106 replies to this topic

[kapetanm]

Molim lepo, ja sam autentični pripadnik poslednje generacije pionira na ovim prostorima! Dobio i maramu i šapku sa petokrakom i sve... ali nikad nisam dobijao ideološki podobne knjige kao nagrade na školskim takmičenjima. (A nije da nije bilo prilike.) Jbg, nekom majka, nekom maćeha...

Nije to šapka, nego titovka. Mi smo imali temu - Tito, graditelj mostova među narodima.. Tu se pisalo iz srca

[Golubica]

Nije to šapka, nego titovka. Mi smo imali temu - Tito, graditelj mostova među narodima.. Tu se pisalo iz srca

Prosto ne znam da li da vas zalim ili da vam zavidim

[Uma]

Prosto ne znam da li da vas zalim ili da vam zavidim

Zaboravila sam da su se svake godine organizovala takmičenja o poznavanju Titovog lika i dela, npr. jedne godine se zvalo "Tito, revolucija, mir", a ja sam predstavljala svoju školu.
Imalo je to i dobrih strana, bila sam oslobođena nastave da bih mogla da učim iz brošure koju su štampali i koju je imao svaki đak. Na tome možeš da mi zavidiš, mislim to što nisma morala u školu .
A nagrada, naravno, prikladna knjiga.

[laufer]

Jednom sam dobio nagradu na tom takmicenju, neki fotostrip gde je mali Boris Bizetic glumio malog Tita.

Edited by laufer, 08 May 2009 - 22:22.

[kapetanm]

Ma bilo je tu onih - Tito i pčele, Tito i ribolov, fotografija. Ali dno je bilo ono sa svinjskom glavom koje mi je ostalo do dan danas, kad u kafani vidim istu u škembetu. Ali da mi je prezentirano ovo...

[Dunadan]

A nagrada, naravno, prikladna knjiga.

[mango]

Ja bih se osvrnuo na , kako bih je nazvao, novu žensku književnost - M. Bobić Mojsilović. Lj. Arsić , Basalo.
Bjelicu tu ne bih svrstavao, njeno ludilo nema veze sa opisima tipa " stavila sam krejon i obula salonke". Za njih je Mir-jam akademija. I naseo sam zahvaljujući žestokoj reklami, koja od nekog stvara pisca, potpuno nezasluženo

to nije ženska književnost nego losa književnost koju su napisale neke žene.

književnost je dobra ili losa, ali znam da je marketing voli da deli na pregrade....

[cyberwor/L/d]

književnost je dobra ili losa, ali znam da je marketing voli da deli na pregrade....

Knjizevnost jeste dobra ili losa (ma koji parametri bili) ali knjizevnost a ne marketing deli na pregrade. Nista novo. To znaju svi studenti knjizevnosti.

[M.M.]

Zanima me, da li se neko seća Lelejske gore i šta misli o tom romanu, ili npr. Pesme Oskara Daviča, koja je isto bila bljak lektira i po kojoj je, isto, Živojin Pavlović snimio TV seriju sa Radetom Šerbedžijom u glavnoj ulozi ?

Lelejska gora ima malo dobrih delova (razgovor sa drugim ja, neka vrsta podvajanja, citala pre neku godinu i nije mi bas ostalo u secanju, tako da ne bih mogla bas da diskutujem o tome).
Pesmi sam pristupila sa dosta predubedjenja i losih ocekivanja, a prijatno sam se iznenadila. Tema jeste angazovana, ali ne toliko kao u Lelejskoj gori (ili mi nije bila toliki gnjavez jer se radnja brze odvija i nije u pitanju provlacenje kroz sume), i inovativan je postupak, bar za srpsku knjizevnost - nesto sto lici na monolog toka svesti i radnja koja se odvija u nekoliko dana. Ocekivala sam mnogo gore, a kad je takav slucaj, covek se samo prijatno iznenadi ili obraduje, a kad u nesto udjes sa velikim ocekivanjima, uglavnom se razocaras, bar malo.
Inace, nemam kandidata za najgoru knjigu jer dobro biram sta cu citati. To mi se pre desava sa filmovima - da gledam nesto 20 min i batalim. To bi bio ekvivalent 20 stranica knjige, a toga nije bilo.

[kayser]

Majstor i Margarita!

[king louie]

Lelejska gora ima malo dobrih delova (razgovor sa drugim ja, neka vrsta podvajanja, citala pre neku godinu i nije mi bas ostalo u secanju, tako da ne bih mogla bas da diskutujem o tome).
Pesmi sam pristupila sa dosta predubedjenja i losih ocekivanja, a prijatno sam se iznenadila. Tema jeste angazovana, ali ne toliko kao u Lelejskoj gori (ili mi nije bila toliki gnjavez jer se radnja brze odvija i nije u pitanju provlacenje kroz sume), i inovativan je postupak, bar za srpsku knjizevnost - nesto sto lici na monolog toka svesti i radnja koja se odvija u nekoliko dana. Ocekivala sam mnogo gore, a kad je takav slucaj, covek se samo prijatno iznenadi ili obraduje, a kad u nesto udjes sa velikim ocekivanjima, uglavnom se razocaras, bar malo.
Inace, nemam kandidata za najgoru knjigu jer dobro biram sta cu citati. To mi se pre desava sa filmovima - da gledam nesto 20 min i batalim. To bi bio ekvivalent 20 stranica knjige, a toga nije bilo.

Preturam po pameti i ne mogu se sjetiti jesam li čitalo Lelejsku goru, ili ne. Pesmu jesam, isto se ničeg ne sjećam osim da mi je bilo zanimljivo i da mi se svidjela.

Zanima me jesu li oni, što im je Hazarski rečnik najgora knjiga, čitali Predeo slikan čajem. Kakvo je ono degutantno proseravanje tek.

Jedna moja najgora knjiga: Dnevnik o Čarnojeviću. Ne znam zapravo kakva je, jer sam je ostavio poslije par strana. Vjerovatno se radi
o velikom djelu srpske proze, samo sam ja slab čitalac.

Majstor i Margarita!

E jebiga, ti si još gori od mene. M&M je izvrsno i zabavno štivo. Pošaljite policajce na motociklu s mitraljezima. Zove Ivanuška iz ludnice. Izmami mi kez i sad kad se sjetim.

Edited by king louie, 11 May 2009 - 09:07.

[cyberwor/L/d]

Totalni promasaj, promasaj decenije je knjiga Catherine Millet, Sexualni zivot Catherine M (La vie sexuelle de Catherine M.). Autorka je sef redakcije Art Press i poznata francuska kulturna licnost. Knjiga je objavljena 2001 i izazvala je senzaciju zbog nevidjene slobode sa kojom Catherine Millet detaljno referise o svojim sexualnim egzibicijama i dugogodisnjem grupnom orgijanju na raznoraznim mestima u svako doba i nedoba, sa poznatima i nepoznatima.

Da se razumemo, ovu knjigu ne bacam medju skart zbog eventualnog moralnog snebivanja. Ama itch! Jednostavno, knjiga nema nikakvu stilsku formu vec stranica za stranicom nije nista drugo do beskonacno ponavljanje jedne te iste radnje - orgijanje sa varijacijama. Samo ljudsko mesiste na gomilu i neumorna razmena telesnih tecnosti sa bilo kim, bilo gde i bilo kako. Naravno, slede i nimalo erotski opisi ljudskog znoja i ostalih izlucevina, tela su samo tela bez lika i karaktera, sve na djuture, nista ni na sekund ulepsano ili romantizovano. Jedini imperativ je seuxalni nagon u liftovima, parkovima, mracnim budzacima, festama zatvorenog tipa. Nema pocetka, nema kraja, nema smisla. Zena je jednostavno hela samo da isprica bez da osudi ili (se) opravda. A ta prica nije nimalo interesantna. Samo nauzeoza nakon citanja.

Ova knjiga se svrstava kao francuska erotska knjizevnost. Nazalost to nije knjizevnost nego nebruseni raport i sasvim nepravedno se nalazi u istoj kategoriji kao na primer Anais Nin koju ne ljubim bas ali je zasluzeno klasifikovana kao erotska knjizevnost.

Edited by cyberwor/L/d, 13 May 2009 - 15:24.

[acajou]

Jedna od najgorih knjiga koje sam ikad procitala je bila "Sitnicarnica kod srecne ruke" Gorana Petrovica,a covek je jos dobio i neku knjizevnu nagradu za to...aj da kazem delo...dosadno,dosadno,pretencioznog stila,tesko za citanje,ne ostavlja nikakav utisak osim duboke zabokrecine...sreca te postoji i drugacija "domaca"knjizevnost.

[who_farted]

sestra keri - teodor drajzer

tolka knjiga a nigde valjane poente - niti valjanog lika. a sa takvim sam entuzijazmom krenula da je chitam, cudi me i danas otkud mi volje da je zavrsim...

[honey]

Eh...imam svasta da dodam na vec nareceno. Nadobijala sam se tokom godina mnogo dobrih knjiga (pokloni u raznim prilikama, sa sve posvetom, pa je red da se procita). Tako da je zalutalo tu i podosta kukolja. Plus, nagrade za vreme pionirskih dana i ponesto od "lektire za mucenje djaka"

Evo moje liste:
parizanski ciklus (ne znam zasto meni, Lelejska gora nije bila tako ogroman smor, uspela sam da je sazvacem kao western . Neke dve knjige od Antonija Isakovica su me udavile + deda Dobra Cosic, Vreme smrti, prvi deo (dovoljno mi je da zamislim da me neko primorava da citam citav opus i sva se stresem)
Milorad Pavic. Reci cu samo ovo: not my cup of tea. Nikad zavrsila Hazarski recnik. Procitala dve- tri krace knjige, s teskom mukom
Koeljo. Cudim se da ga niko nije do sada pomenuo. U vreme najvece popularnosti dobila sam nekoliko Alhemicara. Onda neku Veronika something i Na obali reke something i jos Djavo i gospodjica Something. Sve sreca da su sve prilicno kratke. Vazno da je covek namlatio milione na svoju trash literature
Onda, Da Vincijev kod.
Ljiljana Habjanovic Djurovic. Uzas pa na kub . A bila kao jedno vreme najprodavanija u Srbiji. Tri knjige, koje su u stvari sve jedno isto o neizmernim patnjama njenog neznog zenskog bica.
Poslednja knjiga koju sam bacila neprocitanu: My sister's keeper. Tipican primerak pisca koji zagrize u kontroverzan topik koji nije u stanju da sazvace, pocetak taman da te zainteresuje i uvuce u pricu, a onda razocaranje. Limunada, jednodimenzionalni likovi, previse sporednih prica, dosada. Sad cujem da se snima film sa Kameron Dijaz.

Kad bolje razmislim, mnogo sam propatila za knjizevnos'