43 replies to this topic

[jelisaveta]

@dejankost
Ne sumnjam u Vasu pricu, ali u svakom braku postoje dva ugla posmatranja. Ponekad, nas naneta nepravda i emocije koje nas obuzmu, onemoguce da stvari analiziramo racinalno i sagledamo sta je toj nepravdi prethodilo.
Vi ste sa svojom suprugom bili u braku minimum sest godina. Za to vreme uocili ste da je, kako kazete, vas sin bio izlozen fizickom i psihickom zlostavljanju. Pazite - sest godina! Pitam se, zasto Vi niste preduzeli nesto da to ispravite? Ili, ukoliko niste mogli uticati na njeno ponasanje, zasto Vi niste prijavili nju? Zeleli ste da ostanete u braku po svaku cenu, i jedina mera koju ste preduzimali jeste da zastitite dete kada ste prisutni. Umesto da je prijavite, i Vi zatrazite razvod, cekali ste da vas ona napusti, i vesto zastiti sopstvene interese. Izvinite, ja volim svog muza, ali njegovi ili moji interesi nikada nece biti ispred interesa nase dece. Narocito u slucaju, kako sami kazete "fizickog i mentalnog zlostavljanja". Sada, kada vam je ugrozeno pravo na normalno roditeljstvo, pocinjete (napokon) da se zalazete za interese svog deteta?
Nemojte mi zameriti, prosto se pitam.

Edited by jelisaveta, 19 April 2009 - 23:23.

[antiimperijalista]

e jelisaveta, život je komplikovan i ja se ne čudim da nije ranije reagovao. nije znao šta će se desiti.
inače, većina roditelja bije decu u srbiji i to nije ništa novo. uglavnom su problematični očevi alkoholičari, ali eto i poneke majke. ja imam dva druga na primer, jednog je otac lešio od batina, a drugog je otac napadao i nožem kad se napije. tako kad je čovek pijan, majka i sestra mog druga dodju kod mene da spavaju. a moj drug ostane sa ocem na sopstveni rizik.
srbija je još patrijarhalna zemlja i mnogi ljudi nezadovoljni sopstvenim siromašnim životom napadaju sve oko sebe (pa i pandure).
inače, rusalića poznajem, bio je desetkaš na fakultetu, i umesto da ide na magistraturu on ladno krenuo da radi u sudu u velikoj plani. ogromna greška ali tako je to kad je čovek iz malog mesta i juri da se zaposli što pre. nadam se da će tokom rada preći na magistraturu ili da bar položi pravosudni, i da će da se mane parničnih postupaka. u krivičnim stvarima se bar zna šta je šta i nema nezadovoljstva kao kod parnica. pretpostavljam da nije polagao pravosudni ako radi na parnicama, ali sam zaboravio kako to ide, odavno sam (neuspešno) studirao... takođe mi je žao da se njegovo ime provlačilo po medijima, ali kao što rekoh, parnice su teška stvar, uvek ima nezadovoljne strane, kod krivice naravno da lopov nije srećan da dobije zatvor ali zna da nije dobio džabe.

Edited by antiimperijalista, 03 May 2009 - 13:38.

[dejankost]

@dejankost
Ne sumnjam u Vasu pricu, ali u svakom braku postoje dva ugla posmatranja. Ponekad, nas naneta nepravda i emocije koje nas obuzmu, onemoguce da stvari analiziramo racinalno i sagledamo sta je toj nepravdi prethodilo.
Vi ste sa svojom suprugom bili u braku minimum sest godina. Za to vreme uocili ste da je, kako kazete, vas sin bio izlozen fizickom i psihickom zlostavljanju. Pazite - sest godina! Pitam se, zasto Vi niste preduzeli nesto da to ispravite? Ili, ukoliko niste mogli uticati na njeno ponasanje, zasto Vi niste prijavili nju? Zeleli ste da ostanete u braku po svaku cenu, i jedina mera koju ste preduzimali jeste da zastitite dete kada ste prisutni. Umesto da je prijavite, i Vi zatrazite razvod, cekali ste da vas ona napusti, i vesto zastiti sopstvene interese. Izvinite, ja volim svog muza, ali njegovi ili moji interesi nikada nece biti ispred interesa nase dece. Narocito u slucaju, kako sami kazete "fizickog i mentalnog zlostavljanja". Sada, kada vam je ugrozeno pravo na normalno roditeljstvo, pocinjete (napokon) da se zalazete za interese svog deteta?
Nemojte mi zameriti, prosto se pitam.

Posao sam od predpostavke, (mislim da je ispravna) da je detetu za neki normalni psiholoski razvoj potrebno prisustvo oba roditelja. Zajednickim zivotom bio sam u fizickoj prilici da takve istupe bivse supruge sprecavam. To sam cesto i cinio odnosenjem deteta u drugu prostoriju. Osim toga bilo je jos ljudi u tom zajednickom domacinstvu. Sve su to bili ogranicavaju faktori za bivsu suprugu. Bar kada je fizicko nasilje bilo u pitanju. Ono, cemu su svedoci prisustvovali desavalo se u trenucima kada sam ja bio odsutan. Gajio sam stalnu nadu da se nesto stalnim razgovorima moze popraviti kod bivse supruge. U tom odnosu prema detetu. Odnosu koji je pocivao na zahtevu i kazni. Medjutim, vremenom se dokazivalo kao naivno - takvo moje verovanje. Kako fizicko zlostavljanje najcesce ide u kombinaciji sa emotivnom zloupotrebom - moram da priznam da sam puno vremena provodio sa detetom u igrama koje sam osmisljavao da bih kod deteta eliminisao posledice emotivne zloupotrebe. I, moram da priznam, da sam imao u tome uspeha. Sa druge strane, poznajuci svoju bivsu suprugu - siguran sam da bih, eventualnim mojim prijavljivanjima nadleznim organima, uzrokovao znatno raniji prekid vanbracne zajednice. Time bih naneo jos vecu stetu neduznom detetu. Trenutkom raskida vanbracne zajednice, sve ono sto sam ja mogao da drzim pod kontrolom - nestaje. Nasilje dobija priliku da preraste u nekontrolisano. I to se i desava.
Zato fizicko nasilje i emotivnu zloupotrebu bivse supruge nisam prijavljivao za vreme trajanja zajednice. Mozda sam pogresio, ali, verujte mi, rukovodili su me interesi deteta, koje je, predpostavljam, nesto osecalo i prema majci, bez obzira na takvo njeno ponasanje. Takodje, tek po raskidu, procitao sam neka pravna akta, medjunarodna koje je nasa zemlja prihvatila, i domaca, pa sam tako saznao da su kriterijumi na osnovu kojih se nasilje u porodici zakonski sankcionise mnogo ostriji nego sto sam ja i mogao predpostaviti. Dakle interesi deteta su mi, kao i Vama bili preci. Znao sam da se, prilikom raskida bracne ili vanbracne zajednice, u preko 90 % slucajeva deca tog uzrasta dodeljuju majci na staranje. Zar sam dete u okrilje takve majke, njenih agresivnih sklonosti trebao ranije da "gurnem"? Ako bih Vam rekao da za citavo to vreme kod bioloske majke nisam primetio ni jedan iskreni gest majcinske ljubavi prema detetu, verovatno, mi ne biste verovali, pa necu o tome.

Koristim priliku da i Vama antiimperijalista dam neka objasnjenja. Nisam upoznat sa uspehom na Fakultetu sudije, gospodina Rusalica. Ali njegovo vodjenje ovog mog postupka zaista procenjujem kao veoma lose. Navescu Vam nekoliko primera. U toku prvostepenog parnicnog postupka doveo sam pred sud dva svedoka, na dve razlicite okolnosti. Prvi je bio na okolnost fizickog zlostavljanja i emotivne zloupotrebe, a drugi na okolnost pogresnog vaspitnog uticaja majke. Sudija, gospodin Rusalic, ovom drugom svedoku postavlja pitanje - da li prisustvovao fizickom zlostavljanju? Naravno, da covek nije, niti je iz tog razloga pozvan na sud, pa odrecno odgovara. Sudija, potom, u obrazlozenju Izreke presude navodi da su svedoci, svojim izjavama, protivurecili jedno drugom, pa je nasilje odbacio kao cinjenicu u postupku. Predlazem nove svedoke na okolnosti nasilja majke, ali on to odbija. Zatim na moj dokaz, koji se mogao lako proveriti uvidom u kaznenu evidenciju - da je porodica, u koju mi je dete smesteno, kriminogena, on, uvazavajuci primedbu bivse supruge - da to nije stvar koja bi se nje licno ticala, cini zastitu interesa nje, kao stranke u postupku, a ne deteta, na koje je zakonom obavezan. Jos je slicnim propusta bilo, ali da Vas ne zamaram svime time. Ako ste Vi upoznati da je bio odlican student, a cini ovo, uz to i ono u slucaju majke Marije Arsenijevic - onda me to samo jos vise ubedjuje da je posredi korupcija.

[dejankost]

Za koji dan bice puna godina od moje otvaranje teme. Situacija je, u medjuvremenu, sledeca. Sud je dodelio dete majci na staranje. Negde pri kraju postupka imao sam po koju mogucnost da neko kratko vreme provedem sa detetom. A od pravosnaznosti presude - nikakvu. Ne zato sto je sud tako odlucio. Naprotiv. To je iskljuciva odluka bivse supruge. Upozoravao sam u provostepenom postupku da je dete nasilno odvedeno iz porodicnog domacinstva, da je tako - bez odluke nadleznog suda, prekrsena Konvecija o pravima deteta, Ustav Republike Srbije. Ali uzalud. Skrenuo sam paznju na nasilje koje majka (neuobicajeno za ove prostore) sprovodi nad detetom. Ali i tu nije bilo neke koristi. Sud je odbio da prihvati svedoke i materijalne dokaze. Tokom citavog prvostepenog postupka, posto sam na samom pocetku pristao na Sporazum o vrsenju roditeljskog prava (da bi bar bio u nekoj mogucnosti da vidjam ili boravim sa detetom) nisam bio u prilici, jer, navodno, supruga nema garancije da ce joj dete biti vraceno, sto je sud uvazio. Skrenuo sam paznju da se tako, po Porodicnom zakonu, vrsi gruba zloupotreba roditeljskog prava i da je to razlog za potpuno lisenje roditeljskog prava. Naravno, i to je bilo uzaludno.
Po dobijanju Presude i njenom potvrdjivanju u visem sudu (posto, naravno, Zalbu niko nije ni procitao, jer, mi je nova presuda pisana po stereotipnom obrascu, a ne kao odgovor na cinjenice koje sam ponudio) pokrenuo sam i izvrsni postupak. Ocekivao sam da ce on primorati bivsu suprugu da odluku suda postuje i da ce mi dete predavati na odrzavanje licnih odnosa po pomenutoj presudi. Ali to se nije desilo. Polovinom juna prosle godine, sud je zapretio novcanom kaznom i tu stao. Jos uvek ni jedna novcana kazna nije izrecena i naplacena. Izvrsno resenje je potvrdio i visi sud, ali ni to nije dovoljno.
Upucivao sam zahtev za revizijom Vrhovnom sudu, sto je naravno, odbijeno. Pogresno utvrdjenim cinjenicnim stanjem niko se vise ne bavi. Interesantna je jedna recenica sudije Vrhovnog suda u kojoj kaze: - prirodno je da dete bude uz majku. Mozda bi to i bilo tako da Porodicnim zakonom oba roditelja nisu ravnopravna kao nosioci roditeljskog prava. Prirodno je i nasilje kojem je dete izlozeno, ako dolazi sa majcine strane. Verovatno.
Nadzornom odboru Vrhovnog suda sam prituzivao na postupak sudije. Ali sam tu zakasnio. Odgovorili su mi da je postupak pravosnazno okoncan i da nemaju ovlascenja da ga preispituju.
I tako se okoncalo poveravanje deteta. Tako je dete, vec drugu godinu, izlozeno nasilju, sa uskracenim elementarnim pravima. One floskule - deca uzivaju posebnu zastitu drzave i ono - postupci vezani za prava deteta su posebno hitni - ostaju samo mrtva slova na papiru.

[turbulencija]

Bez namere da Vam stajem na muku, ali mi se čini da nešto prećutkujete. Kako vidim Vi ste iskoristili sva tri stepena za žalbu (štaviše i dodatno Nadzornom odboru sa zakašnjenjem?). Na klimavim nogama su insinuacije da je neko od sudija "potkupljen", jer bi se to moglo prihvatiti, eventualno, u slučaju na I i II stepenu, međutim, mi ovde vidimo da je i III stepen isto odlučio. Stoga sam sklona zaključiti da je vaše pisanje poluistinito.

[dejankost]

Bez namere da Vam stajem na muku, ali mi se čini da nešto prećutkujete. Kako vidim Vi ste iskoristili sva tri stepena za žalbu (štaviše i dodatno Nadzornom odboru sa zakašnjenjem?). Na klimavim nogama su insinuacije da je neko od sudija "potkupljen", jer bi se to moglo prihvatiti, eventualno, u slučaju na I i II stepenu, međutim, mi ovde vidimo da je i III stepen isto odlučio. Stoga sam sklona zaključiti da je vaše pisanje poluistinito.

Veoma rado cu Vam poslati na mail, ukoliko mi dostavite, sve sto Vas zanima od dokumenata. Znam da mi to nece ni na jedan nacin pomoci, ali ne bih voleo da u Vama ostane i malo sumnje da se ovo zaista desava na ovim prostorima. Odlucivanje u tim visim instancama mislim da je bilo, najblaze receno - povrsno. Izgleda da sam "upao" u nezgodnom trenutku - reforme pravosudja, kombinatorike ko ce ostati na poslu, a ko ne. Misljenja tih istanci su bila sablonska. Vrlo malo je bilo konkretnog o ozalbenim cinjenicama. Ako zelite, mogu da Vam posaljem kopiju Revizije (koja, nazalost, nije prihvacena) u kojoj sudija Vrhovnog suda Srbije pise da je prirodno da dete bude uz majku i imam utisak da je to sustina. Mozda sam, naivno, ocekivao da ce taj sud podeliti neku pravnicku mudrost? Ali nije ucinio. Za odocnelo obracanje Nadzornom odboru krivica je moja. Ulazeci sam u tu problematiku, prituzivao sam na postupak sudije, ne ocekujuci da su pravosnazni okoncani postupci potpuno zasticeni od preispitivanja postupaka sudija. Promenio sam nekoliko advokata i onda shvatio u jednom trenutku da su oni uspesni, ukoliko, recimo, imaju 60% dobijenih procesa. Sta je sa onima koje ne dobiju? I taj ostatak su neki ljudi, necije sudbine. Mogu li oni i one da budu izgubljene? Uz svo uvazavanje ove profesije, ipak, mislim, da oni nemaju dovoljno vremena da udju toliko duboko u slucaj - koliko sam ja spreman. Znate, kada u zivotu od svega blaga na ovom svetu, imate samo jedno predivno dete - onda Vam nista drugo i ne preostaje. Posto po obrazovanju nisam pravnik, trebalo mi je izvesno vreme da ovladam zakonskom regulativom u toj oblasti.
Zaista bezgranicno volim svu decu. Bez ikakve krivice, vec drugu godinu, sopstvenom ne mogu da mu pridjem. Nisam ovaj topik pokrenuo da bih pisanjem sprovodio sopstvenu psihoterapiju ili da bih pridobijao istomisljenika sa, sta znam koji ciljem. Pokrenuo sam ga bih skrenuo paznju na jedan veliki problem drustva. Problem koji najteze posledice nanosi najmladjoj populaciji. Deci razvedenih roditelja, kojih je sve vise u Srbiji. Zeleo sam da na jednom konkretnom primeru skrenem paznju na to kako se sprovode ti postupci.
Ne bih nikada voleo da doživite ono sto sam ja dozivljavao, ali uprosceno problem je u sledecem. Po raskidu bracne ili vanbracne zajednice ova drzava, mimo Konvencije o pravima deteta i mimo Ustava Srbije, dozvoljava da neki od roditelja dete preotme. Da, bas tako. Zatim takvo stanje sudovi obicno uvaze i samo pravno potvrde. Ako su roditelji deteta u nekim ozbiljno poremecenim odnosima - onda se najcesce javlja pojava da je detetu jedan roditelj na veoma duge staze uskracen. Zamislite kako se to odrazava na decije zivote. Neko ce, mozda, uputiiti primedbu da postoje izvrsni postupci kod sudova, jer, najcesce, sud odredi vreme odrzavanja licnih odnosa deteta i roditelja sa kojim ne zivi. Ali, i to veoma lose funkcionise u Srbiji. Na mom primeru, gde je Sud doneo Resenje o izvrsenju jos juna prosle godine i zapretio novcanoj kazni bivsoj supruzi, ukoliko u roku od tri dana ne omoguci postovanje sudske presude (uzgred, po kojoj imam pravo na vise termina boravka sa detetom u toku jednog meseca), imam situaciju da tu kaznu do danas nije naplatio i izrekao novu. Za dete koje jos uvek nije krenulo u skolu - ja sam, kao roditelj, vec zaboravljen.Drugim recima - to ne funkcionise. Uzgred, cuo sam za mnogo izvrsnih postupaka u kojima je trebalo preuzeti dete od jednog roditelja i prebaciti ga kod drugog. Mnogo pokusaja i mnogo nauspeha u toj nameri. Sud u Strazburu je vec izricao kazne Srbiji, upravo zbog toga. I tako deca, razvedenih roditelja, zavrse kod onog ko je veci nasilnik. Tu zive, odrastaju..... I onda, mozda, u nekim zrelim godinama se zapitaju - zasto im je jedan od roditelja uskracen? Tek tada pocinju da istrazuju i donose neke svoje ispravne zakljucke. A, u medjuvremenu, vec su postali ljudi. Sta mislite - kakvi? Kada su davno u detinjstvu zavrsili kod onog roditelja koji je bio nasilniji prilikom razvoda.
Ovo nije nimalo mali problem citavog drustva. Otimacina pod pokroviteljstvom drzave. Za razliku od nekih drugih "ozbiljnijih" problema - ovo je onaj koji svoje posledice ostavlja na nase najmladje.

Edited by dejankost, 30 March 2010 - 01:03.

[dejankost]

Evo kakva je situacija u trećoj godini. Sve domaće pravosudne instance potvrdile su prvostepenu odluku Suda o poveri deteta. U fazi sam pripreme predstavke kojim bih pokrenuo postupak kod Medjunarodnog suda za ljudska prava u Strazburu. Zbog konstatnog onemogućavanja bivše supruge da održavam lične odnose sa detetom, po presudi nadležnog suda, pokrenuo sam izvršni postupak. Već dve pune godine postupajući sudija (isti onaj koji je dete poverio majci na staranje) i pored jasne procedure sa rokovima koji ne mogu biti duzi od tri dana, uglavnom ne postupa po Zakonu. Bivsoj supruzi je izrecena jedna kazna od 3.000 dinara i konstatovano da nema imovine iz koje bi se ta kazna naplatila. Njeno postupanje koje je u suprotnosti sa Presudom do ovog trenutka nije sankcionisano. Pokrenuo sam i postupak za lišenje roditeljskog prava zbog grube zloupotrebe tog prava. Ali..... I tu imadoh "sreću" da i taj postupak vodi isti sudija koji je dete i poverio majci, koji "vodi" izvršni postupak. Odredjeni veštak u postupku - Institu za mentalno zdravlje,konstatovao je visoku emotivnu ugroženost deteta nemogućnošću da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi, njegovu nezrelost da ispravno odluči sa kojim bi roditeljem želeo da zivi, ustanovio da majka deteta ima vrlo intezivne projekcije ličnih stavova u dete koji su duboko opterećeni partnerskim konfliktom. Kod bivše supruge indikovan je granični poremećaj ličnosti, za mene veoma zabrinjavajući kada je u pitanju relacija sa detetom. Postupak za lišenje roditeljskog prava uskoro će ući u treću godinu.
Dete se konstatno, od strane odredjenog staraoca i čitave porodice u koju je smesteno, zastrašuje svojim ocem. Bez ikakvog razloga ili povoda. Gnevna što je nadležno tužilaštvo, po mojoj prijavi, pokrenulo i neke krivične postupke protiv nje, bivša supruga već godinama odbija svaku komunikaciju sa mnom. Čak i onu vezanu za dete. A dete je potpuno izlovano u porodici gde živi. Zabranjena mu je svaka komunikacija ili približavanje, ne samo sa svojim ocem i bliskim srodnicima po očevoj liniji, već i sa svim drugim srodnicima i po majčinoj liniji, izuzev uže porodice.

[Kornelije]

Zasto ne zahtevate izuzece sudije koji vodi postupak za lisenje roditeljskog prava ukoliko sumnjate u njegovu nepristrasnost?

Edited by Kornelije, 02 July 2011 - 03:14.

[Kinik]

...

...

Ajde da krenem ostro.
Gde su ti bile oci kad si se zenio? Niste bili iz istog mesta, nisi znao za njen "porodicni bekgraund"?
Hebiga, hteo si da budes "spasilac", da je otmes iz kandzi "zle okoline", - a pretvorio si se u "parnicara"?

Jednom recju - sam si sebe doveo u ovu situaciju.

Kriv si jer si dozvolio da te zla zena ubaci u svoju osvetnicku masinu, da ti pije krv na slamcicu i da te, sto bi se narodski reklo "ustroji", kaznjavajuci te zbog nekih njenih neispunjenih fantazija, to jest, elementarne zhemske seljacke naukosti. Mozda se osetila ugrozena od tvoje okoline? Mozda si se i ti oslonio na neku inerciju, pa kad ja ona htela da privuce paznju kaznjavajuci dete, ti si to resavao na pogresan nacin, odvodeci ga u drugu sobu, sto je kod nje izazivalo jos veci bes?
Sa druge strane, dao si se u ruke jednom propalom pravnom sistemu, inerciji i indiferentnosti spram ljudskih sudbina.
Nista ti neces postici, osim da uzmes motku u ruke, sto ti ne savetujem jer bi tako najvise kaznio sebe i dete.

Kao neko ko je dva puta sretno razveden i imao 1,5 slucaj slican tvome (mi nismo iz V. Plane) moj ti je savet sledeci.

Kloni se bivse.
No, napisi joj "pismo o namerama" i uruci preko advokata, ili postom, s povratnicom.
Reci joj da se povlacis iz svih tuzbi zarad deteta. I dodaj sve sto treba. Ali bez optuzbi, kuknjave i pretnji.
Budi kul.

A onda se povuci. Nemoj navaljivati da vidis dete. Promeni posao / firmu, preseli se iz V. Plane.
Nadji neku drugu, pristojnu - ali ovoga puta pazi sta radis.
Pocni da zivis svoj zivot.

Redovno salji alimentaciju, pa i male poklone. Sve to evidentiraj.
Kada se ti izmestis, pritisak u tom loncu, koji je ona vestacki stvorila mora ili da dovede do pucanja, ili ce jednostavno izdusiti.
Samim tim nestace taj konstruisani mehanizam zastite i borbe protiv neprijatelja. Odjednom ce pasti "opsada oko grada". Bice prepustena samoj sebi, a i dete ce imati mogucnost da u vecoj meri spozna s kim je. Ceka ga skola, tamo su druga deca i ucitelji i psiholog, tamo je okolina, tamo je "selo", a glasine se brzo sire.
Napravi malu "obavestajnu sluzbu". Pusti koju pozitivnu glasinu o sebi. Zenis se, ocekujes dete ...

Hebiga, momce, to je rat. Nisi ni prvi, ni poslednji.

Brzo ce se osetiti da je prevarena, da joj je na pleca "za kaznu natovaren teret", nastavice da besni i da se rita, ali to nece moci da traje vecito. Osim ako nije toliko luda da joj nema leka, ali ti tu onda nemas sta da ocekujes. A i njena okolina ce lagano poceti da se hladi i da joj prebacuje i ispostavlja racune. "Raspustenica sa detetom"? Ti i sam znacis sta ta izandlaja floskula znaci u maloj sredini.
Da je dete zrtva - jeste, sto ne znaci da ti treba da spavas u kerecoj kucici u njihovom dvoristu.

Pa ona zudi samo za tim, da te kazni i ugazi u zemlju jer si je "izneverio", a dete joj je sredstvo i oruzje.
To je jedan nesretan zhemski manijak.

Drugo, ovo je jedno zaostalo i patrijarhalno drustvo, gde si, u tvom slucaju, imao samo dva izbora: ili da je redovno bijes kada dodjes kuci, dok ne pobegne, sto je vise nego odvratno, ili da trpis njenu zlocu i poremecenost, sto je vise nego neprihvatljivo.

Srecom izabrao si da budes normalan. Sada ti samo preostaje jos jedan korak napred.
Pa jos jedan. Igraj na vreme. Ono je na tvojoj strani.

Mozes samo zamisliti koliko ima takvih situacija gde se pametniji izmakao u stranu da ne bi detetu pravio vecu stetu, da pristane da podnese posledice. Ali ne da se odrekne svog zivota.

A ovo oko sudova - zaboravi. Ne bacaj pare i vreme.

Mozda gledas onog Cezara Milana, Dog Whisperera?
Obrati paznju - svi nasi problemi za "ljubimcima" su u nama, a ne u njima.

PS.
Ima jedan problem koji sam odmah primetio.
Vi ste ziveli u zajednici u tvojoj kuci sa tvojima (sto je velika greska).
Sada ona zivi bez tebe u svojoj kuci sa svojima (tek to je katastrofa).

...

[dejankost]

Pokusao sam sa zahtevom za izuzece sudije. Ali, bezuspesno. Isti covek poverio dete bivsoj zeni na staranje, isti covek vec godinama ne sprovodi izvrsni postupak po presudi koju je sam doneo. Isti covek sada odlucuje o mom tuzbenog zahtevu da lisim majku roditeljskog prava. I rekao mi je jos pre nekoliko meseci, da nema nameru da bilo sta menja u odnosu na ono sto je nekada presudio.
Davno sam razmisljao o potpunoj radikalnoj promeni mog stava, i dajem Vam za pravo Kinik da veoma racionalno i logicki promisljate. Verovatno bih davno napravio takav zaokret, da nije jednog - ali. Sef tima za vestacenje na Institutu za mentalno zdravlje, koje je obavljeno prosle godine, skrenuo mi je paznju da mi se dete nalazi pod jakom neurozom zbog konstatnog zastrasivanja u porodici u kojoj se nalazi i predocio veoma realnu i potpuno izvesnu mogucnost da dete to odvede u ozbiljna losa psihijatrijska stanja. Tako da sam se nasao pred dilemom - sacuvati sebe ili spasti dete po svaku cenu. Za sada sam jos na ovoj drugoj opcji. I tu ostajem.
Pokrenuo sam ovu temu, jer, zelim da skrenem paznju na to da se decom u Srbiji trguje, da se zakoni ne postuju, da ozbiljno visoku cenu placaju deca i da veoma cesto roditelji, nacetog zdravstvenog stanja - skoncaju. Mnogo je vec zivota izgubljeno u ovakvim i slicnim pricama.

[Kinik]

...

...

Ja sam ti lepo izlozio citavu stvar.

No tebi je, ocigledno, vise stalo da izigravas neku zrtvu u zaosinutim odnosima se perverznom zhemskom, nego sto ti je stalo do licnog zdravlja i prosperiteta. Pa i tog deteta.

Ili da budes "moravski parnicar"?
"Zahtev za izuzece sudije"? - Ajde, molim te, nasmej me jos.

Who the fuck is - "sef tima za vestacenje"? To je samo njegovo misljenje!
Ko ga hebe!

Covece, spodbij opanke i begaj odatle!
Upropastice te seljoberski moravski likovi! Ti si nasao da u V. Plani isterujes civilizacijsku "pravnu istinu".
Pa citava tzv. "V.Plana" ti se smeje!

Ja sam bio tamo, u toj V. Plani / V. Orasju, 2 puta po dve nedelje, nekih davnih godina.
Sakloni me boze da zivim tamo!

Kad pomislim na V. Planu / V. Orasje, moravske kafane i alkoholisane likove, "Dom kulture", setim se Tarantinovog filma - "From Dusk Till Dawn"!

Pre bih se udavio u Jasenici!
(a ti znas koliko je trivijalno plitka!)

Pazi - "pokrenuo si pricu"?
Zaista?
Pa sta ti mislis, da smo mi ovde 4umske tupadzije?
Nemoj zajebavati!

Nego, prelomi u sebi pa put pod noge.
Svojim drljavljenjem samo hranis monstruma.

Izmakni se, bRe!
Pa nisi ti sampion sveta!
A ko vec hoces da se zrtvujes (sto ti nikako ne bih savetovao) zatrazi savet nekoga ko je vican sa motkom.
(heh, hebote, sta rekoh!)

Najveci tvoj problem je u tome, sto ti sebi iz nekih cudnih razloga nisi u stanju da dopustis, da bi tvom detetu moglo da bude sasvim OK, cak i pored takve majke.
(ovo je veoma surovo!)

Puna je Istorija Civilizacije takvih likova kao sto ti i tvoje dete.

...

[XXL]

Pokusao sam sa zahtevom za izuzece sudije. Ali, bezuspesno. Isti covek poverio dete bivsoj zeni na staranje, isti covek vec godinama ne sprovodi izvrsni postupak po presudi koju je sam doneo. Isti covek sada odlucuje o mom tuzbenog zahtevu da lisim majku roditeljskog prava. I rekao mi je jos pre nekoliko meseci, da nema nameru da bilo sta menja u odnosu na ono sto je nekada presudio.
Davno sam razmisljao o potpunoj radikalnoj promeni mog stava, i dajem Vam za pravo Kinik da veoma racionalno i logicki promisljate. Verovatno bih davno napravio takav zaokret, da nije jednog - ali. Sef tima za vestacenje na Institutu za mentalno zdravlje, koje je obavljeno prosle godine, skrenuo mi je paznju da mi se dete nalazi pod jakom neurozom zbog konstatnog zastrasivanja u porodici u kojoj se nalazi i predocio veoma realnu i potpuno izvesnu mogucnost da dete to odvede u ozbiljna losa psihijatrijska stanja. Tako da sam se nasao pred dilemom - sacuvati sebe ili spasti dete po svaku cenu. Za sada sam jos na ovoj drugoj opcji. I tu ostajem.
Pokrenuo sam ovu temu, jer, zelim da skrenem paznju na to da se decom u Srbiji trguje, da se zakoni ne postuju, da ozbiljno visoku cenu placaju deca i da veoma cesto roditelji, nacetog zdravstvenog stanja - skoncaju. Mnogo je vec zivota izgubljeno u ovakvim i slicnim pricama.

Strasno! Ja znam samo jedan slucaj razvoda (moj drug u Sarajevu) gdje je otac sasvim opravdano ''dobio'' dijete nakon razvoda. Opravdano, jer ga je htio po svaku cijenu, a zeni bas i nije bilo do toga da sebi ''sjebe'' zivot, pa odustala. I to ga je dobio samo zato sto ga je majka ''prepustila'', iako ga je na sudu dobila. Ona je izabrala slobodu i mogucnost da ode s drugim muskarcem, inace ga on ne bi nikad zakonski dobio. Bio se pripremio i na opsadu stana, ako bi dosli nasilno po dijete. Koliko mu ja god govorio da to nece pomoci u doba titine milicije i milicionera - organa koji jedva svezu pertle na cipelama i kojima ''runje'' izlaze iz kragne kosulje. Jok, on kaze, mogu preko mene mrtvog ili svezanog. Sreca njegova pa je hanuma samo prijetila, cisto da ga iznervira, ali dijete nije nikad pokusala dovestii sebi, iako je, kazem i sud i socijalni radnik (radnica) bili na njenoj strani. Cujem da sad u Bosni navodno postoji neko kao udruzenje roditelja oceva, koji su u slicnim problemima, kao sto je tvoj i koji se bore protiv diskriminacije nad ocevima, nakon razvoda.
edit: navodnici naknadno stavljeni na rijec dobio, jer ga nije ni on dobio zakonski, dakle putem suda, nego je dijete dobio, jer ga je zena prepustila

Edited by Rotterdamac, 05 July 2011 - 10:21.

[Kornelije]

Ja sam ti lepo izlozio citavu stvar...

KiniNe, KiniNe... pa ti si mi najfascinantniji tip na forumu.

Mogu li da znam koje si struke, cime se bavis?



Nego, tako velis...?

Da ostavi svoje dete, da "spodbije opanke", da ga ostavi sa majkom koja ga psihofizicki zlostavlja, sa ukucanima krivicno evidentiranim?

Zbog toga sto mu se "seljoberi" moravski smeju?



Velis da ne isteruje "civilizacijsku pravnu istinu"? Kakav bre zahtev za izuzece! Kazes bice detetu dobro i sa takvom majkom? Puna historija takvih slucajeva...

A sto sef tima za vestacenje na Institutu za mentalno zdravlje tvrdi da je dete pod jakim neurozama, sto je ustanovljena realna mogucnost da dete, ne daj Boze, teze oboli?

Sto postoji opasnost da dete dodje u ozbiljno losa psihijatrijska stanja, usled maltretiranja i zastrasivanja vec poremecene majke?



Kazes - "ko je hebeni sef tima? To je samo njegovo misljenje. Ko ga hebe?"

Begaj, spasavaj sebe! Nisi ti sampion sveta!

Da zivis u Velikoj Plani, sakloni me boze!



Vala, iako je od tebe, KiniNe, mnogo je...

[namcor]

Teško je davati lične savete, još teže na forumu, ali ja sam skloniji da prihvatim to što je Kinik napisao. Čovek je probao svim sredstvima i ne ide, a majka očigledno tera inat - što više otac bude pokušavao, majka će više da se otima. Ako se otac povuče, možda će onda i ona napraviti korak napred, a ako i ne napravi, možda smanji pritisak na dete...

[Kornelije]

Nasilnik ostaje nasilnik, sve dok mu se takvo ponasanje ne onemoguci.

Zlostavljala je dete dok su ziveli zajedno, zlostavlja ga i posle razvoda. Normalna osoba ne "tera inat" maltretiranjem sopstvenog deteta.

Majci je dete dodeljeno na cuvanje i staranje posle razvoda. Jel bi normalna osoba sprecavala kontakt od par sati nedeljno sa drugim roditeljem?

Da li bi ti tako postupio?

Mislim da joj je nasilnicko ponasanje u genima. Narocito imajuci u vidu raniju osudjivanost njenih roditelja.

Mnogo je "mozda", "ako" u tvojim recenicama. Mnogo pretpostavka.

Znas li ti koje su uopste posledice odricanja od tuzbenog zahteva? Sta ukoliko se tvoje pretpostavke ne ostvare? Ako i posto se otac "ukloni", majka nastavi da zlostavlja rodjeno dete?

Jel bi ti preuzeo takvu odgovornost da je u pitanju tvoje dete?