Posted 10 July 2011 - 16:58
Izvinjavam se citaocima zbog svog licnog, mozda, konfuznog izlaganja, kojim ostavljam mogucnost za sumnju u neke navode. Osnovni problem je u sledecem:
Po raskidu vanbracne zajednice majka je uz pomoć članova svoje porodice nasilno odvela dete iz doma u kojem je rodjeno i odraslo, uskracujuci, nezakonito, drugom roditelju vrsenje roditeljskog prava. Tako je uvazeno sprovedeno nasilje, iako Ustav Srbije i Konvencija o pravima deteta propisuju da roditelju sva ili neke prava mogu biti uskracena samo odlukom suda, a ne nasilno. U takvom nezakonitom polozaju, u kome se dete, nezasluzeno, naslo - poceo je da postupa sud u postupku za poveru deteta. Obrazlazuci, kasnije, svoju odluku o poveri deteta majci na staranje, sud je svoju odluku zasnovao na dve kljucne cinjenice. Prva je da je misljenje Centra za socijalni rad dato u prilog majci, a druga je da je dete (zamislite apsurda) po raskidu vanbracne zajednice nastavilo da zivi sa majkom. U upravnom postupku, koji je Centar za socijalni rad sproveo i koji je predhodio upucivanju misljenja sudu, psiholog je u prisustvu majke (iako je imao saznanja u sumnje da sprovodi nasilje nad detetom) od deteta trazio izjasnjavanje - sa kojim roditeljem zeli da zivi. Naravno, dete, veoma natprosecno inteligentno, u takvim uslovima , svesno, da sebe izlaze mogucnosti kaznjavanja - daje izjavu da zeli da bude sa majkom. Dete od pet godina starosti. Kljucna odlucna cinjenica koja je rukovodila Centar za socijalni rad u postupku bila je - misljenje deteta. Domacim porodicnim zakonom predvidjena je donja starosna granica kada dete moze da iznese, uz predhodno utvrdjivanje sposobnosti da iskaze svoje misljenje, a to je 10 godina starosti. Za vreme trajanja tog postupka za poveru deteta jednom od roditelja na staranje, majka je povremeno omogucavala detetu da odrzava licne odnose sa svojim ocem. Od trenutka pravosnaznog potvrdjivanja prvostepene odluke - potpuno je detetu ogranicila slobodu kretanja i komunikacije na taj nacin sto je Centru za socijalni rad uputila pismo u kojem je napisala da ona nije saglasna da dete kod svog oca provede mesec dana letnjeg raspusta, iako je na to obavezivala Presuda, pa potom, dan pre pocetka skolske godine, uputila je jos jedno pismo istoj ustanovi u kojem pise - dete krece u predskolsku ustanovu i zato nije u mogucnosti da predaje dete ocu, po Presudi nadleznog suda i u utvrdjenim terminima. Tako sam ja, bez odluke, jedino nadleznog suda, ostao potpuno i de facto bez svog dela roditeljskog prava.
Fizicko nasilje koje je majka sprovodila nad detetom u vreme trajanja vanbracne zajednice, promenilo je svoj oblik, ali je veoma nastavljeno i dalje. Intezivno projektujuci svoje stavove u dete majka godinama detetu ogranicava slobodu kretanja i komunikacije, dete bez ikakvog realnog razloga zastrasuje svojim ocem, kod njega izaziva strah da ce biti ubijeno, oteto..... Posle toliko vremena nasilnog uticaja majke i njene porodice na dete - ono danas bezi glavom bez obzira na moju pojavu. Jednom sam uciteljici deteta (koje je sada zavrsilo prvi razred) odneo slatkise za citavo odeljenje i zamolio je da to preda mom detetu i njima posluzi citavo odeljenje, jer, nemam drugog nacina da svom detetu bilo sta pruzim kao roditelj. Medjutim, dete je odbilo slatkise sa obrazlozenjem da ga njima otac zeli otrovati, pa su se za stavom mog deteta, povela i ostala deca u njegovom odeljenju. Ja sam "neki cika" koji je pokusao da ih kolektivno "otruje".
Institut za mentalno zdravlje je drugostepeni vestak u postupcima psihijatrijskih i psiholoskih vestacenja u Srbiji. U njegovom strucnom misljenju konstatovan je kod majke Granicni poremecaj licnosti, intenzivna sklonosti ka projekciji licnih stavova u dete, delegiranje krivice u dete, nemogucnost da se razdvoji roditeljska uloga od konfliktne partnerske... Institut dalje konstatuje da dete nije u mogucnosti da formira i iskaze svoje misljenje vezano za to sa kojim ce roditeljem ziveti, da se roditeljstvo majke toksicno odrazava na dete, da je dete dovedeno u stanje visoke emocionalne ugrozenosti i predlaze najhitniju reuspostavu licnih odnosa deteta sa svojim ocem. Takav zakljucak je Institut u toku prosle godine uputio Sudu, a Sud ga dalje prosledio Centru za socijalni rad. Nad alarmantnim stanjem deteta, iznetim u tom izvestaju zabrinuo sam se jedino ja, kao roditelj. Centar za socijalni rad je pokusao da u sestomesecnom periodu izvrsi reuspostavu tih licnih odnosa, ali bezuspesno, zbog postojanja nasilja prema detetu. U prostorije Centra, nepozvani dodju, pored bivse vanbracne supruge i clanovi njene porodice koji iz hodnika detetu upucuju pretnje ukoliko krene kod mene. Socijalni radnici mi rekose da oni nisu policija da bi mogli bilo koga da izbacuju iz prostorija. Dete sam tako uspeo samo da vidim na koji minut. Ja kao roditelj obavestavam sud o tome da ne odrzavam licne odnose sa detetom na nacin i u vreme koje je predvideo sud i time bivsu suprugu optuzujem za nepostovanje odluke suda, a Centar za socijalni rad sudu pise da ja odrzavam kontakte sa detetom. Obratite paznju na ovu manipulaciju terminima. Moj vizuelni kontakt sa detetom, u trajanju od nekoliko minuta, radnici Centra za socijalni rad pretacu u zakonom predvidjene - licne odnose, koji su odlukom suda precizno definisani, vremenom, nacinom i mestom izvrsenja. Centar za socijalni rad napominje da nasilje u porodici postoji tek kada ga nadlezni sud zvanicno utvrdi. Nepostovanje odluke suda, takodje. Sud je u svojim postupcima upucen na strucno misljenje Centra za socijalni rad, kada su je vecina postupaka u kojima se kao stranka pojavljuje maloletno dete. Zbog te vrste paralizacije sistema - ovaj problem ovako dugo i traje.
Redovno sam, svo ovo vreme, detetu uplacivao odredjeno izdrzavanje i pojavljivao se na mestu za preuzimanje deteta u odredjenim terminima odlukom suda. Detetovu sobu u mom domu napunio sam neurucenim poklonima, odecom, igrackama i slatkisima... Izvesno vreme sam pokusao to da dostavim detetu preko radnika Centra za socijalni rad, ali bezuspesno. Dete i bivsa supruga su odbijali to da prime. Pre nekoliko meseci urucena mi je tuzba u kojoj bivsa supruga trazi povecavanje odredjenog izdrzavanja. Svojim istrajnim stavom da redovno odlazim na mesto za preuzimanje deteta, poceo sam da nerviram bivse tazbinske srodnike, pa su oni u grupi dolazili na mesto za preuzimanje deteta, upucivali pretnje, fizicki nasrtali na mene, pa i pljuvali po meni. Istrpeo sam to nekoliko puta, a onda jednom kada je poceo takav napad na mene, izvadio fotoaparat i snimao kako to izgleda. Posle toga, policija mi je uputila upozorenje da to ne smem da cinim, da je krivica na meni, jer, sam ih time isprovocirao na fizicku reakciju. Uzgred, tamo negde krajem 2009. godine, poceo sam da policiji prijavljujem neizvrsavanje sudske odluke, kao krivicno delo koje se goni po sluzbenoj duznosti. Posto sam to cinio vise puta mesecno, posle nekih dva meseca, policijski sluzbenici su odbili da primaju takve moje prijave, sa obrazlozenjem da sam dosadan.
Prosle sedmice, po prvi put posle ovih nekoliko godina, nisam se pojavio na mestu predvidjenom za preuzimanje deteta. Spremna na fizicko obracunavanje, pretnje i pljuvanje, na tom mestu cekala me je citava porodica bivse vanbracne supruge. Dete u grupi sa njima. Da sam se pojavio na tom mestu, smatram da bih dete izlozio novom cinu traumatizacije. Posmatrao sam sa bezbedne udaljenosti prostor gde je trebalo da se izvrsi primopredaja. Kako su me svi cekali nekoliko minuta i posle toga se uputili ka policijskoj stanici, predpostavljam, da me ceka neka prijava za neizvrsavanje sudske odluke.
