1 reply to this topic

[srdjanf.]

Jednog dana, dakle, naredi judejski tsar rimskim vojnicima da odu ka kovachu da im izradi chetiri chavla. Ove chavle tsar bejashe naumio da upotrebi ne bi li pogubio jednog, u biti, nevinog Judejca. Nejasni su tsarevi motivi za ovako drastichnu odluku, no bavljenje njima mi cemo prepustiti modernim naukama a sami se usredsrediti na chisto pripovedanje.
Kako da je, dobiju rimski vojnici 80 grosha (zlatnih palestinskih dinara) za svoju nechasnu rabotu. Vojnici kakvi-takvi su, nikakvi, odu te propiju u krtchmi polovinu novca. Kada poodmakoshe u pijanstvu, shvatishe da vishe nemaju dovoljno novca za tu svoju prljavu rabotu. Reshishe oni zato da privole ma kojeg kovacha, pa i silom ako ustreba, da im dovrshi posao. Dodjoshe tako ka prvome kovachu, i rekoshe mu da im obavi pos'o kako zna i ume. Kovach beshe Jevrejin, i dok se snebivao a po pitanju novca, obrati se njemu jedan strashan i neodoljiv glas, ni u telu ni izvan njega, i kaza jevrejskom kovachu da ni u zadnjoj primisli ne reshi da napravi ovim Rimljanima chavle, jer su oni za nevinu krv jednog od kovachevih sunarodnika namenjeni. Recheno-uchinjeno, i kovach kaza vojnicima da ni za zivu glavu nece on njima chavle praviti.
Rimljani, razjareni kovachevim nepomirljivim stavom a delimichno i strahom od svog sopstvenog gospodara, proburaze ovog choveka machevima, i upute se k narednom kovachu. I ovaj chovek beshe Jevrejin, te se ponovi doutanchinu prethodni sipur. Tako bi i sa trecim kovachem. Kada stigoshe do chetvrtog, beshe to jedan chestiti sirijski starec, koji kada chu rimsku bezizbornu ponudu, zapade u ochajanje jer oseti da u chitavoj rimskoj prichi postoji nekaka hrdja - i bash uto mu se u senzacionalnoj i apsolutno fantastichnoj predstavi jave Arandjel i tri prethodna kovacha pa mu kazahu da nema vajde od bilo kakog posla sa ovim ovde Rimljanima te da im se pridruzi...
Nakon ovoga, rimski vojnici, vec u stanju delirichnog besa izmeshanog sa panichnim strahom od priblizavajuce se zore rane i trenutka neminovnog podnoshenja raporta brutalnom gospodaru, bejahu se besciljno vucarali po dzerusalimskim sokacima. O njihovim bespredmetnim nastojanjima glas se vec, naravno, bejashe rasprostreo po charshiji tako da su sve kapidze bile, pa uveliko vec, zamandaljene. Hodajuci tako, ugledashe ovi nesretnici podno ulice Via Dolorosa i poblizu Lavlje kapije jednu neobichnu shatru. Beshe to dom Ciganinov. Kao svaki Cigan, i ovaj se umeo zanimati svime i svachime pa tako i kovachkim zanatom. Rimljani mu dodjoshe te mu ukratko izlozishe svoju ponudu i josh mu kazashe da ce ga, u sluchaju negativnog pristupa, vrlo verovatno proburaziti machevima.
Ciganin, chije ime beshe Melkijades, sasvim ispravno proceni da mu je bolje da se upusti u posao i tako otkupi sebi dragoceno vreme pa i da promisli shta mu je chiniti u ovako drastichnoj situaciji, s obzirom na to da je imao materijala jedva dovoljno za tri chavla, dok su rimske barabe insistirale na chetiri - i to po cenu zivota i smrti!
Mudri Melkijades nije propustio da, buduci u poslu, dodatno napoji vec pijane vojnike vrsnim vinom aleksandrijskog vinogorja, rachunajuci da ce mu eventualna omamljenost Rimljana otvoriti prostor za manevar bez bez presedana, shto se kaze - tipichno nomadsko promishljanje. Kada je bio pri kraju manufakture treceg chavla, Melki vide da su se pijanci strovalili na zemlju usnulog pijanstva. Sakupivshi brzo neophodne stvarchice, u nomadskom maniru, dade se Melki u beg ostavljajuci za sobom i tri chavla i pijanice i chitavo prokleto zamesheteljstvo ove noci punog meseca, noci nad gradom kojeg je voleo i kojeg ce zauvek poneti u svom prekaljenom srcu.
Izbivshi na vrh Eleonske gore, u zaslepljujucoj belini praskozorja Istoka, Melkijades ugleda pod maslinom Arandjela u pratnji prethodnih kovacha u, sada, bestelesnim andjeoskim oblichjima - i zaprepasti se. Ova nesvakidashnja druzina za jedno, na izgled, uobichajeno jerusalimsko jutro, obavijeno aurom chudnog i neobjashnjivog pa gotovo i misterioznog mira, uze sebi u zalog da Melkiju potanko objasni shta je to zapravo sa ovim sluchajem bilo i jeste pa ce i biti po sredi.
Melki je, po prvi put u zivotu, ostao fasciniran jednom situacijom, sluchajem, spletom okolnosti. U prosvetljujucem talasu nove svesti, Melki baci svu svoju sudbinu pred noge i pod maslinu na izgled obichnog jutra.
Arandjel osta zadivljen Melkijadesovom krotoshcu te mu kaza da, mada iskreno zatechen Melkijevim pijetetom, kao sluzbenik Neba a i zbog balansa u prirudi on mora da sprovede odredjenu kompenzaciju.
Kompenzacija se sastojala u tome da je Nebo dodelilo Melkijadesovom narodu uskracenje stalnog boravishta tojest - vechi nomadizam na Zemlji; i odsustvo stabilne profesije. Radi takozvanog balansa unutar balansa, Nebo je odluchilo da Melkijev narod sme ponekad poneshto i ukrasti ali da to bude koliko god moze periodichno i da ne predje niposhto u naviku.
Eto, dragi prijatelji, tako je odredjen generalni frejm ciganske sudbe, jednog, za vecinu uspavanih stanovnika, na izgled obichnog jerusalimskog jutra.


adaptacija drevne legende ruskih Cigana

:smile:

[Indy]

Sve nešto maštam da je neki kovač bio Steven Seagal (po kazni, kao što je bio kuvar u filmu Siege), e ala bi ih lepo iseckao na ražnjiće! Ili, da je kovač bio Toshirô Mifune...

A kad je došlo do Cige, pa ono 3 čavla umesto 4, ja sam mislio da će nešto da ih izšibicari... Il će kao onaj Lauferov Mujo iz vica da izvede neki trik i uvali im 3 čavla kao četir'.