Apsolutno sve lose vesti koje se mogu dobiti su vec dobijene ukljucujuci i sepsu. U pretprosli Petak je dobra vest bila da su je malo ugrejali i da joj se povratila boja mada je to efekat elektricnog cebeta.
Bila je na jos jednom skeneru, kako rekose njen mozak ima aneurizme i pomesanu sivu i belu masu. Rekli su i da ce uciniti sve sto mogu ali i da cekaju trenutak.
Mama i tata joj se dobro drze koliko je to moguce. Srce mi se cepa od pogleda na njih.
Iako nasa nada i vera ne jenjavaju svesni smo sansi ali ne mozemo zanemariti cinjenicu da se beba hrabro bori vec 13 dana i respektovacemo i boricemo se za zivot u ma kom obliku se pojavio ili preovladao. I dalje cekamo i nadamo se da ipak sanja san o zivotu.
Ja konkretno ne mislim da su doticne gospodje iz Doma zdravlja losi lekari ili losi ljudi. Ali mislim da pate od sindroma nezainteresovanosti i neodgovornosti karakteristicnog za ljude koji rade u primarnoj zdravstvenoj zastiti mada cvrsto verujem da odgovorni izuzeci postoje. Takav nacin rada uskratio je nasoj bebi mogucnost rane dijagnoze koja je u slucaju ove bolesti jako bitna i koja bi nasem zlatu dala bolje sanse da se izbori sa bolescu i bolje sanse da odraste kao normalno dete.
Poslednja vest od danas je da je bebi otkazala funkcija bubrega i da ima 20 otkucaja srca u minuti. Receno nam je da cekamo trenutak a roditeljima dozvoljavaju da je vide na 5 minuta.
Slika bebe iz sretnih vremena stoji na temi o bebama.
Smatram da ovakav nacin rada primarne zastite zasluzuje medijsku paznju kako se i ostalim ljudima i deci ne bi desavale iste i slicne stvari– jednostavno niko drugi nije zainteresovan.
Ukoliko moderatori smatraju da je ova tema previse za nasu stvarnost neka je obrisu, razumecu.
