156 replies to this topic

[energobull]

I ako je cena struje u Srbiji predstavlja socijalnu kategoriju, jedna od zabluda je da solarno grejanje vode nije brzo isplativo.
U excel tabeli sam dao proracun kolika je usteda kod zagrevanja vode od 140l kod nas u Srbiji u jednom gradu (Soko Banja) koji nije tako isplativ sa stanovista solarne energije (mali broj suncanih sati). Cena elektricne energije koja uzeta u proracunu je cena iz plave zone.
Vidi se da je sistem isplativ u roku od 3,5 godina.
U drugom slucaju je uzet primer iz Crne Gore i cena za domacinstva (cena koja ce verovatno biti i kod nas kada se EPS jednog dana proda) vidi se da je period isplativosti manji od 2godine.
Nisam do sada radio sa "thin film" PV sistemima.

Tabela koju si dao je veoma indikativna, ali bi uvek trebao da imas na umu, da proste racunice, koje ulaze u glavu su primamljive.
Recimo dogrevanje, koje ide i zimi, njegova je efikasnost nemerljiva. Prosecna cetvoroclana porodica se istusira, opere sudove, ruke itd, ukljuci ves masinu evo ti 6 do 7 kwh potrosnje. Ako dogrevanjem ustedi 4kwh, to je fantasticno, a to je bas sta ti nudis.
Ako jos pogledas koliko je to tona uglja ustedjeno za recimo 10 godina, onda nasim potomcima ostaje nesto da iskoriste pametnije od nas (recimo u tecnom uglju).
Za thin film ili foliju sam te pitao jer ako pogledas link:

http://www.aip.org/t.../iss-2/p16.html

ona u osnovi ima bakar. Nisam mislio da smo otisli tako daleko, ali to ide brzo, a sirovinu imamo, pa neko ce se zainteresovati od velikih ajkula.

Vi ste privatnici u nezavidnom polozaju, jer deo marketinga koji bi trebala drzava da uradi ne postoji.

Gledao sam jednom na tv, kada je bilo smrzavanja kako nas savetuju da stavimo cebad. Secam se bila je gospodja, pa sam milsio da se verovatno stidi da preporuci vodjenje ljubavi, kao energetsku efikasnost.

U Svedskoj su pre cetvrt veka, vrsena termovizijska snimanja, izradjene slike deljene vlasnicima kuca i stanova i obavezivali da termicki izoluju delove koji propustaju toplotu.

Danas je to mnogo prijemcivije, moze i kao privatna inicijativa da se kupe termografski aparati, da ljudi imaju uvid u konkretna mesta gde se toplota gubi, da se ta mesta izoluju. Svaka zakrpa evro manje od mmf-a za kupovinu energenata. I to bi bile debele ustede.
Ako sam nekome dao povoda za razmisljanje.

http://www.futureene...moizolacija.php

PS Uvek stavi link od svog sajta kada postujes, malo vas ima nasem trzistu.

[dekss]

Bilo bi mi drago da usmeris razgovor oko toga da li je zabluda ili ne. Ali samo jedna stvar se mora imati na umu. Sta kada nafte i gasa nece biti? Citam ja pazljivo i skeptike, ali nijedan ne daje resenje, da kaze: bolje ovo nego ono. Preporucujem ti ako imas malo vremena da pogledas moj blog:
http://obamahope-sb.blogspot.com
Nije vazno sto sam ja napisao, nego sta je covek 18 minuta govorio o energetici i kako da ameri pocnu da rade na svoju energetsku nezavisnost.
Narocito kada kaze da bi bio zadovoljan ako u njegova hipoteticna dva mandata sve pokrene, dok pocetak tranzicije racuna za 50 godina. Okreni se u bilo kom trenutku oko sebe i pitaj se sta nije fosilno gorivo? Kada uzmes zalogaj hrane u usta, pitaj se koliko je tamo fosila utroseno da stigne do tebe (nas). Na zalost kod nas , ozbiljnih ljudi da o tome razgovaraju imas samo na forumima, ne i u institucijama. Ima jedna studija o kogeneraciji kod nas, gde na kraju ima jedna gorka opaska jednog naseg profesora. Kaze otprilike: ovo je samo deo studije, jer je prica samo na pola finansirana.
U jednom od sledecih postova cu citirati tacno, sada nemam pri ruci link.
Ove zime, od trenutka kada su poceli da se hlade radijatori, pa dok se to ne krene u ozbiljno razmisljanje ove diskusije nisu vise zabava. Mozda samo da ostavimo poruku: odmrznite nas kada krene Juzni tok, da i mi dilujemo.
Cekam te @dess jer cu i ja gurati vise biomasu kao deo naseg resenja.

ma nismo se razumeli cini mi se. svestan sam ja problema nestanka (tj, preciznije: pocetka smanjenja proizvodnje i potrosnje) fosilnih goriva. o tome sam se "ubio" pišući na suočavanju s budućnošću. i slaže se da je alternativa biomasa (izmedju ostalog). samo se ne slazem da je energetska efikasnost dobijanja biogoriva veca od fosilnih goriva. jer da je tako prelaskom na biogoriva dobicemo jos jefiniju energiju. Ja mislim da, na zalost, nije tako. A voleo bih da jeste. To bi jos znacilo da prelazak na gorivo iz biomase predstavlja dodatni podstrek daljem razvoju...
Prelazak na alternativna goriva je pitanje prezivljavanja a ne jos veeg razvoja...
Pa ja sam mislio da smo to razpravili odavno?

[energobull]

Potrebu za koriscenjem biomase je postala imperativ kod nas.
Ovaj post bi poceo jednom studijom da bih potkrepio svoje tvrdnje. Rec je o Studiji o Kogeneraciji
Srbija je zavisno uvozna za 42% primarnih energenata od ukupnih svojih trenutnih potreba.
Ako pogledamo tabelu br 2 uvoz nafte i gasa u milionima tona ekvivalentne nafte, je neverovatnih 5,09ten. Podatak se odnosi na 2006-u godinu. Grubo receno da bi se takva kolicina energenata nabavila, potrebno je nekih dve do dve i po milijarde dolara. Ako racunamo neto dohodak Srbije kao negde 6,5 milijardi znaci da je preko 35% neto dohotka potreban za nabavku primarnih energenata.
Ako pogledamo strukturu potrosnje izrazenu u procentima, (tabela 28, strana 33), videcemo da industrija i poljorpivreda, ucestvuje sa oko 31%,domacinstva trose oko 34%, dok ostalo ide na usluge transport i ostale delatnosti.Ovaj podatak bi trebao da sugerise jednu katastrofalnu neefikasnost drustva. Postavljaju se dva pitanja, koji bi bili osnov za smanjivanje uvozne zavisnosti Srbije u primarnim energentima?

Da se pozabavimo prvom vidu spregnute kogeneracije, strujom i toplotom iz termoelektrana, odnosno rasipanjem tehnoloske pare. Radi boljeg uvida u problematiku recimo da Srbija ima 5,171 Gw instalisane snage u termoelektranama na lignit i 343 Mw van elektroprivrede na toplanama na mazut. Sa druge strane, instalisani kapacitet potrosnje, toplana za centralno grejanje u 56 gradova Srbije iznosi 6,6 Gw. Sadasnji kapacitet kogeneracije u Srbiji iznosi manje od 1%.
Mozda bi neko postavio problem investicija u svim mestima, ali pogledajmo samo instalisani kapacitet potrosnje u Beogradu:
Instalisana snaga potrosaca toplote, iznosi 2301 Mj/sec ili isto toliko Mw.Ako se izracuna grejna sezona, ako se izracuna uvoz dobija se oko 800 hiljada tona ekvivalentne nafte.Sa druge strane kompleks Kolubara obrenovac, osim sto greje grad, na kondenzaciji rasipa oko 2500Mw tehnicke pare. Termoelektrane greju Savu a Srbija uvozi gas, pozajmljuje pare, prodaje imovinu da bi taj gas otplatila? Da idemo do kraja:kolike su te pare? U zavisnosti od talasanja cena nafte i gasa ide od namanje pola milijarde evra do milijarde. Po sezoni. Jos jednom: Srbija baca energiju, pozjamljuje pare, kupuje energente. Podaci su dobijeni iz zavrsne studije o kogeneraciji:
http://www.seea.sr.g...udija_Kogen.pdf Interpretacija pripada autoru bloga i nema veze sa studijom.


Gde smo mi sa biomasom? Da li je neko cuo za Agroenergetiku u zemlji koja 13 vekova obradjuje zemlju? Da li je neko cuo za komunalnu energetiku u zemlji u kojoj se pet puta vise jede nego sto se radi? Ako ne sada ste culi.Radi se naime o poljoprivrednom i gradksom otpadu, kao primarna sirovina za grejanje i proizvodnju elektricne energije. Pa cak i goriva da vozimo novi Punto.

Ne uzimajuci u obzir voce i zitarice, kao ni biljni agrar u agro-komunalnom otpadu imamo 113400 TerraJoula (TJ) energije. Ovaj podatak, je po Svetskom Savetu za Energetske Resurse iz 2004-e.
To je prevedeno na ten, iznosi 2,765 tona ekvivalentne nafte koju uvozimo. Mozda se koji procenat tog otpada koristi za reciklazu, ili grejanje na slamu i kukuruzne stabljike i cokanje. Ali suvise mali. Danas se u razvijenom svetu (ponegde i kod nas) razvija tehnika mesovitog sagorevanja, prave manje jedinice za sekundarno napajanje energijom itd. To bi trebalo da se koristi potpuno, a jos i napredne tehnike pravljenja, fluida od otpada od najprimitivnijeg do celuloznog etanola, metanola, cak i butanola.

Fluidna goriva od biomase, mesovito sagorevanje se vec u veliko radi. Evo jedan nas LINK

Evo kako Cesi to rade LINK

Male termoenergane sa mesovitim sagorevanjem. Ali to menja strukturu drustva, rada stanovnistva. Nece moci svi u jednom gradu da traze od partije da papaju.

Edited by energobull, 10 May 2009 - 23:07.

[Paralela]

Potrebu za koriscenjem biomase je postala imperativ kod nas.

E ja stvarno po...dim kad ovako nešto pročitam! Pa šta čekamo???? Svakodnevno bacamo ono što bi moglo da nas greje, da nam osvetljava ulice... Pa, moja baba na selu je koristila sve što se u domaćinstvu proizvede, nikad nije bilo otpada koji se nije ponovo upotrebio! Kad smo to mi postali toliko bahati?

Šta bi trebalo, po tvom mišljenju, da uradimo (država, društvo, bilo ko) da ovo počne da se rešava? Navedi sve mere koje smatraš potrebnim.

[energobull]

E ja stvarno po...dim kad ovako nešto pročitam! Pa šta čekamo???? Svakodnevno bacamo ono što bi moglo da nas greje, da nam osvetljava ulice... Pa, moja baba na selu je koristila sve što se u domaćinstvu proizvede, nikad nije bilo otpada koji se nije ponovo upotrebio! Kad smo to mi postali toliko bahati?

Šta bi trebalo, po tvom mišljenju, da uradimo (država, društvo, bilo ko) da ovo počne da se rešava? Navedi sve mere koje smatraš potrebnim.

Drago mi je da to pitas. Pa evo ima jedna stvar ukojoj smo prednjacili, a to je energetika.
Imali smo odlicne fakultete, odlicne projektne institucije, odlicne firme, odlicne radnike.
Kao primer studenti profesora Calovica su dr. Miroslav Chucha, jedan od najacih energeticara SAD i dr. Dejan Lazic profesor na Univezitetu u Stutgartu. Stotine nasih energeticara rade po nafnim poljima Libije, Kuvajta, Irana, Iraka, Nigerije. Ni sada ne msilim da manjkamo sa time.
Ali mi imamo i jednu drugu stranu: g-da minisri imaju svoje komesarijate, kojima tepaju Agencije.
Tamo je ljudima u glavi lobiranje za neke od stranih firmi , da se naprave spiskovi za kupovinu gotovih tehnologija i da se uzme komision. Plac i kuca na Senjaku je vrednija od tople srpke guze.

Pa resenja su manje termoelektrane od 100 do 300 Mw u okolini gradova koje da rade na mesovito sagorevanje poljoprivrednog otpada, uglja, i gradskog otpada. Sa kogeneracijom toplote i struje.
Kod nas vec postoji prvi pokusaj probijanja na trzistu ali to je malo:LINK

Ili evo kako to Cesi rade: LINK

Uopste ne pominjem biodizel i ostale nuzproizvode koje mogu efikasno da smanje uvoz i uposle ljude i smanje energetsku zavisnost.

To bi bila dobra strategija za pocetak a posle bi trebala da se razvije sve sto je postignuto u svetu a ne cekati da kupimo gotovo, pa da posle delimo sa nekim a da kupujemo soptveni vetar ili sopetveno sunce.
Biomasa moze trenutno sa zadovoljavajucim investicijama da udje u igru.
Recimo pola miliona dolara za 1Mw znacilo bi negde 150 miliona za blok od 300 megavata.
To nije mnogo uopste i veoma se brzo vrati.

Ima samo jedan problem: treba raditi.

[Paralela]

Drago mi je da to pitas. Pa evo ima jedna stvar ukojoj smo prednjacili, a to je energetika.
Imali smo odlicne fakultete, odlicne projektne institucije, odlicne firme, odlicne radnike.
Kao primer studenti profesora Calovica su dr. Miroslav Chucha, jedan od najacih energeticara SAD i dr. Dejan Lazic profesor na Univezitetu u Stutgartu. Stotine nasih energeticara rade po nafnim poljima Libije, Kuvajta, Irana, Iraka, Nigerije. Ni sada ne msilim da manjkamo sa time.

Znam. Jedan moj prijatelj radi na jednom britanskom univerzitetu i za enlgesku vladu, kao savetnik za energiju.

Ali mi imamo i jednu drugu stranu: g-da minisri imaju svoje komesarijate, kojima tepaju Agencije.
Tamo je ljudima u glavi lobiranje za neke od stranih firmi , da se naprave spiskovi za kupovinu gotovih tehnologija i da se uzme komision. Plac i kuca na Senjaku je vrednija od tople srpke guze.

Ja bih rekla da oni čak ni to ne rade. Mislim da bi radije kupovali energiju nego tehnologiju.

Ima samo jedan problem: treba raditi.

Znači, treba neko da odluči da je to strategija za celu zemlju? Bojim se da se to neće desiti. Ovom državom već mnogo godina vladaju diletanti i to isključivo, jer je pametne i sposobne ljude sramota da se prljaju s političarima.

Dakle, šta mi, obični ljudi treba da radimo? Kako da ih nateramo da počnu nešto da rade?

[energobull]

Znam. Jedan moj prijatelj radi na jednom britanskom univerzitetu i za enlgesku vladu, kao savetnik za energiju.



Ja bih rekla da oni čak ni to ne rade. Mislim da bi radije kupovali energiju nego tehnologiju.



Znači, treba neko da odluči da je to strategija za celu zemlju? Bojim se da se to neće desiti. Ovom državom već mnogo godina vladaju diletanti i to isključivo, jer je pametne i sposobne ljude sramota da se prljaju s političarima.

Dakle, šta mi, obični ljudi treba da radimo? Kako da ih nateramo da počnu nešto da rade?

Pa mi smo vec u velikom problemu. Recimo iako bi se primenile neke od ovih prica oko etanola, metanola da bi krenuo kao Brazil SAD ili druge zapadne zemlje da koristis E85 ili M85, mi to necemo moci jer nemamo vise infrastrukturu distribucije. Lukoil koji ima Beopetrol i Gaspromnjet (nis) ce svakako reci 'njet' da prodajes drugu robu sem njihove. Koliko ce nas kostati energetska politika, ruskog bratstva u mesto energetske nezavisnosti tek ce se videti.

Druga prica sa mesovotim sagorevanjem gradksog i poljoprivrednog otpada u kombinaciji sa ugljem ce se zasigurno primeniti.
Pitanje je samo gde smo mi tu? Da li cemo biti skupljaci secundarnih sirovina nekim potencijalnim investitorima ili cemo aktivno ucestvovati u mnogome zavisi od lokalnih komesarijata (partijskih lidera i njihovih agencija)
Mislim da cu otvoriti jednu zescu temu po tom pitanju, pa kud bilo da pukne.
Resenje je otvaranje energetskog trzista u Srbiji, ali kako kada svaki kilovat zavisi od CK to ni ja ne znam.
To bi se resilo tako sto cene energije bi bile trzisne, pomoc osiromasenom stanovnistvu bi isla preko socijale a ne preko proizvodjaca energije i onda sredjivanjem adekvatne zakonske regulative bi privukao strani kapital, tako sto bi gledao da angazujes sto vise domace radne snage u proizvodnji opreme.
Ima jedna konkretna studija od istih ljudi gde su te smernice vec podeljene konkretno i uputi kako da se radi po svakoj pojedinacnoj problematici, od istrazivanja, preko odredjivanja strategije pa do konkretnih studija, odredjivanja podloga i realizacija pilot (demonstrativnih) postrojenja. Posle bi sve islo lakse ( serijske proizvodnje, razvoja itd itd). To bi imalo za posledicu angazovanje ljudi od fizikalca do naucnih instituta u svim oblastima.
Ostaje jos da se ubedi CK, koji jos sam sebe bira.

Edited by energobull, 13 May 2009 - 07:59.

[eagles]

Obnovljivi izvori energije, na globalnom planu ne nude velliku alternativu, pre bi se mogli razmatrati kao dopunski izvori energije u cilju smanjenja zagadjenja. Uglavnom je proizvodnja el. energije skuplja nego kod konvencionalnih izvora. Jedini komercijalni, large-scale obnoljivi izvor energije je hidroenergija. Od ostalih izvora, u svetu se najdalje otislo u primeni energije vetra , troskovi su nesto veci nego kod komercijalnih, ali je u poslednjih par decenija napravljen veliki korak u razvoju ovog izvora energije.
Ipak, svaka zemlja treba da pronalazi svoj put, pozitivni primeri su , pored Islanda , i Norveska, koja 99 % svoje energije proizvodi u hidroelektranama, Kanada 58 % struje proizvodi u hidroelektranama; imamo i suprotne primere npr. Australija, koja ima potencijala za vece iskoriscenje solarne energije, 80 % el. energije proizvodi u termoelektranama;
Sto se Srbije tice, ne vidim veliki potencijal sto se tice obnovljivih izvora energije, mozda nesto geotermalne i energije vetra , to bi mozda moglo da pokrije do 10 % energetskih potreba, takodje nema mnogo prostora za povecanje kapaciteta prozivodnje energije u hidroelektranama. Osim uglja, jedinu alternativu za Srbiju vidim u nuklearnoj energiji. Jedna nuklearka bi verovatno bila dovoljna za narednih 50 godina.
Sto se tice biodizela, mislim da je zavaravanje sto se tice proizvodnje el. energije, mozda bi mogao da bude alternativa nafti kao pogonsko gorivo automobila, premda nisam siguran da li je manji ili veci zagadjivac u odnosu na naftu . U cemu je problem biodizela: potrbno vam je zemljiste za uljnu repu, zatim voda, djubrivo i sve ostlao, zatim kada dodje vreme zetve opet je potrebno uloziti neki rad i energiju, zatim transport do elektrane za sagorevanje,troskovi procesuiranja uljne repe u biodizel, i na kraju sagorevanje. Kada se podvuce crta, dobijaju se veci troskovi od prihoda tj. vise je enrgije po jedinici potrebno uloziti nego sto se na kraju dobija sagorevanjem. To je danas problem kod fuzije takodje : vise se energije ulaze nego sto se dobija .

Edited by eagles, 14 May 2009 - 13:36.

[energobull]

Obnovljivi izvori energije, na globalnom planu ne nude velliku alternativu, pre bi se mogli razmatrati kao dopunski izvori energije u cilju smanjenja zagadjenja. Uglavnom je proizvodnja el. energije skuplja nego kod konvencionalnih izvora. Jedini komercijalni, large-scale obnoljivi izvor energije je hidroenergija. Od ostalih izvora, u svetu se najdalje otislo u primeni energije vetra , troskovi su nesto veci nego kod komercijalnih, ali je u poslednjih par decenija napravljen veliki korak u razvoju ovog izvora energije.
Ipak, svaka zemlja treba da pronalazi svoj put, pozitivni primeri su , pored Islanda , i Norveska, koja 99 % svoje energije proizvodi u hidroelektranama, Kanada 58 % struje proizvodi u hidroelektranama; imamo i suprotne primere npr. Australija, koja ima potencijala za vece iskoriscenje solarne energije, 80 % el. energije proizvodi u termoelektranama;
Sto se Srbije tice, ne vidim veliki potencijal sto se tice obnovljivih izvora energije, mozda nesto geotermalne i energije vetra , to bi mozda moglo da pokrije do 10 % energetskih potreba, takodje nema mnogo prostora za povecanje kapaciteta prozivodnje energije u hidroelektranama. Osim uglja, jedinu alternativu za Srbiju vidim u nuklearnoj energiji. Jedna nuklearka bi verovatno bila dovoljna za narednih 50 godina.
Sto se tice biodizela, mislim da je zavaravanje sto se tice proizvodnje el. energije, mozda bi mogao da bude alternativa nafti kao pogonsko gorivo automobila, premda nisam siguran da li je manji ili veci zagadjivac u odnosu na naftu . U cemu je problem biodizela: potrbno vam je zemljiste za uljnu repu, zatim voda, djubrivo i sve ostlao, zatim kada dodje vreme zetve opet je potrebno uloziti neki rad i energiju, zatim transport do elektrane za sagorevanje,troskovi procesuiranja uljne repe u biodizel, i na kraju sagorevanje. Kada se podvuce crta, dobijaju se veci troskovi od prihoda tj. vise je enrgije po jedinici potrebno uloziti nego sto se na kraju dobija sagorevanjem. To je danas problem kod fuzije takodje : vise se energije ulaze nego sto se dobija .

Ovo je vise nego odlican post. Sve je tacno, ali hajde sta posle fosila? Evo jedna studija iz Stanford University kaze da na preko 500 merenja balonima, u svetu ima potencijal od 72Twh instalisane snage, za klasu 3, odnosno 7m/sec. To je vise dovoljno za ceo svet. Ako ne bi bili podeljeni i ako bi se ekvatorijalnim delovima gradile velike elektrane na sunce a na severnim vetroelektrane i to spokilo u sistem, ceo svet bi imao elektricnu energiju. Ovako Arapin kaze da je to njegovo sunce od Alaha, pa nemam ni ja ni on. Jer ce vrlo konstruktivno baciti u vazduh.Svet se za to mora pripremiti.
Sve je tacno sto si napisao, ali evo da se zadrzim kod nas. Kasnije cu ti pronaci link za nasu geotermalnu energiju koja iznosi veoma malo (0,183 Gwata). Takodje mi smo nas hidropotencijal u veliko iskoristili, ostalo je jos na Drini mozda 1 Gigavat za male hidroelektrane.
Tako da nama hocemo, necemo ostaje biomasa, a to je u svetu istrazivanja trend, jer je celuloza najrasprostranjeniji obnovljivi izvor energije.
I u Evropi, se koristi trend mesovitog sagorevanja na bazi celuloze i drugih fosilnih goriva.
Pitanje isplativosti ce se promeniti kada ce se pariteti cena promeniti i kada nece nafta biti vise referenca. Svakako da ovde treba uloziti energiju da bi je napravio energent, ali recimo biodizel nikako se ne moze masovno koristiti, vec samo za poljprivrednu logistiku. Eventualno tehnologija bioplastike. U ogranicenoj meri. Ja nemam dileme da cemo uskoro poceti da vozimo na mesavine etanola i metanola (raznorazne proporcije sa naftom).
Kako god okrenemo mi smo upuceni na regenerativnu moc zemlje. Plus sto kazes nuklearka. Plus naravno efikasnost, jer je to cista neodgovornost da se razbacujes energijom u Savu ili Dunav i da ne vrsis propisne remonte, zamene turbina itd.
Ostaje jos tehnologija vodonika i gorivnih celija. Ona jos nije isplativa.
LINK, dole na ovoj stranici ima link za Stanford University sa njihovim istrazivanjima.

Kako god okrenes, ono sto smo radili 13 vekova ne gine nam. Urbanizacija sela bi trebala da nam bude drzavni prioritet.

[eagles]

Citavu frku oko bio-goriva su podigli Amerikanci , jer nisu hteli da zavisi od uvoza nafte i to od potencijalno neprijateljskih zemalja , i to je bilo u uslovima visoke cene nafte u prvoj polovini prosle godine.
Pre bilo kakvih pausalnih zakljucaka, pogledajmo prvo ekonomsku analizu. Nemam sve potrebne parametre, ali onima koji se profesionalno bave energetskom problematikom, predlazem sledece : izracunajte koliko je uljne repe potrebno za elektranu odredjene snage, recimo 50 - ak MWe, zatim kolika je povrsina zemljista potrebna za zasejavanje te kolicine secerne repe . Obradivo zemljiste se zasejava uljnom repom umesto kulturama koje sluze za ljudksu ishranu- kao posledica dolazi povecanje cene hrane . zatim, sa ekoloskog stanovista , nisam siguran koliki je benefit koriscenjem bio-dizela : da li bio-dizel zagadjuje manje ili vise u odnosu na konvencionalna fosila goriva. Recimo , uz odgovarajuci sistem preciscavanj i ugalj bi bio ekoloski prihvatljiv samo sto bi se zbog dodatne tehnologije cena struje povecala.
Dakle, zagovornicima biodizela bih da da postavim sledece pitanje : koliko proizvodnja energije biodizelom ima efekata na zivotnu sredinu i koliki su troskovi po jedinici el. energije ( mogu se koristiti svetska iskustva ).

[energobull]

Citavu frku oko bio-goriva su podigli Amerikanci , jer nisu hteli da zavisi od uvoza nafte i to od potencijalno neprijateljskih zemalja , i to je bilo u uslovima visoke cene nafte u prvoj polovini prosle godine.
Pre bilo kakvih pausalnih zakljucaka, pogledajmo prvo ekonomsku analizu. Nemam sve potrebne parametre, ali onima koji se profesionalno bave energetskom problematikom, predlazem sledece : izracunajte koliko je uljne repe potrebno za elektranu odredjene snage, recimo 50 - ak MWe, zatim kolika je povrsina zemljista potrebna za zasejavanje te kolicine secerne repe . Obradivo zemljiste se zasejava uljnom repom umesto kulturama koje sluze za ljudksu ishranu- kao posledica dolazi povecanje cene hrane . zatim, sa ekoloskog stanovista , nisam siguran koliki je benefit koriscenjem bio-dizela : da li bio-dizel zagadjuje manje ili vise u odnosu na konvencionalna fosila goriva. Recimo , uz odgovarajuci sistem preciscavanj i ugalj bi bio ekoloski prihvatljiv samo sto bi se zbog dodatne tehnologije cena struje povecala.
Dakle, zagovornicima biodizela bih da da postavim sledece pitanje : koliko proizvodnja energije biodizelom ima efekata na zivotnu sredinu i koliki su troskovi po jedinici el. energije ( mogu se koristiti svetska iskustva ).

Kategoricno je neisplativo. Vec neko vreme se nosim mislju da to malo detaljije pogledam (ima jedan forum za biodizel, nemam ga trenutno), pa cu probati tamo malo da se ukljucim. Do onda bi bio dovoljan podatak od obicne uljare, koliko nerafinisanog ulja se dobija da bi se stekla solidna predstava. Ameri uvoze zivotinjsku mast (ovcji loj iz N.Zenlanda) u te svrhe. Za nas bi bilo interesantno kao sto sam rekao, za poljoprivrednu logistiku (ja sam to nazvao agroenergetika), odnosno tih recimo 20litara dizela potrebnih za obradu hektara zemlje.
Topik sam tako nazvao radi nase konkretne situacije, od 42% zavisnosti od uvoza.
Recimo na 8.3 Gigavata koliko mi imamo instalisane snage, prvenstveno treba ne graditi druge termoelektrane, nego revitalizaovati stare, smanjiti njihovu sopstvenu potrosnju, koja je za 30% veca od standardne. Povecati presek dalekovoda (investicija) radi smanjenja gubitaka u prenosu, a peglanje krive vrsne potrosnje, za samo 1Mw, je milion dolara i vise . Ako tome dodas i koriscenje tehnoloske pare od 2,6 Gigavata u Obrenovcu (toplovod) imao bi jos nekih par stotina hiljada ten (tona ekvivalentne nafte) manje uvoza. To sve brat, bratu ako stavis na papir ti je negde 30% neefikasnoti, sto znaci negde 2,4 Gigavata ili oba Djerdapa kompletna i sa Rumunske i sa nase strane.
Uz jednu nuklearku koja da daje lufta za manju potrosnju uglja i razvojem celulozne tehnike polako prelazis na tranziciju sa fosilnih goriva na obnovljive, a to je proces koji traje i 100 godina. Ovako necemo deset izdrzati.

Sto se tice amera, pa oni vladaju svetom. Kriza nije nekretnine ili banke, kriza je od septembra 2001-e kada su si srusili kule da bi ratovali na tri fronta (Iran, Irak, Zakavkazje) i obezbedili jos 50-ak godina klasicnih energenata. Ulozili 1000 mili8jardi i bukvalno bacili. Ruski tenkovi u Gruziji su bili kraj. Kiks sa Irakom, kiks sa Iranom i na kraju puklo Zakavkazje. Prodavali svetu da su pet Arapina srusili kule. Ja u 20 godina rada sa njima nisam sreo Arapina koji da zapamti dve stvari. Oni nasli pet da se sihronizuju u bar nekoliko stotina aktivnosti. Arapinu kad kad das dva zadatka, jedan uradi (ako) a drugi obavezno ostavlja Alahu (In Shalah). I to ne jedan nego svi su takvi.

Sta nama treba da bude isteresantno su njihova istrazivanja i dostignuca u vadjenju energije iz celuloze.
Ja sam tu nesto preveo LINK

Sve to uz energiju sunca, koje bi realno mogla da nam pokrije jos 10% potrosnje u nekoj toplotnoj kogeneraciji, mi imamo dobro perspektivu, ako bi pomalo i se zanimali time. Vetar za nasu umerenokontinentalnu klimu nije neko resenje. Ali ga ne treba odbaciti.
Ja ovo radim iz ciste neke zanimacije, ako neko hoce da razgovara (sajt, blog, forum) jer smo u velikoj manjkavosti sa time da ne ostavimo sledecim generacijama sprzenu i prodatu zemlju.

Sve u svemu trziste etanola, metanola, butanola, biodizela, kola sa mesovitim sagorevanjem, hibrida, gorivnih celija vec postoji u ekspanzionoj meri.
Vreme je i nama da se prihavtimo te skole i da prestanemo da cekamo ruski tenk koji ce pobiti sve dusmane.


Inace kriza resursa se ne zavrsava sa naftom. Ja imam jedan blog na englekom, gde sam po malo analizirao resurse za elektricna kola, gorivne celije.
LINK Bice to cupavo. Kazino kapitalizam je zavrsen.

[eagles]

Ja sam dobio da pisem esej na temi nuklearne nergije, te sam poceo malo da " kopam " po materiji. Nisam jos do kraja sagledao kompletnu problematiku, ali sve vise sticem utisam da su zapravo fosilna goriva i dalje resurs broj jedan ! Zasto ? Prvo, jos uvek nije do kraja i 100 % dokazano da CO2 izaziva efekat staklene baste i globalnog zagrevanja. Kazem vece su sanse da izaziva nego da ne izaziva ali nije 100 % dokazano. Nadalje, cak i pod tim uslovima, zar se ne moze ugraditi neki filter u postojecim termoelektranama kako bi se izduvni gasovi preciscavali od sastojaka CO2 ? To bi uticalo na troskove, malo bi poskupilo tehnologiju ali i alternativna resenja sadrze u sebi ekstra troskove ; prvo sto se tice obnovljivih izvora ima nekoliko velikih prakticnih problema: prvo zahtevaju veliki footprint tj, prostor kako solarna energija tako i energija vetra. Zamislimo koliko bi nam vetrenjaca i/ili solarnih panela bilo potrebno za potrebe dvomilionskog Beograda?! Takodje, ova vrsta energije se ne moze proizvoditi u kontinuitetu( npr. nocu ne sija sunce ) pa su potrebni tzv. back-up sistemi , koji se opet svode na nuklearke, termoelektrane i/ili elektrane na gas. Tehnologija skladistenja energije u nekakvim dzinovskim akumulatorima jos nije pronadjena. Trece, dosta su skuplje od konvencinalnih izvora, te se u mnogim zemljama proizvodnja el. energije iz obnovljivih izvora subvencionise. Sto se nuklearne energije tice, zahteva skladistenje radioaktivnog otpada, i pored toga sto se zagovornici te industrije kao i strucnjaci kunu da su postojeci sistemi skladistenja bezbedni i ekoloski prihvatljivi iskreno receno ja sam skeptican po tom pitanju. Zatim , Cernobilska katastrofa jeste bila izuzetak ali, u poslednjih 10 -ak godina za dlaku su izbegnuta jos par akcidenata ( u Japanu, te Kozloduj u Bugarskoj ) . Ja bih metaforicki rekao da je nuklearna energija slicna voznji avionom : procentualno je najbezbedniji nacin trasnporta ali kada dodje do nesrece nema prezivelih. Slicno tome, kada se dogode nuklearni akcidenti , oni su obicno velikih razmera. iz tih razloga, mislim da bi bilo najbolje usavrsiti tehniku dobijanja energije sagorevanjem uglja i gasa , dok bi se za pogon vozila i ostalih transportnih sredstava trebala pronaci alternativa. To bi bilo resenje do npr. 2050 u medjuvremenu nadjmo se da ze naucnici pronaci nacin 9 komercijalni ) ovladavanja nuklearnom fuzijom.

[energobull]

Ja sam dobio da pisem esej na temi nuklearne nergije, te sam poceo malo da " kopam " po materiji. Nisam jos do kraja sagledao kompletnu problematiku, ali sve vise sticem utisam da su zapravo fosilna goriva i dalje resurs broj jedan ! Zasto ? Prvo, jos uvek nije do kraja i 100 % dokazano da CO2 izaziva efekat staklene baste i globalnog zagrevanja. Kazem vece su sanse da izaziva nego da ne izaziva ali nije 100 % dokazano. Nadalje, cak i pod tim uslovima, zar se ne moze ugraditi neki filter u postojecim termoelektranama kako bi se izduvni gasovi preciscavali od sastojaka CO2 ? To bi uticalo na troskove, malo bi poskupilo tehnologiju ali i alternativna resenja sadrze u sebi ekstra troskove ; prvo sto se tice obnovljivih izvora ima nekoliko velikih prakticnih problema: prvo zahtevaju veliki footprint tj, prostor kako solarna energija tako i energija vetra. Zamislimo koliko bi nam vetrenjaca i/ili solarnih panela bilo potrebno za potrebe dvomilionskog Beograda?! Takodje, ova vrsta energije se ne moze proizvoditi u kontinuitetu( npr. nocu ne sija sunce ) pa su potrebni tzv. back-up sistemi , koji se opet svode na nuklearke, termoelektrane i/ili elektrane na gas. Tehnologija skladistenja energije u nekakvim dzinovskim akumulatorima jos nije pronadjena. Trece, dosta su skuplje od konvencinalnih izvora, te se u mnogim zemljama proizvodnja el. energije iz obnovljivih izvora subvencionise. Sto se nuklearne energije tice, zahteva skladistenje radioaktivnog otpada, i pored toga sto se zagovornici te industrije kao i strucnjaci kunu da su postojeci sistemi skladistenja bezbedni i ekoloski prihvatljivi iskreno receno ja sam skeptican po tom pitanju. Zatim , Cernobilska katastrofa jeste bila izuzetak ali, u poslednjih 10 -ak godina za dlaku su izbegnuta jos par akcidenata ( u Japanu, te Kozloduj u Bugarskoj ) . Ja bih metaforicki rekao da je nuklearna energija slicna voznji avionom : procentualno je najbezbedniji nacin trasnporta ali kada dodje do nesrece nema prezivelih. Slicno tome, kada se dogode nuklearni akcidenti , oni su obicno velikih razmera. iz tih razloga, mislim da bi bilo najbolje usavrsiti tehniku dobijanja energije sagorevanjem uglja i gasa , dok bi se za pogon vozila i ostalih transportnih sredstava trebala pronaci alternativa. To bi bilo resenje do npr. 2050 u medjuvremenu nadjmo se da ze naucnici pronaci nacin 9 komercijalni ) ovladavanja nuklearnom fuzijom.

Mi govorimo o postojecem stanju, dakle fuzija je nesto sto jos nije opipljivo iako bi to bilo idealno. Dakle ovde imas dve tri teme.
Jedna su filteri i zagadjivanje. Filteri odavno postoje cak i kod nas, ali je pitanje zasto ne rade. U principu, za CO2 ta je tehnika razradjena, tako sto se duz odzaka postavljaju elektrode u vidu celicnih ploca, koje se napajaju pulsnim naponom (pre je bila tiristorska regulacija, sada mislim da koriste IGBT (insulated gate bipolar tranzistor). Cestice se privlace na elektrode a tresaci skidaju doticnu cadj. To je pre 20 godina kada sam ja radio te stvari, bilo toliko unapredjeno da si video samo mali tracak belog dima iz termoelektrane. Mogu da zamislim danas koliko je to napredovalo.
Dalje isti taj otpad se moze koristiti kao sirovina za proizvodnu metanola, u vidu syn gasa sa termickom obradom pod visokim pritiskom pare i jedinjenjem sa vodonikom. Nije to nauka koja nije nama dostupna. Kod termoelektrana imas ceo materijal za proizvodnju i metanola, koji jeste jedno od alternativnih goriva. Cadj, ugljeni prah, treset koji se ne isplati goreti u termoelektranama, tehnolosku paru, vodu.
Neke linkove mozes naci na moj sajt:LINKOVI

Toliko o razmisljanju za preciscavanje i dalje koriscenje. Istovremeno smanjis i povrsinu pepelista.

Druga tema je CO2 i staklena basta. Ja se slazem sa tim sto si napisao, neki nasi poznavaoci materije i kazu da je otopljavanje vise zahvaljujuci suncevim pegama i da isto tako moze doci posle nekog vremena i do 'ozimljavanja'. Kao primer su uzimali vulkasnki period zemlje, kada je skoro sve bilo sumpor i CO2, a zemlja je bila u glacijalnim periodima najzescih zima.
Ali CO2 neosporno razlaze jedan broj cestica iz suncevih zraka, koje koriste biljkama za fotosintezu. Ja mislim da je tu najveca steta.
Ali svakako je borba protiv zagdjenja veoma korisna.

Sto se nuklearke tice, ja ne bih da polemisem oko njene potrebe.Ljudi koji hoce o tome da raspravljaju moraju biti potkovani elementarnim znanjem sta je zracenje, sta je vreme poluraspada, kakve mi sve cestice imamo oko nas, na kraju krajeva svi raspadi ispustaju jedan broj cestica. Dakle koliko je nenuklearno zracenje, pa posle da vide da nuklearka ne zrace ama bas nista pa na kraju da se vidi koliko je zracenje u sarkofazima gde se odlaze otpad.
Strukturu atoma, vreme poluraspada, zracenje moze svako pismen da nauci za tri dana da bi iole polemisao.
Kod nas je najveci problem sto se medijski o tome ne raspravlja, na imalo argumentovan nacin. Nego covek kupi kilo sptva na zelenjaku, pa to ako zna da upakuje bude parlamentarac, pa odande siri medijsko zgrazavanje: nuklearni lobi. Pa se preko dobro orkestriranih medija siri fama: hoce papa ili nato ili ko je vec na dnevnom redu, da spali Srbe. Pa onda ide ko tog papu pomaze: zuti, crveni, plavi, itd, pa se diskusija svodi na ujdurmu.
Zbog toga se dugo godina sve diskusije zataskavaju a sa druge strane koliko znam imali smo od malih zemalja veoma napredan institut (Vinca), iskren da budem ne znam u kom je stanju ali znam da su mnogi ljudi odande otisli.
Nuklearka je vec trebala da bude izgradjena, jer je bila jeftinija, a sada ce sigurno dobiti na ceni ponovo.(SAD, Francuska obnavljaju svoje nuklearne programe)
Francuzi imaju pogone za desalinizaciju vode veoma profitabilna stvar u delovima gde nema pijace vode.
Za sada nista ne moze da konkurise termickoj snazi iz nuklearki.
Ako mene neko pita ( a ne pita ) rekao bih: samo napred bez razmisljanja


Havarije se zasigurno mogu izbeci. Koja je razlika ako se Krsko havarise ili recimo napamet neka nasa nuklearka? Ili Kozlodij ili pita Boga koliko ce vec biti zasigurno sagradjene.

[eagles]

Mi govorimo o postojecem stanju, dakle fuzija je nesto sto jos nije opipljivo iako bi to bilo idealno. Dakle ovde imas dve tri teme.
Jedna su filteri i zagadjivanje. Filteri odavno postoje cak i kod nas, ali je pitanje zasto ne rade. U principu, za CO2 ta je tehnika razradjena, tako sto se duz odzaka postavljaju elektrode u vidu celicnih ploca, koje se napajaju pulsnim naponom (pre je bila tiristorska regulacija, sada mislim da koriste IGBT (insulated gate bipolar tranzistor). Cestice se privlace na elektrode a tresaci skidaju doticnu cadj. To je pre 20 godina kada sam ja radio te stvari, bilo toliko unapredjeno da si video samo mali tracak belog dima iz termoelektrane. Mogu da zamislim danas koliko je to napredovalo.
Dalje isti taj otpad se moze koristiti kao sirovina za proizvodnu metanola, u vidu syn gasa sa termickom obradom pod visokim pritiskom pare i jedinjenjem sa vodonikom. Nije to nauka koja nije nama dostupna. Kod termoelektrana imas ceo materijal za proizvodnju i metanola, koji jeste jedno od alternativnih goriva. Cadj, ugljeni prah, treset koji se ne isplati goreti u termoelektranama, tehnolosku paru, vodu.
Neke linkove mozes naci na moj sajt:LINKOVI

Toliko o razmisljanju za preciscavanje i dalje koriscenje. Istovremeno smanjis i povrsinu pepelista.

Druga tema je CO2 i staklena basta. Ja se slazem sa tim sto si napisao, neki nasi poznavaoci materije i kazu da je otopljavanje vise zahvaljujuci suncevim pegama i da isto tako moze doci posle nekog vremena i do 'ozimljavanja'. Kao primer su uzimali vulkasnki period zemlje, kada je skoro sve bilo sumpor i CO2, a zemlja je bila u glacijalnim periodima najzescih zima.
Ali CO2 neosporno razlaze jedan broj cestica iz suncevih zraka, koje koriste biljkama za fotosintezu. Ja mislim da je tu najveca steta.
Ali svakako je borba protiv zagdjenja veoma korisna.

Sto se nuklearke tice, ja ne bih da polemisem oko njene potrebe.Ljudi koji hoce o tome da raspravljaju moraju biti potkovani elementarnim znanjem sta je zracenje, sta je vreme poluraspada, kakve mi sve cestice imamo oko nas, na kraju krajeva svi raspadi ispustaju jedan broj cestica. Dakle koliko je nenuklearno zracenje, pa posle da vide da nuklearka ne zrace ama bas nista pa na kraju da se vidi koliko je zracenje u sarkofazima gde se odlaze otpad.
Strukturu atoma, vreme poluraspada, zracenje moze svako pismen da nauci za tri dana da bi iole polemisao.
Kod nas je najveci problem sto se medijski o tome ne raspravlja, na imalo argumentovan nacin. Nego covek kupi kilo sptva na zelenjaku, pa to ako zna da upakuje bude parlamentarac, pa odande siri medijsko zgrazavanje: nuklearni lobi. Pa se preko dobro orkestriranih medija siri fama: hoce papa ili nato ili ko je vec na dnevnom redu, da spali Srbe. Pa onda ide ko tog papu pomaze: zuti, crveni, plavi, itd, pa se diskusija svodi na ujdurmu.
Zbog toga se dugo godina sve diskusije zataskavaju a sa druge strane koliko znam imali smo od malih zemalja veoma napredan institut (Vinca), iskren da budem ne znam u kom je stanju ali znam da su mnogi ljudi odande otisli.
Nuklearka je vec trebala da bude izgradjena, jer je bila jeftinija, a sada ce sigurno dobiti na ceni ponovo.(SAD, Francuska obnavljaju svoje nuklearne programe)
Francuzi imaju pogone za desalinizaciju vode veoma profitabilna stvar u delovima gde nema pijace vode.
Za sada nista ne moze da konkurise termickoj snazi iz nuklearki.
Ako mene neko pita ( a ne pita ) rekao bih: samo napred bez razmisljanja


Havarije se zasigurno mogu izbeci. Koja je razlika ako se Krsko havarise ili recimo napamet neka nasa nuklearka? Ili Kozlodij ili pita Boga koliko ce vec biti zasigurno sagradjene.

problem sa nuklearkama je da je npr. period poluraspada plutonijuma 240 000 godina. Za to vreme, moze se toliko toga dogoditi, cak i u olovnim sarkofazima pitanje je koliko je to bezbedno? Hoce li ti sarkofazi izdrzati 240 000 godina ? da bi ta tehnologija bila 100 % prihvatljiva , bilo bi neophodno da se taj nuklearni otpad na neki nacin " precisti " da vise ne bude radioaktivan. Ne da ne postoji tehnologija za tako nesto, vec sumnjam da je to uopste moguce.
kada sam pomenuo fuziju..." dao sam fore " naucnicima da do , recimo 2050 ovladaju tom tehnologijom , ili se u meduvremenu moze otkriti nesto novo. Uglavnom, uz odgovarajuce tehnike preciscavanja, termoelektrane i elektrane na gas mogle bi da zadovolje potrebe covecanstva za narednih 30-40 godina. Takodje, ni nuklearna energija nije toliko jeftina, jer uglavnom postoje tzv. skriveni troskovi, npr. investicioni troskovi su uglavnom 2-3 puta veci od projektovanih.

[energobull]

problem sa nuklearkama je da je npr. period poluraspada plutonijuma 240 000 godina. Za to vreme, moze se toliko toga dogoditi, cak i u olovnim sarkofazima pitanje je koliko je to bezbedno? Hoce li ti sarkofazi izdrzati 240 000 godina ? da bi ta tehnologija bila 100 % prihvatljiva , bilo bi neophodno da se taj nuklearni otpad na neki nacin " precisti " da vise ne bude radioaktivan. Ne da ne postoji tehnologija za tako nesto, vec sumnjam da je to uopste moguce.
kada sam pomenuo fuziju..." dao sam fore " naucnicima da do , recimo 2050 ovladaju tom tehnologijom , ili se u meduvremenu moze otkriti nesto novo. Uglavnom, uz odgovarajuce tehnike preciscavanja, termoelektrane i elektrane na gas mogle bi da zadovolje potrebe covecanstva za narednih 30-40 godina. Takodje, ni nuklearna energija nije toliko jeftina, jer uglavnom postoje tzv. skriveni troskovi, npr. investicioni troskovi su uglavnom 2-3 puta veci od projektovanih.

Sve je to poznato, ali ljudi grade i iznalaze resenja.Pa pretpostavljam da se taj otpad oznacava kao kriticna tacka, pa se kontrolise.
I ja mislim da ce fuzija profunkcionisati, ali za nas je to , ne lipsi magarce do zelene trave.
Takodje gasni aranzmani nisu toliko pouzdani iz nekoliko razloga:
jedan je da i dalje si energetski zavistan
drugi je sto 30 do 40 godina kako pises je sutra (karikiram, ali je tako)
treca je sto se taj juzni potok gradi od 76-e godine, odnosno je bio ugovoren prilikom susreta Tito-Breznjev. Malo ljudi to zna. pa eto on se koristi u politicke svrhe, s vremena na vreme se skida prasina pa se napravi galama. I ovo sa Banatskim Dvorom nam je dovoljno jer ionako nemamo para.
Cetvrto je da se ove zime videlo koja je to bezobzirnost da ostavis celu Istocnu Evropu bez gasa, a sta ce biti kasnije? Za par godina ce se mnogo toga promeniti u svetu, ova krizica je samo bura pred zatisje. Dzinovi se za sada samo merkaju i proracunavaju prag izdrzljivosti siromastva.

Na kraju ovaj katastrofalan odnos koji nas prati od 42% energetske zavisnosti bi trebalo jako da zabrine.
Ako dodas i odnos industrijske potrosnje zajedno sa poljoprivrednom u energentima i potrosnje stanovnistva, koji je 31% prema 69%, ovo vec zadire u sferu nase nezavisnosti.
A onda ide i energent koji je na prvom mestu u svetu ispred nafte, gasa i ostalog a to je ZNANJE.

I tu se razbacujemo velikodusno.
Pa onda ide i koliko bi se ljudi moglo zaposliti jednom ozbiljnom strategijom sa energijom i energentima.