89 replies to this topic

[PRESHEVARI]

Dimitrije Shutercic???!!!
Probao sam google...nigde ga nema.

[Pristevac]

ZA GORU I GORANE"
(naziv originalnog naslova:"Per Gore dhe Goranet"


Par reči o samom autoru

Nazif Dokle je Goranin-Goranac. Rođen u selu Borje 1945 godine.Završava srednju školu za skulpturu, a potom fakultet za albanski jezik i književnost.Tokom 37-godišnjeg radnog iskustva nalazi se na dužnosti pedagoga, pa sve do glavnog nadzornog inspektora za obrazovanje za rejon Kuks na kojem se nalazi i dana danas.
Uporedo se bavi scenografijom, a i kustos je muzeja u Kuksu gde i danas radi.Dva puta je odlikovan medaljom. " Naim Frasheri" trećeg reda(najviši rang), te dvostruki nosilac titule "Zaslužni pedagog" a koju je inače dobilo samo 26 osoba u 90-ogodišnjoj istoriji obrazovanja u Albaniji..
Slikar, vajar, autor 30 naučnih radova koji su publikovani, autor nekoliko dokumentarnih TV emisija, objavio i 10 naučnih radova (knjiga)
Autor mnogih skulptura u drvetu, kamenu, betonu.Osnivač klulturtnog društva "GORA" u Kuksu avgusta 1991 godine. Ranijih godina bio proganjan zbog dizanja glasa protiv asimilacije dela Gorana-Goranaca
__________________________________________


Etnografska oblast Gora prostire se istočnim deklom prema Kuksu, planina Zarza (1347m.n.v), na severu Kašine glave (2004m.n.v.), na istoku Gemitaš (2181m.n.v.), na jugu Kalabak (82174m.n.v.) na jugozapadu, Galica (2480m.n.v.), na Pikelima(2395m.n.v.) na severozapadu, prihvatajući da se ove granice ne mogu uzeti kao tačne i obeležavaju tradicionalnu prirodnu granicu Ove oblasti ( misli se na Grru), na jugozapadu, zapadu i severozapadu graniče se sa Ljumom, a na istoku sa Tetovom.Između ovih prostora prolazi granica između Kosova i Albanije.
Iako izostaju glavni putevi ova pozicija joj obezbeđuje vezu sa Ljumom između kanjona Vane i Loshe skale, sa Tetovom preko prevoja Šare, sa Debrom preko tesnaca Čaja, i sa Kosovom sa jedinim prohodnim putem i za motorna vozila.
Ova oblast raspolaže sa jednim izlomljenim terenom, ali bogatim letnjim pašnjacima, tekućim vodama i šumama.Borska reka zajedno sa Orgoškom i Topojanskom formiraju Ljumu(Vana), glavnu pritoku Belog Drima koje se sreću kod Ljumske kule.Oštre zime i sveža leta karakterizuju njenu klimu.Osnovne privredne grane su bile stočarstvo i propratna zemljoradnja i zanatstvo.Gorani su bili čuveni poslastičari, a takođe i kao vrsni oružari.
Sva gorska sela su skoncentrisana naselja, a dosta od njih sa utvrđenim urbanim licem.Tipična kuća je dvostpratnica sa unutrašnjim stubištem gde je prvi sprat služio za imovinu, dok drugi za življenje.Građene su od kamena i vezivnog materijala od blata.Gora se odlikovala i obradom tekstila i vune.U oblačenju žene su se razliokvale(dejke=devojke) i(mužene=udate)
Za kolo ili oro tipičan je polukrug "Horo".Pesme se ne pridružuju muzičkom instrumentima čiji je fond sastavlje od kavala, daire, tupana i zurle, ne isključujući ni one primitivne ideofone, aerofone itd.
Sport(pelivani) ili "prijačanje"(rvanje), atletika i drugo, ima posebnu tradiciju u Gori.Ovde su sportska takmičenja deo svadbenih ceremonija.
Tradicija obrade kamena i drva je veoma bleda.
Od 1348 godine kada se po prvi put srećemo sa pisanim dokumentima kroz prohujale vekove pa do danas ime "GORA" nalazimo neporomenjeno.Ova reč je slovenskog govornog fonda i znači "ŠUMA"
Od 1529-1536 god.Gora podpada pod Dugađinski sandžak, i još od XV veka je deo te oblasti sa istim imenom.Bez osvrtanja kako su se odvijale Otomanske administrativne deobe i podele, ova oblast je potojano zavisna od Prizrena.

Godine1923. politička granica je podelila Goru na dva dela do današnjeg dana. 19 sela ostaju unutar granica FNRJ i 9 unutar granica Albanije.Od ovih poslednjih devet(Borje, Orešok, Crneljevo, Očiklje, Košarišta, Zapod, Orgošta) su sačuvala etnoklulturnu slovensku osobenost sa drugim selima sa druge strane granice i jasnu opoziciju sa još 10 sela na ovoj teritoriji(Bele, Lomje, Nimqe, Topojan, Brekija, Kolovoz, Turaj, Shtreze, Xhaferaj i Novosej) i sva druga sela sa Albanskim naseljima.
Ovde je mesto da se istakne da nam se čini ili nameće pogrešna identifikacija Gore sa slovenskiom naseljima na ovu oblast i isključivanje sela sa Albanskim naseljima.Iznad svake ove celine svakojaka procena bi bila necelosna.
Sva sela koja su obuhvaćena u albanskoj državi formirali su opštinu Gora sa centromu selu Šištejec, inače zavisna od oblasti Ljuma sa centrom u mestu Bicaj sa kosovskom oblasti sa centrom u Krumi i kasnije(1925god.) u Kuksu.Kasnije zavisna okolina Ljume i zavisna okolina Kuksa podelila su se na dva lokaliteta:(Šištejec i Zapod) a kasnije u četiri susedna sela(Šištejec, Borje, Zapod, Topojane) i tri posebna sela( Ljojme, Belje, Nimqe) koji su se administrativno povezali sa ujedninjem sleima Shicen(Ljume)
Posle 1948 god. sela sa nealbanskim življem doživljavaju celosnu izolaciju.Posebno posle 1967 god. duhovni teror, u ime borbe protiv zaostalih verskih zakona, počeo se u Gori otuđivati, a sa izuzećem u porodičnoj komunikaciji bio je zabranjen za upotrebu.Borba protiv te kulture(gorske) bila je čak inistitucionalizovana.
Ulogu su odigrale i četvorogodišje Albanske škole otvorene u svim selima Gore, zatim osnovna učilišta, tri srednje,zajedno sa tri kulturne ustanove koji su u ograničenim danima za život nisu nadmašivale brojku od 9.000 žitelja.Narodna kultura Gore, prvenstveno usmena tvorvina, probala je da se stavi na scenu, da se propagira i proučava.Za ovo pitanje ili saznanje za ovu etnografsku okolnost- gorsko pitanje je bilo obavijeno ljuskom prepotencije na ćutanje i glazura na blago slovenske etničke egocentracije od političkih predrasuda usidrenih u večiti albansko-srpski konflikt, sa kojim i za koji Gorani i Gora nemaju i ne može da im se natovari sa odgovornošću, a još manje su krivi.Njihova sudbina je povezana sa Albancim.Njihovo(Gorani) bitisanje, život, kultura i historija daje znake mira. Ova svojstva mogu samo da doprinesu za međuetnička i međunacionalna pomirenja, a toliko isprepletana i zaoštrena na balkanskim prostorima.
Dvojnu ulogu imaju elektrifikacja, saobraćaj, masovna informacija, kolektivizacija zemljoradnje intenziviranje odnosa sa Albancima, visoko obrazovanje ostanak mnogih Gorana sa druge strane granice, masovna iseljenja za Tiranu, Kuks, Elbasan, Drač, Đirokastru, Korču, Patos i dr.
Po gradovima srednje generacije u fazi asimilicaije, dok u perifernim selima započinje kompromitacija jezika, a posebno u lektici, zajedno sa ograničavanjem komunikacije.Mnogi obredi i običaji su izumrli.I pored rezistencije i oblačenja, zajedno sa ograničavanjem na njenu upotrebu, pretrpljene su izvesne promene.I pored svega ovoga sela u Gori su dosta dobro sačuvale etničke osobenosti u svim dimenzijama.


Od suseda Gorani se nazivaju "Gorani", "Torbeši", "Poturi", a njihov jezik "našinski" i "Škeništ". Sebe nazivaju "Gorani" ili "Našinci", a jezik našinski.
Svakako na sporadičan način, problem nije ostao van interesa istraživača.Od Abanaca M.Krasniqi, M.Trnava, S. Hoxha. S.Gashi, S.Pulaha stanovništvo ove oblasti opredeljuju kao Slovene. A.Gjergji proučava narodnu nošnju, R.Rojzi je opredeljuje kao etniografsku oblast unutar albanskog prostora, dok B.Jubani daje nova značajna saznanja iz prošlosti. Od Gorana Mesud Imamović, Hamid Islami, Sadik Idrizi i neki drugi slede oblasno folklorno bogatstvo i moderne poetske izraze.
Od Makedonaca N.Limanovski, G. Palikrusheva i A.Jovanovski bacaju svetlo u vezi naziva"TORBEŠ", a Rus Ivan Jastrebov misli da su GOrani ustvari Srbi, dok Šelinčev tvrdi da su Makednoci.
Ipak jedno kompleksno i interdisciplinarno prikazivanje izvora u najpreglednijim virovima reljefa mogu da nas odnesu ako ne u zaključak, u tesnac odakle može da počne objašnjenje.
Izvori pokazuju da je ova oblast bila naseljena još od davnina.Tako Gora može da se identifikuje sa geoetničkim terminom"Opustošena Ilirija"(Iliria e shkretuar), koju spominju dva drevna autora: Polibije i Tit Livije.Govoreći o putovanju Perseove delagacije kralju Makedonije za Gent(169.g.p.n.e.) kažu:
"" Oni su prošli sa planina Skardi zaobišli su oblast"Opustošena Ilirija".Ova mesta su opustošili Makedonci da bi sprečili Dardane da bi se preselili u Iliriju i Makedoniju. Ako je "Oane" grad odakle su krenuli delegati Tetovo, onda nema zašto bi ovo mišljenje bilo neprimamljivo i realno objašnjivo.
Kod Ljumske kule, poznati put "Lisus-Naisus" jedan ogranak kod tesnaca na Vani, koji je preko Gore povezivao centralnu Iliriju sa predelima Makedonije.Drugi izvori retrasiraju ovu značajnu vojnu, trgovačku i kulturnu arteriju.Rimska stanica na Vani kontrolisala je otvor tesnaca kod Šištejeca.Dalje, trasa može da se sledi i toponimom"Pazarlija" od istoka ka Šištejecu gde su od davnina prolazili karavani za Tetovo.Ovaj itinirar je najznačajnija geoklimatska segmentna veza za put Ljumska Kula-Tetovo.
Više od filantropskog angažovanja Sinana Paše da oživi sve ovo je izgradnja "Mosta Sunca" negde u tesnacu Vape, kojeg spominje i Ami Bue(940god.) in što su se potrudili pri identifikaciji Han(1863 god.) i Jastrebov(1867god.).U XIX veku govori se o reaktiviranju u tesnaca, ali sada u pravcu "Ljama e nuses"-Orgosht-Prizren"
Na ove tragove se prododaju i Dalmatinske sekire upotrebljavane kao ekvivalentna razmena proneđenih u selima Borje, Šeštejec i Novosej, što govori o jednom razgraničavanju ove trase kod Borske reke i nadalje
sredjovekovno naselje se dobro proučava.U ovom vremenskom krugu pripadaju mu i nekolko toponima koji beleži isšezla sela.Toponimi "Klise"(od jedne klisure, inače vizantijski naziv za tačke carinske kontrole) i "Paraspur"( vizantijski naziv za svojinu), borjansko groblje, bogatsvtvo ovoga sela (640 pronađenih vizantijskih moneti iz XI i XII veka) mnogobrojni crkveni toponimi osvedočeni u selima: Rapce, Novosej, Nimqe, i Irgosht.
U polovini XIV veka sela u Gori su konsolidovana, a neka od njih bivaju i vlasništvo manastira.
Po turskim popisima od 1571-1591 god., gorska nahija je imala 38 sela, iako antroponimski odnosi ovih registara ne otrkrivaju tačnu etničku realnost, to ukazuje na Slovensku pipadnost na stanovnike od nekih sela, ali albansko-slovensku u nekim selima u procesu zajednička aimilacije.
U 1571 godini u Gori postoje 1355 domaćinstva sa čisto slovenskim toponimima, 34 sa Albanskim, i 134 sa albansko-slovenskim.
Selam Pulaha proučavajući ovu etničku okolnost zaključuje:" Preovlađivanje isto slovenske antroponimije, neširenje procesa islamizacije, nađenih u jednom kompletnom ambijentu sa albanskom antroponomijom, uverava nas da u Gori celosno živi jedna enklava sa slovenskiom naseljima unutar jednog albanskog ambijenta sa abanskom antroponomijom.Međutim sa druge strane se ne može reći da su sva sela gorske nahije bila naseljena samo sa slovenskim življem.

Sami fakt gde nalazimo 178 dmaćinstva sa albanskom antroponomijom a takođe sa albansko-slovenskom , svedoči da su ovde postojala naselja koja su živela zajedno sa slovenskim življem, koja su se najviše nalazila u selima: Kruševo, Šištejec, Topojan, Novo Selo, Orčikle, Ljuma, Štrezeve, Bitiq, Manjan i dr.
Svakako po ovom autoru između dva naroda bi trebalo da se razvija pod dolasku slovenskog življa, što ih je prinuđivalo u asimilaciju u albanski element.
Kasnije, kak su tekli događaji nije poznati, međutim može se reći da na kraju XVII veka ova sedla nalazimo polarizovana na Albance i Slovene(približni odnos (1:3).Od 38 sela koje je imala oblasti(nahija) , 11 je pripadalo albanskom, i 27 Slovenskom, odnos sa kojim se suočavamo i danas.
Proces islamizcije intenziviran je u oblasti Paštrik, Domeštic, Ljuma
Između 1571-1591 godine, u Gori tekao veoma sporo.U Ljumi je 1571 god. islamizirano 443 kuće, nasuprot 282 u Gori.Ako se zna da je oblast Gore sačinjavalo duplo veći broj sela nego u Ljumi, nije teško da se ova proces u Gori odvijao laganije

Da bi olakšali vojnu mobilizaciju Visoka Porta je u XVII veku primenila jednu novu administrativnu podelu barjaka(barjaktartsva).Gora se uz etničku pripadnost deli na dve takve jedinice, i to: na "barjak Dolovič" sa centrom i Pakištu, i "barjak Topojan" sa centrom u Topojanu. Treba spomenuti da je običajno pravo na barjak zahvaljujući na intenzivniji razvoj u oblasti Gore kao najuticajniji izvori u poređenju sa drugim oblastima. Proučavanje jezika i kulture Gore kao najuticajniji izvori, sačinjavaju osnovu na početak vertikalnog preseka tog izvora.I ovde se mi zadržavamo na pregledne fenomene: etimologija, ttnografija, duhovna kultura idr., koji rasvetljavaju mnoge aspekte na sastojak i nprirodu problema.
Govor u Gori predstavlja jedan arhaični slovenski dijalekat u posebnim uslovima i reinovacijama, konverzacije, daleko od majčinog stabla.U svim jezičkim sistemima bliži je makednonkom, a dalje od srpskog jezika.Fonetizam kao gramatička kategorija na opredeljnost i neopredeljenost, jedan od stabilnih svojstva makednoskog jezika, udaljava ga od srpskog jezika kome nedostaje ovo svojstvo:( kon-konov -konot-onivi-konovo-koniti-jabukava-jabukana-jabukene-jabukete; dete-detevo-deteno-deteto-deca-decava-decana-decata)

Na sprotiv toponima "Gora" oronimi "Galaič", "Kortinik", "Mali Vrh", koji pripadaju srpskom fondu, mikrotoponimi reči je celosno makedonska( Čukiče, Brdce,Maleva Mlaka, Ilina reka, Plajna, Đurđev,L'k, Lokvo, Studenec i dr.)U obadva plana ne izostaju ni albanski lementi (Pishec,Derbushovci) i aromunski( Ljupanovci, Vlahinci, Ljupjanovo, Jabuko)koji su sasvim slavizirani. U lektici su se nagomilali i prilični turcizmi, a pomalo albanizmi i aromunizmi.
Albanski prizvuk je prisutan i u fonetici.Možese reči da je glasovni sistem govora u Gori dosledno i celosno pod uticajem , i čini nam se da je vidljivo od dobijanja na glas "e"(e sa dve tačke u albanskom pravopisu) što u celosti izostaje u slovenskiom jezicima.I u kulturi preovlađuje slovenski element:
Beda Zeus slovenskog Panteona ju opšte poznat i postoji.I dan danas je osnovna narodna kletva:"DA TE FATI BEDOVA"
Pauk kao tabu i kao verovesnik, se pojavljuje kao i drugi slovenski predznak kod slovenskoih pagana za koga su smatrali da je pauk personifikacija Boga gromovnika.
Ovde žive i mnoge mitološke figure, verovanja i obredi, zakoni i religiozna praktikovanja koja u tipično slovenska.Ova oblast ima i sačuvano ogromno folklorno bogastvo.U međuvremenu iako je materijlana kultura integrisana u albanski prostor, ona je očuvala specifičnost i identitet sa duhovnog aspekta, sa setom na svoju dobrotu.
Kad se objašnjava priroda jezika i duhovna konstitucija Gorana, ne može se ostaviti sa strane i neke druge okolnosti, kao podinjenost susedima, migracija stanovništva, brak, pečalbarstvo...
Bez obzira na vreme, u XVI veku se potvrđuje prisustvo Albanaca.. Iako minimalno to sledi albanski knotinuitet u ovoj prostornoj vremenskoj granici.Nije teško praviti razlike između albanskih entroponima: Kuk, Balja, Ber, Derbuz, Niljek, Palj, sa slovenskim toponimima: Kuka(lans), Kuk(ef) Kamen, Mal(eva) Mlaka,Balj(evo) gumno, Derbuš(ovo), Nik(etef(ci), Lek(ova) Livada, Pol)ojna) i dr.I danas neki od ovih antroponima, sada već kao pantronimi koji su još uvek u upotrebi: (Uka, Balja,Belja, Palja, Tuce idr.)
Dve tipično albanske reči, najmanje i pored albanskih proučavanja, i koji ih albanski jezik čuva kao okamenjen u toponomiji ili drugim mestima u govoru Gore još nisu aktivni.
Na Kosovu u dolini obadva Drima, prisustvo Aromuna je potvrđeno. Izvori govore da su oni potisnuti u Gori. Toponim " Šištejec", što potiče od reči"Šištofc"(na aromunskom zanči "Selo"), jasno označava aromunske tačke. Spominjanje Aromiunaca u narodnoj pesmi ("S'nce zajde među dve planine, a ja legnah među dve Vlahinje), mikrotoponim "Šundinci"(mahala u selu Borje), od "Šunda", tipičan aromunski patronim u Korči i Đirokastri.Aromunski termini ugovoru u Gori (Junec, urda, čulja, čučulj, skut, šlajkulj i dr.)patronim "Vlaca"(Pakište) , ako i tipičan patronim"Uka"-Voke, Ljupna, zajedno sa toponimima "Ljupanoavo"; "jabuke", "Ljupanovci"(Borje) su takođe argumenti za ovo.Što se tiče odnosa do ženidbenih veza, zajedno sa etničkom konzervacijom nisu izostale znamenite veze sa Albancima.Kao što je imalo migracije po Gori, ne izostaju ni doseljavanja koja su asimilovana.Ovde se govori za albanski element, sa kojim su živeli u simbiozi od davnina, pa niti sela sa albanskim življem.

Pečalbarstvo je bio drugi život gorana. Mesta gde su najčešće odlazili u pečalbu su: Albanija, Hrvatska, Srbija, Makedonija, Bugarska, Austrija, Poljska , Turska, Rumunija, Grčka, Egipat i druga mesta.
Da bi se rasvetlilo još više nepoznanica , treba dobro proučiti jezik i kulturu svih sela u Gori sa albanskim življem, koji kriju mnoge pojave i fenomene, veliki broj skamenjenih fosila koji kriju pojave i fenomena na gorsku specifičnost raznih vremenskih perioda.

Posle ovog pregleda, prirodno nameće se pitanje:
Kako se stvorilo ovo slovensko ostrvo u etničkom albanskom moru, i koja je etnogeneza ovih naselja?
Ne može da se zamisli, i kao rezultat na prisilnu makedonizaciju u vreme 20 godina postojanja velike države cara Samuila, od kulminacije do njenog pada(998-1018), kada se nije desila Albanizacija u 80 godina albanske države, koja je obuhvatila i ovu oblast.Iako bi možda da prihvatimo da se mogla desiti srbizacija zbog 150-godišnje vladavine (1227-1459), tada bi rezultati bili srpski, no i ta mogućnost odpada.
Pored odpadanja obadve hipoteze, ostaje treća po kojoj su Gorani doseljeni.Od istraživača koji su se direktno ili indirektno zanimali za Goru, samo Selami Pulaha zastupa ovo mišljenje.I Mesud Islamović (Medo Goranin), iako poetski prihvata ovo mišljenje.Ne zna se da li Aleksnadra Stojanovski zastupa ovo mišljenje kojim je u svojem nastojanju da objasni poreklo reči:"TORBEŠ", kaže: "Čini nam se neuspostavljena teza za jednu etničkugrupu sa posebnim etničkim imenom i potvrđuje Torbeške dijaspore, uzimajući da se i sami Gorani osećaju Torbešima.
Onda odakle , kada i zašto su došli Gorani u njhihovu istorijsku zemlju? Uzimajući da se ostaje u oblacima srednjovekovne istorije, oslanjamo se na podatke koji su stigli do nas.U pitanj je naziv "TORBEŠ" Od njegovog porekla i rasprostranjenosti vremenu i prostoru, čini nam se da može da se vidi nešto.Pošto još nije dat siguran i defnitivan odgovor na poreklo reči, moraće da se osvrne na sve moguće varijante.Tako spored jednog mišljenja ime "TORBEŠ" treba tražiti kroz vekove, kao mnogo staro ime slovenskih naroda. Drugi ga povezuju uz bogumislki pokret, i Torbeše tretiraju kao poslednji ostatak ovog pokreta.

Ne može se zanemariti ni narodna etimologija koja ovom imenu daje pežorativne osobenosti kojim su Torbeši promenili veru za jedan džak brašna, ili nešto drugo. Aleksandar Stojanovski naslanjajući se na turskog istoričara Uzun Čaršlija, upoznaje nas sa podacima da su kandidati za janičare(deca i omladinci) nošeni u specijalne torbe, i mišljenja je da je ovaj naziv prihvaćen za islamizirane Makedonce.
Mnogo je važno da se spomene i još nešto.Ovo ime se povezuje i sa persijskom konstrukcijom"Torbekeš", što znači torbar ili prosjak.
U Ljumi nalazimo dve varijante za narodnu etimologiju "Torbeš" u Gori. Pored prve varijante, gde se "Torbeš" povezuje sa "Dort-beš" (turski četir-pet) govori koliko se kuća poturčilo, a u Ljumi samo jedan.Da se samo doda da u okolini Kuksa postoji mišljenje da je Goranima ovo ime ostalo kao posledica pečalbarstva, koje ih je nateralo da odu u beli svet sa torbom na ramenu, iako se ne zna šta je nateralo Galaba Palikrushevu da veruje ovoj predpostavci, radi narodnog kazivanja može se reći da je u slučaju Gore ovo objašnjenje dobija ocenu kao "Reffugium absurdum"
U svim slučajevima naziv "Torbeš" se upotrebljava sa uvredljivom konotacijom,Dve kontradiktorne narodne etimologije, što su registrovane u Ljumi, na nalazi nikakviu naučnu podlogu od istorijskih izvora.Pored turskih registara u Opolju se islamizacija završila, u Ljumi napredovala, dok je u Gori ulazila samo kod albanskog elementa. Kasnije u XVII veku nalazimo Ljumu islamiziranu.
Teško je da su Gorani dobili ovo ime zbog malh domaćinstava koje su negovali.U slučaju imenovanja, onda ne bi bilo razloga za uvredljivu konotaciju. Osim toga poznato je da su Gorani za pečalbarstvo počeli mnogo kasnije da se zanumaju, budući da su propali zanati kao stočarstvo, oružarstvo, ćumurdžije, pravljenje grnčarija itd.
Za prisilno sabiranje dece i omladine za janičare, bili su pogođeni svi narodi na Balkanu.
Naziv"Torbeš" koji se lokalizira u nekoliko izolovanih punktova, nije refleks na jedan najmanje izolovan fenomen. Iako prihvatamo ovo poreklo, nismo saglasni sa pežorativniom ocenom za imenovanje.
U međuvremenu najviše privlači mišljenje daje naziv "Torbeš"ime najstarijeg slovenskog naselja u Makedoniji, i ne mogu da se uoče neke dileme. Nema nikakvih informacija, ili najmanje nije poznato postojanje ovakvog imena.Ponovno pežorativno težište neće moći da se ponovo dokazuje. Ako jedna polupacija zadržava ovaj naziv, onda bi ga i sačuvala.Ovo nije slučajno.Tako i Gorani ne spoznaju sebe kao "Torbeši", već drugi tako nazivaju sa svojim prezirom i stavom.
Odkako se analiziraju sva ova razmišljanja oko porekla imena "Torbeš" postoji neka verodostojnost da se time povezujje sa bogumilskom pokretom, čiji je centar bio u današnjoj Makedoniji.
Ovaj pokret koji je započeo sredinom X veka, tačnije 1018-1118. godine je propraćen sa neprimernim progonima, prosleđeni s pokretima življa u različitim pravcima.Da bi se podcenjivali bogumilski jeretici, oni su oih nazivali Babunima, Torbešima, Patarenima, Kuduđerima.Pogrdan naziv Torbeš (prosjak)sa koji je pravoslavna crkva ponižavala jeretike, ti koji su se pobunili protiv prošenja neretko su progonjeni do današnjih dana....


P.S. Ovo je samo jedno malo poglavlje istoimene knjige.

[chilli]

ZA GORU I GORANE"
(naziv originalnog naslova:"Per Gore dhe Goranet"

...

P.S. Ovo je samo jedno malo poglavlje istoimene knjige.

Hvala na jednom malom poglavlju Pristevac, ako si u mogućnosti da postaviš još malo (nastavak), bilo bi odlično!

..uz neke fotografije, eventualno...

A imam i pitanje: da li su Goranci i Torbeši dva naziva za jedan isti narod (čak iako drugi ima pežorativno značenje)? Kako se nazivaju muslimani u jugo-zapadnom delu Makedonije i da li su oni Goranci? To me malo zbunjuje, naročito kad na državnom makedonskom radiju slušam vesti na -bosanskom jeziku..

Može li pojašnjenje, Prištevac?

Hvala!


edit:istočno-zapadnom delu

Edited by chillix, 01 June 2010 - 16:43.

[GordanaZ]

A imam i pitanje: da li su Goranci i Torbeši dva naziva za jedan isti narod (čak iako drugi ima pežorativno značenje)? Kako se nazivaju muslimani u jugo-zapadnom delu Makedonije i da li su oni Goranci? To me malo zbunjuje, naročito kad na državnom makedonskom radiju slušam vesti na -bosanskom jeziku..

Može li pojašnjenje, Prištevac?
Hvala!
edit:istočno-zapadnom delu

Da, volela bih i ja to isto da znam, ako ti nije tesko...
Isto pitanje sam postavila ti na jos jednom topiku.

Edited by Gordana_64, 01 June 2010 - 16:51.

[Pristevac]

Hvala na jednom malom poglavlju Pristevac, ako si u mogućnosti da postaviš još malo (nastavak), bilo bi odlično!

..uz neke fotografije, eventualno...

A imam i pitanje: da li su Goranci i Torbeši dva naziva za jedan isti narod (čak iako drugi ima pežorativno značenje)? Kako se nazivaju muslimani u jugo-istočnom delu Makedonije i da li su oni Goranci? To me malo zbunjuje, naročito kad na državnom makedonskom radiju slušam vesti na -bosanskom jeziku..

Može li pojašnjenje, Prištevac?

Hvala!

Ne znam na kakve fotografije misliš.
U biti jesu isti narod.U prizrenskoj Župi je naziv "Torbeš" bio odomaćeniji nego li u Gori, ali su i Gorane -Gorance takođe nazivali Torbešima.Razlika je samo da su sela u Gori vekovima bile etnički čista, dok su u prizrenskoj Župi postojala i mešovita sela sa srpskim življem.
U Makedonij postoja samo dva sela u okolini Tetova, Urvič i Jelovjane. Dobar deo stanovnika iz ova dva sela se 50-ih i 60-ih godina odselio za Tursku u okolini grada Jedrene (Edirne), mada se takođe dobar deo stanovništva iz Gore tih nesrećnih godina iselio za Tursku iz već poiznatih zbivanja.
Posle kosovskog rata jedan deo Gorana-Goranace se izjašnjava kao Bošnjaci.O pozadini toga izjašnjavanja postoje oprečna razmišljanja, mada je moje lično mišljenje o tome takođe asilmilatorskog karaktera.Grupa ljudi koja zastupa tezu da su Gorani-Goranci ustvari Bošnjaci odnosno poslednji sledbenici Bogumila je na veoma klimavim nogama, i to služi jednoj grupi ljudi da profitirali na Kosovu. U parlamantu Kosova postoji zagarantovano poslaničko mesto bez obzira na dobijene glsove. Goranska etnčka manjina je takođe i ustavno definisana u ustavu R.Kosova.
Ovo samo ukratko, a za daljnja pitanja rado ću odgovoriti ako znam.
Etnička karta Gore:

Attached Files

•  III_1_.bmp   1009.51KB   115 downloads

[Pristevac]

Pošto sam ja Šop, a Goranci i Šopi su srodni, da dam mali doprinos temi. U mestu gde sam rodjen bilo je par porodica Goranaca, jedna porodica je živela u našoj kući (bili su siromašni pa ih je deda pomagao) i tek kasnije kad sam malo odrastao sam shvatio da oni nisu govorili Šopski, iako smo se dobro razumeli , jezici pripadaju istoj grupi i vrlo su slični (danas postoji polemika o tome da li su to jezici ili narečja, da imamo države sigurno bi bili jezici )

Imam negde materijal o istoriji Torlaka,Goranaca, Šopa,... ako pronadjem postaviću.

Teza da je dijalekt kojim govore Gorani-Goranci govore torlačkim dijalektom je netačna i ima asimilatorsku pozadinu..U gornjem tekstu je veoma dobro objašnjeno od autora koji je i filolog da je taj dijalekat veoma bliži makedonskom jeziku negoli srpskom.

[chilli]

Ne znam na kakve fotografije misliš.
U biti jesu isti narod.U prizrenskoj Župi je naziv "Torbeš" bio odomaćeniji nego li u Gori, ali su i Gorane -Gorance takođe nazivali Torbešima.Razlika je samo da su sela u Gori vekovima bile etnički čista, dok su u prizrenskoj Župi postojala i mešovita sela sa srpskim življem.
U Makedonij postoja samo dva sela u okolini Tetova, Urvič i Jelovjane. Dobar deo stanovnika iz ova dva sela se 50-ih i 60-ih godina odselio za Tursku u okolini grada Jedrene (Edirne), mada se takođe dobar deo stanovništva iz Gore tih nesrećnih godina iselio za Tursku iz već poiznatih zbivanja.
Posle kosovskog rata jedan deo Gorana-Goranace se izjašnjava kao Bošnjaci.O pozadini toga izjašnjavanja postoje oprečna razmišljanja, mada je moje lično mišljenje o tome takođe asilmilatorskog karaktera.Grupa ljudi koja zastupa tezu da su Gorani-Goranci ustvari Bošnjaci odnosno poslednji sledbenici Bogumila je na veoma klimavim nogama, i to služi jednoj grupi ljudi da profitirali na Kosovu. U parlamantu Kosova postoji zagarantovano poslaničko mesto bez obzira na dobijene glsove. Goranska etnčka manjina je takođe i ustavno definisana u ustavu R.Kosova.
Ovo samo ukratko, a za daljnja pitanja rado ću odgovoriti ako znam.
Etnička karta Gore:

Mislio sam na fotografije naselja, kuća, planina, ljudi...

Ustvari, možda nisam postavio pitanje na pravi način...
U okolini Prespanskog jezera, prolazio sam kroz naselja (Oteševo, ostalih trenutno ne mogu da se setim) koja naseljavaju i muslimani, ali vidim da imaju slovenska prezimena. Da li su oni Turci ili Torbeši ili...? Koje su njihove veze s Gorancima? U opštini Debarca ima selo Gorenci, čije stanovnike Makedonci zovu Torbešima?

[Pristevac]

Teza da je dijalekt kojim govore Gorani-Goranci govore torlačkim dijalektom je netačna i ima asimilatorsku pozadinu..U gornjem tekstu je veoma dobro objašnjeno od autora koji je i filolog da je taj dijalekat veoma bliži makedonskom jeziku negoli srpskom.

P.S.Oko istorije Gorana -Goranac posedujem skoro sve knjige koje su štampane kako na srpskom, tako na makedonskom i albanskom,U poslednje vreme je i Bugarska pokazivala "interesovanje" za Gorance .Posleratnih godina su Goru posećivali i neki emisari- istroričari iz Bugarske sa teorijom da su Goranci eto ustvari Bugari zbog "navodno" pronađenih tragova Bogumilstva u Gori sa obe strane granice(misli se na Kosovo i Albaniju)
Tezu da su Gorani Bošnjaci zastupa i jedan krug ljudi koji su okupljeni u jednoj partiji i nalaze se na vlasti na lokalnom nivou u opštini Dragaš..Jedina veza im je pored islama, navodno bogumilstvo koje bilo rasprostranjeno među Goranima.No poznavajući sve istorjiske okolnosti oko bogumilskog pokreta, to je veoma prozirna i diletanstka teorija za običnog čitaoca , a kamo li za ozbiljnije istoričare.No to je već sasvim druga tema sa sasvim drugom pozadinom.

Edited by Pristevac, 01 June 2010 - 21:08.

[Pristevac]

Mislio sam na fotografije naselja, kuća, planina, ljudi...

Ustvari, možda nisam postavio pitanje na pravi način...
U okolini Prespanskog jezera, prolazio sam kroz naselja (Oteševo, ostalih trenutno ne mogu da se setim) koja naseljavaju i muslimani, ali vidim da imaju slovenska prezimena. Da li su oni Turci ili Torbeši ili...? Koje su njihove veze s Gorancima? U opštini Debarca ima selo Gorenci, čije stanovnike Makedonci zovu Torbešima?

Nijazi Limanovski je zastupao tezu da su to ustvari islamizirani Makedonci.U okolini Kičeva postoje par sela( Čelopeci naprimer) koji takođe imaju slvenska prezimena većinom.Ne osećaju se Makednocima i ranije su se izjašnjavali kao Turci.Ova tema je nedovoljno istraživana, ali postoje neke teorije o Pomacima, narodu koji govori slovenskim dijalektima, a svi su muslimani. Bilo ih je u Grčkoj , ali je čini mi se izvršeno "humano preseljenje" negde 1922 godina kada se pola miliona Pomaka odselilo za Tursku.Danas ih u Grčko ima oko 20.000 ali ne smeju govoriti svojim jezikom isto kao i Makedonci.
Ima ih takođe u povećem broju i u Bugarskoj (oko Rodopa) ta su i oni bili izlagani asimiliaciji od Bugara kada su im nasilno menjana imena i prezimena. Takođe su se Pomaci iz Bugarske masivno iseljavali za Tursku.
Posmtarao sam neke video snimke sa njhovih svadbi, njihove narodne nošnje, folklora uopšte i postoje ogromne sličnosti između Pomaka i Gorana.Geografske i politička podele te rasutost po okolniom državama i zaostalost je učinilo svoje da se izgube bliži kontakti.
Operiše se da Pomaka ima negde oko 1 milion.
P.S. ovo pišem po sećanju te su moguća neka sitna pomeranja

Edited by Pristevac, 01 June 2010 - 18:09.

[chilli]

...

Hvala ti, malo si mi razjasnio (ukoliko je uopšte moguće razjasniti događanja u "balkanskom loncu")..

P.S. čekam još neko poglavlje "Per Gore dhe Goranet" i foto

[sanguinic]

Iteresantna tema. Priznajem da sam malo toga znala o Goranima (Gorancima) dok nisam isčitala topik. Ustvari, najviše saznanja sam dobila čitajući National Geographic (Srbija) od januara 2009, u kome se nalazi reportaža na 5-6 strana.

P.S. čekam još neko poglavlje "Per Gore dhe Goranet" i foto

+1
Evo moj (više nego skroman) doprinos. Link je na taj broj NGa, ali je ovo vrlo skraćen tekst, sa nekoliko fotki. U samom štampanom izdanju je tema obrađena mnogo opširnije, i sa više fotografija.
NG - Goranci: pečalbari od pamtiveka

[Lorenz]

Pošto sam ja Šop, a Goranci i Šopi su srodni, da dam mali doprinos temi. U mestu gde sam rodjen bilo je par porodica Goranaca, jedna porodica je živela u našoj kući (bili su siromašni pa ih je deda pomagao) i tek kasnije kad sam malo odrastao sam shvatio da oni nisu govorili Šopski, iako smo se dobro razumeli , jezici pripadaju istoj grupi i vrlo su slični (danas postoji polemika o tome da li su to jezici ili narečja, da imamo države sigurno bi bili jezici )

Imam negde materijal o istoriji Torlaka,Goranaca, Šopa,... ako pronadjem postaviću.

Lepo je i potpuno prihvatljivo da se interesujes za svoje korene, svoje poreklo!

Ali nije lepo rugati se drugima njihovom krvlju stecenom drzavom, kao sto to ti cinis:

(shopsky @ 31.05.2010, 00:15)
Izgleda da i Albanci koji žive na Kosovu i Metohiji ne veruju u "državu Kosovo", nigde zastave "države Kosovo", ali zato albanskih zastava koliko hoćeš

.

Edited by Lorenz, 01 June 2010 - 21:03.

[GordanaZ]

Tek malocas sam uspela da iscitam ceo topik i sada mi je puno toga jasnije...

Iz teksta "Per Gore dhe Goranet" sam shvatila da izraz Torbes ipak ima uvredljivu i negativnu konotaciju za Gorance.
To me u stvari zanimalo najvise, jer ( kao sto rekoh na drugom topiku ), znala sam ljude, Gorance, koji su se izjasnjavali kao Torbesi.

[GordanaZ]

Lepo je i potpuno prihvatljivo da se interesujes za svoje korene, svoje poreklo!

Ali nije lepo rugati se drugima njihovom krvlju stecenom drzavom, kao sto to ti cinis:

.

E, moram primetiti da ti primedba u ovom momentu i na ovom topiku nije na mestu.
Tema su Goranci, poreklo, jezik, kultura, obicaji itd itd... mislim da ga mozes "prozivati" na mestu gde je to i napisao, a ne ovde.
Trolujemo topik na taj nacin. Izvini, ali morala sam da primetim . Najvise iz razloga sto tema zacas ode u potpuno drugom pravcu.

[Pristevac]

Tek malocas sam uspela da iscitam ceo topik i sada mi je puno toga jasnije...

Iz teksta "Per Gore dhe Goranet" sam shvatila da izraz Torbes ipak ima uvredljivu i negativnu konotaciju za Gorance.
To me u stvari zanimalo najvise, jer ( kao sto rekoh na drugom topiku ), znala sam ljude, Gorance, koji su se izjasnjavali kao Torbesi.

Da pretežno.
Razlog tome je da je taj naziv "Torbeš" od onih koji su ga upućivali bio veoma negativno tumačen.
Kao bili su mahom prosjaci koji su iišli od sela da prose
Prodali su veru za torbu brašna(ovo su samo dva primera a ima ih više)

Bilo je prećutkivanja u sredinama gde žive, a razlog tome inače veoma miroljubiva komponenta kod Goranaca i svest da su "mali", pa su takvim činom izbegavali konflikte i često su prećutkivanjem prelazili preko tih uvreda.
Inače iz izkustva znam da im te uvrede veoma teško padaju.

Edited by Pristevac, 01 June 2010 - 21:24.