uspeli ste – čestitam – da Lukoviću i e-novinama napravite precizan raspored časova o kojem želim da pismeno postignemo erotski konsenzus.
Ikona Snežane Malović: Filaret, štrajkač glađu
Photo: Stock

Ako poverujem da vaši sudovi, Sneki dear, znaju šta rade, ovako stoje stvari. Čitajte polako, žutim podvlačeći grudima.

24. februar: Filaret vs Luković. Drugo ročište, pod upravom spektakularne sutkinje Nevenke Opačić, spremne da već u prvom ročištu Lukovića osudi na smrt giljotinom. To je ona sudinica, Sneki, koja je u postupak, ničim izazvana, uvela u igru Danicu Drašković, jer gospođa Opačić nikad ranije nije sudila ništa glede štampe, već porodično pravo, pa je malo pomešala predmete. BTW, Filaret (real name in real time: Jelenko Mićević) tuži Lukovića zbog teksta u splitskom tjedniku Feral Tribune, septembra 2007, prenetog u beogradskom listu „As“.

7. mart: Miroje Jovanović vs Luković. Prvo ročište zbog teksta „Genocid u meni tuguje“ gde se zlokobno e-ozabavio autorski rad DSS lica iz Novog Sada. Optuženi oseća veliku duševnu bol na koju gđa Malović nežno stavlja obloge od pravde.

29. mart: Stojan Drčelić vs Luković. Zamenik glavnog i odgovornog urednika tjednika NIN tuži e-novine zbog teksta koji je NIN objavio, a e-novine prenele. Dakle, Stojan objavio, mi preneli, a on tužio. Sneki, đavolice!

20. april: Drugo ročište po drugoj tužbi Nemanje Kusturice glede teksta Nermina Čengića. Pisac teksta koji su e-novine prenele sa portala protest.ba, dolazi da svedoči.

10. maj: Četvrto ročište po prvoj tužbi Nemanje Kusturice. Nastavak ispitivanja tužioca koji je na treće ročište došao ispred suda sa dvadesetak mišićavih spodoba sa Mokre Gore.

+++

Vidim, Sneki dear darling, da ste sve lepo organizovali; ništa nije sumnjivo, tri meseca – pet suđenja, taman da se pre isteka mandata Tadiću i Homenu pohvalite: „Izvršila sam zadatak. Uništila sam Lukovića“.

Ima samo jedan problem, Snežana. Negde usred svih tih suđenja, biće izbori. Ljudi će glasati. Vaša će stranka biti zgažena. Vaše će sudije vrištati od straha. Vaša karijera imaće nemački prefiks „kaput“.

Ovih pet suđenja, ako ništa drugo, ostaće kao primer vašeg ličnog ludila. Nadam se, ampak, da ćete jednom – Alah je veliki – i vi biti pred sudom: da objasnite tko vam je, kad i zašto naredio da radite ono što ste radili godinama, kako ste folirali reformu pravosuđa, kako ste lagali Evropu, kako ste štitili vaše tajkune i prijatelje, kako ste postali Homenov vojnik i kako ste, darling, upropastili ovu zemlju.

Brojim sitno, Sneki. Goodbye DS, goodbye dear. Vidimo se u nekoj novoj vlasti.