4703 replies to this topic

[Gant]

Sada sam malo gledao istoriju. Kurs se vise vezivao za politicke teme, verovatno razgovore sa MMF-om i izbore nego sto je odrazavao neki period godine.

Vec sam zaboravio da je kurs imao vrednost i preko 118.

 

 kurs.jpg   31.48KB   17 downloads

 

[Lucius Tarquinius]

Za sedam meseci 700 miliona evra stranih investicija

 

Aukcija 53-nedeljnih državnih zapisa - prodato 99,04 odsto ukupnog obima emisije - stopa prinosa od 3,19 %

 

Narodna banka najavljuje stagnaciju u 2015. godini

Edited by Lucius Tarquinius, 13 August 2014 - 15:48.

[Gant]

BEOGRAD - Rebalansom državnog budžeta, na čemu Vlada Srbije uveliko radi, penzije će od jeseni biti smanjene za 20 odsto linearno, saznaje Kurir. Naš list imao je uvid u radnu verziju plana za prepakivanje državne kase, a koji računa na uštedu veću od 100 milijardi dinara kroz smanjenje penzija po modelu „20 odsto“. Kurir je već pisao da bi u tom slučaju prosečna penzija od 24.000 dinara spala na manje od 20.000, a iz Vlade poručuju da je to nužna mera koja nije mogla biti izbegnuta.    >>>

Edited by Gant, 13 August 2014 - 23:46.

[Lucius Tarquinius]

S obzirom da je Kurir trenutno u Srbiji Sluzbeni glasnik II, takva opcija se ne moze odbaciti kao nemoguca...

 

I to ne samo u pogledu penzija:

 

Najrealniju računicu su ipak dali poslodavci, koji su spas zemlje od bankrota videli u smanjenju penzija po modelu „20 odsto“, a plata u javnom sektoru za 25 odsto, naglasivši da je „bolje sad 20 odsto nego kasnije 40“

[Gant]

Narodna banka Srbije

 

BDP Srbije     2014.   -0.5%

                        2015.    0.0%

 

>>>      (VIDEO izvestaj)

 

>>>      (PDF izvestaj)

 

Ocekivana vrednost kursa prema kome se rukovodi Vlada Srbije je 118.80 do kraja godine.

Edited by Gant, 14 August 2014 - 00:34.

[Gant]

На аукцији педесеттронедељних државних записа Републике Србије, одржаној 13. августа 2014. године, понуђен обим емисије износио је 50.000.000. евра.

Укупан обим тражње износио је 51.520.000 евра, односно 103,04 одсто обима емисије.

Реализовано је 49.520 комада државних записа, укупне номиналне вредности 49.520.000 евра. То представља 99,04 одсто обима емисије.

Државни записи су продати по стопи приноса од 3,19 одсто на годишњем нивоу, а на наплату доспевају 21. августа 2015. године.    >>>

 

 

Na današnjoj aukciji petogodišnjih državnih obveznica Republike Srbije prodato je 60,89% od ponuđenog obima emisije koji je iznosio 15 milijardi dinara.

Kako je navedeno u saopštenju Uprave za javni dug, ukupan obim tražnje iznosio je 9.834.180.000 dinara, odnosno 65,56% obima emisije, a realizovano je 913.418 komada državnih obveznica ukupne nominalne vrednosti 9.134.180.000 dinara, što predstavlja 60,89% obima emisije.

Državne obveznice su prodate po stopi prinosa od 10,80% na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 21. avgusta 2019. godine. Datum dospeća kupona (10% godišnje) je 21. avgusta. Isplata kupona obavljaće se godišnje do datuma dospeća, navedeno je u saopštenju.     >>>

Edited by Gant, 19 August 2014 - 14:19.

[Gant]

NAŠI građani zaposleni u inostranstvu i dalje dotiraju kućne budžete mnogih porodica u Srbiji. Tako je u prvih pet meseci ove godine u zemlju ušlo, prema podacima Narodne banke Srbije, 782 miliona evra doznaka, što je za oko 190 miliona evra manje nego u istom periodu lane. Ako se uključe ostali transferi, kao što su penzije, alimentacije i nasledstva priliv je nešto više iznad milijarde evra. Nadležni, ipak, očekuju da će i ove godine od naših zemljaka stići sličan fond kao i ranijih godina, odnosno da će biti „težak“ oko tri milijarde evra.

 

Iako država nema tačan pregled koliko novca u zemlju uđe svake godine, jer se to samo neprecizno može pratiti kroz menjačke poslove, jasno je da je trend u opadanju. Kriza je učinila da se više štedi, a s druge strane sve se manje gastarbajtera posle penzionisanja vraća u Srbiju. Takođe, oni koji već rade u inostranstvu sa sobom vode cele porodice. Ono što pad priliva deviza od doznaka naizgled čini manjim jeste razvoj turizma. Manifestacije od Sabora trubača u Guči do novosadskog „Egzita“, ili slavljenja Nove godine, zemlji donose kratkoročni devizni priliv. Toga nije bilo do pre samo 15 godina. Međutim, i pored tog novca, doznaka je sve manje.   >>>

[Gant]

Ala ih menjaju, cesce nego neki carape.

 

BEOGRAD - Direktor Poreske uprave Srbije Aleksandar Miljković podneo je ostavku na tu funkciju, a na toj poziciji već desetak dana zamenjuje ga njegov zamenik Marko Marinković, saznaje Tanjug.      >>>

[Gant]

Reforme brzinom puža?

 

Nemačka kancelarka Angela Merkel ocenila je nedavno da je za zemlje ovog regiona potreban dug dah – reformi ima, ali se odvijaju brzinom puža. Većina ovdašnjih ekomista verovatno bi se pre složila sa prvom damom Nemačke nego sa optimističkim najavama koje stižu iz sedišta Vlade, a bivši ministar privrede, Saša Radulović, koji je upravo zbog ekonomije ušao u sukob sa premijerom Aleksandrom Vučićem, smatra da se potezi koje povlači Vlada ne mogu opisati kao reformski:

 

"Mora prvo da nam bude gore, da bi nam bilo stabilno loše," kaže ekonomista Goran Nikolić

 

"Problem je vrlo prost – naša zemlja u proseku u poslednjih pet godina troši 2,6 milijardi evra više nego što prihoduje. Toliko javna potrošnja, uključujući i garancije koje se aktiviraju za javna preduzeća, veća od javnih prihoda svih prihoda koji se nakupe tokom godine".

 

"Ne možete očekivati u zemlji kao što je Srbija, koja jednostavno nema komparativnih prednosti, neki značajniju investicionu aktivnost. Mislim da svako ko veruje u to da Srbija može biti neka sjajna investiciona destinacija ipak je previše optimističan," ističe Goran Nikolić.

"Nadaju se nekom čudu koje će spasiti Srbiju. I to čudo plasiraju građanima kroz ove ugovore sa kompanijama iz emirata, govore o tome kako će doći neki inverstitori iz Kine, Rusije, i preporoditi srpsku privredu. Mi slučamo tu priču preko 10 godina – i propadamo zajedno sa njom," kaže Saša Radulović.

         Realno je da će Brisel pomno nadgledati srpske reforme, pa i ove ekonomske, i ne treba očekivati da će EU previše gledati kroz prste vlastima. Slaba opozicija nema snage da natera Vladu da povlači najbolje poteze, tako da jedino ostaje nada da će Evropa odigrati ulogu korektiva koji će pomoći u reformisanju srpskog društva i ekonomije.       >>>

[Gant]

Zanimljiva tabela. Ja sam mislio da se iz Amerike salje najvise.

 eko1.jpg   39.89KB   25 downloads

http://www.politika....di-evra.sr.html

[Dzordzo]

Mislim da je sada lakse preneti pare sivim metodama nego ranije Ranije je neko nosio dok sada duplikat kreditne/debitne kartice znaci da se ne vidi ulazak para u zemlju dok se pare iz inostranstva aktivno trose. Tako da je poredjenje po godinama verovatno neprecizno (rast/pad) dok je odnos izmedju zemalja verovatno ispravan.

[tdusko]

Imajte u vidu da svi ti koji salju pare recimo iz nemacke u Srbiju mogu do iznosa od 4k eur godisnje da umanje svoju godisnju zaradu cime im se nakon poreskog poravnanja vraca grubo ca 30% tako da nemojte misliti da veliki deo udje na crno. Do prosle godine kao dokaz o izdrzavanju se prihvatala priznanica potpisana od strane primaoca i kopija pecata u pasosu. Datumi su morali da se poklapaju. Medjutim, sada priznaju samo kopiju bankarskog izvoda da je transakcija izvrsena. Drugo je pitanje da li drzava Srbija ima pravo da od drugih zemalja trazi te podatke, ali da moze da se udje u trag - moze.

[Gant]

Vlast cuti, niko nista ne objavljuje.

 

 Skoro trećina kumuliranih gubitaka privrede potiče od firmi iz sektora prerađivačke industrije, iznose 891.387 miliona dinara i veći su za 14,8 odsto od prošlogodišnjih, dok je stopa izgubljenog kapitala porasla sa 34 na 35,6 odsto, pokazuju podaci iz godišnjeg izveštaja o poslovanju privrede koji je objavila Agencija za privredne registre.

Izveštaj koji prikazuje u najmanju ruku teško stanje u srpskoj privredi, kao i pre dva dana objavljeni statistički podaci za juli, rezignirali su privrednike jer gotovo da nisu izazvali nikakvu pažnju, ni vlasti, a ni javnosti.

- Podaci o kretanju industrijske proizvodnje za juli 2014. pokazali su svu dramatične trendove u prerađivačkoj industriji. Proizvodnja je smanjena u julu 13 odsto, dok je smanjenje u periodu januar - juli 3,2 odsto. Alarmantan je i podatak da je proizvodnja tekstila imala pad za čak 55,5 procenata. Industrija je blago povećala obim proizvodnje u odnosu na jun, za 0,2 odsto, ali je devet procenata manja od proseka za 2013., a 12,8 odsto manja nego u istom mesecu prošle godine. Privrednicima preostaje jedino da se zapitaju koji je to obim negativnih podataka koji može da inicira vanrednu sednicu Vlade i skupštinsku raspravu o najvećim problemima najvažnijeg društvenog segmenta - privrede - kaže za Danas Milan Knežević, predsednik Komore malih i srednjih preduzeća.

Samo u julu, rudarstvo je podbacilo za 32,1 odsto, eksploatacija uglja za 51,8, a snabdevanje električnom energijom, gasom i parom za 37,4 odsto. Mada je to bilo očekivano, s obzirom na štete koje su tom segmentu nanele poplave, iznenađujući je i pad proizvodnje motornih vozila i prikolica za 24,3 odsto, iako kumulativno od početka godine tu postoji rast od 8,8 odsto.

U odnosu na isti mesec prošle godine, osim proizvodnje tekstila, najveće smanjenje imala je proizvodnja metalnih proizvoda, za čak 47,4 odsto, i proizvodnja saobraćajnih sredstava za 43,3 procenta.

Kumulirani gubici privrede iznose 2.856.712 miliona dinara i beleže međugodišnji rast od 13,9 odsto. Broj preduzeća sa kumuliranim gubicima povećan je za 1.217. Gubitke iznad visine kapitala iskazalo 26.614 firmi dok je gubitke do visine kapitala iskazalo njih 39.168.

 

Iluziju o blagom oporavku privrede stvorio je skokovit rast izvoza od skoro 25 odsto kao i prirast nivoa industrijske proizvodnje od 5,5 odsto. Pozitivne rezultate iskazale su grane privrede na koje nismo mogli pogrešnom politikom uticati a zavisile su više od prirode nego od ekonomske politike: poljoprivreda, rudarstvo, proizvodnja energije - kaže Milan Knežević i objašnjava da su bolji rezultati posledica i niskih statističkih baza iz 2012.        >>>

Edited by Gant, 02 September 2014 - 11:04.

[Lucius Tarquinius]

Panorama javnog duga: na danasnji dan - 22,35 mlrd.

 

Za dve godine + cca 6,5 mlrd eur.

 

 

 

 

[Gant]

Ipak dijaspora podbacila sa devizama ovog leta.

 

Чи­ни се да овог ле­та на­ши љу­ди из ино­стран­ства ни­су по­мо­гли ста­би­ли­за­ци­ју до­ма­ће ва­лу­те. Бо­ри­слав Бру­јић, пред­сед­ник Удру­же­ња ме­ња­ча ка­же да по­ну­да де­ви­за ни­ка­да ни­је би­ла ло­ши­ја не­го овог ле­та. Он на­ред­них да­на не оче­ку­је ве­ћа по­ме­ра­ња кур­са.     >>>

 

Zvanicni kurs na dan 3.9.2014. godine  118.0728