#Гант
Оно што сам покушао преко ових пар питања које сам поставио(а има их много више) је да ставим питање економског и укупног стања Србије у један шири контекст (филозофски, вредносни, културни, политички, геополитички, финансијски, демографски...), јер ми се чини да се тема сувише сузила на курс динара, корупцију,јавни дуг, еврообвезнице(мало сам се и покајао због покретања овог питања, настаде fad, ипак то замагљује ширу перспективу).
Ali, bar po meni, nekog sireg konteksta od neverovatne korupcije i krpljenja dan za danom kd nas zaista nema.
Ja sam u pocetku mislio da ce se nesto srediti i da je Vucic pristao da radi po striktnim direktivama Nemacke. Kad ono medjutim, on zajeba sve, sa neba nam padaju ruski tenkovi i lete ruski avioni.
Da bi se uopste razmatralo sta Srbija moze treba videti sta je trenutna situacija, ali zaista realno.
Evo ja posmatram neke fabrike koje su privatizovane na pocetku. To je sve bilo jako profitabilno i ostalo profitabilno. Pivare, Merima, Imlek i ostale mlekare, fabrike voda i sl. Stranci su to kupili sa jasnim planovima. pre svega sigurnim trzistem i to za nas i okolne zemlje. Henkel je recimo rasporedio proizvodnju po Evropi a Merima postala deo sistema i mislim da ce kao takva da radi, i kao proizvodni i kao distributivni centar. Slicno rade sve ostale uspesne fabrike.
U trenutku kada smo prodali sve sto je neko procenio da kod nas moze da funkcionise trebalo je privuci nove investicije, ali bez postojece infrastrukture.
Evo ti npr. Fiat. Vucic je rekao da je drzava dala 1 milijardu evra do sada. Zaista se postavlja pitanje da li smo kroz dosadasnju proizvodnju dobili ulozeno i da li se moze desiti da italijani odu a mi opet budemo u minusu. Jezivi minusi sa Zelezarom i iako se vecina u svetu zatvara mi kao drzava opet "ulazemo" sa nekim. I tu cemo biti u minusu sigurno na kraju. Turci imaju vec saradnju sa Fiat-om. Kad sam bio pre par godina u istanbulu video sam da su skoro sva taksi vozila Fiat linea, verovatno se rade kod njih, a ko kod nas kupuje 500l? Ne kupuje ga ni Vlada jer je skup, a kamoli okolina.
Seti se afere Gorenje
Privrednici se pitaju, kako navodi Džagić, da li je neko video studiju opravdanosti sa vremenom povraćaja uloženih sredstava u bilo koji projekat „privlačenja“ investicija, koji se podstiče budžetskim sredstvima.
Džagić smatra da je odgovornost za takvo trošenje budžetskih i pozajmljenih para pre svega na Vladi Srbije. Odgovornost je "zarad mira u kući" da se ništa ne čini, "iako svi u Srbiji vide ko i kako donosi odluke i kako se troše novci poreskih obveznika", kazala je ona. >>>
Pogledaj ove strane fabrike dovedene uz basnoslovne subvencije u Leskovcu. Jura svaki mesec odjavljuje i prijavljuje radnike. Pa cemu to sluzi?
Službenici filijale Fonda za zdravstveno osiguranje u Leskovcu primili su od početka godine 16.028 prijava za osiguranje po osnovu zasnovanog radnog odnosa, pa u NSZ barataju i tom cifrom kada se pomenu nova zapošljavanja.
Direktor filijale RFZO Goran Savić nije odgovarao na pozive „Blica“, ali smo saznali „da je reč o napumpanim podacima“.
- Stvar je u tome što velike kompanije, poput „Jure“ i „Džinsija“, jednog radnika 12 puta mesečno odjave i prijave, a u ovom slučaju broje se samo prijave. Isti metod ima i lokalna samouprava koja je 100 radnika tri puta u ovoj godini odjavljivala i prijavljivala. Osim toga, tu se računaju i produžeci ugovora na određene vreme, zamene radnika na bolovanjima i drugo. Sistem registruje svaki prekid rada i svaka obnova rada znači - novo brojanje - kaže naš izvor iz RFZO. >>>
Ono sto se po meni prvo treba uraditi je da se kaze da li mi u vecini ovih fabrika pravimo gubitke ili nesto dobijamo. Cini mi se da ce i novi ugovor sa Zelezarom biti zamagljivanje ociju, kao i Mercedes Ikarbus, FAP Priboj i sl.
O cemu mi da pricamo kada imamo diktatorsku ekonomiju gde bilanse ne znamo.
Na kraju ce ispasti kao sa pijacom.
Evo ova izjava je najocigledniji primer kako se ekonomise u Srbiji i zasto cemo konstantno biti u dugu. Ova izjava je opste stanje nasih ulaganja:
"Ranije rukovodstvo je htelo da adaptira “Žitni kantar“ na Zemunskoj pijaci u mlečnu halu. Procena je da bi to koštalo od 250.000 do 300.000 evra", objašnjava Sočo.
- Kad sam zatražio da se uradi studija opravdanosti i izvodljivosti ona je pokazala da bismo uloženo vratili za 1.026 godina. U takve su se projekte ulagale pare i to sad nećemo raditi. >>>
)
