156 replies to this topic

[cuvar]

U oba slucaja je resenje otpada kapitalno. Za nuklearke nuklearni otpad, za termoelektrane ogromna pepelista.
Licno mislim da je nuklearka resenje za nasu energetiku, u vidu kupovine vremena da se presaltamo. Recimo pet blokova od po pola gigavata, od kojih dva u rezervi a tri da se polovinom otplacuje a polovina da nam bude od koristi.

Нуклеарке због своје изузетно велике цене по инсталисаном киловату се у енергетици праве тако да учествују у базном оптерећењу.То повлачи чињеницу да је за такве капацитете потребно обезбедити што дужи рад током године.Тако да ово што сте ви навели,за куповину два блока који ће бити у разерви,је баш дискутабилно.Такође оно што нисам поменуо време старта нуклеарне електране је као и код термоелектране пар сати(зависно да ли се стартује из топлог или хладног стања).Овакво решење,би могло направити катастрофу у економском смислу у систему.

[cuvar]

Geotermalna energija nije bas fantazija jer Island podmiruje skoro 90% svoji potreba iz tog izvora.Dobro Island je vulkansko ostrvo i broj stanovnika je daleko manji ali je kao resenje ipak moguce.Nisam siguran da bi bilo moguce i u Srbiji jer barem nije poznata lokacije gde postoje neki veci geotermalni izvori.
Geotermalni generatori su drugacije konstrukcije i prilicno su neefikasni ali posto je cena ulozene energije gotovo nula onda je i proizvodnja isplativa.Kalifornija ima jednu od tih elektrana ali ne znam detalje.
Kamenac je verovatno problem ali je jos veci problem to sto je uslovno receno "voda" korozivna a u nekim slucajevima slobodno se moze nazvati i razredjenom kiselinom.Kako je taj problem resen nije mi poznato.

Била је на Discovery емисија о тим електранама.Шта рећи сем да је Исланд једна од ретких земаља која се може похвалити да поседује пару високе радне способности.Како су решили проблем са каменцем-мислим да су у пару убризгавали неке хемикалије,а сад које стварно се не сећам са емисије која је хемикалија у питању.Иначе отпадна топлота кондензације се користи за загревање језера небеско плаве боје и користи се за купање људи.Једном речју фантазија

[cuvar]

Srbija trosi otprilike 8,483 miliona tona energetske nafte godisnje za svoje energetske potrebe.
Od toga je negde 42% uvoz u vidu nafte i gasa. (Nafte 29% gasa 13%). Ostalo je nas ugalj i hidropotencijal.

Ја лично за појам енергетске нафте први пут чујем.Можда сте мислили на ten (тона еквалентне нафте)?
Колико се сећам 1 ten=41,862 GJ.Kaо што је 1TCE=29.3076 GJ( http://en.wikipedia....coal_equivalent )

[energobull]

Ја лично за појам енергетске нафте први пут чујем.Можда сте мислили на ten (тона еквалентне нафте)?
Колико се сећам 1 ten=41,862 GJ.Kaо што је 1TCE=29.3076 GJ( http://en.wikipedia....coal_equivalent )

Ja se stvarno izvinjavam ako sam omaskom koristio izraz za ten 'energetske nafte'. Radi se o 'toni ekvivalntne nafte'. 1 ten negde oko 41,8GJ.
Islandjani vade svoju paru iz toplih gejzera, pa je moraju preciscavati. Nasa tehnoloska para je vec preciscena. Zato je gubitak jos veci.
To je para od vode koja je vec prosla hemijsku pripremu, ociscena od kamenca u stvari demineralizovana.

To je takozvano oduzimanje toplote iz turbina nakon sto je struja proizvedena. To je cista tehnoloska para koja, ako bi se koristila u toplifikacionom sistemu za grejanje donela bi velike ustede.

http://www.seea.sr.g...udija_Kogen.pdf

Ti su objekti vec sagradjeni, treba se dovrsiti. Treba uvesti centralno grejanje u kuce, jer se ovaj vid koristi samo negde 5%.
Glupo je grejati se na struju a bacati tehnolosku paru.

Mi imamo jedan skroz rasipnicki odnos, nameran ili nenameran ne znam ali skroz neefikasno koriscenje energije.
Ne znam ako ste me razumeli o kojoj pari govorim? Ona sto greje Obrenovac i Kostolac, ima snage da greje ceo Beograd, Poazrevac i vise. Da uvede u samim domacinstvima u mesto da se greje na struju, cija je cena socijalna. To dovodi do razaranja same elektroprivrede.
Dakle jos jednom: dva bazena Kolubara i Kostolac, imaju negde kapacitet u tehnoloskoj pari od oko 5Gigavata toplotne energije. Od toga se koristi manje od 4%.
Nema tu ciscenja od kamenca. To je vec procisceno i baca se u Savu i Dunav.

Jos jednom se izvinjavam za lapsus i hvala na ispravci.

Zaboravite geotermalnu energiju. Mi za sada imamo negde manje od 200 Megavata te energije sto je veoma malo za velike objekte.
Cim nadjem podatak, dostavicu vam.

Edited by energobull, 26 June 2009 - 13:00.

[cuvar]

To je takozvano oduzimanje toplote iz turbina nakon sto je struja proizvedena. To je cista tehnoloska para koja, ako bi se koristila u toplifikacionom sistemu za grejanje donela bi velike ustede.

http://www.seea.sr.g...udija_Kogen.pdf

Ti su objekti vec sagradjeni, treba se dovrsiti. Treba uvesti centralno grejanje u kuce, jer se ovaj vid koristi samo negde 5%.
Glupo je grejati se na struju a bacati tehnolosku paru.

Mi imamo jedan skroz rasipnicki odnos, nameran ili nenameran ne znam ali skroz neefikasno koriscenje energije.
Ne znam ako ste me razumeli o kojoj pari govorim? Ona sto greje Obrenovac i Kostolac, ima snage da greje ceo Beograd, Poazrevac i vise. Da uvede u samim domacinstvima u mesto da se greje na struju, cija je cena socijalna. To dovodi do razaranja same elektroprivrede.
Dakle jos jednom: dva bazena Kolubara i Kostolac, imaju negde kapacitet u tehnoloskoj pari od oko 5Gigavata toplotne energije. Od toga se koristi manje od 4%.
Nema tu ciscenja od kamenca. To je vec procisceno i baca se u Savu i Dunav.

Jos jednom se izvinjavam za lapsus i hvala na ispravci.

Zaboravite geotermalnu energiju. Mi za sada imamo negde manje od 200 Megavata te energije sto je veoma malo za velike objekte.
Cim nadjem podatak, dostavicu vam.

Не одузима се топлота из турбина,већ се део или цео масени проток паре који поседује одређену радну способост одузима.Друго,колико ја знам,технолошка пара је пара која се наменски користи за одређени технолошки процес(индустрија) и она је обично сувозасићена или слабо прегрејана пара(10-20 степени C),а притисак је у распону од 6-12 bar.A,пара коју ви помињете је она која се користи за топлификационе потребе.
Лепе су те ствари које причате...Али реалност је много другачија...Ми смо као и у многим областима,и у енергетици имали велике шансе да поправимо ствари од 2000 године па наовамо...Али,ево једног цитата:
"Пројекат даљинског грејања Београда из ТЕ Никола Тесла А започет је израдом документације почетком осамдестих, а извођење радова започело је 1993. године, али је његова реализација тренутно обустављена."
Другим речима,неко је тамо 2000,2001 дао сагласност да се уводе котлови на гас у Београдске топлане.Тај неко(ја не знам,али би као и многи волео да знам ко је то био) би сада требао да изађе и објасни свој поступак.Немојте изгубити из вида да се са гасом може много већи кајмак скупљати,јер ту имате и неке дистрибутере,док би се у случају снабдевања топлом водом са електрана то свело на дијалог ЕПС-а и Београдских електрана и ако би нешто зашкрипело одмах би знали ко је крив.Овако можемо само да нагађамо.Епс,колико ја видим чини све што је у његовој моћи да као што ви кажете греје потрошаче на пару одузету из турбина,јер то њима првенствено одговара због повећања степена корисости блокова,али и потрошачима,јер је цена грејања по том систему нижа од цене грејања на гас,а и не зависите од страних фактора типа има гас,нема гас,већ све решавамо у нашем дворишту.

[energobull]

Не одузима се топлота из турбина,већ се део или цео масени проток паре који поседује одређену радну способост одузима.Друго,колико ја знам,технолошка пара је пара која се наменски користи за одређени технолошки процес(индустрија) и она је обично сувозасићена или слабо прегрејана пара(10-20 степени C),а притисак је у распону од 6-12 bar.A,пара коју ви помињете је она која се користи за топлификационе потребе.
Лепе су те ствари које причате...Али реалност је много другачија...Ми смо као и у многим областима,и у енергетици имали велике шансе да поправимо ствари од 2000 године па наовамо...Али,ево једног цитата:
"Пројекат даљинског грејања Београда из ТЕ Никола Тесла А започет је израдом документације почетком осамдестих, а извођење радова започело је 1993. године, али је његова реализација тренутно обустављена."
Другим речима,неко је тамо 2000,2001 дао сагласност да се уводе котлови на гас у Београдске топлане.Тај неко(ја не знам,али би као и многи волео да знам ко је то био) би сада требао да изађе и објасни свој поступак.Немојте изгубити из вида да се са гасом може много већи кајмак скупљати,јер ту имате и неке дистрибутере,док би се у случају снабдевања топлом водом са електрана то свело на дијалог ЕПС-а и Београдских електрана и ако би нешто зашкрипело одмах би знали ко је крив.Овако можемо само да нагађамо.Епс,колико ја видим чини све што је у његовој моћи да као што ви кажете греје потрошаче на пару одузету из турбина,јер то њима првенствено одговара због повећања степена корисости блокова,али и потрошачима,јер је цена грејања по том систему нижа од цене грејања на гас,а и не зависите од страних фактора типа има гас,нема гас,већ све решавамо у нашем дворишту.

Hvala na dobrom postu.
Imajte na umu da velika vecina ucesnika treba nesto da shvati, a da nije od nase struke, pa zato pokusavam na bilo koji nacin da uproscavam objasnjenja.
Tacno je ovo sto ste napisali, ali to ne menja sustinu stvari, a to je da rasipamo energiju. I to u ogromnim kolicinama.
Hajde da pogledamo na stvari ovako: cela instalisana snaga kotlova za domacinsko grejanje u Srbiji je negde oko 6Gigavata.
Ukupna bacena snaga u vidu toplote, iz nasa dva velika bazena, je negde oko 5 Gigavata. Ukupna iskoriscena snaga u vidu kogeneracije je negde 1%. Mozda malo vise.
Mislim da vam je jasno o kojim se kolicinama radi.
Ako imate drugacije podatke drago bi mi bilo da ih stavite.
Sada da se malo odovjimo od termoelektrana, jer ste jako dobro objasnili. Stalno obecavam drugi topic, ali bice i njega. To bi bilo bas ono o cemu govorite.
E sada ako gledamo da Srbija ima 56 gradova, da je mahom poljoprivredna zemlja, da oko tih gradova postoji mahom plodna zemlja, da je kukuruzovina recimo jaca kaloricki od samog lignita, zar ne bio bio interesantan, razvoj koriscenja celuloze. Vise od borbenih poklica: gas, potok, sila na Balkanu?
Recimo licno sam uveren da se taj potok nece nikada graditi, ali da ostavimo to nasim vrlim politicarima. Taj idejni sporazum je postignut negde od zadnje posete Braznjeva Jugoslaviji dakle 1976-e ili tako.
Celuloza je jedini materijal koji moze da bude izvor energije a da se ne steti okolini, a i ono je ograniceno na regenerativnu moc zemlje.
Ali mi je imamo. Trenutno je procenjeno da imamo oko 12.5 miliona tona otpadne biomase.
Jedan link ce vam dati podatak da je to negde 58 400 TeraJoula energetske snage.

http://www.worldener...er/overview.asp

Kukuruzovina ima energetsku moc negde 16 600 kJ/kg.

Dakle briketiranje, peletiranje, sinteticki gas od pulverizacije celuloze, fluidna goriva, pa cak i celulozni etanol.
Prognoze oko fosilnih goriva su veoma mracne, a i da bude svega u izbilju zar misli neko da cemo to dobijati dzaba?

Bogate zemlje se okrecu celulozi i gradskom otpadu.

Edited by energobull, 27 June 2009 - 15:50.

[cuvar]

Hvala na dobrom postu.
Imajte na umu da velika vecina ucesnika treba nesto da shvati, a da nije od nase struke, pa zato pokusavam na bilo koji nacin da uproscavam objasnjenja.

У праву сте...Гледаћу да више не исправљам,сем ако баш не буде нека крупна грешка...Ове ситне,типа није базен већ басен ћу изостављати...

Tacno je ovo sto ste napisali, ali to ne menja sustinu stvari, a to je da rasipamo energiju. I to u ogromnim kolicinama.
Hajde da pogledamo na stvari ovako: cela instalisana snaga kotlova za domacinsko grejanje u Srbiji je negde oko 6Gigavata.
Ukupna bacena snaga u vidu toplote, iz nasa dva velika bazena, je negde oko 5 Gigavata. Ukupna iskoriscena snaga u vidu kogeneracije je negde 1%. Mozda malo vise.
Mislim da vam je jasno o kojim se kolicinama radi.
Ako imate drugacije podatke drago bi mi bilo da ih stavite.

Ово сам чекао.Хајде мало да се удаљимо од теме,и уђемо у сферу економије.Узмимо нпр.просечног српског домаћина(домаћицу),који је ето видео неку од реклама о штедњи енергије.И учинило му се занимњиво све то,прича о штедњи и тако то...Домаћин-ца зна да сијалице не може да се одрекне,али може да је замени оном штедљивом.Наравно човек је себи поставио питање,које то предности добија заменом сијалице?Наравно мања потрошња струје,мање пара...Међутим,сходно начелима економије,он је одлучио да инвестицију вреднује на основу времена повраћаја капитала.Метод каже,да ако је време повраћаја капитала дуже од радног века уређаја (у овом случају сијалице),инвестиција није исплатива.У супротном јесте.Време повраћаја капитала(просто,а не динамичко),се добија као однос ивестиције и уштеда(разлика у снази између две сијалице*време рада у току године*цена струје по KWh).Циљ је наравно да време повратка капитала буде што мање.То се може постићи:повећањем разлике у снази између штедљиве и обичне сијалице,повећањем рада у току године и повећањем цене струје.Од ова три параметра,држава највише може утицати преко цене струје.Оно што ја покушавам овде да кажем,јесте да у принципу велика већина људи(појединци и компаније), нису ентузијасти,и да сходно томе не треба рачунати да ће они одмах похрлити да купују штедљиве сијалице и да улажу у нове(зелене) технологије...

Враћам се на тему.Јесте,ми се расипамо енергијом.То је опште познато. Међутим,нико из власти не жели да погледа истини у очи.Критичари с једне стране кажу-термоелектране највећи загађивачи,што је тачно.Министар енергетике нонстоп понавља да нема повећања цене струје,јер је то социјално одговорна влада...Али никог нема,да каже-ми се не можемо одрећи термоелектрана у наредних 20-30 година,али ми такође бринемо за здравље својих грађана.Зато улажемо 300 милиона евра у постројење за одсумпоравање.Зато ћемо уложити у постројења за пречишћавање димних гасова од NOx.Не чекамо тамо неки ММФ-а,ЕБРД,који нам успут увек онако “ повољно” дају кредит.И онда ћемо једног дана доћи у ситуацију да нагло повећамо цену струје за 60 %(сетите се случаја са гасом).Е онда ће нам свима доћи из д****а у главу,министар ће само да слегне раменима,опет ће се они исти критичари(вајни експерти) појавити ...И тако-живот иде даље...

Dakle briketiranje, peletiranje, sinteticki gas od pulverizacije celuloze, fluidna goriva, pa cak i celulozni etanol.
Prognoze oko fosilnih goriva su veoma mracne, a i da bude svega u izbilju zar misli neko da cemo to dobijati dzaba?

Bogate zemlje se okrecu celulozi i gradskom otpadu.

Ех,богате земље...Један податак ме је скоро запрепастио,а то је да је до неких 90-тих година струја у Данској била бесплатна.Али еколошка свест Данаца и Срба...

Ево још једног примера:

Пре неких 7 година уђем у разговор са једним колегом са посла.И кажем ја њему да су деведесете године биле заиста тешке и тако то.А он ће мени:Синко ја ти ’93 по оној зими упалим две кварцне,у стану вруће буквално се шетам у мајици.Толико је било топло,да сам морао да се расхлађујем отварањем прозора.Јесте да су то биле тешке године,ал смо се барем добро грејали...

Скоро сам био (саграђена неке 2004) у једној згради којој је комплет урађено грејање на струју-то само иде у прилог чињеници колико се ми расипамо најквалитетнијим обликом енергије-струјом...

Али да не буде све црно,драго ми је да су се неке ствари покренуле са нуле-донете су неке стратегије,закон о енергетици,уведени су контејнери за ПЕТ амбалажу(додуше права реткост је видети их)...

Edited by cuvar, 28 June 2009 - 15:00.

[energobull]

@cuvar
Da ne bih citirao sve pokusacu nekako da odgovorim na dosta sirokih tema koje ste dotakli.
Cena bilo kod energenta mora da bude ekonomicna. Ako elektroprivreda igra ( a igra) mama socijalu nema sanse da funkcionise kako valja.
Cak sta vise svemu je kraj kao i socijalistickoj privredi, odnosno kolaps. Ako se to sto smo imali moglo nazvati socijalistickom.
Nema sanse da iko razmislja o nekoj stednji, dokle god su ove cene. Nema sansi da osiromaseno stanovnistvo kupuje ecostar (stedljive) uredjaje.
Sama cinjenica da nemas ekonosmku cenu struje, odlaze mere efikasnosti. Ko danas da zamenjuje distributivne transformatore sa amorfnim jarmovima, da koristi trafoe sa vecim presekom zica, jer ce to doneti vremenom do ogronih usteda. Elektroprivreda nema para ni za kapitalne remonte kotlova da bi smanjili soptvenu potrosnju. Ona je ogromna. Ne gresim ako kazem da se na jednom bloku od 340MW, gubi skoro 40MW struje.
Dakle negde na 15-ak blokova bi mogao da ustedis jedan citav blok.
Povecanje preseka dalekovoda, ne verujem da ide bez potpuno novog mehanickog proracuna, sto sigurno bi dovelo do ili potpunog menjanja dalekovoda ili da batalis pricu zbog nedostatka para.
Optimizacija srednjenaposnkog nivoa opet trazi para. Mi imamo i 6KV i 10 KV i 20 KV.
Peglanja opterecenja se moze izvrsiti i umnozavanjem distributivne mreze. Jedan instalisani megavat kosta milion i po evra. Trajno smanjenje vrsnog opterecenja dovodi do velikih usteda.
Dakle pre no sto kazes obicnom gradajninu da stedi, resi ove kapitalne probleme. uz toplovode za koje smo govorili.

Ono sto vi kazete za 93-u, to je poznato da su se i svinjci grejali na struju. Nismo mi ni bolji od zapada (kako neki vole da kazu) ni gori (kako drugi vole da kazu). Daj Englezu istu cenu struje i on ce da greje svinjce. Ili bilo kome drugom. Nemac izbaci svoje vrsno opterecenje dva ili tri puta i dolazi mu inspekcija.
Moze to negde da bude i jeftino, ali je kontrolisano.

Postoji jedan drugi problem sto mene najvise intrigira. To su nasi borbeni poklici oko energetike.
Hajde da ostavimo silu sa Balkana, pa da vidimo kako jedan projekat, koji jos nema ni studiju izvodljivosti podstice ljude da hoce da uvedu mrezu gasa.

Hajde pogledajte ovaj link:

http://www.angelnexus.com/o/web/10441


Za nekoliko godina ce se to u mnogome promeniti.Ratovi cena i raznoraznih nestabilnosti se vec nagovestavaju. Na kraju krajeva sta cemo nego prica, od prosle zime sa beskrupuloznim presecanjem jedne citave evrope od napajanja gasom. Ili podizanje cena nafte svake nedelje po malo.
Ili zatvaranje fabrike za sirovinu plasticarima. Sve je to vid nedostatka energije.

Licno kontam, da je sama nasa strategija pogresna. Recimo biomasa povlaci vece iskoriscavanje zemlje (posao), vise racionalnih ulaganja u briketiranje, peletiranje, malih kucnih kotlova, skladistenje, distribuciju itd itd. Moze se vec poceti baviti samim upravljanjem takvim procesima. na kraju krajeva to je hrana. Zato su nam se preci ovde nastanili, zbog plodne zemlje.
Proizvodnjom fluida od celuloze i mini termoelektrana pri gradovima u Srbiji.
Mislim da bi neko morao da kaze sledbenicima druga Kardelja, da nazalost leba bez motike nema. Drug Kardelj je svojevremeno omanuo da napise u zur-u da treba i da se radi, pa su ljudi eto shvatili da samo upravljaju. Imamo ih mnogo kod nas, koji jos cekaju da neka mesijanska partija resi sve.
Gradski otpad je izvor energije. Bar za pocetak bi se podosta stvari resile, ako bi neko prestao da dize zastave.

[Hill Bill]

...
Домаћин-ца зна да сијалице не може да се одрекне,али може да је замени оном штедљивом.Наравно човек је себи поставио питање,које то предности добија заменом сијалице?Наравно мања потрошња струје,мање пара...Међутим,сходно начелима економије,он је одлучио да инвестицију вреднује на основу времена повраћаја капитала.
...

Kratko: zabraniti uvoz klasičnih sijalica, tim pre jer domaća proizvodnja više ne postoji. Sve se uvoze, pa zašto onda ne bi samo štedljive? To ne bi predstavljalo nagli udar na džep potrošača, a i cena štedljivih bi (bar trebalo) da bude niža.

Zašto se to onda ne uradi? Pa zar EPS da se bavi kompenzacijom povećane reaktivne komponente za nešto za šta korist imaju samo potrošači? I to za energiju koju ustvari ne plaćaju po brojilu? Za EPS, svaki reaktivni potrošač je skoro pa krađa struje i lako je ubediti tupave političare da su te sijalice čista šteta.

[energobull]

Kratko: zabraniti uvoz klasičnih sijalica, tim pre jer domaća proizvodnja više ne postoji. Sve se uvoze, pa zašto onda ne bi samo štedljive? To ne bi predstavljalo nagli udar na džep potrošača, a i cena štedljivih bi (bar trebalo) da bude niža.

Zašto se to onda ne uradi? Pa zar EPS da se bavi kompenzacijom povećane reaktivne komponente za nešto za šta korist imaju samo potrošači? I to za energiju koju ustvari ne plaćaju po brojilu? Za EPS, svaki reaktivni potrošač je skoro pa krađa struje i lako je ubediti tupave političare da su te sijalice čista šteta.

Jeste tako. Meni je bilo simpaticno, kada je bila ujdurma sa gasom, jedna g-dja iz energetske efikasnosti (inace je veoma cenim) kaze: stedite toplotu, stedite struju, stavite cebad na vratima i na prozorima. )

Da nije bio lapsus, to se pobrinuo posle i jedan njen kolega, ali je on dodao i ove zivine stedljive sijalice za koje se prica.
Sve u svemu nije lose da se donesu neki propisi, pa neke mere, pa neke ingerencija opstina pa da se zimi rade termovizijska snimanja, da se vidi gde se najvise gubi toplota, da se gradjanima ukaze na potrebne izolacije itd itd. To bogate zemlje rade, jer je rasipanje steta po sebi.

Jos jedan biser je bio na Studio B, kada jedan pristojan covek iz ministarstva, je objasnjavao oko energije vetra, kako smo od Spanaca dobili neke tornjeve za merenje na visini od 50 metara, pa kaze sasvim ozbiljno covek: jos dva meseca, pa ce to biti kompletna godina i imacemo predstavu na pet lokacija o situaciji sa energijom vetra. Sta ako vetar dogodine dune drugacije? Krivi Spanci? ta se merenja vrse godinama, prosek im je najmanje 10 godina, a ne meri se samo brzina vetra, vec raznorazni parametri, kao sto su udari, pravci itd itd.

Meni je najveci biser ipak bio direktor NIS-a sa njegovim rokom Juzne Pruge za 31-i decembar 2015-e. Na pitanje da nema jos ni studija izvodljivosti, on je obrazlozio da je u Sochiju, ceo sat vremena bio sa Putinom i Berluskonijem. Onda je dodao da ce se moci raditi i (upotrebio za njega cuvenu rec) kogeneracija.

Meni je to vec postala zabava.

Edited by energobull, 29 June 2009 - 18:40.

[cuvar]

Kratko: zabraniti uvoz klasičnih sijalica, tim pre jer domaća proizvodnja više ne postoji. Sve se uvoze, pa zašto onda ne bi samo štedljive? To ne bi predstavljalo nagli udar na džep potrošača, a i cena štedljivih bi (bar trebalo) da bude niža.

Фабрика Тесла из Панчева је производила сијалице.Не увозе се све сијалице,па ни оне штедљиве.Више о томе у овим чланцима:
http://www.k-013.com...c...4&Itemid=60

http://www.panelektro.com/index.html -купујмо домаће Мораћу да их пробам...

Zašto se to onda ne uradi? Pa zar EPS da se bavi kompenzacijom povećane reaktivne komponente za nešto za šta korist imaju samo potrošači? I to za energiju koju ustvari ne plaćaju po brojilu? Za EPS, svaki reaktivni potrošač je skoro pa krađa struje i lako je ubediti tupave političare da su te sijalice čista šteta.

Пазите,колико ја знам мада нисам баш неки зналац,реактивна снага се троши за одржавање магнетног поља и као што ви рекосте она представља штету.Значи и онај генератор у електрани има део који отпада на реактивну снагу.Код блокова на Б електрани косинус фи износи(према пројекту) 0.85...Такође сваки електромотор има део који отпада на реактивну снагу.Да ли ЕПС наплаћује или не повишену цену струје због тога,нисам сигуран...Најбоље би било да неки колега електроинжењер да своје мишљење овде(ако има таквих)...
Али оно што сам хтео рећи,је да ми није јасно какве везе има сијалица са реактивном снагом?Мислим,у сијалици нигде нема магнетног поља,барем не у оним обичним,каквих је већина...

[Hill Bill]

Фабрика Тесла из Панчева је производила сијалице.Не увозе се све сијалице,па ни оне штедљиве.Више о томе у овим чланцима:
http://www.k-013.com...c...4&Itemid=60

http://www.panelektro.com/index.html -купујмо домаће Мораћу да их пробам...
...

Tesla je mrtva odavno, a koliko znam Panelektro još nije napravio nijednu sijalicu. Teško da ćeš naći domaću.

Faktor snage klasičnih fluorescentnih je oko 0.5, a kod ovih novih (CFL) cosφ ide i ispod 0.3
EPS naplaćuje reaktivnu energiju samo od velikih potrošača jer se ne isplati za domaćinstva stavljati reaktivna brojila; ionako je potrošnja gotovo čisto aktivna. Ne gubi naravno ništa jer u tu cenu aktivne uračunava i lanjski sneg, kamoli reaktivnu energiju. No, nema baš ni razloga da stimuliše zamenu klasičnih, termičkih sijalica (čiji je cosφ=1) novima.

[cuvar]

Faktor snage klasičnih fluorescentnih je oko 0.5, a kod ovih novih (CFL) cosφ ide i ispod 0.3
EPS naplaćuje reaktivnu energiju samo od velikih potrošača jer se ne isplati za domaćinstva stavljati reaktivna brojila; ionako je potrošnja gotovo čisto aktivna. Ne gubi naravno ništa jer u tu cenu aktivne uračunava i lanjski sneg, kamoli reaktivnu energiju. No, nema baš ni razloga da stimuliše zamenu klasičnih, termičkih sijalica (čiji je cosφ=1) novima.

Е то волим-кад човек образложи ...Хвала на одговору...

[energobull]

Da malo revitalizujemo topic.

Energija biomase

U prvom redu, danas se svuda u svetu vrse istrazivanja biomase kao alternative. To nije samo etanol, jer su ljudi navikli, da im kazes nece biti nafte, a on se pita na sta ce voziti? Zasto ja potenciram biomasu? iz razloga sto se alternativa gleda svuda u zavisnosti od klimatskih i drugih specificnih uslova. A mi imamo jedan da smo 13 vekova ovde obradjivali zemlju i ziveli od te zemlje koja daje tu potrebnu biomasu.

Ja bih napravio jednu racunicu veoma prostu a to je za primer energija hektara kukuruza. To moze bilo koja zitarica, jer toga mozemo da proizvodimo u izobilju.

Uzmimo proizvodnju od 5 tona po hektaru. Licno cu uzeti podatak koji daju amerikanci za bushel kukurza i prevesti na nase racunice. Naime od bushela kukuruza se dobija 10 litara etanola i 0.675 ulja. Prevedeno na nasu proizvodnju po hektaru to je otrpilike 2 tone etanola i 135 litara ulja. dakle i a ne ili.
Odnos tezine kukuruzovine i zrna je 1:1. Ono sto mi smatramo otpad. Kukuruzovina(stabljike i stalci) ima energetsku moc od 17Mjoula/kg. Prevedeno na jedan hektar bilo bi 85000 Mjoula po hektaru. To jeste ekvivalent dve ten. (1ten = 41,8 GigaJoula)
Dakle ukupno 4 ten po hektaru.

Da izracunamo da Srbija uvozi 5 miliona ten za svoje potrebe ili nepotrebe. Zasto nepotrebe? Naravno da se ne misli koristiti zitarica iskljucivo za proizvodnju korisne energije u vidu struje ili goriva. Cilj je dobiti poluproizvod za dalju upotrebu. Zadnje dve decenije se grade takozvane kukuruzne rafinerije
Ako ste mislili da je to proizvodnja etanola gresite. Uzmite pa procitajte. Kukuruz se rafinise na cetiri osnovna poluproizvoda za dalju upotrebu.

Jednostavno jer ako bi se neko potrudio da sirovu energiju pretvori u korisnu energiju, ovo bi moglo da ima drugo lice. Naime u zonama gde se seje kukuruz, mogle bi da se izgradi neka rafinerija kukuruza. Ona svakako radi na struju, pa se ta struja moze proizvesti bilo od sagorevanja biomase pretvaranjem u sinteticki gas i posle fluidnom metodom, bilo briketima od poljoprivrednog i gradskog otpada. Dakle ideja je minitermoelektrana od recimo 100 Mwata. Ako zona ima dovoljno struje, moze se briketiranjem proizvoditi primarno gorivo za grejanje. Tu se misli na tehnoloske potrebe (susare) ili domacinstva.
Na taj nacin smo jedan krug zavrsili a ostaje nam obrada zemlje a to je recimo uljana repica i biodizel.
U tom slucaju bi krug bio zatvoren i jednostavno ostaje inzenjering kako da se to izvede kao i kupovina konsaltinga za pocetak, cak i kupovina takve rafinerije.

Sta sve moze od kukuruza, mozete procitati ovde LINK

Hajde da vidimo ovako. Za 5 tona kukuruza po hektaru seljak dobije po dansnjoj otkupnoj ceni od 10 din (u stvari 8) oko 500 evra.
Za 4 ten drzava placa 2000 evra. Ali mi to imamo u samoj zemlji. Koliko bi tek ljudi bilo angazovano na tako nesto, ako bi postojao podsticaj za takvu vrstu razmisljanja.

Dakle Vojvodina, Macva, Stig, Pomoravlje.

Edited by energobull, 02 September 2009 - 15:54.

[eagles]

Energobull, sjajan post - sjajna ideja !